– Ротшилд: „Дајте ми контролу над снабдевањем државе новцем и не занима ме ко доноси законе”.

– Еццлес: „Када не би било дугова у нашем систему, не би постојало ни новaц”.

– Рокфеллер: „Захвални смо Вашингтон Посту, Њујорк Тајмсу, Тајмеу и осталим великим публикацијама и медијима чији су директори присуствовали нашим састанцима (Билдерберг Група) током протеклих 40 година и одржали обећања о дискрецији. Наднационална сувереност интелектуалне елите и светских банкара је сигурно пожељнији избор од националних права на одцепљења “.

– Свинтон: „Ми смо алати и вазали богатих људи који су сакривени иза позорнице, ми смо лутке које плешу онако како они вуку конце, наши животи су у власништву других људи, ми новинари смо интелектуалне проститутке”.

Како је могуће да данас, када је сваки радник продуктивнији него икада у светској историји, двоје родитеља ради пуно радно време, а ипак немају доста новаца за достојанствени живот?

Што више напредујемо, постајемо све изолованији.

Зашто имамо мање слободног времена уместо више?

Не би ли се требало дешавати баш супротно будући да постајемо све ефикаснији и да производимо све више и више?

Нешто је погрешно.

Средство размене -новац- је било које посредно средство које је прихваћено у замену за робу и услуге, употребљавано као мера њихове вредности на тржишту.

Средство размене је посредни инструмент чија је сврха да олакша размену, куповину или продају роба и услуга између неких страна.

На једном степену људске еволуције, представник вредности, новац је постао вреднији и важнији од вредности роба и услуга које представља.

Ако не знамо ко је власник новца у тренутку његовог стварања односно издавања, не можемо знати ни ко је кредитор, а ко дужник. Данас се новац ствара дословце из ничега, кроз позајмљивање, задуживање и камате.

Новац је постао најважнија ствар у животу.

Централне банке или банке издаваоци су једине установе којима је дозвољено издавање новца и његово пуштање у оптицај.

Централна банка ставља новац у промет само на један начин, позајмљујући га јер начин одређивања количине новца који ће бити у оптицају једне земље је висина бруто друштвеног проиѕвода али и кредит. Сав новац у оптицају који прелази висину БДП-а пласира се као дуг (кредит). То је некако и логично јер се корисник кредита обавезује да ће створити непостојећу вредност том новцу. Међутим превеликим ѕадуживањем ствара се обавеѕа коју је немогуће испунити. Не може човечанство толико да ради колико банке могу новца да наштампају. Тако почиње криѕа у којој се беѕвредни новац претвара у капитал тако што повериоци одузимају реалну имовину (куће, кола, злато) дужницима који нису успели да створе вредност њиховим безвредним папирима. Тако поштени људи постају сиромаашни а још горе, постају робови квази повериоца.

Зато наша друштвена заједница увек имамо више дуга него новца. Погледајте новине и видећете да све земље па и оне најбогатије данас имају ДУГ

По самој природи новца, физички га нема довољно за покривање дугова које је створио, што исплаћивање дуга такође чини немогућим.

Као резултат ових пракси, људима света је одузет њихов властити новац, а натерани су у дугове без да ишта добију заузврат.

Како би се могле платити камате на новац који је издат као дуг, потребно је створити више новца. Ако је и тај нови екстра новац креиран кроз и као дуг, још се више новог новца мора креирати како би се платиле камате на новац који је дуг.

У овом систему, што више производимо, то се више задужујемо и дугове ћемо моћи плаћати само стварним добрима и продуктима нашег рада.

Више новца захтева више посла и рада. Неприродно, више посла и рада значи више непотребних роба и услуга.С великом кризом 2008-2009 године, врхунца театра апсурда на чијој је позорници живот банкротирао и финансијски и морално; на планети на којој све земље уместо вредности производе дугове; са системом у којем је јавни дуг само једне земље скоро дупло већи од укупног светског друштвеног бруто производа, у којем је само једна банка у поседу финансијских деривата у вредности укупног светског друштвеног бруто производа, у којем највеће банке поседују и до 1000 пута већу имовину на папиру од оне у реалности, у којем је 50% свеукупног светског богатства нестало у року од само пар месеци, у којем неки појединци носе у торбама количине обичног папира којима је могуће купити неколико целих држава одједанпут, у којем тајне организације кликом мiša одлучују о судбинама милијарди људи, у којем закони служе да би их онај коме је то кроз новац омогућено кршио и после свима тумачио тај закон на начин који њему одговара; стари свет помало нестаје.

