Шизофренија је прогресивна и деструктивна психотична ментална болест која се данас понекад може залечити лековима и друштвеном терапеутском подршком, али нема лека за њу.

Изгледа да одређени део шизофреничара има необичну имунолошку реакцију на глутен и друге различите протеине пшенице, ау великом броју случајева, исхрана без глутена се показала врло корисном. Исхрана без глутена је потпуно сигурна и нема нежељених ефеката – не видим добар аргумент против тога да шизофреничара не пробају тај третман на најмање 3 месеца. Најгора ствар која се може догодити је да особа која није схизофреник буде без хлеба и тестенине неко време. Најбоља ствар која им се може догодити је да им се стање побољша, и то у великој мери.

Могу ли хлеб и тестенина бити криви за патогенезу шизофреније?

Шизофренија је несретна болест мозга. Прогресиван поремећај, често карактерисан социјалним повлацењем, паранојом, осећајем да чујемо гласове и сличним стварима. Након доста времена (понекад чак и након неколико деценија) људи добију неку врсту ефекта „сагоревања“ када се гласови и све остало утиша, али је болесник остављен са свим негативним ефектима социјалног повлачења, блокадом мисли, неизражајношћу која се зове „пљоснати афект“.

МРИ мозга ће у овој тачки показати „велике рупе у мозгу“, што значи да је ћелијска смрт (оштећења мозга) узроковала толике поремећаје да се активни и живи део мозга драстично смањио. Наићи ћете на људе са схизофренијом у сваком великом јавном парку већег града.

Ако питате човека који седи на клупи и којег сви избегавају да ли жели нешто појести, а он одговора параноично и резигнирано „салата“, то је највероватније шизофренија. Он је имао родитеље, браћу и сестре, можда чак и факултетску диплому. Чак и да је хтио остати у установи за лечење или дому за социјалне случајеве, код већине таквих установа нема довољно места за све ментално болесне, па многи зато заврше као бескућници или у затвору.

Тежак пут за некога ко има органску болест мозга.

Већина истраживаћа шизофреније је усредсређена на неуротрансмитере допамина, ацетилхолина и хистамина те генетички полиморфизма преносника и рецептора. Уобичајена питања су повезана с неефектном хемијом мозга. Уобичајен третман укључује лекове неуролептике (у нади да овакви поступци смањују вишак допамина на месту у мозгу где га има превише и да се повећава тамо где га има премало). Видела сам много пута да лек ради добар посао чишћења симптома психозе.

Но, лек има поприлично озбиљне нуспојаве, тако да је данас велики притисак на истраживање о идентификовању оних људи који имају висок ризик од шизофреније пре него ли се болест појави, у нади да би се тако болест спречила путем различитих средства. Врло често та средства укључују још више лекова – али пошто „Биг Пхарма“ (велике фармацеутске компаније оп.прев) плаћа многе студије које не раде на овим проблемима, морамо се борити с оним што имамо на располагању.
Један неустрашиви истраживач Ф. Цуртис Дохан је потрошио доста времена своје каријере ловећи наочиглед мало вероватног сумњиваца у патогенези шизофреније, а то је пшеница. Његов невероватан рад под називом: „Генетичка хипотеза идиопатске шизофреније је Егзорфинска веза,“ доступна вам је бесплатно у пуном тексту, ако кликнете на:

link.

У сваком случају, има једна интересантна ствар о схизофренији. Чини се да је подоста одраслих шизофреничара из једне психијатријске јединице из 1967. године, имало велику анамнезу целијакије (нетолеранције на глутен / пшеницу) кад су били деца. У ствари код њих се целијакија појављивала 50-100% чешће него што се то могло очекивати.

Лекари који се баве целијакијом су такође приметили да су њихови пацијенти схизофренични 10 пута чешће од нормалне популације. То је јако много. Додатно, епидемиолошка истраживања пацифичких острвљана и друге популације је показала јаку, зависну везу између конзумације жита и појаве шизофреније.

Популација која не конзумира глутен има јако ретку појаву шизофреније – 2 случаја на 65,000 људи наспрам око 1 случај на 100 људи код популације на западу која конзумира житарице.

Када је светска популација прихватила западњачки стил исхране (брашно, шећер, пиво), схизофренија је постала уобичајена. У неким клиничким случајевима, ново-насталим схизофреници глутен је значајно погоршао стање, док су пацијенти са дуготрајном схизофренијом тек спорадично реаговали на глутенску забрану. Они пацијенти који су дуго времена патили од шизофреније већ су имали велике штете – ако је пшеница на неки начин отровна за мозак онда би било од виталног значаја у раној фази болести прекинути са уносом глутена да би побољшање било видљиво.

