PROSO-Zdrava kompletna žitarica

Lat. Panicum miliaceum, engl. millet

Postoje mnoge vrste prosa, no uobičajen je proso čije je ime i na drugim jezicima upravo „proso“ (ruska reč op. aut.), dolazi iz Egipta ili iz Arabije. Obilno se koristi u zemljama Dalekog Istoka, naročito u Kini i Indiji.Proso je veoma zdrava žitarica, ne samo po bogatstvu svojih prehrambenih vrednosti, nego i zato što je ono retka alkalna žitarica. Bogat je magnezijumom i gvožđem, što je naročito važno za anemične osobe.

Kako bi bio pogodan za ljudsku ishranu prosu  treba oljuštiti spoljnu nesvarljivu celuloznu ljusku. Oljušteni proso svojim sastavom daje  posebnu ravnotežu organizmu zbog sadržaja složenih ugljenohidrata, svih vitamina grupe B, minerala, kalijuma, fosfora, magnezijuma, sumpora, joda.

Njegova lekovitost je u obilju minerala i lakoj varljivosti, a proso je retka žitarica koja uspostavlja ravnotežu oštećene crevne flore uništene antibioticima i junk hranom modernog doba.

Proso ne sadrži gluten i zato je idealna namirnica za sve obolele od celijakije.

Koliko je zrno prosa bogato sastojcima toliko je raznoliko za primenu u kulinarstvu. Može se kuvati, pržiti ili peći, za najukusnija variva, piree, kolače, torte, pudinge, salate…

Odlično je to što se zbog svoje alkalne prirode može kuvati bez ili sa vrlo malo dodate soli, a budući da spada u mekane žitarice kuva se od 15 do 20 minuta.

Moderna gastronomija još uvek nije iskoristila sve prednosti upotrebe prosa, no možda će upravo ta jednostavna žitarica nezahtevnošću kod uzgoja i lakoćom pripreme postati presudna u prehrani koju karakterše povratak iskonskim namirnicama.

Važno je napomenuti da je proso jedina žitarica koja podržava alkalnost našeg organizma

Mineralni sastav prosa pozitivno utiče na rad nervnog sistema, a posebno mesto u prehrani trebalo bi, zbog svog lužnatog svojstva, zauzimati kod ljudi koji boluju od artritisa. Osim toga, kod bolesnika koji piju antibiotike ili kod osoba s problemima probavnog trakta, pomaže pri regeneraciji crevne flore.

U izvornom obliku proso je obavijen veoma tvrdom  spoljnom opnom, koju treba oljuštiti pre upotrebe, jer u takvom obliku proso mogu koristiti samo ptice zbog velikog postotka neprobavljive celuloze. Na našem se tržištu može nabaviti i oljušten proso.Ova se žitarica može pripremati na mnogo načina.

Proso je jedna od najstarijih zrnastih kultura koja u čovekovom životu zauzima važno mesto već hiljadama godina. U biljnom carstvu postoji više od 400 vrsta prosa, ali je kultivisano samo četiri. Domovina prosa gornji su predeli Istočne Azije – teritorije sadašnje Kine, Mongolije i jugoistočnog Kazahstana. Upravo su ga tamo prvo počeli gajiti. Iskopavanjima su nađene stare kineske kosti za vračanje (datiraju iz epohe neolita) gde je jasno vidljiv natpis: “Hoće li mi proso dati prinos”? Još tada je to pitanje bilo od životne važnosti za čovjeka.

Skoro pre pet hiljada godina, kineski imperator Shen Nungom, koji je upravljao 2.800 godina pr. N.e.., lično je predvodio ritual sejanja: sadio je pet ritualnih biljaka. Proso je ušlo u tih pet izrabranih.

Proso se vrlo poštuje i uvažava. Prema sadržaju biljnih belančevina (14%) proso nadmašuje i pirinač, a po mastima je ispred svih žitarica, osim ovsa. Ugljenohidrata u prosu ima 60%, a u njemu se sadrži i veliki broj vitamina i mineralnih soli, aminokiselina i mikroelemenata. Prema sadržaju vitamina B1 i B2 proso nadmašuje sve ostale žitarice.
Proso se odlično vari i brzo usvaja. Od njega se uglavnom prave kaše, a ređe – bujne, rumene i ukusne palačinke. Zrnom prosa odavno se hrane ptice, posebno kokoške. Zelena biljka odlazi na preradu prosa – vekovima ispitanu kvalitetnu hranu za domaće životinje. Proso je žitarica – kserofit. Ono duboko ulazi korenom u zemlju što mu pomaže da izdrži svaku sušu. Osim toga, snažni, meki listići izuzetno malo isparavaju vlagu. Zato je prinos prosa uvek stabilan. Ukoliko se uzme u obzir da brzo uspele sorte dozrevaju za 40-60 dana, i da se u južnim krajevima može priskrbiti po 2-3 berbe za godinu, tada će biti razumljiva viševekovna ljubav prema prosu. 

