Teslin auto na orgonsku (kosmičku energiju) svima dostupnu

U knjizi „Tajne tehnologije hladnog rata – projekat HAARP i dalje“, Gerija Vasilatos, spominje se i Teslin prijemnik energije, koji je u ovom tekstu prikazan kao Joeva ćelija, koji je Tesla izgleda veoma uspešno 1930. testrirao na automobilu.
Vasilatos piše da je Tesla već ranije proučavao stanje naelektrisanih čestica u čvrsto nabijenom vrtlogu etera (jonosfere). Snaga koja se ispoljavala u blizini takve vrtložne eterične konstrukcije bila je ogromna, a eterska težina održavala je izvanrednu stabilnost.
U takvu konstrukciju postavljena kristalna rešetka stvorila bi električni napon. Sa izvesnim metalnim rešetkama unutaratomsko polje energije koje bi se tada stvaralo bilo je neizmerno.

Oslobodi se predrasude i pogledaj

Kako rade Tesline turbine

Kako leti NLO

HAARP JE NAPREDNA TESLINA TEHNOLOGIJA

HAARP se nalazi i kod nas u mestu Beljina kod Beograda ?!

HAARP – KO UPAVLJA VREMENOM….

Poznato da je Tesla u svom radu tražio napon kojim bi ove eterske izlive energije pokrenuo, a kada bi takva energija pokuljala trebalo ju je jednostavno uhvatiti specijalno konstruisanim prijemnikom i sprovesti u električni motor.
Jedan takav prijemnik je Tesla očito veoma uspešno isprobao na automobilu 1930.
Priču o tome zabeležio je aeronautički inženjer Derek Alhers, koji je stupio u kontakt sa Teslinim rodjakom iz Jugoslavije, Petrom Savom, koga je Tesla pozvao u Bufalo da zajedno testiraju automobil „na struju“. U druge očito nije imao poverenja.
To je bio auto marke Pierce Arrov, jedan od luksuznih automobila tog perioda. U autu se nalazio električni motor dužine oko 1 metra i obima oko 60 cantimetara. Iz njega su vodila dva debela kabla vezana za prednju kontrolnu tablu. Dodato je bilo i skladište za 12 Voltne baterije.

Maksimalna brzina rotora je bila 30 okretaja u sekundi sa vučom od 80 konjskih snaga. Bila je tu i antenska cev visoka 1,8 metara uglavljena u zadnji deo auta.

Tesla je seo na mesto suvozača i počeo da podešava prijemnik energije na komandnoj tabli koji nije bio veći od kratkotalasnog običnog radija. U njemu se nalazilo 12 specijalnih cevi koje je Tesla poneo sa sobom u maloj kutiji u obliku kofera.

Savo je rekao Ahleru da je Tesla prijemnik sastavljao u hotelskoj sobi. Ove neobične cevi tačno su ulegle u svoja ležišta kada ih je postavio. Kada je gurnuo dve cevi Tesla je rekao da sada imaju struju i da može da okrene kontakt ključ. Savo je to učinio, ali se nije čuo nikakav zvuk. Ali, čim je pritisnuo gas automobil je krenuo. Sve vreme vožnje nikakav zvuk motora se nije čuo.

Nije poznato koliku su dužinu puta prešli, za osam dana koliko su se vozili, ali gorivo nikada nisu sipali.
Brzina koju su dostizali je bila od 90 do 120 milja na sat.

Osmog dana zaustavili su se na nekoj staroj farmi 20 milja od Bafala. Auto su tamo ostavili u jednom ambaru, a Tesla je poneo svojih 12 cevi iz prijemnika i ključ za pokretanje.

Dok su se vozili gradom i kroz predgradja Tesla nije želeo da odgovara na Petrova pitanja. Tek kada su bili daleko izvan grada rekao je rodjaku da je pokretačka snaga auta povezana sa „misterioznom radijacijom koja dolazi iz etra“ i da je „energija na raspolaganju u neograničenim količinama“. Savo se prisetio i reči da on „ne zna odakle ona dolazi, ali da čovečanstvo treba da bude zahvalno za njeno postojanje“. Mala spravica na suvozačevoj strani očito je primala tu misterioznu energiju.

Savo je još stekao utisak da se Tesla plašio da neko ne otkrije njegova istraživanja. Uspio je samo da saznao kako Tesla očekuje da će se njegova sprava uskoro koristiti na velikim brodovima, čamcima, vozovima iu automobilima.

