Carlos Castaneda je bio američki antropolog i pisac poreklom iz Perua. Počevši sa Učenjima Don Huana 1968. godine, Kastaneda je napisao seriju knjiga u kojima opisuje svoju  obuku u duhu tradicije srednjeameričkog šamanizma. Njegovih 12 knjiga prevedeno je na 17 jezika i prodato u više od 8 miliona primeraka. Kontaverzne knjige i sam autor, koji je retko izlazio u javnost, dugo su bili predmet rasprava. Pristalice tvrde da su njegove knjige ako ne istinita, a onda sigurno vredna filozofska dela koja upućuju na tehnike proširenja svesti. Akademski kritičari na njih gledaju kao na fikciju upućujući na brojne protivrečnosti, razlike između knjiga i antropoloških podataka, ukazujući na alternativne puteve Castanedinog poznavanja šamanskih rituala i sl.

27. aprila 1998. godine umro je Carlos Castaneda

Carlos Castaneda (1925 – 1998), smatra se jednim od najvećih „magova“ modernog doba. Svoje životno delo sažeo je u 12 knjiga, koje su popularne koliko i kontraverzne. Njegova priča počinje 1960 kada se upoznao sa šamanom, vračem  don Juan Matus. Od tada, pa nadalje, Carlos je bio njegov učenik kojem je u prvim godinama naukovanja glavni cilj bio tek da prikupi više informacija o kulturi indijanaca na tom području, što mu je trebalo za antropološka istraživanja.

O don Juan Matusu govori kao o čovjeku od znanja, a tako su ga nazivali i ostali povezani sa njim. Na njega je naišao slučajno, kada je tražio informacije o primeni halucinogenih biljaka u indijanskoj kulturi, što je don Juan prihvatio kao čin moći, te ga tako prihvatio za učenika. Ne samo da mu je pokazao delovanje biljaka moći kako ih nazivaju, nego ga je naučio mnogo više. U razgovorima koje vode, don Juan, (ili Castaneda) predstavili su mnoštvo potpuno novih pojmova i značenja, te dovodili zaključke na tako jasan način da ih je nemoguće opovrgnuti.  Pojmovi poput: spojna točka, tonal i nagual, sanjačko telo, saveznik, energetsko telo, značenje volje, moći i namere, prikradanje, „viđenje“, dvojnik, samo je približno moguće opisati rečima.

Verovatno najveća vrednost ovog dela je u tome što stavlja besprekoran naglasak na vlastito iskustvo i shvatanje svega što se događa. Don Juan poučava Carlosa kako da bude ratnik, te način na koji ratnik razmišlja. Potreba da se bude ratnik na putu do znanja, dolazi iz činjenice da znanja mogu biti u tolikoj meri zastrašujuća, ili teška, da je potreban besprekoran duh ratnika kako bi se iskustvo apsorbovalo na pravilan način koji neće biti poguban.

Znanje o kojem Juan Matus govori moglo bi se opisati kao umeće svesti. Umeće svesti da zadrži svoju prvobitnu nameru, pa čak i u situacijama koje se ne mogu racionalno i logično objasniti. Pokazao mu je kako deluju „biljke moći“ poput meskalina, datura, inoxia i druge. Svrha takvog učenja je bila namerno pomeranje svesti, izvan uobičajenog položaja. Tu uvodi pojam spojne točke koja predstavlja nešto kao fokus naše stvarnosti. Spojna točka kod ljudi je učvrščena na jednom položaju, ako se ona pomakne izvan uobičajenog položaja, rezultat će biti percepcija sveta sa drugačijim obeležjima.

Tonal je prema njegovom objašnjenju sve što možemo zamisliti. Materijalni svet, um, svest, bog, svemir, sve je to deo našeg tonala. Naguala predstavlja kao neopisivo, ne postoje reči za to. S druge strane, don Juan je nagual, kao i neki drugi koji su poučavali Castanedu, koji je i sam postao nagual. Znanje koje don Juan prenosi, tačnije,  njegova loza naguala stara je 25 generacija. Druženje Castanede i don Juana trajalo je nekoliko godina, do onog trenutka kada je Juan smatrao potrebnim. Nakon toga Juan je nestao sa ostalim spremnima, kako je i rekao, izvan granica ovog sveta, te se više nisu videli.

