ZLATNE REZERVE SRBIJE ĆE NAROD POZLATITI

Србија спада у златну елиту јер смо ми међу четири земље у Европи у којима се копа овај драгоцени метал, једина на Балкану.
Шта је са нашим златним резервама?

На жалост ми данас не знамо ни где су ни колике су наше златне резерве. У републичкој скупштини било је  више питања у вези са овим, али никада и одговори.
А колике су наше девизне резерве?

Нећемо се враћати далеко у прошлост већ само назад до 2005. године када је наш спољни дуг са каматама био 13.5 милијарди долара (данас је око 50 милиј плус приватна задужења фирми)

Да видимо прво колико данас у Европи има злата, а колико евра? Најпоузданији подаци би могли бити  из 20о9. године пре урушавања светског финансијског система, док још нису почеле значајније међудржавне манипулације за пумпање или срозавање рејтинга.

Привредни дневник Ханделсблат из Диселдорфа објавио је у то време, да чланице Европске Уније чувају у банкарским трезорима готово 12.600 тона злата вредног 127,52 милијарде евра.
Швајцарска, која се у кризним ситуацијама сматра “безбедном луком” за чување вредности, индиректно покрива своју валуту резервом од 1.666,2 тоне злата.
Највеће златне резерве има Немачка, а затим следе Француска, Италија, Холандија, Европска централна банка, Шпанија, Португалија, Аустрија, Велика Британија, Белгија, Грчка, Финска, Ирска и Луксембург.

Србија спада у златну елиту јер смо ми међу четири земље у Европи у којима се копа овај драгоцени метал, јединина Балкану.
Шта је са нашим златним резервама?

На жалост ми данас не знамо ни где су ни колике су наше златне резерве. У републичкој скупштини било је  више питања у вези са овим, али никада и одговори.
А колике су наше девизне резерве?

По извештају Народне банке Србије од 31. јануара 2005. износиле су 4.266,3 милиона долара

По писању Политике 03. новембра 2008. године, укупне девизне резерве НБС су у августу износиле  9,5 милијарди евра. Од тога је u zlatu je samo 2,5 procenta. То је сад већ три пута мање него што је било 2005. године. Међутим јавност тада није добила одговор где се то злато налази

У предвечерје званичног ступања на снагу Споразума о сукцесији бивше СФРЈ, пише даље Политика, некадашње југословенске републике постигле су споразум о расподели монетарног злата Народне банке Југославије у европским банкама. Вредност подељених 8,5 тона злата била је, како је саопштено, око 107 милиона долара, при чему је Србији и Црној Гори припало 38 одсто, Хрватској 23, БиХ 15,50, Македонији 7,5 одсто, а Словенији 16 одсто. Злато је било чувано и у банци Креди свис у Цириху и у Француској централној банци у Паризу, а договорена је и расподела злата НБЈ, која је била у поседу Комисије за злато Француске, Велике Британије и САД.

Балкански оставински рулет се коначно, после дугих година гарнираних свађама и крађама, зауставио, а златне полуге Србије су се, попут „капи сунчевог зноја”, расуле по свету који сада дрма криза.

Ако је Србија наследила 38% од 8,5 тона злата онда је то 3,25 тоне а то би по данашњој цени од 55 милиона долара за тону било око 179 милиона долара. Нешто ту није у реду!!!
Са финоћом од 999.0/1000 (23.976 Kарата).
3250кг по цени од 1713.4 УСД за унцу.
Вредност злата на дан 13.03.2013. je: 178,874,001.61 USD

Ако сада ову цифру упоредимо са бруто домаћим производом који је 2010. године био 78 милијарди долара по извештајима преписаним са странице ЦИА које су пренеле е новине, онда схватамо да наше златне резерве би тренутно, да их има, вределе три пута више од укупног БДП-а
Проверите сами:
на  http://www.servisinfo.com/biz/cena-zlata

Где се данас физички налазе (код кога) наше златне резерве ако неко зна нека јави!!!

На ову тужну причу ако сда додамо изјаву Гордане Хофман, некада дугогодишњег директора Одсека за међународне организације у НБЈ, да прве југословенске монетарне резерве у злату потичу од злата које је Привилегована народна банка Краљевине Србије стекла оснивањем (2. јула 1884. године) као приватно акционарско друштво.

Савезна Република Југославија је била приморана да пристане и на деобу монетарног злата. Нова петооктобарска власт је по хитном поступку пристала на развод, односно сукцесију, у америчком стилу: све што смо у брак унели заједничко је и тако га и делимо по растанку. Мираз се не рачуна, „тим пре што покојница није оставила тестамент, а нема ни предбрачног уговора”.

Јер, злато које је унела Привилегована народна банка Краљевине Србије у нову Народну банку Краљевине СХС по основу уплаћеног капитала и подлоге (21 тона злата), као и злато произведено у рудницима у Србији (око 53,5 тона), знатно је премашивало количину која је била блокирана код БИС-а у Базелу, указивала је Хофманова а пренела Политика. Она је уверавала да, због свега тога, подела злата (осим мање количине купљене у иностранству седамдесетих година) бившим републикама у сукцесији не би била оправдана ни историјски ни економски.

Упркос томе, међутим, пост октобарска власт преко надлежних које је буквално уз оружани упад у зграду НБС  поставила,  тврдила je да у Базелу „нема српског злата са српским жигом”.

Од свих који су нас пљачкали, они које смо сами довели на власт, највише су нас ојадили.

• Подсећање на Борку Вучић