Najkineskija biljka  je sang, dud ili murva, a kod nas nije došla leka radi nego putem svile. Mi smo bili vrlo daleko od svile i kadife kad je pre 4000 godina carica Huang-Ti podučavala svoje podanike kako se gaje svilene bube, ali je vremenom svila ipak stigla, a s njom i dud i to beli Morus alba L., ali nam je poznat i Morus nigra L. – crni dud, koji se pridružio belom u Iranu i Armeniji, kao i Morus rubra L. crveni.

Dud je zaštitni znak vojvođanskih salaša i tradicionalnih seoskih dvorišta u većem delu Srbije. Gaji se radi lista za ishranu dudovog svilca, dudinja za marmelade, sokove i dudovaču. Izražena je lekovitost cveta, lista, kore i ploda…

Dud (Morus sp. – Moraceae) je voćka i ornamentalno listopadno drvo sa oko 100 vrsta širom Sveta. Među njima je rašireno desetak vrsta u toplim i umerenim područjima. Drvo je do 20 metara visoko sa okruglastom, bogatom krošnjom. Kora je duboko ispucala.

List je širokojajast, nazubljenog oboda .

Složeni plod je cvast srasla u jedno plodište, dudinju (nalik kupini), slatkog ukusa, bez izražene arome i kiselosti te široke palete boja – od bele, ružičaste, crvene, crvenocrne, crnoljubičaste do crne u zavisnosti od vrste .

Sadi se duž puteva, po parkovima, ivicama parcela, oko vinograda, po dvorištima. Ovo drvo je zaštitni znak vojvođanskih salaša i tradicionalnih seoskih dvorišta u većem delu Srbije. Doživi do 250 godina starosti.

Kao dekorativna vrsta u parkovima, upotrebljava se kalemljena viseća forma ili pak usko piramidalna .

Prvenstveno dobro uspeva na černozemu, na dubljim svežim zemljištima pored reka. Korisno je za stabilizaciju peščara, slično bagremu. Dobro podnosi orezivanje u vegetaciji i mirovanju.

U XVII i XVIII veku širi se sađenje belog duda (M. alba L.) na Balkanu (Vojvodina, Srbija, Makedonija) radi proizvodnje lista za ishranu sviloprelje (Bombyx mori – Bombycidae) i crnog duda (M. nigra L.) za kućnu preradu plodova u džem, sokove i rakiju zbog veličine i slasti dudinja. Beli dud je poreklom iz Kine a crni iz Persije. Tragovi svilarstva se protežu do XIII i XIV veka, u doba srednjovekovne Serbije.

Lekovita svojstva duda

Dudinje sadrže oko 10% invertnog šećera, oko 2% slobodnih organskih kiselina (limunske i jabučne), vitamin C, sluz, pektinske i druge korisne materije.

Zrele, vrlo slatke bele i aromatične nakiselo-slatke tamnoljubičaste ili potpuno crne dudinje jedu se sveže, prerađene ili osušene. Osušene dudinje mogu da zamene šećer i zbog toga ih melju i dodaju testu pri izradi slatkiša. Od dudinja izrađuju sokove, kompote, slatka, želea, sirupe i dr. Od isceđenog soka uparavanjem dobija se sirup koji podseća na med (i sadrži u koncentrovanom obliku hranljive sastojke svežeg soka dudinja).

U narodnoj medicini sveže nedozrele dudinje daju protiv proliva, a zrele kao blag laksans. Sok dudinja daju i za lakše iskašljavanje, znojenje i mokrenje, za ispiranje kod zapaljenja grla i usta, naročito sok crnih dudinja, koji deluje i antiseptično.

U korejskoj tradicionalnoj medicini od lisnih pupoljaka duda koje sakupljaju preko zime i suše spravljaju čaj protiv gojaznosti i oboljenja kardio-vaskularnog sistema.

Prašak od kore duda upotrebljava se spolja u obliku melema za brže zarašćivanje rana, a odvar kore pije se kod povišenog krvnog pritiska.

U Kini je kora duda sastojak biljnih smeša za lečenje šećerne bolesti. U zapadnoj Evropi i na Balkanu u iste svrhe koriste osušeno dudovo lišće koje se ponegde kao prašak posipa po hrani (npr. varivu).

Antidijabetično delovanje se delimično pripisuje prisustvu vitamina B2 i ima značaj kao dopunska terapija.

U Japanu se iz cvetova duda izrađuje kozmetički krem za odstranjivanje pega i drugih nečistoća na koži.

Od fermentiranih zrelih dudinja u narodu se peče rakija dudovača.

Mladi, zdravi i potpuno razvijeni listovi beru se tokom leta i suše u tankom sloju na promaji u hladu.

Još od vremena Dioskorida preporučuje se gorka kora korena duda kao lek protiv crevnih parazita (naročito protiv tenie odn. trakavice – pantljičare).

Plod duda ostavlja upečatljive ljubičaste tragove konzumiranja, a  stari, najpoznatiji arapski lekar Avicena je svoje ljubičaste tragove rešio pravdajući se lekovitošću plodova za bolesti, pa i rak grla, za lečenje dizenterije, a kako ne bi svi išli ljubičasti, još od tog vremena se plod duda konzervira u sirup ili med.

U Srednjoj Aziji imaju iskustava s lečenjem šarlaha, difterije i povreda ždrela, upala usta, protiv proliva, groznice i za gašenje žeđi. Službena, zvanična medicina priznaje plodove duda kao lagano sredstvo za otvaranje i iskašljavanje.

Plodovi belog duda , oni potpuno zreli, utiču na svileni rad srca. Navodi se da pomažu kod slabe ishrane srčanog mišića (distrofija miokarda), smanjuje gušenje kao posledicu bola u predelu srca, poboljšava srčani tonus, a i nestajanje vode usled slabog rada srca što pretpostavlja i pojačano izlučivanje mokraće.

Ako vam lenjost ne dozvoljava da pravite dudov med koji se može koristiti cele godine, a plodovi su prošli taman kad ste se odlučili da ga napravite, Avicena vam preporučuje da za lečenje grlobolje i zubobolje koristite list crnog duda. Iako je recept star 1000 godina koristi se i dan danas u nekim zemljama za grgljanje i ispiranje kod bolesti usta i grla.

Stručna i farmaceutska literatura navodi list crnog duda kao sredstvo za zatvaranje, ali njegova najznačajnija aktivnost je snižavanje nivoa šećera u krvi. Istraživanja su pokazala da to snižavanje ide najviše do 20%, što nije nimalo loše za osobe sklone povišenom šećeru, kao ni šećerašima s pretplatom na insulin.

Listovi belog duda se ne preporučuju službeno, ali je ipak utvrđeno da i oni snižavaju šećer, a ujedno i krvni pritisak. Kineska medicina ih koristi i za snižavanje temperature. Iako su skloni snižavanju, listovi belog duda nemaju uticaj na snižavanje novca u novčaniku pogotovo ako ih sami berete, ali nažalost ni snižavanju minusa u banci. Za takve stvari su nam potrebne druge čudne i tajanstvene reči i još čudnija neprirodna dela kao što su rad i marljivost.

Preuzeto sa:  blog. vecernji.hr/ biljoteka

http://www.narodnamedicina.com

Advertisements

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

One response »

  1. Jan kaže:

    Pozdrav, samo da napišem da smo pokrenuli proizvodnju duda na poljoprivrednom gazdinstvu “ Svet duda“ u Kisaču. Proizvodi su jako ukusni i zdravi, pa ko voli neka izvoli.. Živeo dud

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s