Ми смо га већ отписали и заборавили те се посветили оном новом који стоји испред нас и чека на нашу децу, свету у којем економија није подељена на виртуелну и стварну, свету у којем је развијена колективна свест да је људска врста само једна, она која није подељена на владајућу и подчињени.Да би преживео, човек мора задовољити своје примарне потребе попут хране, воде, ватре и грејања.Прогрес модерном човеку омогућава задовољење све већег броја и потребних и непотребних прохтјева, стога људи међусобно размењују своје производе и услуге.

Директна физичка размена производа и услуга није у стању задовољити потребе друштвене заједнице и због тога људи имају потребу за некаквим посредним средством путем којег ће обављати размену продуката својих делатности.

Ко ће бити тај који ће издавати то средство размене, на који начин, у ком облику иу којој форми, у потпуности диктира целокупан живот припадницима те друштвене заједнице.Основе монетарног система:- Власник средства за размену у тренутку његовог стварања је приватна институција

– Средство за размену је у тренутку његовог стварања у власништву јавне институције- Власник средства за размену у саобраћају је приватна установа, јавна установа или носиоц

– Средство размене је издато као дуг оптерећен каматама

– Средство за размене није издато као дуг и није оптерећено каматама

– Средство размене је вредност или дуг

– Средство размене представља вредност или дуг

– Човек служи средству за размену, из њега је могуће стварање нових средстава за размену без обзира на количину производа и услуга у стварности

– Средство за размену служи човеку, из њега није могуће стварање нових вредности или дугова који нису повезани са стварном количином производа и услуга

Заједнички интереси:

– Могућност и слобода свестраног развијања људске личности и блиско заједништво људи у складу са њиховим интересима и аспирацијама за креирање све богатије културе и цивилизације у новом друштву

– Јединство и координација у напорима за развијање материјалне базе за друштвену заједницу и благостање људи који у њој живе

– Придруживање наших личних амбиција свеукупној тежњи за прогресом људске врсте

– Економски и политички систем у којем би се остварили заједнички интереси свих људи, базиран на односима између појединаца који делују као слободни произвођачи и ствараоци, чији рад служи искључиво за остваривање њихових личних и заједничких потреба

– Право радног човека да и као појединац и као припадник радне заједнице ужива у плодовима свога рада и материјалног напретка друштвене заједнице

– Економска и социјална сигурност људи

Постоји предлог увођења монетарног система који није заснован на дугу. Тај нови монетарни систем треба да служи људима и сврси, базиран је на математичкој чињеници да човек, и научник и еколошки радник, живи 730 сати месечно.

С тога сваки члан Удружења и / или корисник услуга регистрован као човек, сваког месеца од Удружења прима 730 црома- јединице мере размене која би се користила уместо новца.. названа је Кром али можемо је звати и другачије.

На принципу економије солидарности је тиме свим члановима пружена једнака могућност и прилика, створени су услови који укидају потребу за неограниченом експлоатацијом људских и природних ресурса, у којима и природа има своја права на постојање, регенерацију, одржавање и еволуцију.

Удружење -Кром Алтернативна Размјена- је институционална референтна тачка за комуникацију кроз коју чланови и корисници међусобно обављају размене.

Кром је економетријски симбол, у легалном погледу нема и не представља апсолутно никакву вредност, иза њега не стоје никакве резерве и никаква подлога, његов оптицај није наметнут и присилан. Њему сваки човек сопственим радом даје ѕаменљиву вредност.

Физичке и правне особе које су на добровољној бази постале корисници услуга и / или чланови Удружења га исто тако прихватају искључиво на добровољној бази, као симбол за активности опредмећене у временској јединици од једног сата.У класичном финансијском систему, научник свој радни сат вреднује више од сата еколошког радника, но не постоји никаква мера на основу које би се ова процена могла базирати.

Разлика у вредновању на овом примеру, у Цром систему аутоматски значи да научник сматра да може да живи више од 730 сати месечно, што је математички немогуће.

Но то ни у ком случају не значи да између вредновања сата научника и еколошког радника не може и не сме бити разлике.

То је ствар коју ће слободно тржиште регулисати само од себе, с тиме да постоји тачна математичка чињеница на којој се тржиште може базирати и процијењивати колико у реалности од ње може одступити.

