OSKAR WILDE

Citati iz književnih dela

Slika Doriana Graya (1891.)

Uvodna reč

  • Umetnik je stvaralac lepoga.
    Cilj je umetnosti otkriti sebe, a pritajiti umetnika.

  • Kritičar je čovek kojem uspeva utisak lepog izraziti u nekom drugom obliku ili oblikovati pomoću neke nove materije. Najviši i najniži oblik kritike jeste neka vrsta autobiografije.
  • Ko u lepom nalazi ružan smisao, poročan je i bez ljupkosti. To je mana.
    Ko u lepom nalazi lep smisao, profinjen je. Za takvog čoveka još ima nade.
    Među izabrane spadaju oni koji u lepim stvarima vide samo Lepotu.
  • Nema moralnih ili nemoralnih knjiga. Knjige su napisane dobro ili loše. To je sve.
  • Nevoljnost koju devetnaesti vek oseća prema realizmu jeste bes kojim kipti Caliban kad gleda svoj nakazni lik u ogledalu.
    Nevoljnost koju devetnaesti vek oseća prema romantici jeste bes što ga oseća Caliban kad u ogledalu ne vidi svoj lik.
  • Moralni život čovekov pruža umetniku glavnu građu, ali moral umetnosti u osnovi je savršena upotreba nesavršenih sredstava.
  • Umetnik nikad ne želi ništa dokazivati. A čak se i istine mogu dokazati.
  • Umetnik nema nikakvih etičkih naklonosti. Etička naklonost kod umetnika znači neoprostiv manirizam.
  • Kod umetnika nema morbidnosti. Umetnik može izraziti sve.
  • Misao i jezik su umetnikovo  oruđe. Poroci i vrline su umetnikova  građa.
  • Sa stajališta oblika, obrazac za sve umetnosti  je muzičarevo umeće. Sa stajališta osećaja, obrazac je glumčeva veština.
  • Sva je umetnost površina i simbol u isti mah.
    Umetnik koji rije ispod površine, čini to na vlastitu odgovornost.
    Ko između redova pronalazi simbole, čini to na vlastitu odgovornost.
    U umetnosti se zapravo ogleda posmatrač, a ne život.
    Oprečni stavovi o nekom umetničkom delu dokazuju njegovu novost, raznolikost i životnost.
  • Nesuglasice kritičara dokazuju da je umetnik u saglasnosti sa samim sobom.
  • Možemo oprostiti čoveku kad stvara nešto korisno za sve dok se sam ne počne diviti svome delu. Jedino opravdanje za čoveka koji stvara nešto beskorisno jeste u tome što se neizmerno divi svome delu.
    Sva je umetnost sasvim beskorisna.

Glava I.