Kasnije je Savo načuo da je prijemnik sa cevima i ključem ubrzo nakon vožnje spaljen zbog sigurnosti „jer su procurile neke informacije“.
Mesec dana nakon vožnje Petra Savu je pozvao čovek koji se predstavio kao Lee de Forest i pitao ga kako mu se dopala vožnja? Savo je odgovorio da je bio veoma radostan zbog te misteriozne vožnje, a de Forset mu je rekao da njegov ujak Tesla najveći živi naučnik na svetu.

Kada je kasnije Savo pitao ujaka Teslu da li će njegov „prijemnik“ biti negde upotrebljen, Tesla je šturo odgovorio da je bio u pregovorima sa nekim od najvećih kompanija za izgradnju brodova. Kako je Savo dalje zapitkivao ujak je postajao ljut i nevoljan za priču. Savo je saznao da je bio veoma zabrinut za bezbednost svojih pronalazaka i sve testove je radio uz veliku predostrožnost i tajnovitost jer je nekoliko puta bio žrtva manipulacija.
Danas se na Aljasci pod pokroviteljstvom Pentagona u okviru projekta HAARP vrši zagrevanje čestica jonosfere (na visini od 65 do 950 km) radio talasima ekstremno visoke i niske frekvencije gde se delovi jonosfere pretvaraju u viskotemperaturnu plazmu. Posledica su promene klime iznad odredjenog područija. Veruje se da su mnoge suše i poplave poslednjih godina, posebno u zemljama koje je američka administracija proglasila „osovinom zla“, posledica ovog zastrašujućeg savremenog oružija.

(Ivona Živković Objavljeno u NIN-u, 06.07.2006.)

KAKO VERZIJA TESLINOG (ali i Wlhelma Reicha) PRIJEMNIKA ENERGIJE IZGLEDA U PRAKSI:

JOE CELL – OSNOVNE KARAKTERISTIKE

1. Voda iz ćelije se ne troši

2. Ćelija ostaje hladna dok radi (kao i motor od auta koji ona pokreće)

3. Često potraje jedan određen period vremena dok motor počne da radi na određenu orgonsku ćeliju. On u početku počne da radi nestabilno i isprekidano.

4. Ukoliko se ćelija odstrani iz auta, jedno određeno vreme treba da prodje da bi se motor ponovo vratio na svoj normalan rad na benzin.

5. Ako je orgonska ćelija korištena u nekom autu tokom dužeg vremenskog perioda, motor automobila može da postane “energetski nabijen,” i od tog momenta orgonska ćelija nije više ni potrebna da bi motor radio. Auto ide sasvim normalno – i bez benzina i bez ćelije!?! (Još jedan od “neobjašnjivih fenomena”!)

6. Sve svećice kao i njihovi kablovi mogu se odstraniti, a auto će sasvim normalno funkcionirati i bez njih, ukoliko se ne odstrani razvodna kapa i namotaj ( bobina ) za paljenje motora.

7. Ćelija ne mora biti spojena sa unutrašnjošću motora. Dovoljno ju je samo staviti blizu motora.

8. Da bi ćelija radila, voda se mora “elektrizirati”.

9. “Elektrizirana” voda se može pretočiti iz jednog kontejnera u drugi bez gubitka “naboja”. (Mnogi koriste posebne ćelije za elektriziranje vode, kako bi izbegli taloženje “sedimenta” na izolacijske graničnike postavljene između cilindara).

10. Ćelija traži specifičan stil konstrukcije, koji je za sada slabo razumljiv većini konstruktora.

11. U vezi orgona i orgonskih akumulatora danas se razvila jedna cela filozofija. U vezi sa svim tim, takođe se promovise i mnogo mitova, odnosno, dezinformacija, te se čitateljima preporučuje oprez uz korištenje vlastitog razuma.

12. Prisustvo različitih ljudi može različito uticati na rad ćelije. (Čini se da između čoveka i ove energije dolazi do određene interakcije?!? Neki čak tvrde da su se za vreme svog rada sa orgonom izlečili od određenih teških oboljenja.)

Neke karakteristike orgona

1. Orgon nema masu, nema inerciju niti težinu, tako da se ne može ni mjeriti konvencionalnim uređajima za mjerenje.

2. Prisutan je svugdje, međutim njegova koncentracija varira od mjesta do mjesta i od vremena do vremena.

3. Nalazi se u stalnom kretanju. Kreće se neravnomjerno od zapada prema istoku, brzinom dosta većom od brzine rotacije zemlje. Iz nekog od akumlatora ta energija se emitira u vidu cirkularnih pulsirajućih valova.