Juan navodi „viđenje“ kao sposobnost kod vračeva  opažanja sveta energije. Sve oko nas je energija, a „viđenje“ je direktno opažanje te energije. Opisuje ljudska bića kao svetleća jaja ispunjena beskonačnim svetlećim vlaknima koje prolaze kroz čovekov trbuh, gde se nalazi njegova životna sila, volja. „Viđenje“ je određeni položaj spojne točke. Običan čovjek ima dve energetske polutke, nagual ima 4, a Carlos je imao 3, što ni sam Juan, kako kaže, nije nikad „vidio“. Juan je  Carlosa dovodio u stanje povišene svesti, udarcem na određenom mestu. U stanju povišene svesti ,Carlos je bio oslobođen unutrašnjeg dijaloga te je odlično razumeo sve što mu je bilo govoreno. U normalnom stanju svesti nije  se mogao setiti ničeg što se dešavalo u povišenom stanju svesti. Godinama nakon što se više nisu videli, Castaneda se prisećao iskustva u povišenim stanjima svesti, te tako nadopunjavao praznine u sećanjima. To mu je pošlo za rukom nakon što je sakupio dovoljno lične moći da se vlastitom voljom dovede u stanje povišene svesti, jer to je jedini način da shvati šta je bilo.

Nagual ima svoju grupu. Tu grupu čine osim njega, 4 muškarca i 4 žene. Zajedno čine posebnu energetsku konfiguraciju. Samo deo Juanove grupe je upoznao i Castaneda, dok o vlastitoj grupi  nije smeo da piše. Žene su u mnogočemu jače od muškaraca. Svemir je, kako kaže, ženske prirode te im je moć lakše dostupna, doslovno ispred nosa, dok je muškarac mora tražiti. Upravo one su vrhunski sanjači, a pomicanje spojne točke im se prirodno dešava menstrualnim ciklusom, dok muškarac mora naučiti kako pomicati vlastitu spojnu točku. Samo žene imaju svoj vetar, sever, jug, istok ili zapad, i kada je njihov, daje im moć.

Don Juan ga je naučio da  koristi vlastito sanjačko telo i upoznao ga sa osnovama neorganskog sveta. Otkrića koja je Castaneda postigao u neorganskom svetu veća su i od znanja koje mu je preneo don Juan.

Castanedine knjige su ovim redom :
Učenje don Juana, Odvojena stvarnost, Put u Ixtlan, Priče o moći, Drugi krug moći, Orlov dar, Unutrašnja vatra, Moć tišine, Umeće sanjanja.
Tensegrity – magični pokreti je knjiga vežbi. Nakon smrti izašle su još: Aktivna strana beskonačnosti, Točak vremena.

O čovekovim prirodnim neprijateljima


4 čovekova prirodna neprijatelja su: strah, jasnoća, moć i starost. Ako se pobedi prvi neprijatelj strah, dolazi jasnoća duha. Jasnoćom duha, kada je sve kristalno jasno, čovek više ne sumnja u vlastite odluke, te postaje zaslepljen. Ne uzmiće pred nićim dok mora prkositi svojoj jasnoći i misliti da je ona čak i pogrešna. Kad shvati da je ta jasnoća samo tačka pred njegovim očima, upoznati će moć. Ovog  puta će to biti prava moć, njegova želja je zakon. To je najsnažniji od svih neprijatelja i najlakše mu se prepustiti nakon što je čovek istinski nepobjediv. Moć je samo teret za njegovu sudbinu, takav čovek ne vlada sobom i ne zna kako bi i kad koristio svoju moć. Ako shvati da su jasnoća i moć, kad ne upravlja sobom, pogubnije od pogrešaka, tada će dostići taćku u kojoj će svime vladati. Tada će znati kako da upotrebi svoju moć, i tako će pobediti trećeg neprijatelja. čovek će tada biti na kraju puta učenja i bez upozorenja, doći će do zadnjeg neprijatelja: starost. Tada više nema strahova, nema više nestrpljive jasnoće duha, to je vreme kad vlada svom svojom moći, ali i vreme kada oseća neodoljivu potrebu da se odmori. Ako se prepusti toj želji za počinkom i zaboravom, ako sebi udovolji prepustivši se umoru, izgubiće zadnji krug i neprijatelj će ga pobediti. Njegova želja da se povuće, nadjačaće njegovu jasnoću, moć i znanje. Ali ako se čovek reši umora i proživi svoju sudbinu, onda se može nazvati čovekom od znanja, pa makar to trajalo samo trenutak u kojem se uspe odupreti svom zadnjem, neuništivom neprijatelju. Taj trenutak jasnoće, moći i znanja je dovoljan.

