Balkan ne znači „krv i med“

Film Anđeline Džoli „In the Land of Blood and Honey“ trebalo bi da je ljubavna priča Srbina i muslimanke koja se dešava pre i tokom rata u Bosni 1992-95. Dosta toga vezano za sadržaj filma u kome se santanizuju Srbi je već sporno uključujući i sam naziv filma.

Kako prenosi tanjug profesor dr Darko Tanasković inače vodeći srpski orijentalista i nekadašnji ambasador u Turskoj, izjavio je da nema naučne, etimološke veze između reči Balkan i turskih reči bal (med) i kan (krv).

Međutim i  vesti online pišu da je radnja filma, a ne samo naslov, veoma sporna.  Pri pisanju scenarija saradnici holivudske zvezde Anđeline Džoli bili su NATO general Vesli Klark i jedan od kreatora Dejtonskog sporazuma i kosovske nezavisnosti Ričard Holbruk.

Naslov filma aludira na ime za ovu regiju, Balkan, što se s turskog može prevesti i kao ‘med’ (Bal) + ‘krv’ (Kan). Ovi motivi slatkog i okrutnog bili su važni Angelini, koja se kako kaže dugo dvoumila kako nazvati film.

Tanasković međutim za „Politiku“ kaže da je vezu između ovih reči smislio turski novinar Mustafa Balbaj, pred svoje putovanje po Balkanu, kada je posetio Tanaskovića u Ankari dok je ovaj bio ambasador.

„Rekao sam mu isto što i vama danas – da nemaju. Jer, reč Balkan potiče od imena planine Balkan, koju su stari pisci nazivali još i Hemus, a koja se nalazi u Bugarskoj“, pojasnio je Tanasković.

Srpski teatrolog, književnik i poznavalac srpskog pozorišta i srpske kulture uopšte Jovan Ćirilov, kaže da oko pojma Balkan ima niz predrasuda, kako jezičkih tako i geopolitičkih, a da čak postoji uverenje da sama reč Balkan ima negativno značenje.

Prema Ćirilovu, reč Balkan prosto potiče od stare turske reči balkan, koja znači planinski greben.

Tanasković je govoreći o Balkanu i njegovoj simbolici, uputio na bugarsku autorku knjige „Imaginarni Balkan“ Mariju Todorovu, dela koje je priznato za najbolje objavljeno na tu temu na kraju 20. veka.

Todorova je Balkan prvo povezala sa planinom, a zatim i sa prezimenom koje postoji u Bugarskoj i Turskoj.

Pitanje značenja reči Balkan aktuelizovano je nakon što je holivudska glumica Anđelina Džoli snimila svoj prvi film – „U zemlji krvi i meda“, koji je premijerno prikazan u decembru prošle godine, a premijeru u Bosni i Hercegovini imaće sredinom februara.

Za one koji još ne znaju, najavljena radnja filma  je   ljubavna priča između mladog Srbina (Goran Kostić) i Bošnjakinje (Zana Marjanović)  koji ulaze u vezu, a onda počinje strašni rat u Bosni koji će ih razdvojiti. U filmu nastupaju još i Branko Đurić i Rade Šerbedžija, a Angelina neće glumiti, što je razumljivo jer je ionako imalo puno posla kao scenaristica i redateljica ovog zahtjevnog filma.

Međutim kako pišu  vesti online radnja filma, a ne samo naslov, su veoma sporni,  Pri pisanju scenarija saradnici holivudske zvezde Anđeline Džoli bili su NATO general Vesli Klark i jedan od kreatora Dejtonskog sporazuma i kosovske nezavisnosti Ričard Holbruk.

Klark bio savetnik na izradi scenarija za film „U zemlji krvi i meda“

Anđelina Džoli nije bila samo reditelj, već i scenarista filma, a u nastojanju da razume uzroke sukoba na područuju bivše Jugoslavije obratila se mnogim stručnjacima među kojima su bili, kako je rekla za „Njujork tajms“, Klark, koji je vodio NATO snage u napadu na Jugoslaviju 1999. godine, i Holbruk, jedan od kreatora Dejtonskog sporazuma i jedan od promotera kosovske nezavisnosti.
Džoli je Klarku poslala deo scenarija za film „U zemlji krvi i meda“ i tražila komentar. Klark, koji je upoznao holivudsku glumicu još ranije dok je radio u Savetu za spoljne poslove, u odgovoru ju je upozorio da će njen film biti kontroverzan i dao joj imena ljudi koji će moći da joj otvore nove perspektive i daju joj potrebne detalje.