4. Negira zakon entropije. Kreće se od nižih koncentracija prema višim. Ovo je bitno za one koji eksperimentisu s orgonskom ćelijom. Ako se ćelija nalazi na nepovoljnoj lokaciji, onda će joj trebati više vremena da se aktivira a u nekim slučajevima neće se ni aktivirati. Tako se neke ćelije mogu aktivirati vrlo brzo dok drugima nekada treba i nekoliko sedmica.

5. Orgon je sposoban i da stvara novu materiju. U određenim okolnostima u ćeliji se formiraju različiti minerali koji su za sada nepoznati (ne radi se o sedimentu iz vode). Radi se o “puderu” bele ili zelene boje koji se taloži na dno ćelije, što može ometati njen pravilan rad. U slučaju pojave ove materije, ćelija se mora rastaviti, dobro očistiti, pa onda ponovo sastaviti.

6. Orgon se može kontrolisatiati i manipulisati.

7. Dolazi iz sunca u velikim količinama. Tako mu je i gustoća najveća u popodnevnim satima a najmanja negdje između 3 i 4 sata, ujutro.

8. Vremenske prilike, vlaga, oblaci, temperatura, doba dana itd. mogu uticati na proces akumuliranja orgona.

9. Orgonska energija se kreće u pravcu magnetskog polja. U odnosu na neko električno polje, kreće se pod pravim uglom.

10. Voda upija orgon. To je i jedan od razloga zašto se voda koristi u ćeliji. Vrsta vode koja se stavlja u ćeliju takođe može biti veoma bitna. (Navodno, izvorska voda je najbolja za korištenje u orgonskoj ćeliji).

11. Orgonska energija ima dva polariteta. Tako možemo imati pozitivnu i negativnu orgonsku silu.

12. Orgonska energija može probiti ili se kretati kroz sve do sada poznate materijale. Može proći kroz blok od željeza debljine 20 metara. Stoga ni u kom slučaju ne treba misliti da mi tu energiju držimo “zarobljenom” u kućištu Joe-ćelije. Čini se da ona ostaje unutra samo zato što ona to hoće.

Ono kako se čovek koji radi sa orgonom treba postaviti, to je da uz pomoć orgonske ćelije on stvara određene uslove u kojima se ta energija može “saditi” i “uzgajati.” (Čini se da materijali na bazi polimera ipak mogu zaustaviti ili otežati prodor orgonu.)

13. Sporo se kreće kroz provodnike. Treba mu oko 20 sekundi da bi prošao kroz žicu dužine 50 m. Za eksperimentatore to bi značilo da treba da pričekaju bar 30 s, nakon što ukopčaju ćeliju, da bi primetili jedno konzistentno delovanje orgona.

14. Orgon ima tendenciju kretati se prema gore, vertikalno. To treba imati na umu prilikom sklapanja Joe-ćelije.

15. Orgon se ne može zadržati u ćeliji ili u vodi duže od jednog sata. To objašnjava zašto ćelija ‘iscuri’ ukoliko nije u upotrebi i zašto se koristi ona baterija od 1.5V. Ona u stvari održava jedan nizak nivo elektrolize, dovoljan da se u ćeliji proizvede upravo onoliko orgona koliko ‘istekne’ iz nje van. Baterija u tom slučaju samo održava “proces uzgoja” orgona u ćeliji.

16. Pojas radijacije mu je dosta širok, najmanje 50 m u slučaju Joe-ćelije.

17. Orgon prati zakone optike. Prizma ga može odbiti pod uglom, isto kao i ispolirane površine. (Korištenjem zakona optike možemo smanjiti i oticanje orgona iz Joe-ćelije.)

18. Orgonska energija okružuje samu sebe izmjeničnim okruglim poljima suprotnih polariteta. (To se može koristiti kod određivanja promjera cilindara i razmaka između njih kod optimizacije ćelije.)

19. Orgon je osjetljiv na živa bića. Čini se da je stanje svesti čoveka koji eksperimentise sa orgonom i njegov odnos, kako prema toj energiji, tako i prema životu uopstee, veoma bitan!?! (Čini se da ova energija ima svoju vlastitu svest i inteligenciju!?!)