Trenutak o kojem Juan govori je prenošenje svesti nakon smrti.

Moć je u količini  a ne u vrsti znanja koju čovek poseduje.

O ratniku

Kad čovek krene putem ratnika postepeno shvata kako je svakodnevni život zauvek ostao za njim. Ponašanje kao u svakodnevnom svetu, više mu nije od pomoći, zato mora prihvatiti nov način života, ako želi da preživi.

Ratnik razmišlja o svojoj smrti kada stvari postanu nejasne. Pomisao na smrt mu snaži duh.

Ratnik mora da zna da su njegova dela beskorisna, a opet mora da nastavi kao da to ne zna. To je šamanska kontrolisana ludost.

Ratnik ne poseduje čast, dostojanstvo, porodicu, ime, zemlju, ima samo ovaj život da proživi, a pod tim okolnostima jedina njegova veza sa bližnjima je kontrolisana ludost.

Pošto ništa nije važnije od bilo čega drugog, ratnik bira bilo koje delo i ponaša se kao da mu je važno. Zbog svoje kontrolisane ludosti govori da je važno ono što ćini, a opet zna da nije, a kad izvrši svoja dela, povlači se mirno, a da li su njegova dela dobra ili loša, da li su uspela ili nisu, njega se uopće ne tiče.

Nema praznine u životu ratnika, sve se puni do vrha i sve je jednako.

Ratnik zna da čeka i dok čeka ne traži ništa, tako da mu bilo koja sitnica koju dobije predstavlja više nego što mu treba. Ako treba da jede, naći će načina, jer nije gladan. Ako njegovom telu nešto pričinjava bol, naći će naćina da je zaustavi, jer  ga ne boli. Biti gladan ili osečati bol znači da čovek nije ratnik, a sile njegove gladi i bola će ga uništiti.

Duh ratnika nije prilagođen povlađivanju i prigovaranju, niti je prilagođen pobeđivanju ili gubljenju. Duh ratnika je prilagođen samo borbi, a svaka borba je ratnikova poslednja bitka na zemlji. U poslednjoj bitci na zemlji, ratnik oslobađa i razbistruje duh. I dok se bori, znajući da je njegova namera nepokolebljiva, ratnik se samo smeje.

Lična istorija mora se stalno obnavljati govoreći roditeljima, rođacima i prijateljima sve što čovek radi. S druge strane ratniku koji nema Ličnu istoriju, nikakava objašnjenja nisu potrebna, niko se ne ljuti ili razočarava njegovim delima. Niko ga ne sputava svojim mislima i osećajima.

Za ratnika biti nedostupan znači da umereno dodiruje svet oko sebe. Pre svega, da namerno izbegava da iscrpljuje sebe ili druge, da ne iskorištava i ne cedi ljude do kraja, pogotovo ne ljude koje voli.

Unutrašnji dijalog je ono što prizemljuje ljude u svakodnevnom životu. Svet je takav ili izgleda tako, zato što govorimo sebi da je takav, ili da izgleda tako. Prolaz u svet šamana otvara se kada ratnik nauči da zaustaviti unutrašnji dijalog.

Biti ratnik ne znaći poželeti da se to bude. Pre je reč o beskonačnoj borbi koja će se nastaviti do apsolutno poslednjeg trenutka našeg života. Niko se ne rađa kao ratnik, baš kao što se niko ne rađa kao običan čovek. Sami od sebe stvaramo ili jedno ili drugo.

Advertisements

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

3 responses »

  1. […] Carlos Castaneda: Ratnik zna da čeka i dok čeka ne traži ništa […]

    Sviđa mi se

  2. Zorka kaže:

    Gde bih mogla da kupim neke od knjiga, vecinu imam ali nemam Put u Ixtlan i poslednje dve knjige koje su izasle posle njegove smrti? Bila bih veoma zahvalna na informacijama. 🙂

    Sviđa mi se

  3. jel tacno da je u pitanju matori sektas koji je svoje sledbenice pretvarao u ljubavnice s morbidnom namerom da vaskrsnu zajedno u kolektivnom samoubistvu u odvojenoj stvarnosti te da ih kometa katapultira direktno u dolinu smrti svemira? da je bio peruanski Carls Menson?

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s