Erazmo Roterdamski (Rotterdam, 28. Oktobra 1465. – Basel, 12. Jula 1536.) holandski je humanist, književnik, filolog i filozof.

Erazmo Roterdarmski (Desiderius Erasmus Roterodamus), ili pravim imenom Geert Geerts – pogrešno je mislio da holandska reč geert dolazi od begeren, „želeti“, lat. desidero pa je, prema humanističkoj modi, preveo vlastito ime, i to i na latinski i na grčki.

Rođen je 28. 10.1465. (prema nekim izvorima 1466.) u Rotterdamu. Gotovo je sigurno da je bio vanbračno diete, da mu je otac bio sveštenik imenom Gerard; o majci se zna malo toga osim imena – zvala se Margareta.

Roditelji su mu rano umrli (za vreme kuge 1483.), a dobio je najbolje moguće obrazovanje toga doba – pohađao je niz samostanskih i polusamostanskih škola, u Deventeru i Herzogenboschu.

S dvadeset i pet godina postao je sveštenik i stupio u augustinski red, no čini se da nikad nije delovao kao svećenik (a redovnike je napadao u svim svojim kritikama malverzacija Crkve).

https://i2.wp.com/images.wellcome.ac.uk/indexplus/obf_images/e4/bf/2f3f654cb87b8c354117cdca10da.jpg

Prelazi u službu Henrija de Bergue, biskupa u Cambraiu. U toj službi ostaje pet godina da bi zatim otišao na nastavak studija u Pariz.

Izdržava se jedno vreme davanjem privatnih lekcija; upoznaje mladog engleskog lorda Williama Mountjoya koji mu postaje prijatelj i mecena.

U strahu pred epidemijom beži iz Pariza te živi neko vreme u južnoj Francuskoj, a zatim odlazi u Englesku gde stiče mnoge prijatelje u naučnim i političkim krugovima Londona.

Iz zdravstvenih razloga vraća se na kontinent. Često se seli i naporno radi, neko vreme u Parizu, Orléansu, Rotterdamu i Louvainu. Zatim se vraća u Englesku i u Cambridgeu dobija bakalaureat iz teologije.

Izabran je za odgojitelja nezakonitog sina kralja Jakova IV.

https://beleznica.files.wordpress.com/2011/10/erasmusdurer1526.jpg?w=231

 

 

Godine 1506. putuje u Italiju, doktorira u Torinu, posećuje Bolognu i Rim. U Veneciji je gost štampara i izdavača Alda Manuzija koji objavljuje njegovu zbirku sentencija Adagia (»Izreke«); zbirka je postala izuzetno popularna i uticajna.

 

 

https://i0.wp.com/upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/0d/Desiderius_Erasmus-door_Hendrik_Bary.jpg

Neko je vreme u Padovi uz svoga štićenika, zatim je opet u Rimu gde ga vatikanski krugovi nastoje zadržati u svojoj sredini. Ali on prihvata poziv novog engleskog kralja Henrika VIII. te po treći put odlazi u Englesku.

Mnogo važnija od Erazmovih putovanja njegova su dela. Tokom boravka u Engleskoj počeo je filološki ispitivati grčke rukopise Novog zaveta kako bi priredio novo izdanje i latinski prevod. Erazmovo je izdanje objavio Froben u Baselu (1516.) i ono je postalo temeljem naučnog proučavanja Biblije tokom Reformacije.

https://i0.wp.com/www.planetopija.hr/data/knjige/images/pohvala_ludosti.jpg

 

 

Bio je to prvi pokušaj kompetentnog i liberalnog naučnika da ustanovi šta su pisci Novog zaveta zaista napisali, a šta je u tekst ušlo zbog pogrešaka prilikom prepisivanja.

 

 

https://i0.wp.com/www.sc.edu/library/spcoll/sccoll/renprint/images/eras.jpg

Stanujući u kući kancelara Thomasa Moorea piše i posvećuje domaćinu svoju Encomium MoriaePohvalu ludosti«), satiru na neuku i lenju raspuštenost samostanaca, nadutu učenost teologa i gramziv nemoral visoke crkvene hijerarhije; ovaj je tekst i danas Erazmovo najpoznatije i najprevođenije delo.

