Bio jednom… drugačiji kralj.

Bio je vladar male zemlje po imenu Grožđezemska. Njegovo je kraljevstvo bilo  puno vinograda i svi su se njegovi podanici bavili proizvodnjom vina. Izvozom u druge zemlje, petnaest hiljada porodica koje su naseljavale Grožđezemsku zarađivalo je dovoljno da žive prilično dobro, plaćaju porez i priušte sebi pokoji  luksuz.

Kralj je već nekoliko godina proučavao finansije kraljevstva. Vladar je bio pravedan i pun razumevanja i nije mu se sviđala  zamisao da zavlači  ruku u džepove  stanovnika Grožđezemske.  Zato je ulagao velike napore da nađe načina da smanji porez.

Jednog je dana došao na sjajnu zamisao. Kralj je odlučio odreći se poreza. A kao  jedini doprinos državnoj blagajni kralj bi tražio od svih podanika da jednom godišnje, u vreme kad pretaču vino u bačve, dođu u vrt palate s jednolitarskim vrčem najboljeg vina iz svoje berbe i izliju ga u veliku bačvu vina koja će biti izrađena u te svrhe i za to vreme. Od prodaje tih petnaest hiljada litara vina dobio bi novac potreban za budžet kraljevstva, zdravstvene troškove i obrazovanje svog naroda.

Vest se proširila kraljevstvom proglasima i oglasima na glavnim gradskim ulicama. Narodno veselje bilo je neopisivo. U svim se kućama hvalio kralj i pevale su se pesme njemu u čast. Onda je došao dan prinosa. Tokom čitave nedelje, u svim  četvrtima i na  tržnicama, na  trgovima i u crkvama stanovnici su se podsećali i preporučavali jedan drugom da ne zaborave dogovor. Suživot  građana bio je pravedna plata za vladarev gest.

Od ranih sati počele su iz čitavog kraljevstva dolaziti cele porodice uzgajivača vina sa svojim vrčem u rukama glave porodice. Jedan po jedan uspinjali su se stepenicama koje su vodile do  vrha goleme kraljevske bačve, praznili svoj vrč i spuštali se drugim stepenicama na čijem je dnu kraljevski rizničar stavljao grb s kraljevim pečatom na rever svakog seljaka.

Sredinom popodneva, kad je poslednji seljak ispraznio svoj vrč, pročulo se da niko nije izostao. Golema bačva od petnaest hiljada litara bila je puna. Od prvog do poslednjeg podanika svi su na vreme prošli vrtom i ispraznili svoje vrčeve u bačvu. Kralj je bio ponosan i zadovoljan. Kad je Sunce zašlo, a narod se okupio na  trgu pred palatom, vladar je izašao na svoj balkon, a njegovi su mu ljudi klicali.

Svi su bili  srećni. Kralj je zatražio da mu u velikoj kristalnoj čaši, nasleđu njegovih predaka, donesu uzorak skupljenog vina. Dok je čaša stizala, vladar im se obratio.

“Divni narode Grožđezemske: kao što sam i mislio, svi stanovnici kraljevstva danas su došli u palatu. Želim podeliti s  vama kraljevsko veselje kad sam se uverio da je odanost naroda svom kralju jednaka odanosti kralja  svome  narodu. I ne mogu se setiti druge počasti nego da vam nazdravim prvom čašom ovog vina koje će sigurno biti božanski nektar, spoj najboljeg grožđa na Zemlji, koje su obradile najbolje ruke na svetu i koje je zalivalo najveće dobro kraljevstva, drugim riječima, ljubav  naroda.”

Svi su plakali i klicali kralju. Jedan je sluga prišao s čašom kralju i on ju je digao da nazdravi narodu, koji je euforično pljeskao. Ali iznenađenje je zaustavilo njegovu ruku u vazduhu: kad je podigao čašu, kralj je primetio da je tečnost u čaši prozirna I bezbojna. Polako ju je približio nosu, uvežbanom da omiriše aromu najboljih vina, i primetio je da nema nikakav miris. Dobar kušač kakav je bio, prineo je čašu ustima gotovo automatski i popio gutljaj.

Vino nije imalo ni ukus vina ni bilo kakav drugi ukus!

Kralj je poslao po drugu čašu vina iz bačve, pa još jednu, i na kraju je hteo uzeti uzorak s vrha. Ali nije imalo smisla: sve je bilo isto. Bez mirisa, boje i ukusa. Hitno su sazvani alhemičari kako bi analizirali sastav vina. Zaključak je bio jednoglasan: bačva je puna vode. Čiste vode. Stopostotne vode. Vladar je smesta poslao po sve mudrace i vračeve kraljevstva da hitno potraže objašnjenje te misterije. Koja se čarolija, hemijska reakcija ili vradžbina dogodila da se ta mešavina vina pretvorila u vodu?

Najstariji među vladinim ministrima prišao mu je i rekao na uho:

“Čudo? Čarolija? Alhemija? Ništa od toga, gospodine, ništa od toga. Vaši su podanici ljudska bića, Veličanstvo. To je sve.”

“Ne razumem”, rekao je kralj.

“Uzmimo na primjer  Huana”, rekao  je ministar.

“Huan ima veliki vinograd koji se proteže od brda do reke. Grožđe koje bere s najboljih je trsova u kraljevstvu, a njegovo se vino proda medu prvima i po najvišoj cijeni. Jutros kad je pripremao svoju porodicu za silazak u selo, kroz glavu mu je prošla zamisao: A da stavi vodu umesto vina? Ko bi mogao uočiti razliku? Samo jedan vrč vode na petnaest hiljada litara vina: niko neće uočiti razliku! Niko! Niko i ne bi uočio razliku, osim jedne sitnice, Veličanstvo. Osim jedne sitnice.

Svi su pomislili isto!

Horhe Bukaj

Preuzeto sa http://www.mudremisli.com

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s