Lipa je sveto drvo Starih Slovena za koje su oni verovali da ih čuva od zla i uroka, a koristili su je i kao lek za mnoge bolesti. Ovo drvo, poznato i kao lipac i lipolist, može da živi nekoliko stotina godina i da dostigne visinu od 25 do 30 metara. Najbolje uspeva na vlažnom zemljištu zaštićenom od vetra, a u našim krajevima najčešće su bela, velikolisna i sitnolisna lipa.
Rod lipa (Tilia –  lat.)  potiče iz grčke reči tilos (vlakno – tilo), ali i od reči ptilon što znači krilo. U porodici lipa obuhvaćeno je više vrsta drvenastih biljaka sa više od 40 vrsta rodova. U našem umerenom pojasu nalazimo tri vrste samoniklih lipa, ali sa mnogo podvrsta i varijeteta i formi . U našim  parkovima,  nalazimo velelisnu lipu, belu i srebrnu.

Lipu nalazimo kao sastavni deo naših šumskih zajednica gde samonikla i sama se širi. Čiste lipove šume sačuvane su i poznate na Kozari.

Slaveni je poštuju od davnine kao sveto drvo, jer dobijaju lekoviti cvet, a i hrana je za pčele, koje prave med iz kojeg su pravili svoje piće, medovinu. Još donedavno, kod starih seoskih lipa i slikovitih crkvica, pod starom lipom su se održavali stari seoski skupovi.

  Reč lipa proizlazi od reči lip – lepiti, što dolazi od njene sluzi koja ima pod korom debla likovo koje je služilo za lepljenje u staro doba u domaćinstvu I zanatstvu. Lipa je prastara omiljena lekovita biljka koja je kao čaj služila i služi i danas. Kod lipovog drveta (Carbon Ligni Tilae) je drveni ugalj koji ima veliku moć aposorpcije. Ugljeni lipov prah bio je upotrebljavan u industriji pravljenja baruta (puščani prah). Slikari se služe u crtanju ugljem (štapići) dobijenog od lipovog drveta. Lipovo se drvo takođe upotrebljava u rezbarenju a u pravljenju užadi takođe se služila lipova kora kao sredstvo u seoskim zanatima. Stari Slaveni su verovali da su usko povezani u svom poreklu sa životom mnogih stabala kao što su hrastovi koje su nazivali dub, ali prvo su mesto ipak zauzimali lipa i orah kao sveto drveće, dok je hrast ipak više ostao povezan sa Germanskim plemenima. Uz stabla su vezani mnogi stari bogovi, ali i razni demoni. Mnogi gajevi su bili posvećeni bogu Perunu, gdje su žreci i šamani bili posrednici u tim svetim gajevima između božanstva i naroda. Ime Svetibor, Svatobor, Veles, su i nazivi za mnoge te svete gajeve. Mnogi su se ti stari običaji održali i nakon primanja kršćanstva, kao na primjer Jurjevo – Đurđevo, Svibanjske vatre, Maje, Ivanje, Dodole, Ladarice, rusalke, krijesnice, kresovaljke, ivančice, su vezani koje se i danas obeležavaju, a svoje iskonsko poreklo imaju u svojim poljoprivrednim radovima – oranju, žetvi (poslednji snop). I ovde nalazimo po prednju poljske i žitne demone, kao na primjer Žitna baba, Žitni deda (Bjelun), starac sa belom bradom koji je dobar i čuva žitno polje. Mnogi likovi, kao što su Polednice, Krezube babe, imaju svoj izvor u meteorološkim pojavama što je povezano i sa mnogim prirodnim pojavama koje su naši preci tumačili na temelju svog životnog iskustva i predaje i davali im osobine dobrih i loših demona i božanstava.

Lipa cveta od kraja maja do početka jula, duže nego bilo koje šumsko drvo, što je izuzetno korisno s obzirom na to da je cvet lipe medonosan i lekovit. Cvet se bere čim se otvori, pre nego što precveta i promeni boju, i suši se u hladu, na prozračnom mestu, najbolje na tavanu.
Lipov cvet obiluje vitaminom C, sadrži sluz, tanin, etarska ulja, heterozide, šećer, gumu, vosak, manitol i tartarat, dok je lišće izuzetno bogato kalcijumom. Zato se opalo lišće brzo razlaže i popravlja plodnosti zemljišta.