Pozvan je na sveučilište u Cambridgeu gde predaje grčki jezik i egzegezu, a kada mu se izjalovio pokušaj da se posredstvom novog pape zaposli u Rimu polazi na duže putovanje po Nemačkoj.

Trijumfalno dočekan u nizu gradova biva konačno pozvan na dvor Karla Habsburškog u Bruxellesu s titulom kraljevskog savetnika i rentom od 400 florina.

Njegov boravak u Bruxellesu poklapa se s počecima Reforme. Luther i čitav reformatorski krug očekuje da će Eramzo kao istaknuti kritičar papinstva i crkvenih zloupotreba pristupiti pokretu.

Ali Erazmo, uprkos svojim simpatijama za protivrimski smer Reforme i uprkos prijateljstvu s mnogim njenim pobornicima, čuva svoju javnu neutralnost.

Godine 1522. povodom objavljivanja Erazmovih ColloquiaRazgovori«) Luther definitvno odbacuje Erazma. Od tada počinje njihovo neprijateljstvo.

https://i0.wp.com/www.ofm.hr/juniorat/images/dokumenti/slike/filozovsko/filozofi/Erazmo/erazmo4.jpg

https://i0.wp.com/a525.ac-images.myspacecdn.com/images01/105/l_aa409f75fc61236ca154a41f44de317c.gif

Na Erazmovu raspravu De libero arbitrioO slobodi volje«) Luther odgovara žučljivim pamfletom De servo arbitrioO porobljenoj volji«) u kojem Erazma naziva pironovcem, epikurejcem, ateistom i svetogrdnikom.

I upravo kad je Erazmo svojom replikom na Lutherove ispade (Hyperaspistes) udaljio od sebe i one reformatorske elemenente koji su mu još bili skloni, započinje protiv njega kampanja i s papističke strane.

Sorbonne pokreće protiv njega proces, osuđuje ga kao neprijatelja Crkve (1527.), a prevodilac njegovih »Razgovora«, Louis Berquin, biva spaljen na lomači.

Omražen i obasut klevetama iz oba tabora Erazmo se sklanja u Basel, ali odatle mora bežati zbog verskih nemira. Neko vreme živi u Freiburgu (Breisgau). Zbog zdravstvenih razloga ipak se vraća u Basel i sasvim povlači iz naučnog rada.

Odbija poziv Klementa VII. na koncil u Augsburgu, ostaje nem i na breve Pavla III., kojim mu papa dodeljuje priorat u Deventeru, godišnju rentu od 3.000 forinti i nagoveštava kardinalsku čast.

Smrt (12. 07. 1536.) preteče ostvarenje njegove želje da se vrati u rodnu Holandiju i on umire u kući svog dugogodišnjeg prijatelja, baselskog izdavača Frobena. Njegovoj agoniji nije prisustvovao nijedan sveštenik.

Po svom književno-znaučnom radu i životnom stavu, Erazmo je najsvetlija i najznačajnija ličnost humanizma.

https://i2.wp.com/www.supakoo.com/rick/ricoblog/content/binary/Erasmus1516-001.png

 

 

Majstor latinskog stila, on neguje sve književne forme od poezije do naučnog traktata. Njegova izdanja Aristotela, Novog zaveta, Jeronima, Augustina, Ambrozija itd. fundamentalna su dela evropske filologije i tekstovne kritike.

 

 

https://i0.wp.com/www.summagallicana.it/lessico/e/Erasmo%20da%20Rotterdam%20di%20Jean-Jacques%20Boissard.jpg

Njegov spis De ratione studiiO načinu učenja«) prvi je sistematski program humanističkog školskog obrazovanja, dok iz niza njegovih dijatriba i pisama izbija lik čoveka obeleženog optimizmom, širinom i kritičnošću naučnih gledanja, nepomirljivošću prema licemerju i falsifikatima svetinja, ali i samilošću prema ljudskim nevoljama te tolerancijom prema slabostima.

 

https://i0.wp.com/www.boekendingen.nl/wp-nieuws/wp-content/uploads/2006/10/beeld-erasmus.jpg

Preuzeto sa  http://www.magicus.info

 

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s