U najnovije vreme ispituje se mogućnost da slanutak zameni široko primenjivanu soju, čiji su proteini prisutni u 60% procesirane hrane te u velikom broju farmaceutskih preparata. Razlog tome je sve veći porast alergija na proteine soje te velika upotreba GM soje.
Slanutak, čič, naut, slani grah, nohut, graj, leblebija (lat. Cicer arietinum, engl. Chick peas) je povrtarska kultura naših istočnih i južnih krajeva (Makedonija, Dalmatinska zagora) iako je rasprostranjen na gotovo svim kontinentima, jer uspeva čak i na visinama od 2900 metara.

U svetu se najviše uzgaja u Aziji, (Indija, Pakistan, Kina, Avganistan, Iran, Sirija), u Evropi je najcenjeniji u Španiji, a na američkom kontinentu njegov najveći proizvođač je Meksiko.
Naime, poreklo slanutka sa sigurnošću nije utvrđeno, no smatra se da potiče iz zapadne Azije i da su ga u Evropu preneli Turci koji ga i danas nazivaju nohut. U tim je zemljama poznat kao delikatesna i visokohranjiva i vredna namirnica, a uzgaja se kao povrtarska kultura. U nekim zemljama je delikatesna namirnica zbog izrazito visoke cene.
Botanički rod Cicer, kojem pripada slanutak, obuhvata još 21 vrstu divljih biljaka. Zanimljivo je da je slanutak jedini pripadnik tog roda koji je čovek  kultivisao. Najbliži mu je tzv. Cicer judaicu, koji se i danas susreće u Palestini, pa mnogi veruju da je pradomovina slanutka Palestina.

Seme slanutka je od davnina često korišćena mahunarka. Izgledom je slična soji i plodu graška osim što je slanutak malo veći i nema baš pravilan kuglast oblik.
Nedozrelo seme ljušti se iz mahuna i priprema kao mladi pasulj ili grašak. U istočnim zemljama se od slanutka ili mešavine s ostalim žitaricama u određenim razmerama pravi brašno te peku izvrsna peciva i hleb. Boja semenki može biti krem, žuta, smeđa, zelena ili crna.


Najpoznatije su 2 vrste semenki i to Kabuli (semenke svetle boje, uspevaju u umerenom pojasu) i Desi (semenke tamije boje, uspevaju u suptropskom pojasu).

Zanimljivo  je spomenuti da je najpopularniji orijentalni specijalitet osoljeno zrno slanutka preprženo na tiganju koje se prodaje na ulicama kao „zanimacija“ , kao kod nas kokice od kukuruza ili pak koštice od bundeve!



Slanutak ima takođe jednu prednost pred ostalim mahunarkama, a to je da se prepržen i samleven može upotrebljavati kao zamena za kafu. Kuvan se koristi za razne salate, supe, variva, od njega se spremaju popečci, palačinke, te paštete i razni namazi koji su odlična zamena za maslac.

Prehrambena vrednost

Slanutak ima visoku prehrambenu vrednost jer je bogat proteinima, koji su lako svarljivi, mononezasićenim i polinezasićenim masnim kiselinama, gvožđem, kalcijumom, vitaminima B kompleksa, prehrambenim vlaknima i lecitinom a ujedno ima i nizak glikemički indeks – GI 30. Zbog nižeg glikemičkog indeksa (u odnosu na ostale mahunarke – npr. pasulj) preporučuje se u ishrani dijabetičara!


Za ljudsku ishranu koristi se sveže lišće, semenke i klice. Lišće se priprema kao i španać a bogato je vitaminima i mineralima. Semenke se mogu kuvati, pržiti, ili se melju u brašno a mogu se koristiti i kao zamena za kafu. Brže će se skuvati ako ga uveče potopite u hladnoj vodi. Od slanutka se spremaju brojna jela (poznat je pire), a dobar je s barenim povrćem.
Nutritivna vrednost 100 g slanutka je 314 kcal.
Osušeno zrno sadrži: 23% belančevina, do 63% ugljenohidrata, 5,5% biljnog ulja, 3,3% celoloznih vlakana, 3,4 % mineralnih sastojaka,te 180 mcg betakatorena (što je semenka žuća)!



Zdravstvene blagodati

Zbog relativno visokog sadržaja prehrambenih vlakana, slanutak može pomoći u zaštiti od pojave raka debelog creva i konstipacije. Novije studije pokazuju da je slanutak, zbog visokog sadržaja saponina, najbolja mahunarka za sniženje holesterola.


Redovno konzumiranje snižava holesterol za 7% pa se tako smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti!
Mlevene semenke koriste se kao maske za lice i za lečenje peruti. Takođe se veruje da slanutak ima i afrodizijska svojstva. Lišće slanutka primenjuje se u lečenju bronhitisa i kod uganuća zglobova.


U najnovije vreme ispituje se mogućnost da slanutak zameni široko primenjivanu soju, čiji su proteini prisutni u 60% procesirane hrane te u velikom broju farmaceutskih preparata. Razlog tome je sve veći porast alergija na proteine soje te velika upotreba GM soje.


Preuzeto sa http://www.magicus.info

 

About these ads

O Ljiljana Tatic

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

Jedno reagovanje »

  1. Bojan kaže:

    Odlicna biljka, imam u planu da pocnem njeno uzgajanje ono sto me zanima je da li iko zna koje zemljiste joj najvise pogoduje, tj u kom delu Srbije bi bili idealni uslovi za njeno uzgajanje?

    Like this

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s