20. Orgon se može koncentrisati sve do jedne određene tačke. Kad koncentracija orgona u Joe-ćeliji dosegne svoj maksimum, orgon će se početi pretvarati u električnu energiju i naći načina da se u tom obliku i isprazni.

21. Torziona orgonska polja prenose informaciju bez transmisije energije, a propagiraju se kroz fizičke medije ne ulazeći ni u kakvu interakciju s njima.

22. Torziona orgonska polja ne mogu se zakloniti uz pomoć većine materijala, osim sintetičkih materijala na bazi polimera.

23. Svaki fizički objekat, bilo žive ili nežive prirode, posjeduje svoje vlastito karakteristično torziono orgonsko polje.

24. Svi permanentni magneti posjeduju svoje vlastito orgonsko torziono polje.

25. Torziono orgonsko polje može se stvarati uz pomoć geometrijske distorzije fizičkog vakuma. To se može demonstrirati uz pomoć piramide, kupe, cilindra, trougla itd.

26. Aluminijum, slično ogledalu, može (“optički”) odbiti orgonsko torziono polje (refleksija).

27. Orgon prolazi kroz sve materijale, ali različitom brzinom.

Voda

“Mrtva” voda ne valja (iz česme je po pravilu mrtva). Kišnica je dobra, ako se prikupi daleko od mesta gde ima predajnika. U Joe ćeliji voda se očisti od frekvencija, restruktuira se (namagnetiše) i takva je sposobna da prenese svoje stanje na druge medijume (na metal motora, vodu u hladnjaku). Eksperimentatorima se preporučuje da pročitaju Poruke vode, Masaru Emoto.

Čelik
Cilindri od nerđajućeg čelika moraju biti bez magnetizma. Treba testirati svaki centimetar površine cilindara pomoću neodimijum magneta okačenog o konac. Čelik se može lako namagnetisati u transportu, pri zavarivanju, poliranju. Preporučuje se bez-šavni čelik. Idealno je da uopšte ne ispoljava magnetizam, ali veoma slabašan magnetizam neće smetati. Izuzetak je mesto gde se spoljni cilindar vari za dno – malo magnetizma na tom mestu iz nekog razloga ne škodi. Materijal za zavarivanje treba da bude istog kvaliteta kao i cilindri.
Poklopac