У потпуности је лична ствар еколошког радника као појединца, хоће ли пристати размијењивати продукте 1 научниковог сата за 30 својих сати, и научника хоће ли пристати разменити напримјер један мобилни телефон за 500 својих часова.Слободно тржиште смо сви ми.

У одређивању цена би требали водити рачуна да све човекове животне потребе у месец дана прилагодимо бројци од 730 црома, без обзира на то било официјално радно време 2, 4, 6 или 8 сати.

Свако има своје жеље и прохтеве, но људи који су задовољни са ониме што им може пружити 730 црома у месец дана, немају никакву потребу за платом од предузећа у којима су запослени.У поштеном и ефикасном финансијском систему, заједница сама издаје средство за размену неоптерећено дугом и каматама.

Тиме су и потребе тог друштва за одређеном количином роба и услуга реална бројка, то друштво више није присиљено у недоглед повећавати обим своје производње, жртвовања и одрицања, што је велика позитивна разлика у односу на класични монетарни систем у којем је новац креиран као дуг са припадајућим каматама.

Сваки је припадник те заједнице свестан да треба да допринесе општем благостању јер трајни интереси заједнице, економска, социјална и лична сигурност појединаца који је чине, највише зависе од солидарности и узајамности сваког према свима и свих према свакоме.

Запошљавањем свих незапослених особа и употребом машина које су у стању пуно брже и пуно више производити од људи, радно се време може скратити у великој мери, у складу са потребном количином роба и услуга.Систем алтернативне валуте Цром подстиче људе на међусобну сарадњу, а не на међусобно такмичење што има велике позитивне импликације на цео ланац најважнијих карактеристика неког друштва.

Демократија се уздиже на највише нивое, гарантован је основни ниво достојанственог људског живота, смањују се жртвовања и одрицања, а повећава слободно време, уживање и благостање.Због саме структуре монетарног система, новац има највећи утицај на понашање људи самих према себи, другим људима и природи која нас окружује.

Темељан извор моћи лежи у стварању новца, а не закона.

Сви су наши проблеми данас директно повезани са монетарним системом осмишљеним како би они који стварају новац били у могућности одузимати производне капацитете од људи и уживати у плодовима њиховог рада.

Новчани систем утиче на наш свакодневни живот више него извршне, правосудне и законодавне одлуке заједно.

Прихватили смо катастрофалне последице изума који нам је дословце силом наметнут као да се ради о непромењивом закону природе, у свету масс медија у власништву истих оних који поседују и сам новчани систем, изгледа као да цело то време никоме није пало на памет да можда постоји и бољи начин.

Систем алтернативне валуте Цром у својој делотворности обезбеђује вредности које наш садашњи монетарни систем не нуди.

Наравно, немамо одговоре на сва питања, али се без икакве сумње, засигурно крећемо у добром правцу.

Наш садашњи монетарни систем није непроменљив и ми управо на томе радимо, настојимо привући и окупити широк број људи, пружити праве информације као основу самосталне едукације и базу за монетарну реформу.

Власништво над новчаним системом је за друштвену заједницу од кључне важности за постизање било какве врсте трајног просперитета, новац без икакве материјалне подлоге је нешто што можемо давати сами себи у виду алтернативне валуте, без икаквих посредника.

Намеравамо изградити свет одрживе економије базиран здравом разуму, финансијској демократији и социјалној правди у чијем срцу куца монетарна сувереност и финансијска независност свих припадника друштвене заједнице као основни услов егзистирања демократског цивилног друштва било које врсте.

Време је новац. Укинимо новац и зауставимо време

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

6 responses »

  1. […] HRVATSKA je već u bankrotu, tvrdi ugledni ekonomist Slavko Kulić. Prema njegovim riječima, visina anuiteta koji je već stigao na naplatu iznosi 15,5 milijardi eura, a Hrvatska u pričuvi ima 10,5 do 11 milijardi eura. „To znači da nismo uspjeli reagirati na svoje obveze. Hrvatska je u stanju pape 5 (dijagnoza neizlječivog raka op.a.), a u ovoj zemlji svi šute o tome, uključujući intelektualce“, ističe Kulić. […]

    Sviđa mi se

  2. […] МОРАМО УНИШТИТИ ДУГ(новац) ДА НЕ БИ НОВАЦ(дуг) УНИШТИО Н… […]

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s