Истажитељи националног института за здравље САД-а су тражили отровне делове протеина добијене из глутена, глутенских Епитоп (протеини пшенице) и казеина (протеина млека). Открили су снажне опијате (да, опијате као морфијум или хероин) које су назвали „егзорфинима.“ Многе од ових студија су направљене на пацовима и резултати су били изузетно грозни, нарочито ако сте миљеник хлеба и млека (или пацова).

Кад се конзумира пшенични глутен, њима тело додаје стомачне ензиме и добијете делове протеина који су јаки опијати. Интересантно је да ови спојеви нису били пробављени у малом цреву и дефинитивно завршавају у телу и мозгу пацова који су храњени орално с глутеном. Кад би ове протеине директно убризгали у мозак јадних несрећних пацова они би добијали нападе. Интересантно, људи оболели од шизофреније имају доста ових опијатских малих пептида насталих из глутена који се могу пронаћи у урину. Много више него људи без шизофреније.

Дозволите ми да направим осврт на оно што је можда најважнија ствар из Дохановог рада – исхрана без глутена је дефинитивно побољшала стање неких новонасталих схизофреника. Није помогла свима од њих али је увелико помогла двојици из групе од 17 људи. Поновно враћање пшенице у исхрану је погоршало стање болесника. У другој студији направљеној на 115 пацијената у затвореном делу менталне установе је била одређена исхрана без млека и глутена. У просеку су били пуштени у заједницу двоструко брже него слични пацијенти са другачијом, уобичајеном врстом исхране. Треба напоменути да поновљене студије нису показале исту ствар, 17 или 115 но студије су направљене на малим групама 4-8 пацијената, и суђења се обавило на људима који су патили од шизофреније много година, када је мозак већ био јако оштећен.

Историјски гледано, пре другог светског рата, када је конзумација житарица била супер висока и када неуролептици (они лекови за које се сећате да смо споменули да утичу на нивое допамина у мозгу и који се користе за лечење схизофреније) још нису постојали, тада су постојала извештаја о схизофреничарима који су имали несхваћене флуктуације у тежини и разне симптоме у цревима, слабу апсорпцију гвожђа исто као и пацијенти који су патили од целијакије и „исте пост мортем абнормалности као код пацијената који су патили од целијакије.“ Зашто се ти симптомина јављају данас ? Па, Дохан је устврдио да су нус појаве тих неуролептичких лекова да они смањују пропустљивост црева. Што значи да глутен баш не може тако лако ући у тело.

Шта нас оставља да се запитамо, да ли је то заиста нуспојава? Или у ствари главни ефекат?

Ко зна?

Доханов рад је објављен 1988. и завршио је са неким идејама о томе како би се требало наставити даље са испитивањем (као што је храњење близанца шизофреничара исхраном, с високим уделом глутена да би се видело шта ће се догодити – некако не мислим да би данас такав експериментални дизајн био одобрен од било којег надзорног одбора). На концу се није ништа значајније догодило у истраживањима све до 2005. године, али ипак оно што је откривено је врло интересантно.

У студији: “Markers of Gluten Sensitivity and Celiac Disease in Recent-Onset Psychosis and Multi-Episode Schizophrenia”, откривенио је је да особе с новонасталим психозама и више епизодним схизофренија, које су повећале антитела глутенских Епитоп, можда заједнички деле неке имунолошке одлике целијакије, али је њихов имуни одговор на глутенске Епитоп био другачији од оних који болују од целијакије. У врло паметном раду којег су направили Самароо, Дицкерсон и остали, који је објевљен под називом:

“Novel immune response to gluten in individuals with schizophrenia

 Тестирани Имунолошки одговори и целијакијски биомаркери на схизофреничарима. Испало је да су шизофреничара склони томе да имају многа антитела против пшенице која плутају у њиховом систему, али ова антитела су била готово у потпуности другачија од оних које имају људи са целијакијом. То значи да уобичајени тестови за проблеме са глутеном и целијакију не би били позитивни код шизофреничара, чак иако имају необичне имунолошке реакције на пшеницу.

У: “A Case Report of the Resolution of Schizophrenic Symptoms on a Ketogenic Diet” се спомиње се да је исхрана са много масноћа, мало угљених хидрата, мало протеина (значи с јако мало пшенице) резултирала са попуштањем психотичних симптома на једном испитном узорку (експеримент са једном особом).

Превела и уредила: Љубица Шаран

Matrix World

Др Емили Деанс М.Д. Психологија Данас

Advertisements

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

One response »

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s