ФЕЂА ДИМОВИЋ

Ми немамо другу фарму и зато смо дужни да се за ову нашу боримо

Србија је одавно постала Фарма. Не толико због популарности истоименог ријалити шоуа, колико због сличности са Орвеловим виђењем политичке реалности. Након што су животиње подигле револуцију против тираније фармера Џонса и успоставиле сопствену власт на „Животињској фарми”, дошло је до великог раслојавања између повлашћене класе – свиња и осталих животињских другова.

На крају су свиње завеле диктатуру, која је по много чему постала гора него она претходна. Свињска диктатура се ослањала на кратко памћење својих поданика и ширење паничног страха од могућности повратка на фарму злогласног тиранина Џонса. На „Српској фарми” већ целу деценију се избори добијају плашењем народа бауком „деведесетих”, који сваки час може да се врати ако скренемо са правог пута.

Председник Фарме признаје да његов режим није бајан, али никако не сме да дође на власт неко још гори. Ми се зато у своју корист одричемо свог млека и јабука које се „деле” на Фарми, јер је нашим вођама потребно пуно снаге да би нас одвели до жељеног циља. А тај циљ је уједињење са свим осталим животињским фармама у Европи, у једну јединствену „Животињску републику”, у којој ће свега бити у изобиљу.

На нашој Фарми предизборна кампања јевећ почела. По свему судећи,биће врло интензивна и напорна. На „Животињској фарми” свиње су знале да друге животиње не знају да пишу и читају, па су лако могле да мењају правила која су до јуче важила. Ослањале су се на овце чије је блејање у кључним тренуцима надјачавало сваку реч критике, као и на оштре зубе паса који су били њихово телесно обезбеђење. Дојучерашњи централисти тако постају главни промотори децентрализације, а корумпирани постају витезови у борби против пошасти корупције. Прождрљиво су се отимали за фотеље јавних предузећа, да би нас сада уверавали да ће убудуће спроводити објективне конкурсе. Довољно је да у медијима заблеје стару песму, па да животиње поново прогутају исте лажи. Јер потребно је и даље веровати у бајку „И Европа и Косово”, иако нам се јасно ставља до знања да је „или или”. Потребно је да поверујемо да су дани кризе остали за нама, и да од блејања не чујемо шкрипу сопствених стомака. На Фарми ће животиње током празника развити зелену заставу са папком и рогом у средини. Отпеваће десет пута заредом химну „Живеле животиње” и задовољити сопствену потребу за патриотизмом. Онда ће се сви вратити својој рутини, сплеткарењу, гажењу преко лешева зарад боље пословне прилике…Кад прође довољно времена, нећемо се ни сећати шта је било на Фарми пре десет година.

У књигама ће писати да је пре револуције харала само глад и куга, да смо у очајању сами себе бомбардовали па да нас је НАТО мирио, да је Косово одувек било независна држава, да бити роб уствари значи бити слободан, а бити глуп заправо значи бити образован и паметан. У кокошјем, телећем или коњском мозгу остаће понеки траг свести који ће се питати да ли је то све баш истина, али неће бити довољно писмености, а ни прилике, да се било шта каже гласно. Многи непослушни ће до тада већ бити одстрањени због тога што су издали државу, на исти начин на који су свиње поклале све шпијуне на „Животињској фарми”.

На крају ће у Србији важити само један закон, исти онај који су свиње написале на великом амбару: „Све животиње су једнаке али неке животиње су једнакије од других”. На „Животињској фарми” све животиње су завршиле као робови и нису успеле да се одупру људима, само су се свиње усправиле на задње ноге и постале људи.

Зато драги моји фармери, покушајте да се сетите идеја које смо имали пре него што смо збацили Џонса. Сетите се да смо своју Фарму желели да уредимо сами, како смо заједно сањали, без икаквих мешања и спољних притисака. Да на нашој Фарми мора да влада закон који једнако важи и за свиње и за кокошке, патке, гуске, овце, коње, краве и магарце. Свиње никако не би смеле да буду једнакије од осталих животиња.

Сваки педаљ наше Фарме је једнако важан и зато не смемо да дозволимо да је било ко дели на парцеле и продаје у бесцење. Свиње које отимају нашу храну, ходају на две ноге, пију виски и играју карте са људима, могу слободно да се иселе са Фарме. Овде има довољно жита, кукуруза, воћа, поврћа, млека и друге хране да сви пристојно живимо у слози.

Потребно је да много више мислимо једни о другима, уместо што једни другима стално копамо очи канџама и подмећемопапке и копита. Увек имајте на уму да смо се сви родили на овој истој Фарми која нас је однеговала и отхранила. Ми немамо другу фарму и зато смо дужни да се за ову нашу боримо.

Феђа Димовић (Политика)
објављено : 15.07.2011
Advertisements

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

One response »

  1. agroekonomija kaže:

    Sloga je veoma bitna, a mi to najčešće zaboravljamo. Stanovnici drugih farmi su složnije pa im je bolje nego nama. Pitanje je kada ćemo svi, baš svi postati svesni te istine.

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s