  • Vi ste slikari zaista pravi čudaci! Činite sve kako biste došli na glas. I čim steknete slavu, odmah je odbacujete. (…) Na svetu postoji samo jedna stvar koja je vama gora od toga da svako o vama govori, a to je kad o vama ne govori niko.
  • Lepota – istinska lepota – prestaje gde produhovljeni izraz počinje. Duh je sam po sebi neka vrsta prekomernosti te uništava sklad svačijeg lica. U času kad čovek sedne i počne razmišljati, on vam se sav preobrazi u nos ili čelo ili u kakvu drugu grdobu. Ta pogledajte samo intelektualce koji su imali uspeha u svojoj profesiji. Oni su izrazito ružni! Dakako, izuzevši one u crkvi. No u crkvi, dabome, ne misle. Biskup s osamdeset godina i dalje govori ono isto što mu rekoše neka govori dok je bio osamnaestogodišnji mladić, i razume se, usled toga uvek izgleda upravo dražesno.
  • I najobičnija stvar ima svoju draž ako je krijemo pred drugima.
  • Svaki portret što je slikan s osećajem, slika je samog umetnika, a ne njegova modela. Osoba koju slika prikazuje, samo je – slučajnost, povod. Slikar ne otkriva u šarenilu boja tu osobu nego – sebe.
  • Savest i kukavičluk zapravo su jedno te isto.
  • Smeh i nije baš tako loš početak prijateljstva, a svakako je njegov najbolji svršetak.
  • Za prijatelje biram lepe ljude, za znance – dobronamerne, a za neprijatelje – mudre. Čovek mora biti oprezan i preoprezan kada bira svoje neprijatelje.
  • Ako pravom Englezu saopštimo neku misao – a to je uvek preuranjeno i opasno – njemu ni u snu ne pada na um razmišljati je li ta ideja dobra ili loša. Za njega je samo važno veruje li sam sabesednik ili ne veruje u to što je rekao. Međutim, vrednost neke misli nema ama baš nikakve veze s poštenjem onoga koji ju je izrazio. I zaista, sva je prilika da će ta ideja biti duhovitija što je neiskreniji čovjek koji ju je izrekao jer u tom slučaju ona neće poprimiti ništa od njegovih potreba, želja i predrasuda.
  • Meni su ljudi uvek miliji od načela, a najmiliji na svetu su mi ljudi bez ikakvih načela.
  • Pesnici znaju da strast pogoduje uspešnosti njihovih knjiga. Slomljeno srce danas samo pomaže da neka knjiga doživi po nekoliko izdanja.
  • Umetnik treba da stvara lepa dela, ali u njih ne bi smeo staviti ništa iz svog života. Živimo u vremenu kada se ljudi odnose prema umetnosti kao da je ona sredstvo za iznošenje životopisa.
  • Prepiru se samo intelektualne nule.
  • Genije nadživljuje Lepotu. To objašnjava i naš uporni trud za preteranom obrazovanošću. U svojoj divljoj borbi za opstanak mi žudimo za nečim trajnim, pretrpavajući mozak tricama i činjenicama, a sve u ludoj nadi da ćemo tako sačuvati svoje mesto u životu. Potpuno informisan – to je ideal naših dana. Ali mozak toga savršeno informisanoga čoveka nešto je užasno. Taj je mozak nalik na staretinarnicu, nagruvanu prašnjavim čudovišnim stvarima, kojima cena daleko nadmašuje njihovu stvarnu vrednost.
  • Pripadnici bilo koje društvene klase vole pričati i pripovedati o važnosti baš onih vrlina čije izvršavanje nema nikakve veze s njihovim životom. Bogat čovek rado će se raspričati o potrebi štednje, a dokoni padaju u vatru rečito brbljajući o dostojanstvu ljudskoga roda.

Glava II.

  • Uticati na nekoga isto je što i udahnuti svoju dušu nekom drugom čoveku. Taj onda više nema svojih misli, ne izgara više od svojih urođenih strasti. Njegove vrline prestaju biti njegove. Njegovi su gresi – ako gresi uopšte postoje – samo neka vrsta pozajmice. On postaje odjekom neke tuđe svirke, glumi ulogu koja nije pisana za njega.
  • Svrha je života samorazvoj. Izraziti savršeno svoju osobnost – to je životni zadatak svakoga od nas.
  • Samoodricanje, koje rastače naš život, tragičan je preostatak onog samosakaćenja kod divljaka. Stiže nas kazna i mi ispaštamo za svoja odricanja. Svaki poriv što ga prigušujemo klija i dalje u nama, klija i truje nas.
  • Jedini način prevladavanja iskušenja jest da mu se prepustimo. Odupreš li se iskušenju, duša ti se razboli od čežnje za ispunjenjem koje je ona sama sebi uskratila, žudeći za onim što su čudovišni zakoni izopačili i učinili protivzakonitim. Neko reče da se velika svetska zbivanja odvijaju u mozgu. U mozgu, i samo u mozgu, događaju se i sva velika sagrješenja sveta.
  • Jedna od velikih tajni našega bivstvovanja: izlečiti dušu pomoću čula, a čula pomoću duše.
  • Lepota je samo drugi oblik Genijalnosti – savršenija, svakako, od Genijalnosti jer joj ne trebaju nikakva objašnjenja.
  • Samo plitki ljudi ne sude po spoljašnosti. Istinska tajna sveta jeste ono vidljivo, a ne nevidljivo.
  • Zanosi koji snažno biju u žilama dvadesetogodišnjaka gube se i tihnu. Udovi nam klonu, čula otupe. Ljudi se izopače u nakazne lutke, muče ih sećanja na strasti pred kojima su nekad uplašeno bežali, sećanja na divna iskušenja davno prošlih dana, kojima se nisu imali odvažnosti prepustiti.
  • Uvek! Odvratne li reči. Trnem sav kad je čujem. A žene je tako vole. One ubijaju svaku romantičnost, nastojeći da ona večno potraje. A osim toga, ta je reč tako beznačajna. Jedina je razlika između ljubavnog hira i ljubavi do groba što ljubavni hir traje malo duže.
  • Ljubomoran sam na svaku stvar kojoj ljepota ne umire. Ljubomoran sam na svoj portret što ste ga vi naslikali. Zašto da slika zadrži sve ono što ja neminovno moram izgubiti? Svaki časak koji mine, meni nešto oduzima, a slici nešto daje. O, kad bi bar bilo obratno! Da se slika menja, a ja da ostanem neizmenjen, kakav sam sada!
  • Ko li je ono rekao da je čovek razumna životinja? To je najnesmotrenija definicija koja je ikad bila izrečena. Čovek je sve, samo ne razuman.
  • Ljudi danas prave toliko vike nizašto, a sve u ime nekakve vernosti! A zapravo je ta toliko razvikana vernost i u samoj ljubavi tek pitanje fiziološke naravi. Ona nema nikakve veze s našom voljom. Mladi bi ljudi voleli biti verni, a nisu, dok bi stariji rado varali svoje žene, a ne mogu: i to je sve što bi se moglo reći o vernosti.

