HELJDA

Lat. Fagopyrum, engl. buckwheat

Poreklom je iz Azije i najviše se uzgaja na području Rusije.

Iako se gotovo uvek heljda spominje uz žitarice, ona u osnovi, botanički gledano, spada među zeljasto povrće, kod kojeg se koristi nama poznata semenka.

Zrno koje se koristi za ljudsku ishranu je trouglastog oblika, može se kuvati kao pirinač, oljuštiti i onda pripremiti u obliku heljdine kaše (za supe i popečke) ili se može samleti i na taj se način dobije kvalitetno brašno za pripremanje palente ili vrlo ukusnog hleba i peciva (kao dodatak brašnu drugih žitarica). Naime, kada se pšeničnom brašnu dodaje heljdino, testo postaje nežnije kao da je u njemu dosta maslaca.

Zrno heljde je vrlo bogato hranjivim sastojcima, a po vitaminskom sastavu slično je žitaricama (dakle, bogato je vitaminima B grupe). Mnogi ga po prehrambenim vrednostima cene više od pirinča.

Veoma je lako varljivo, što je značajno za ishranu dece i starijih osoba kao i za osobe koje imaju poremećeno varenje.

Sastav u 100 g

Jedinice E
kJ
Bel
g
UH
g
M
g
Vl
g
Ca
mg
P
mg
Fe
mg

Mg
mg
Zn
mg
B1
mg
B2
mg
B5
mg
B6
µg
Fk
µg
Nk
mg
E
mg
Heljda 1419 7,5 72 1,5 3 12 150 2 48 0,28 0,07 1,5 0,4 2,8

(E-energija | Bel – belančevine | UH – ugljenohidrati | M – mast | Vl – vlakna | Nk – Nikotinska kis. | Fk – Folna kiselina)

Heljda – poreklo

Heljda je seme biljke Fagopyrum esculentum. Ime je dobila po grčkoj reči fagus što u prevodu znači bukva, te reči pyros – pšenica. Iako se često pogrešno svrstava u žitarice (zbog sličnosti u pripremi i nutritivnih vrednosti), spada u jednogodišnje zeljaste biljke iz porodice dvornjača (Polygonaceae).  Domovina heljde je centralna Azija gde se koristila još 6.000 pre nove ere i iz koje su je u Evropu preneli Saraceni u 15. veku. Francuzi heljdu nazivaju “blé sarrasin“ što u prevodu znači saracensko žito, a u Rusiji greča ili grčika što upućuje da su Grci preneli heljdu u te istočne krajeve u kojima se danas najviše uzgaja. U našim krajevima heljda je  viševekovno tradicionalno narodno jelo.Upravo na našim prostorima zabeležen je najstariji uzgoj heljde u Evropi, još oko 4.000 p.n.e. Nekada je, uz krompir, bila osnovna seljačka hrana, budući da je vrlo jednostavna za uzgoj jer uspeva na siromašnoj, jako pjeskovitoj zemlji s dosta vlage. Danas je ova namirnica pomalo zaboravljena, vrlo retko se koristi u svakodnevnoj ishrani, međutim kako u poslednje vreme jača svest o zdravoj ishrani, heljda ponovno dobija na važnosti jer je prepoznata njena vrednost.

Prehrambena vrednost

Visoka prehrambena vrednost nutrijenata, tj. značajne količine ključnih minerala i vitamina, čine ovu namirnicu posebno prikladnom i cenjenom u ishrani.
Bogata je ugljenohidratima i sadrži sporo varljivi skrob, koji izaziva postupan rast šećera u krvi. To znači da je vrlo dobra namirnica za ljude s povišenim šećerom u krvi i za one koji moraju paziti na prekomerni unos kalorija. Heljdina kaša jedan je od najboljih izvora belančevina u biljnom svetu. U poređenju s drugim žitaricama ima izuzetno visoku biološku vrednost i iskoristivost belančevina. Organizam može iskoristiti 74% belančevina iz heljde. Ona sadrži sve esencijalne aminokiseline u odgovarajućim odnosima i ima naročito visok sadržaj lizina koji je vrlo bitan za iskoristivost i preradu belančevina.
Masnoće su u heljdinoj kaši prisutne u manjim količinama i sa zdravstvenog stajališta veoma su dobre jer sadrže dosta nezasićenih masnih kiselina i lecitina, važnog u razvoju dece. Heljdina  kaša je odličan izvor niacina, pantotenske kiseline, vitamina B1, vitamina E, magnezijuma, fosfora i gvožđa i dobar izvor vitamina B2 i kalijuma. Energetska vrednost iznosi 343 kcal na 100 g.

