Autor: Ljiljana Tatić

Ideja uvoza jeftine radne snage, kao i ideja dislokacije proizvodnje u zemlje jeftinih resursa  sa manjim porezima ili manjim obavezama prema lokalnoj zajednici, podjednako su opasne za održivost zajednice razvijenih ekonomija koliko i kvazi strane investicije ili strane banke za zajednice  zemalja u razvoju ili zajednice nerazvijenih ekonomija. To je postalo jasno i kroz najnovije nerede koji su zahvatili London i još neke britanske gradove.

Iako najviši britanski  zvaničnici okrivljuju mlade ljude, za koje kažu da da njihovi životi nemaju nikakve ideje ni drugi smisao osim krivičnih aspiracija,  za noć nemira u Velikoj Britaniji,  meštani, nasiljem pogođenih oblasti, govore suprotno; da upravo  politika vlade primorava mlade ljude na kriminal.

Proglasiti i odbaciti  vinovnike nereda kao „bezumnu masu“, beskorisna je retorika. Međutim, činjenica je, da su neredi neprihvatljiva pojava svuda, a posebno u Britaniji, koja je do skora važila za zemlju u kojoj su slobode i prava pojedinca neprikosnovene. Tamo još uvek ne postoje lične karte jer se smatra da je legitimisanje građana, povreda njihovih elementarnih ljudskih prava. Stoga moramo da se zapitamo zašto se ti neredi dešavaju.

Međutim, koliko god dasu su ovi dogadjaji „neprihvatljivi“, i „neopravdani“ , ipak su se desili, tako da se ta činjenica mora prihvatiti.  Iako naizgled ovako nasilno ponašanje ne možemo da opravdamo, treba ipak da uključimo  nekoliko neurona u svojim glavama i nađemo odgovor na pitanje:

Zašto se ti ljudi osećaju potpuno isključeni iz zajednice  gradova u kojima žive?


Premijer Dejvid Kameron  ne traži odgovor na ovo pitanje. Njemu se otvorila nezaustavljiva prilika za  uspostavljanje policijske države, u zemlji u kojoj građani nisu obavezni da imaju nikakva identifikaciona dokumenta. To je i saopštio javnosti  kroz izrečene teške kvalifikacije, nazivajući ove  „gepove“ društva „bolesnim“, i obećavajući da će ih reformisati, šta god to značilo, a najvise liči kao da će ih se nekako rešiti.
„Šta god da je od  resursa policiji potrebno, oni će dobiti. Bez obzira na taktiku policije kojom smatra da je potrebno da se ti ljudi zaposle, policajci će imati  zakonsko uporište da deluju. Mi ćemo učiniti sve što je potrebno da  povratimo red i zakon na naše ulice „, obećao je dalje premijer.

Ali, za razliku od  Kamerona, ljudi koji žive u najsiromašnijim delovima Londona, videli su ove nemire potpuno drugačije, kao rezultat pogoršane vladine politike.
„Mislim da bi trebalo opet da imamo besplatno neke stvari koje smo imali ranije, kao što su bazeni i slična  mesta za decu gde mogu da odlaze. Ukidnjam toga i ne davanjem mogućnosti  deci koja su siromašna da uživaju u takvim stvarima ako ne plate, otvorio se prostor u kome oni pribegavaju izazivanju haosa „, rekao je tinejdžer za RT u Londonu.
„Ne možemo kriviti  mlade zato što su siti svega i zato što se osećaju obespravljeno, jer nema izgleda da se bilo šta uradi za njih – nema posla, ni mesta za njih gde bi mogli da odu, osim da vise na uglovima ulica „, rekao je drugi sagovornik RT-a.