Glava III.

  • Samo oni koji plaćaju svoje račune traže novaca.
  • Ja mogu podneti sirovu snagu, ali mi je sirovi um nepodnošljiv. Uvek mi se čini kao da je nekako nepošteno kad se čovek njime služi. Njime zadaje niski udarac intelektu.
  • Put do istine vodi preko paradoksa. Da bismo upoznali Javu, moramo je videti kako pleše po pelivanskom konopcu. Kad Istine postanu akrobati, onda tek možemo suditi o njima.
  • Prednost osećaja u tome je što nas vode na stranputicu, dok nauka ima prednost jer nema nikakve veze s osećajnošću.
  • Danas gotovo svi ljudi umiru od neke vrste latentnog zdravog razuma, pa tek kad je već prekasno, otkriju da se jedino zbog svojih greha nikad ne kaju.
  • Toliko volim čitati knjige da ih ne marim pisati. (…) No, u Engleskoj nema čitalačke publike ni za što osim za novine, molitvenike i leksikone.

Glava IV.

  • Wagnerova mi je muzika milija od svake druge. Tako je bučna, pa mirne duše možemo razgovarati a da nas drugi ne čuju.
  • Muškarci se žene jer su umorni; a devojke se udaju jer su radoznale; ali oboje se razočaraju.
  • Genijalnih žena nema. Žene su tek dekorativni pol. One nikada nemaju šta reći, ali to kažu dražesno. Žene predstavljaju pobedu materije nad duhom, baš kao što muškarci predstavljaju pobedu duha nad moralom.
  • Postoje samo dve vrste žena: nenašminkane i našminkane. Nenašminkane su žene od velike koristi.
  • La grande passion povlastica je dokonih ljudi. To je jedino za što je besposličarska klasa neke zemlje sposobna. (La grande passion = velika strast/ljubav)
  • Ljudi koji ljube svega jedanput u životu, zapravo su baš plitki i površni. To što oni nazivaju svojim poštenjem i svojom vernošću, za mene je učmalost usled navike ili pomanjkanja mašte. U osećajnom životu vernost je ono isto što i rigidnost u duhovnom životu – jednostavno priznanje neuspeha.
  • Jedino su svetinje toliko vredne da čovek za njima posegne.
  • Zaljubljen čovek isprva obmanjuje sebe, a kad priči dođe kraj, onda obmanjuje i druge. I to onda ljudi zovu romansom.
  • Većina ljudi pada pod stečaj jer suviše investiraju u životnu prozu. No upropastiti se zbog poezije, to je zaista velika čast.
  • Ljudi vole davati ono što je njima samima preko potrebno. Za mene je to – bezdan darežljivosti.
  • Od svih umetnika što sam ih ikad poznavao samo su loši umetnici bili osobno zanimljivi i privlačni. Dobri umetnici žive samo u svojim delima te su prema tome kao ljudi savršeno nezanimljivi. Velik pesnik, istinski velik pesnik, u običnom životu nema ni trunke poetičnosti. Ali loši pesnici očaravaju čovjeka svojom osobom. Što slabiji stihovi, to šarmantniji pesnici.
  • Sama činjenica da je neko izdao zbirku osrednjih soneta, čini ga neodoljivim. On svakidašnjicu pretvara u pesme koje ne ume napisati. Drugi opet pišu pesme što ih u životu ne mogu ostvariti.
  • Obični smrtnici moraju čekati da im život razotkrije svoje tajne i samo je malobrojnim izabranicima suđeno otkriti ih još pre nego se veo podigne. Ponekad to biva pod uticajem umetnosti, a posebno one vrste književnosti koja neposredno opisuje strasti i duševna zbivanja. Ali ponekad preuzima tu ulogu neka složena ličnost, pa obavlja funkciju umetnosti, postaje pravo umetničko delo jer i Život ima svoja remek-dela, baš kao i pesništvo ili kiparstvo ili slikarstvo.
  • Duša može biti prožeta animalizmom, ali ima i trenutaka kad se telo uzvine do produhovljenosti.
  • Sami sebe ne razumemo nikad, a druge tek sasvim retko.
  • Iskustvo nema nikakve etičke vrednosti. Ono je puko ime što ga ljudi nadevaju svojim zabludama.
  • Iskustvo nema nikakve pokretne sile. Kao ni savest, tako ni iskustvo nije nikakav aktivni uzročnik. Ono nam samo uistinu dokazuje da će nam budućnost biti isto što i prošlost ta da ćemo greh što smo ga jednom počinili s odvratnošću, posle opet počiniti, i to često s uživanjem.
  • Upravo one strasti o čijem se poreklu obmanjujemo, imaju najveću vlast nad nama, kao što su u nama najslabiji baš oni porivi za koje nam se čini da ih sasvim razumemo.