„Film je moćan. On mi je vratio u sećanje veoma teška vremena – rat, nasilje, političke manipulacije i prevare, besmislene predrasude i sve mržnje sadržane u starom, nerazrešenom konfliktu“, rekao je Klark.

Džoli je rekla da je pozdravila Klarkovo učešće kao savetnika na filmu i rekla da je bila impresionirana time što general nije insistirao da se naglasi američka uloga u mirovnom procesu. Rediteljka je dodala da Klark takođe nije insistirao na tome da su s jedne strane svi heroji, a da su s druge svi loši momci.
„Nije bilo toga. On je rekao da je to veoma osetljiv region, da treba promisliti i da na svim stranama postoje veliki ljudi“, rekla je Džoli.
Oni koji su videli film, a među njima i američki novinar srpskog porekla Vilijem Dorič koji je napisao šest knjiga o balkanskoj istoriji, kažu da je tih velikih ljudi na srpskoj strani malo.

„Još jednom je reč Srbin postala sinonim za zlo. Izgleda da je ‘Med i krv’ pokušaj verbalnog genocida Anđeline Džoli“, zaključio je Dorič.
Dorič je u autorskom tekstu napisao da nije sporno da je Džoli pravila umetnički, a ne dokumentarni film, ali da je sporno sve ono što tom umetničkom delu daje uverljivost, a to su stvarni događaji.
Tako u filmu rat počinje (srpskim) bombardovanjem Sarajeva, a odmah zatim slede scene u kojima srpski policajci siluju Bošnjakinje na haubi automobila. Drugi policajac pokušava da siluje Ajlu, glavnu junakinju, ali je spasava njena predratna ljubav Danijel, koji je zaključava u sobu.

Zašto će mlad čovek provesti ceo rat braneći ženu s kojom je imao samo jedan ljubavni sastanak potpuno je nejasno, primećuje američki novinar. Na kraju , Danijel ubija Ajlu iz neposredne blizine, pucajući joj u glavu.

Umesto zaključka parafraziraću jedan komentar-kritiku koja odražava pretežno mišljene čitalaca The NewYork Times -a

Silovanje je u filmu predstavljeno kao glavno oružje rata.  Ono je prikazano  na granici između ljubavi / seksualnosti i ljubavi /, dominacije i silovanja.                SILOVANJE, LJUBAV, DOMINACIJA- to su inače i glavna pitanja koja su postavljena u ovom filmu, teškom za za gledanje.

Ali, ta težina i sam film gledaoca  nije dirnuo. Možda zato što ima previše brutalnosti, dok glavna ideja nije dovoljno razrađena. Pitanja koja su zagolicala pažnju su medjutim do kraja ostala nerazrađena i nedorečena .

Jedini mesto u filmu koje je kompaktno i smisleno, nalazi se u liku Danijelinog oca. On zaista govori  smisleno a njegova  uloga ima težinu. Jedino taj lik  tvrdokornog bosanskog Srbina, nacionaliste , vodi sa pažnjom gledaoca kroz čitavu istoriju borbe bosanskih Srba i opisuje  istrajnost i upornost u borbi protiv Turaka,  Austro-ugara, nacista, a sada i bosanskih Muslimana. Po viđenju gledaoca, njegova uloga je karakterna i njegova ispovest je nesporna, kao citat iz udžbenika.
Gledaocu je ostalo nejasno, (film nije dao odgovor) kako je Ajla  moglada voli Danijela, kad je njegova seksualna robinja? ..niti zašto je Danijel učestvovao tako olako dobrovoljno i bez cilja u zločinima prikazanim u filmu? Nije dat ni nagoveštaj u šta ti likovi  zaista veruju?

Gledalac nema ideju zašto bi saosećao sa tim likovima niti zašto bi ga oni uopšte zanimali? Portret ovih likova nije lak, ali malo veštiji pisac scenarija nego što je Angelina Dzoli i  malo bolji savetnik od Veslija Klarka,  umeo da da odgovore na ova pitanja. Tek tada bi, možda  mogao da zaintigira  gledaoca da se , da angažuje njegovu pažnju na saživljavanje sa njima. Ovako …od svega je ostalo samo ogoljeno nasilje koje publiku koja je na svakom koraku suoćena sa brutalnim scenama rata,  ostavlja potpuno ravnodušnom

Izgleda da ipak nije tako lako baviti se Srbima jer na sreću ima ljudi kojima ne možete  prodati jeftinu priču za skupe pare: Angelina Jolie doesn’t speak for us!!!

izvori: new york times, tanjug, vesti online,filmski.net

Advertisements

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

One response »

  1. […] for us!!! Angelina Jolie doesn’t speak for us!!!. kao kontrapunkt tome da  Svako danas može da se “bavi” Srbima Share […]

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s