Прагу није била потребна слобода, већ смена сизерена – данас, када је Чешка ушла у Северноатланску алијансу и учествује у реализацији колонијалистички планова Вашингтона, али то већ сви знају. А нови сизерен – Сједињене Државе – одређује даље понашање Чешке, која представља линију разграничења између  Западне и Источне Европе. Американци су задовољни лидерским положајем Прага, који он дели са Варшавом у тзв. Вишеградској четворки – војно-политичком савезу Пољске, Мађарске, Чешке и Словачке, са очигледном антируском усмереношћу. Вишеградска четворка је геополитичко срце ЦИЕ, и зато Вашингтон  иступа за учвршћење односа на линији Варшава – Праг. Обзиром да је основни тактички задатак англосаксонске политике у Европи  да се предухитри појава континенталног блока Москва – Берлин, Чешка и  Пољска могу да послуже као деони клин између Русије и Немачке. При том Чешка прави дневни ред за Вишеградску групу, а Пољска подржава  те иницијативе на општеевропском нивоу као држава која у Савету Европе има 27 гласова и која је делегирала 50 представника у Европски парламент (Чешка: 12 у Савету Европе  и 22 представника у Европском парламенту).

Паралелно се Чешкој предлаже да развија везе са Бугарском и Румунијом, позивајући их да реализују планове Вишеградског блока. Бугарска лобира да се Србија и Македонија придруже ЕУ, она има одређен утицај на Балкану и залаже се за нормализацију односа са Турском.  Румунија активно напредује ка истоку (Молдавија, Украјина), тежи да истисне Русију из Придњестровја и користи подршку Пољске (2009. године између Букурешта и Варшаве је потписан уговор о стратешком партнерству).

Географски амерички експерти деле ЦИЕ на три микрорегиона – Источно-европску низију (Пољска и Прибалтичке земље), подунавски базен (Румунија, Бугарска, Мађарска, Словенија и Словачка) и чешку висораван (Чешка). Дијалог са Русијом најмање желе земље Источно-Европске низије, тј. Пољска и републике Прибалтика.  Земље подунавског базена би радије дискутовале са Москвом (све, осим Румуније, која је објавила да Русија представља највећу претњу за румунски утицај у Европи). Чешка као природне географске баријере има планине на западу и северу, а на истоку и југу – савезничке државе. Осећајући се сигурније, Праг не сматра Москву за највећу претњу али покушавајући да задржи америчку заштиту, прилагођава се антируском курсу Вашингтона и зато иде на продубљивање односа са Варшавом. Према мишљењу Белог дома и Чесима је неопходно да у условима економске кризе учвршћују везе са Паризом и Берлином, поготово у области енергетске безбедности, све до формирања консултационог механизма за израду заједничких планова на смањењу енергетске зависности од „спољних извора“ (читај: од Русије). То би значило да се појављује линија Париз – Берлин – Праг – Варшава, то јест геополитички механизам за поштовање, који ће потчинити истовремено и запад, и исток Европе. Истина, за сада наведене жеље Вашингтона у односу на Чешку остају само жеље.

Владислав ГУЉЕВИЧ (Украјина) |

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s