Lekovitost

Modernim naučnim istraživanjima u Evropi i Americi dokazano je kako heljda ima lekovit učinak na širok spektar zdravstvenih tegoba: kod kardiovaskularnih bolesti, a posebno kod povišenog krvnog pritiska te problema sa varenjem.

Kako sadrži rutin koji je prirodan antioksidans, naučna istraživanja su dokazala da zastupljenost heljde u svakodnevnoj ishrani uveliko pomaže u prevenciji dijabetesa i bolesti krvotoka. Rutin se dobija iz cvetnih izdanaka heljde; u periodu cvetanja sadržaj rutina u biljci se znatno povećava i dostiže i do 2,5 odsto. Ovaj dragoceni sastojak koristi se i kao sredstvo koje povećava elastičnost kapilara, poboljšava njihovu propustljivost.

Takođe, čaj od heljde pomaže kod oporavka od zračenja i hemoterapije. Poznata su lekovita delovanja heljdinog čaja u lečenju:
– slabe memorije (pogotovo kod starijih osoba, hrana za mozak),
– reumatizma, glaukoma, dijabetesa,
– hipertenzije (visoki pritisak) i arteroskleroze (zakrečenje krvnih sudova),

Heljda je idealna namirnica za spremanje prirodno zdravih i dijetalnih jela kod poremećaja u sistemu organa za varenje (kao što je celijakija, odnosno neotpornost organizma na gluten koji sadrži većina žitarica) U krajevima gde se heljda najviše uzgaja, pije se čaj od semena za smirenje i kod nesanice. Grubo brašno od heljde koristimo za pripremu raznih obloga u lečenju raznih kožnih nečistoća (lišajeva, ekcema, čireva), a u kozmetici za negu lica i to za pripremu maski (piling).

Plodovi heljde sitni su trobridni, 5-6 mm dugi, jajasti oraščići. Sušenjem se iz njih oslobađa semenka svetle boje, koja prženjem dobija smeđu boju i koju poznajemo pod nazivom heljdina kaša. Zrno se može samleti i na taj se način dobija kvalitetno brašno za pripremanje palente. Kašu možete skuvati i poslužiti kao prilog ili upotrebiti kao nadev sarmi, musakama, živini i savijačama. Upotrebljava se i za pripremu variva samostalno ili s povrćem, kombinuje se s različitim povrćem i mesom za hladne salate, a i kao dodatak kod pripreme domaćih kobasica. Heljdino brašno možete koristiti kod pripreme testa, peciva i hleba.

Budući da poboljšava memoriju, heljdu nazivaju i idealnom hranom za mozak. Narodna je medicina preporučuje kod lečenja reumatizma, glaukoma i dijabetesa.
Čaj od heljdinog cveta ima lekovito delovanje na  organe za disanje i pluća (kašalj, sluz, katar), a mešavina listova i cvetova heljde, leči aterosklerozu krvnih sudova.
S druge strane, čaj od semena povoljan je za smirenje i kod nesanice.

Čaj za lečenje ateroskleroze i jačanje otpornosti kapilara

– 2 čajne kašike osušene biljke
– 2 dl vode

Priprema: kipućom vodom prelijte osušenu biljku, poklopite i pustite da odstoji 15 minuta. Procedite.

Upotreba: pijte 2-3 šoljice čaja dnevno. Za dobar rezultat, terapija čajem bi trebala trajati 4-8 nedelja.

U novije vreme se koriste heljdine ljuspice za izradu jastuka za spavanje sa terapeutskim delovanjem.

Advertisements

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s