Glava V.

  • Ljubiti znači nadmašiti sama sebe.
  • Gledati ga znači obožavati ga, poznavati ga znači verovati mu.
  • Deca isprva vole svoje roditelje; kad narastu, ona im sude; a ponekad i praštaju.

Glava VI.

  • Prestao sam bilo šta odobravati ili kuditi. To bi značilo zauzeti pogrešan i smešan stav prema životu. Nismo mi na svetu zato da bismo se razmetali svojim moralnim predrasudama.
  • Kad me neka osoba privlači, ona me očarava izražavanjem svoje ličnosti, ma kakav taj izražaj bio.
  • Najbitniji je nedostatak braka u tome što postajemo nesebični. A nesebični su ljudi uvek bezbojni. Nedostaje im individualnosti. Pa ipak, ima i takvih naravi koje u braku postaju komplikovanije. Sačuvavši svoju sebičnost, oni će joj dodati još mnogo drugih egoizama.
  • Razlog što svi mi rado mislimo o drugima samo najbolje jeste taj, što se svako boji samoga sebe. Podloga svakom optimizmu jeste puki strah.
  • Smatramo da smo plemeniti jer pripisujemo svojim bližnjima one vrline od kojih bismo mogli imati neke koristi.
  • Uništen je samo onaj život čiji je razvoj sprečen.
  • Želite li razoriti nečiju ličnost, tog čoveka trebate samo popravljati.
  • Kad smo sretni, uvek smo dobri, ali kad smo dobri, nismo uvek sretni.
  • Biti dobar znači biti u skladu sa samim sobom. Nesklad vlada tamo gde je čovek prisiljen biti u skladu s drugima.
  • Najveća je tragedija sirotinje u tome što nema ničega osim odricanja. Lepi su gresi, poput svih lepih stvari, povlastica bogatih.
  • Nijedan se kultivisan čovek ne kaje za bilo koji užitak, dok nekultivisani ljudi ne znaju šta znači uživati.

Glava VII.

  • I Ljubav i Umetnost su reproduktivni oblici.
  • Postoje samo dve vrste privlačnih ljudi: jedni koji znaju apsolutno sve i drugi koji ne znaju apsolutno ništa.
  • Tajna večne mladosti jeste u tome da se nikad ne podajemo čuvstvima koja nam ne prijaju.

Glava VIII.

  • S ljudima do kojih nam nije stalo, nije teško biti ljubazan.
  • Žene su dražesna veštačka stvorenja, ali za umetnost nemaju nikakva smisla.
  • Mi živimo u doba kad ljudi previše čitaju da bi bili mudri i suviše razmišljaju da bi bili lepi.

Glava XV.

