Elisia chlorotica je jarko zeleni morski puž . Ne zvuči baš kao najzanimljivije stvorenje na svetu , ali ovi “ listovi koji pužu “ nakon što kao mladi pojedu svoju najdražu hranu , algu vrste Vaucheria littorea , više ne moraju jesti do kraja života . Sve što moraju je sunčati se . Naime , ovi puževi fotosintetiziraju .

Fotosinteza , proces stvaranja šećera iz ugljen-dioksida i vode uz pomoć svetla , je sposobnost koja je ograničena na biljke , alge i neke bakterije . U ćelijama algi i biljaka za to postoje posebni odeljci , hloroplasti . Neke snalažljive životinje žive u simbiozi sa algama  ili jednoćelijskim cijanobakterijama koje deo šećera proizvedenih fotosintezom ustupaju životinji , a životinje njima zauzvrat daju neke druge hranjive materije . Svi su srećni i zadovoljni . Ali ovaj puž je otišao korak dalje – on krade hloroplaste iz algi

Prilikom hranjenja svojom najdražom algom , vrstom Vaucheria littorea , mladi pužići buše ćelije algi i isisavaju ćelijski sadržaj : većinu ćelijskih delova probave , ali ne i hloroplaste. Njih unose netaknute u ćelije svog obimno razgranatog sistema za varenje . Hloroplasti se ne dele i ne prenose u jaja pa svaka nova generacija puževa mora ponovo uspostavljati simbiozu . Kad jednom nabave dovoljan broj kloroplasta da prežive , mogu sami sebi stvarati hranu poput biljaka tokom ostatka svog života , odnosno malo manje od godinu dana .

Problem je u tome što hloroplasti ne bi trebalo da funkcionišu izvan biljne ćelije jer gotovo 90% gena koji kodiraju proteine potrebne za proces fotosinteze se ne nalaze u samim hloroplastima , nego u jezgru biljke / alge . Budući da životinjske ćelije u jezgru nemaju potrebne gene , hloroplasti jednostavno ne bi trebalo da rade , a očigledno rade .

Puž kleptoman i to je rešio : da bi ukradeni hloroplasti radili , puževi su “ ukrali “ i neke fotosintetske gene iz alge . Čak i larve puževa koje nikad nisu bile u kontaktu s algom poseduju te gene – oni su sastavni deo genoma puža . Smatra se da su se jednom progutana  jezgra neke  alge raspala u crevu puža i oslobodila DNA koja je ušla u ćelije digestivnog sistema te se nekako ugradila u genom puža . Ipak , velika većina ovih gena ( još ) nije pronađena u pužu . Mogu li neki puževi geni uspešno zameniti algalne ili su algalni fotosintetski proteini izuzetno stabilni i ne raspadaju se više od 10 meseci ? Na mnoga pitanja nauka jos uvek nema odgovor

Izvori:

biologija.com.hr

Rumpho M.E., Summer E.J., Manhart J.R. (2000): Solar Powered Sea Slugs. Mollusc/Algal  Chloroplast Symbiosis, Plant Physiology, 123:29-38.

Rumpho M.E., Pelletreau K.N., Moustafa A., Bhattacharya D. (2011): The making of photosynthetic animal, Journal of Experimental Biology, 214: 303-311.

Advertisements

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s