Od ključne je važnosti da poklopac nema ni malo magnetizma. Poklopac treba obavezno da se prekali visokom temperaturom i ugasi. Gašenje treba obaviti u vodi (kišnici), a ne u ulju jer će se ulje ugraditi u čelik. Poliranje poklopca treba isključivo raditi ručno mokrim i suvim papirom, kako se ne bi namagnetisao. Bilo bi korisno, ali ne i obavezno, kroz isti postupak provesti i spoljni cilindar pošto je zavaren za dno. Tačan oblik poklopca nije od ključne važnosti, ali je bitno da nema oštrih ivica. Najbolji je kupasti oblik, kao okrenuti levak. Poklopac treba da tesno naleže spolja na vanjski cilindar. Okolo oblepiti trakom da ne bi curila voda. U mraku se na uskom otvoru poklopca može primetiti svetlosni efekat, čija plava boja inače ima veze sa orgonom i protonskom energijom i visokim voltažama.
Konfiguracija ćelije
Neutralni cilindri treba da budu ravnomerno raspoređeni, a udaljenost između dva susedna može da bude bilo koja u rasponu od 3mm do 2,5cm. Za učvršćivanje strukture, sledeći izolatori funkcionišu: polikarbonatna cev, balsa drvo, borovina i čisto staklo. Drugi izolatori su takođe mogući. Ako izolator propušta energiju, struja će teći po površini izolatora i na kontaktima sa čelikom će u njemu napraviti duboke žljebove. Takva ćelija će polako umreti. Udaljenost cilindara od dna je bolje da bude oko 0,5cm umesto 1-2cm kako je Joe preporučivao.
Čistoća
Čelik treba dobro očistiti metil alkoholom. Nositi pamučne rukavice pri sastavljanju komponenti. Naročito treba paziti da mast i ulje ne dospeju u ćeliju, uključujući prirodnu masnoću sa prstiju. Bilo kakva materija koja dospe u ćeliju će biti duplicirana u njoj i stalno će se stvarati nove količine! Provodljivost vode će se menjati kako se njena unutrašnja struktura reprogramira, pa treba regulisati ulaznu jačinu struje da bi se održao optimalan nivo i izbeglo zagrevanje. Za čišćenje ćelije ne koristiti rastvarače ako su izolatori već montirani – polikarbonatni izolatori će biti uništeni rastvaračem.
Punjenje ćelije
U sklopljenu ćeliju nasuti vodu do vrha spoljnjeg cilindra, što je nekoliko centimetara preko unutrašnjih cilindara (najmanje 2-3 cm). 12 volti iz akumulatora se može koristiti za punjenje ćelije (funkcionišu i voltaže od 3 do 30V). Ako se koristi AC-DC konverter, treba voditi računa da rezultujuća jednosmerna struja bude što ravnija (stabilnija). Jednosmernu struju pretvoriti u pulsirajuću (kvadratnu) na 25 Hz. Ćeliju držati daleko od strujnih kablova, svetala i ostalih izvora elektromagnetnog i AC zagađenja. Najbolje je puniti ćeliju na drvenom stolu jedan metar iznad zemlje, 10-20 min zavisno od kvaliteta vode. Tokom punjenja, voda se širi i izliva iz ćelije. Nije loše dopustiti da se ova voda slobodno izlije i nakvasi radni prostor. Idealno bi bilo držati ćeliju u Faradejevom kavezu (od aluminijuma) dok se puni. Kad je ćelija napunjena, veliki mehurovi su na površini vode (tokom punjenja većina mehurova se izliva sa vodom). Ako mehurovi brzo popucaju nakon isključenja napona, znači da ne valjaju izolatori između cilindara ili izolator na dnu ćelije između anodnog kućišta i katodne osovine. Ako ćelija radi kako treba, neki mehurići će opstati danima i snažno će implodirati ako se zapale šibicom. Ovo ukazuje da je ćelija potpuno napunjena. Ako se eksperimentiše sa kloniranjem elemenata u ćeliji, treba regulisati jačinu struje da bi se sprečilo zagrevanje (u tom slučaju i punjenje ćelije treba duže da traje – do 12 sati), inače za ćeliju koja će se koristiti za pokretanje motora, nije potrebno regulisati struju. Kada je punjenje završeno, vodu presuti u staklenu posudu i dobro isprati ćeliju destilovanom vodom. Kad se u staklenoj posudi slegne prljavština na dno, polako presuti vodu nazad u ćeliju, bez prljavštine. Ako su izolatori dobri, napunjena ćelija će zadržati stanje neograničeno dugo. Lošiji izolatori dovode do postepenog gubitka punjenja.
Fascinantne osobine vode iz ćelije
Kad se malo takve vode uspe u prljavu baru, okolna voda se brzo izbistri. Ako se pije, otklanja razne bolesti uključujući rak. Izgleda da takva voda reprogramira vodu u ljudskom telu (kao i vodu u bari) da izbaci toksine. Voda je ta (a ne ćelija) koja omogućuje da motor radi. Ćelija restruktuira vodu, a voda usmerava protone kroz crevo u motor, dalje inicirajući reprogramiranje metala motora i vode u hladnjaku. Ako se voda iz ćelije uspe u hladnjak, motor može raditi bez ćelije. Takođe, antifriz će se izdvojiti iz rastvora. Voda iz ćelije ima običaj da ne rastvara tvari, dok mrtva voda sve rastvara. Ako se pored nje stavi kanta prljave vode, sva prljavština brzo padne na dno. Nije neophodno da motor ima vodeni hladnjak – sa vazdušnim takođe radi. Na otvorenom, ćelija bez poklopca će izazvati čišćenje neba direktno iznad.
Instaliranje ćelije u motor
Rukovanje napunjenom ćelijom treba obavljati u rukavicama, inače će se isprazniti. Ćeliju treba izolovati od automobila/motora, izuzev katodne osovine koju treba električki povezati na motor ili karoseriju. Izolator može biti običan, nije potreban specijalan kao za unutrašnjost ćelije. Ćeliju treba što više udaljiti od visokovoltažnih elemenata i žica u motoru. Ako nema pogodno mesto u motoru, ćelija se može držati u kabini ili prtljažniku. Crevo koje vodi iz ćelije do motora može biti od bilo kog nemagnetičnog materijala npr. od plastike, nerđajućeg čelika ili aluminijuma. Ne sme da ima oštre prelome. Takođe ne sme da bude usmereno na dole – protoni se kreću samo naviše. Zato ćeliju treba smestiti nisko u automobilu – treba voditi računa da crevo bude usmereno nagore pri svakom nagibu terena (ovo nije ključno od trenutka kad se motor kondicionira da može raditi i bez ćelije). Crevo mora biti celom dužinom električki izolovano od automobila. Nema veze što crevo nije od elektro-provodljivog materijala – treba ga električki posmatrati kao sastavni deo anode ćelije. Ne sme prolaziti pored visokovoltažnih elemenata u motoru. Kraj creva ne treba da dodiruje motor (nego ga pričvrstiti izolatorom) ali ne treba ni da bude više od 10 cm udaljeno. Treba da bude usmereno tako da protoni gađaju cilindre. Najpogodnije mesto varira od motora do motora.
Priprema motora
Kad je ćelija instalirana, treba pripremiti motor za rad na vazduh (iz karburatora) i protone kao katalizator. Sa povezanom ćelijom, motor treba da radi jedno vreme na benzin dok ga ne preuzme protonski efekat. Tajming motora ne treba menjati dok se to ne desi. Motor je spreman od momenta kada je sposoban da radi sa isključenim dotokom benzina. Na osnovu izduvnog gasa utvrdite da motor sigurno ne radi više na benzin (što je moguće efektom dupliciranja benzina). Kad motor počne da radi samo na vazduh, potrebno je podesiti tajming. Tajming je odgovarajući kada rad motora postane miran. Sa tim tajmingom motor ne može raditi na benzin. Preporučljivo je tako ostaviti motor da radi na vazduh dva-tri dana, da se sistem kondicionira i postane otporan na spoljne “frekvencije” kojima će biti izložen pri vožnji po gradu. (Kao što je ćelija najosetljivija na početku, tako je i motor osetljiv sve dok se ne kondicionira. Motor će kasnije verovatno raditi i bez ćelije.) Kada je sve ovo završeno, motor će imati dvostruko veću snagu nego ranije. Takođe, može razviti veći broj obrtaja sa manjim stresom po motor. Pored svega toga, motor će raditi znatno tiše. Gas, paljenje i gašenje funkcioniše kao i ranije. Izduvni gas je čist vazduh i može se udisati. Temperatura nije vruća ali je topla. Aluminijumski motori su najpogodniji.
Antigravitacija

