Čuvarkuća je jedna od najstarijih lekovitih biljaka. Raste po krovovima, stenama, zidovima. Biljke su veoma skromne i nemaju gotovo nikakvih zahteva.

Čuvarkuća (Sempervivum tectorum) je višegodišnja biljka iz porodice Crassulaceae. Zovu je brojim imenima: Gromovna trava, Gromovik, Vazdaživ, Cmilić. Uzgaja se uglavnom kao ukrasna biljka, a ima i lekovito delovanje.

Postoji veliki broj sorti. Vrlo je otporna na sušu i visoke temperature.

Poreklom je iz Meksika, ali se na ovim prostorima gaji od devetog veka. Iz tog vremena potiču odredbe o seoskim domaćinstvima (“Capitulare de villis”), kojima su Karlo Veliki i njegov sin Ljudevit Pobožni naredili uzgajanje 72 biljke, među kojima je i čuvarkuća, kao „biljka koju svi moraju uzgajati…na krovovima kuća“, jer se smatrala da štiti od vatre i udara groma[1]. Zbog tog mita (lat. tectorum – na krovu) dobila je i svoj latinski naziv tectorum.. Čuvarkuća i danas nije potpuno istražena biljka i uglavnom se koristi u narodnoj medicini.

Čuvarkuća – ovako su je nazvali stari Grci i Rimljani koji su njen sok koristili za zaštitu drugih biljaka od štetočina i gusenica.

Idealna je za ljubitelje cveća koji imaju male vrtove i nedovoljno vremena da ih neguju. Osim što učvršćuje kamene ploče domova, kod naroda postoji verovanje da čuvarkuća štiti od gromova, oluja, bolesti, veštica i lopova. Gajenje čuvarkuće postalo je popularno krajem 19. i početkom 20. veka.

Biljka koja je do tada rasla samo na krovovima ili u šupljinama kamenih zidova, sada ima značajno mesto u kamenim baštama, ili na balkonima koji su okrenuti ka jugu.

Cveta od aprila do septembra, a boja cveta najčešće je crvena, ali može biti i bela, žuta, ili roze. Posle cvetanja, rozeta umire, ali prethodno obrazuje više malih rozeta i tako se nastavlja životni ciklus ove biljke.

Čuvarkuća je zeljasta prizemna biljka, prečnika 10 do 20 cm, sa snažim korenskim sistemom. Razmnožava se vegetativno putem izdanaka, vrlo retko preko semena. Lišće joj je mesnato, sočno, elipsasto, sa zašiljenim vrhom.

Rasprostranjena je širom južne Evrope, naročito na Pirinejima, Alpima i Dinarskim planinama.

Čuvarkuća sadrži jabučnu i mravlju kiselinu, soli, vosak, sluz, šećer, gumu i mineralne sastojke.

Raste po krovovima, stenama, zidovima. Biljke su veoma skromne i nemaju gotovo nikakvih zahteva.

Čuvarkuća je jedna od najstarijih lekovitih biljaka.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se skupljaju listovi, leti, za vreme cvetanja. Hemijski sastav: tanin, sluz, smola, kalcijumov malat, masno ulje, mravlja i jabučna kiselina. Upotrebljava se sok isceđen iz celelog svežeg lista.

Lekovito delovanje:
Sveže isceđeni sok iz listova čuvarkuće koristi se u lečenju nervne rastrojenosti, padavice, nemimih snova i straha kod male dece. Sveže zdrobljeni listovi ili čisti sok koriste se kao sredstvo koje hladi i steže, zatim, protiv čireva, rana, opekotina; za bolna mesta nastala gihtom te za lečenje »kurjih očiju« i uklanjanje sunčevih pega.

Sveži sok koristi se u lečenju bolne  upale uva, nagluvosti, osobito one koja je izazvana čvrstim žutim sekretom (jer ga sok čuvarkuće rastvara), čireva zeludca, herpesa, hemoroida i glista.

Sok se upotrebljava protiv opekotina, i opekotina izazvanih prevelikim izlaganjem kože na suncu. U novije vreme upotrebljava se sok od sveže biljke protiv zapaljenja zuba i upala grla.

Advertisements

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

One response »

  1. Zaljubljenik u lijepe vrtove kaže:

    da li neko zna adresu na kojoj se uzgjajaju sadnice čuvarkuće . trebam sto komada u što više različitih sorti .

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s