Trenutna bolest nije brzo izlečiva: ona ima veze sa dugo godina vođenom liberalnom politikom koja je dovela do stvaranja niže klase mladih ljudi koji ne izjednačavaju prava sa obavezama, misle neki gradjani Londona. Medjutim, nije liberalna i slobodna politika dovela do zapostavljanja mladih. Naprotiv, politika koju diriguju moćne korporacije i banke, a otelotvoruju  se kroz aktivnosi političara, sve su drugo osim liberalne.
Antisocijalno ponašanje koje završava na sudu, mnogi vide kao orden časti. Školovanje u siromašnim oblastima narušeno je lošim ponašanjem. Nastavnici više ne pribegavaju kažnjavanju i ne mogu da računaju na podršku od roditelja.
„Treba srediti mlade! Njima je potrebno smirivanje. Ne znam šta im je potrebno, oni moraju biti kontrolisani –  Gde su roditelji u svemu tome? „Pita se jedan građanin Londona.
Slično su ponovili i drugi stanovnici Londona:
„Imate puno mladih koji nemaju ništa drugo da rade, socijalni programi koji su postavljeni, umesto da im pomognu, postaju dodatni uzrok nezadovoljstva jer se ne sprovode zbog nedostatka sredstava,“ rekao je još jedan čovek na ulici Londona.
Jedan od tih programa, kažu dalje ljudi na ulici, je smanjenje broja  autobusa koji idu oko stambenih naselja u Hakniju i zadovoljavaju mnoge potrebe mladih. Tu su nekada bila dva takva autobusa, ali sada nema novca da se plati osoblje. Dakle, zbog politike smanjenja javne potrošnje,  može da se pokrije samo polovina onoga na šta su mladi navikli.
„Mladi smatraju da  ne treba da nastave  školovanje zato što nisu ispunili kriterijume ili nisu postigli 7 GCSEs [Britanski standard ispita.], Oni tada osećaju da nisu postigli ništa u životu, a rezultat toga je, da se često okrenu kriminalu ili drogi, ili  jednostavno ostanu da žive na teret društva „, kaže omladinski radnik u Hakniju.
Nezaposlenost mladih u Hakniju, istočnom Londonu, prelazi  30 odsto. Delovi opštine su prilično bogati, pa su i socijalna izdvajanja velika. Postala je praksa koja se u nekim slučajevima pokazala  mnogo profitabilnijom, da mladi ostanu kod kuće i  koriste socijalnu pomoć nego da idu i traže posao.
„Postoje poslovi ako ljudi žele da rade. Većina poslova koji se nude je u pabovima, u prodavnicama, ali gde god da krenete, oni su popunjeni mladima iz Istočne Evrope, koji su visoko obrazovani, koji zapravo govore jezike, i oni dobijaju poslove. Naš sopstveni narod  ne dobija posao, vrlo često zato što nije zainteresovan za obrazovanje i  zato što oni stvarno ne žele da rade „, objašnjava poslanik u Evropskom parlamentu Džerard Lajsne.
Problem marginalizovanja mladih nema brzo rešenje, i kao takav, on nema izbornog pobednika. Dakle, kada se ova  situacija stavi pod kontrolu, biće zanimljivo da vidimo šta vlada čini da“ izleči bolest“ u ovom društvu.

Kameron i ostali zvaničnici, ali i neki građani, ostali su iznenađeni što se ti mladi ljudi ponašaju destruktivno, kako rekoše, „bezumljem“, motivisani i nekim svojim interesima. Sama policija se, međutim, oglasila oštrim suprotstavljanjem ovim  merama kojima Kameron namerava da ih „reformiše“.

Ja se ipak pitam kako bi tek  trebalo da se opiše akcija londonskih bankara koja je dovela privredu u kolaps? ? Ali nemojmo tako,  oni ipak nose odela, ne lome izloge, ne kradu patike, tako da zaslužuju da budu spašeni. Možda zato ni jedan od njih nije  zatvoren. Danas je uhapšeno hiljadu mladih a već sprovedeno kod sudija preko šesto, a nijedan bankar nije uhapšen iako su pokrali mnogo više od  prokletog para patika ili nekoliko trenerki.

Za razliku od lopova visokog stila, koji pre podne kradu a popodne priređuju humanitarne akcije, ovi mladi ljudi nemaju osećaj zajedništva, jer oni nisu ni  dobili mesto u toj zajednici. Oni nemaju udela u društvu,  to  nam je i sam Kameron, svojom izjavom, nedvosmisleno potvrdio.

Ti ljudi su, međutim, zapostavljeni iz razloga  jer oni nisu glasači. Niko ne računa na njihove glasove,  zato nijedna politička opcija ne preuzima brigu o tome da oni budu integrisani u društvo. Uvek, manje ili više korumpirani političari zastupaju korporativne interese, i preko filmova, televizije i reklama, oni traže i dobijaju podršku glasača za uvođenje represivnih mera, kojima žele da ljudima život učine boljim i sigurnijim, tako, što će da odstrane  „bolesne“ delove društva.

Obmanom glasača, vlast sebi pribavlja moć da nekažnjeno ubija ljude. To se upravo dešava na ulicama Londona. Već troje ljudi je ubijeno a policija nemilice hapsi koga stigne. Izverzirani umeju da sebe zaštite, tako da mahom stradaju nedužni.

Ispraznom političkom retorikom, ipak uspešno, vlast ubeđuje ljude da oni u ime MIRA I BEZBEDNOSTI treba da usklade svoj način života; tako da, u stvarnosti, to doprinosi otuđenju i stvaranju sve nezadovoljnije potklase društva. Ali znam, kao što intuitivno svi znamo, da je rešenje jednostavno i ono je u svakom od nas; ono nije političko, ono je duhovno. Gandi je rekao: „Budi promena koju želiš da vidiš u svetu“. To je ujedno i moja poruka građanima Srbije koji misle da će nam strogi zakoni i  jaka policija doneti slobodu, mir i blagostanje.

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

One response »

  1. […] Ispraznom političkom retorikom, ipak uspešno, vlast ubeđuje ljude da oni u ime MIRA I BEZBEDNOSTI treba da „usklade“ svoj način života; tako da, u stvarnosti, to doprinosi otuđenju i stvaranju sve nezadovoljnije potklase društva. Ali znam, kao što intuitivno svi znamo, da je rešenje jednostavno i ono je u svakom od nas; ono nije političko, ono je duhovno. Gandi je rekao: „Budi promena koju želiš da vidiš u svetu“. To je ujedno i moja poruka građanima Srbije koji misle da će nam strogi zakoni i jaka policija doneti slobodu, mir i blagostanje. Ko je zapalio London […]

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor na Ko je zapalio London « ФЕЈСБУК РЕПОРТЕР Odustani od odgovora

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s