Neki eksperimentatori su posvedočili da je vozilo levitiralo iznad zemlje. Joe je govorio da su svi točkovi kamiona bili malo odignuti od zemlje i da je mogao da provuče ruku ispod. Neki su prijavili smanjen efekat inercije u krivinama.
Popravka nefunkcionalne ćelije
Magnetizam u cilindrima remeti tok struje i takva ćelija je neupotrebljiva. Pažljivim posmatranjem se može utvrditi ima li reakcije u vodi koja teče u suprotnom pravcu od ostatka sistema. Ako je to slučaj, dva rešenja su moguća: zameniti loš cilindar ili ga prekaliti i probati ponovo. Nerđajući čelik ima memoriju koja pamti frekvencije utisnute npr. tokom procesa proizvodnje. Sve frekvencije se mogu izbrisati na sledeći način: 1. Isuti vodu iz ćelije i ostaviti okrenutu da se osuši. 2. Sa produžnog kabla ukloniti utičnice, razdvojiti fazu i nulu i na njih zakačiti štipaljke. 3. Staviti ćeliju u platičnu kantu i postaviti je na mesto gde niko neće prilaziti (zbog opasnosti od strujnog udara). 4. Spojiti jednu štipaljku na anodu ćelije, drugu na katodu (nije bitno koja je koja jer se koristi naizmenična struja). 5. Uključiti u struju i ostaviti dva sata. Zatim isključiti struju i ukloniti žice sa ćelije. Ovim je ćelija depolarisana i izbrisane su sve frekvencije. Ako u cilindrima nema reverznih polariteta i magnetizma, ćelija bi trebalo da funkcioniše kako treba.

Videti detaljnnija uputstva

ovde

Related articles

• Tesla Motors to Unveil Model X on February 9th (treehugger.com)
• Will You Buy an Electric Car? Tesla Hopes So (dailyfinance.com)
• Infographic: Electric Vehicles from Tesla Motors (txu.com)
• Bowie and Tesla: The Prestige Connection (tor.com)
• Tesla Motors spills its guts for showroom tour, visitors wonder where the gas tank’s hiding -Via Engadget (overview-effect.com)