Čaj od lipe je efikasan lek za probleme sa probavom, a lipov med je veoma cenjen takođe zbog svoje lekovitosti.
U narodnoj medicini mnogih evropskih naroda lipa se koristila kao lek za razne zdravstvene tegobe. Po legendi, zraci sunca su „uhvaćeni“ u cvetu lipe, pa kada neko popije topao lipov čaj, toplota sunca ulazi u telo, prouzrokujući znojenje. Znojenjem se organizam hladi i oslobađa groznice.
Cvetovi lipe od davnina se koriste za smirivanje i opuštanje nervnog sistema. Čaj od lipe je jedan od onih biljnih čajeva za koji nema ograničenja u konzumiranju. Čaj od lipe  mogu da piju i deca. Kada zamenite kafu čajem od lipe, ubrzo ćete osetiti smanjenje nivoa stresa. On je blag relaksant, posebno efikasan kod nervne napetosti. Umesto čaja, možete za opuštanje sebi da priuštite i kupku – u vodu za kupanje dodajte jak čaj od lipe.
Mnoge žene koriste lipu tokom menopauze za smanjivanje nervoze i problema sa snom. Rina Nisim, švajcarski fitoterapeut i stručnjak za zdravlje žena, savetuje čaj od lipe za ublažavanje neprijatnih simptoma PMS-a.

Cvet lipe sadrži 1% kompleksa flavonoidnih heterozida u kome dominiraju heterozidi kvercetina i kemferola (rutin, kvercitrin, hiperozid, tilirozid, astragalin), preko 3% heterozida kafene, p-kumarne i hlorogenske kiseline, 10% sluzi (uglavnom arabinogalaktani), 2% tanina  i leukoantocijanidine. Prijatan miris potiče od male količine etarskog ulja (0,02%).

Lipa snižava pritisak
Opuštajući efekti lipe blagotvorno deluju na kardiovaskularni sistem, posebno u slučajevima ateroskleroze ili hipertenzije (lipa snižava krvni pritisak). Birtanski herbalista Sajmon Mils, autor knjige Out of the Earth, the Essential Book of Herbal Medicine, ističe da cvet lipe isceljuje i jača zidove krvnih sudova (čak može da poboljša stanje kod proširenih vena).

Blagotvorno deluje na krvne sudove
Vodeći francuski stručnjak za fitoterapiju, Anri Leklerk, kaže da lipa čini krv tečnijom, manje gustom, sprečavajući stvaranje ugrušaka. Drugi poznati francuski fitoterapeuti takođe ističu da lipa deluje protiv stvaranja plaka na krvnim sudovima, kao i da blago deluje na koronarnu vazodilataciju (smanjuje mogućnost blokiranja arterija u srcu koje ga snabdevaju krvlju), smanjujući tako rizik od srčanog udara. Oprez se savetuje osobama koje već piju lekove za razređivanje krvi, koji se obično daju u terapiji za snižavanje pritiska, kao i druge lekove za srce, jer lipa može da pojača njihovo dejstvo. Stoga, ako već pijete ove lekove, a želite redovno da pijete čaj od lipe, prvo se posavetujte sa svojim lekarom

Dobra i za jetru
Lipa se preporučuje i za probleme sa jetrom, i to ne cvet, već unutrašnji deo kore, jer deluje kao blagi koleretik, što znači da podstiče stvaranje, lučenje i protok žuči kroz jetru, na taj način je čisteći i na prirodan način je obnavljajući. U Francuskoj se kora lipe koristi i u tretmanu virusnog hepatitisa (hepatitisa C).

Kako se pravi čaj od lipove kore
Inače, od kore lipe se pravi čaj na sledeći način: 30-40g sitno iseckane kore se kuva u otvorenom loncu, u 1 litar vode, dok se količina vode ne smanji za pola, što je dovoljno za 1-2 dana korišćenja, iako poznati francuski fitoterapeuti Durafor i Lapraz preporučuju da se prvih nekoliko dana pije i do 3 litra ovog čaja, a zatim da se nastavi sa po 1-2 čaše dnevno do izlečenja.

Spremite zalihu za zimu
Čaj od lipe utiče na znojenje, pa se preporučuje za snižavanje temperature u slučajevima gripa ili prehlade. Zato je dobro sada pripremiti zalihu lipovog čaja za zimu. Jedno američko istraživanje je pokazalo da cvet lipe pomaže deci u ranim fazama respiratornih bolesti, kao prevencija upale unutrašnjeg uha koja često prati ove infekcije.

Advertisements

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s