  • Kad se žena po drugi put udaje, ona to čini samo zato što joj je prvi muž bio odvratan. A kad se muškarac po drugi puta oženi, to je stoga što je obožavao svoju prvu ženu. Žene probaju svoju sreću, a muškarci je stavljaju na kocku.
  • Žene nas vole zbog naših mana. Ako ih imamo u dovoljnoj meri, sve nam praštaju, čak i našu duhovitost.
  • Muškarac može biti sretan sa svakom ženom, sve dok je ne zavoli.
  • Volim muškarce koji imaju budućnost i žene koje imaju prošlost.
  • Umerenost je kobna stvar. Dovoljno, to je kao običan obed. Samo je više nego dovoljno prava gozba.

Glava XVI.

  • Ljudski je život suviše kratak a da bi sebi naprtio i teret tuđih greha. Svako živi svojim životom i za to plaća svoju cenu. Nesreća je samo u tome što je za jednu jedinu pogrešku trebalo plaćati tako često. (…) Sudbina nikada ne privodi kraju račune što ih ima s čovekom.

Glava XVII.

  • – A Umetnost? – upita vojvotkinja.
    – To je bolest.
    Ljubav?
    – Iluzija.
    – Religija?
    – Moderna zamena za veru.
    – Vi ste skeptik.
    – Nipošto! Skepticizam je početak Verovanja.
    – Pa šta ste?
    – Definisati znači ograničavati.
  • Svaki naš uspeh stvara nam nove neprijatelje jer samo prosečni ljudi mogu biti popularni.
  • Romantičnost živi od ponavljanja, a ponavljanje pretvara strastvenu želju u umetnost.
  • Svaki put kad čovek voli, njemu je kao da voli prvi put. Kad se zaljubimo u neko novo lice, jedinstvenost se strasti zato ne menja; ona nakon toga postaje samo jača. U najboljem slučaju u životu možemo imati samo jedno veliko iskustvo, a tajna je života u što češćem ponavljanju takvih doživljaja.

Glava XVIII.

  • Jedina strahota na svetu jest ennui. To je jedini greh kojem nema oproštenja. (ennui = dosada)
  • Žena će očijukati s bilo kime, samo ako ima ljudi koji je pritom posmatraju.
  • Nesreća je kad čovek nešto sigurno zna. Samo neizvesnost ima svoju draž. U magli su sve stvari lepše.

Glava XIX.

  • Na selu je lako biti dobar. Tamo ne prete nikakva iskušenja. To je razlog što su ljudi koji žive izvan grada, sasvim necivilizovani.
  • Samo su dva puta koja vode do civilizacije: kultura i pokvarenost.
  • Svaki je zločin vulgaran, kao što je i svaka vulgarnost zločin.
  • Zločin pripada isključivo nižim klasama. (…) Zločin je za njih isto što je nama umetnost, jednostavno sredstvo za postizanje posebnih uzbuđenja.
  • Stvari koje čovek smatra pouzdanima, nikad nisu istinite.
  • A što se tiče knjige koja truje – toga nema. Umetnost nema uticaja na naša dela. Ona ubija želju za delovanjem. Ona je na neki divan način jalova. Knjige što ih svet naziva nemoralnima, jesu one u kojima se ogleda njihova sramota.

Nenaveden izvor

  • Blagosloveni bili oni koji nemaju šta reći pa ćute.
  • Tačnost oduzima vreme.
  • Muškarci uvek žele biti ženina prva ljubav. Žene su u tome profinjenije: žele biti njihova poslednja ljubav.
  • Kad jednoj ljubavi dođe kraj, slabići kukaju, energični smesta pronađu novu ljubav, a pametni su je već odavno imali u rezervi.
  • Neprijateljima treba neprekidno opraštati, jer je upravo to ono što ih najviše ljuti.
  • Postoje mnoge stvari koje bismo odbacivali, kada se ne bismo bojali da bi ih drugi mogli pokupiti.
  • Kad sam bio mlad, verovao sam da je novac najvažnija stvar u životu. Sad kad sam ostario – to znam.
  • Cinik je čovek koji svemu zna cenu, a ničemu vrednost.
  • Bigamija znači imati jednu ženu previše; monogamija je ista stvar.
  • ——————————————-

Preuzeto sa: http://hr.wikiquote.org/wiki/Oscar_Wilde

Advertisements

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

2 responses »

  1. Vesna kaže:

    Hvala za citate iz Dorijana Greja! Toliko mi je to nedostajalo godinama… 🙂

    Sviđa mi se

  2. […] via Oskar Vajld: Blagosloveni bili oni koji nemaju šta reći pa ćute.. […]

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s