Korist prosa za ljudsko zdravlje

Odavno se smatralo da proso pomaže protiv kile (hernija, bruh). Ljudima koji pate od ove nevolje savetovali su da se proso skuva u mleku i koristi kao mlečna kaša srednje gustine. Smatralo se da je kaša od prosa korisna protiv proliva i da je sredstvo za mokrenje. 

Sredstvo za mršavljenje

Savremena medicina i naturopatija predlažu druga područja za lekovitu primenu prosa. Proso u bilo kom vidu – sirovo, u zrnu, kaša, ili pripremljeno u rerni kao zapečeno jelo, kao krem ili puding (ali, samo bez soli, i ulja!) – korisno je za ljude koji pate od debljine. Dobrim žvakanjem ove hranjive, ali vrlo ukusne hrane bez dodataka, dobija se brz osećaj sitosti, neophodne kalorije, kao i vitamini i mineralne soli.

Dijabetes

Proso se široko primenjuje u dijeteskoj ishrani dijabetičara.
• 1 čašu prosa kuvati u 1 litri vode dok se u celosti ne raskuva. Smesi dodati 200 g sveže izrendane bundeve i kuvati još 20 minuta. Prema ukusu se može dodati so i ulje. Potrebno je 20 dana jesti ovu kašu za večeru.
• Na čašu prosa dodati 2 kašike ulja, so prema ukusu i 4 čaše vode. Kuvati prvo na jakoj, a zatim na slaboj vatri, sve dok proso ne bude nežno kuvan. Takav proso se može koristiti za pripremu kroketa, uštipaka, kaša i drugih jela. 

Za jačanje

Dobri rezultati su u primeni sledećeg sredstva za jačanje: 50 g prosa u zrnu i po 100 g zrna raži, ječma i kukuruza kuvati u 5 litara vode dok se kukuruz ne skuva. Procediti, sirovinu isciediti i čaj staviti na hladno i tamno mesto. Piti ga zajedno s medom i limunom umesto vode.
Ovom čaju se mogu dodati i čajevi od šipka ili crvene oskoruše. Umesto meda se može koristiti slatko od voća (jagoda, ribizla).

Proso se od davnina koristi za pripremu hleba ili kolača, no možete ga upotrebiti i u drugim jelima te dobiti zanimljiv i ukusan obrok. Proso je prava namirnica za topli deo godine. Blagog je i lagano orašastog ukusa, jedina alkalna žitarica, a odlična je kod pojačane želučane kiseline i artritisa, puna magnezijuma i gvožđa za malokrvne. Pre kuvanja prosa dobro ga je popržiti na suvom tiganju da bi se zrna raspucala i lakše apsorbovala vodu. Proso se kuva u trostrukoj količini vode oko pola sata, dok sva voda nije apsorbovana. Tada se skloni s izvora toplote i još 10-tak minuta ostavlja u pari. Na tržištu se može nabaviti i oljušteni proso. Proseno brašno se može koristiti uz druga brašna i za „vezivanje“ jela umesto belanca, budući da sadrži u velikim količinama dobro rastvorljiva vlakna koja tom brašnu daju odlično svojstvo vezivanja. Zato ga  možemo stavljati u kolačiće, vegetarijanske odreske i paštete, te u pečenja od mahunarki ili orašastih plodova.

Ova se žitarica može pripremati na mnogo načina. Može se koristiti u obliku kaše za doručak ili kao osnova za mnoge zdrave i ukusne kreme i pudinge.

Povrće s prosom je jelo namenjeno onima koji ne vole pirinač, ali vole jela koja se pripremaju i izgledaju kao rižoto.

Priprema:
Luk sitno naseckajte i stavite u posudu u kojoj ste prethodno ugrejali malo ulja i rastopili maslac. Pustite luk da uvene, tj. da se poprži a da ne izgubi boju, te zatim dodajte povrće iseckano na kocke.

Sve zajedno još malo popržite, dodajte proso i lagano nalijte vodom ili osnovom od povrća. Začinite solju i biberom prema potrebi te uz lagano mešanje pustite da se pirjani uz povremeno dolivanje.
Pretkraj dodajte još malo maslaca, sve zajedno promešajte i pustite još malo da zrna nabubre. Poslužite na tanjir zajedno s povrćem.

Potrebne namirnice:

• 30 dg prosene kaše
• 2 paprike
• 10 dg šampinjona
• 0,5 dg maslaca
• 1 luk
• 1 režanj belog luka
• vezica peršuna
• 5 dl osnove od povrća ili vode
• 0,3 dl ulja

Preuzato sa http://www.magicus.info