Приредила Љиљана Татић (искњучиво) на бази научних истраживања праћених у Револуцији 2012 Диетера Броерса (издање на енглеском језику 2010 © 2010 Шкорпија Верлаг ГмбХ & Цо КГ, Берлин Минхен • Превод  Роберт Нусбаум) први пут објављено на немачком као Хардцовер издање © 2009 Сцорпио Верлаг ГмбХ & Цо КГ, Берлин

Ми смо тренутно усред процеса који укључује реструктурирање наших неуронских мрежа, а катализатор овог процеса је висок соларни геомагнетни активитет од чијих последица су страховали и данас страхују моноги људи. Због њих су написане и презентиране јавности многе теорије пропасти која ће снаћи човечанство крајем 2012. године. Међутим, овде ћете наћи чињенице и сазнања које доводе до неспорног закључка да ће ова еволуција која ће кулминирати појавама које предстоје и које ће по први пут у људској историји  омогућити људским бићима да почну да користе огроман потенцијал свог мозга.

Дејвид Самуелс из израелског института Вајкман је проценио да је основни опсег  активности мозга вођен између 100,000 и 1 милијарде различитих хемијских реакција сваког минута. Просечан људски мозак садржи најмање 10 милијарди појединачних неурона или нервних ћелија – цифра која још више запањује када помислимо да сваки неурон може да ступи у интеракцију са многим другим неуронима. Године 1974 неуропхолози су открили да су неке од 10800 (10 на 800ти) интерконекција у игри у том погледу. Величина овог капацитета је упоредива са следећим космичким чињеницама и бројкама:

пошто је атом најмања јединица у универзуму а сам универзум највећа, процењује се да  универзум садржи укупно 1080 (10 на 80.) атома. Другим речима, број интеракција у људском мозгу далеко превазилази број атома у универзуму.

Физичар са московског универзитета Пиотр Анокин сматра да је поменута процена могућих интеракција у људском мозгу неоправдано ниско постављена. Према његовим прорачунима, потенцијални број структура које могу да створе људски мозак је толико велики да је њихово фигуративно описивање могло бити преведено  у линију око 6,5 милиона миља дугу. Дакле,  да нисмо ни почели да користимо невероватни потенцијал  наших мозгова постаје јасно када упоредимо ситуацију у којој се користи површина величине једне честице прашине у палати од 500 соба.

Питање се онда поставља да ли ће нам  ефикасније коришћење мозга омогућити да пронађемо адекватан одговор на догађаје који нам предстоје у 2012. години.

Пре свега, морамо да схватимо да су  мозак и ум две различите ствари. Умом може да се утиче на мождану активност и вегетативне процесе помоћу веома необичне сугестије. Најупечатљивији пример су будистички учитељи чија  способност медитације омогућава  да ставе мозак у стање мировања које може да ублажи бол и да чак и заустави откуцаје срца .

Осим тога, оно што је битно јесте да је наш мозак увек активан без обзира да ли смо будни, спавамо, мирни или узнемирени, и увек истражује, интензивно, нова искуства и дугорочне везе. Када је људски мозак изложен новим утисцима, као и менталним и емоционалним подстрецима, нове синапсе (интерфејси између неурона) се креирају.

Другим речима, људски мозак плута у некој врсти занесене хармоније, све док не добије одговарајућу врсту стимуланса. Ово је у складу са пратећим електрохемијским принципом све или ништа, што чини основу за електрохемијске комуникације између неурона и – у нашем контексту- за интеракцију између до сада неискоришћених делова мозга. Ако ово не би било тачно, не би имало смисла за нас, људска бића да будемо обдарени мозгом чији потенцијал  никада није у потпуности искоришћен. Заиста,  изгледа као да је овај чудесни орган чекао 2012. годину да коначно докаже за шта је способан.

Осим електрохемијске обраде информација, наш мозак се ангажује и у другим процесима, као и

– процесима који чине основу наше подсвести. Према речима америчког физичара Еван Харрис Вокера, људски ум и људска свест није емпиријски мерљиви величина. Вокер сматра да свест није хемијски процес или слично, али уместо тога може се приписати квантно механичком тунел процесу  –

теорији која се у складу са ставовима све већег броја квантних физичара и научника мозга. Вокер је такође убедљиво показао да  мождане синапсе показују квантно-механички феномен, за који су поставили модел Давид Бохм и Басил Хилели. Ови аутори извештавају запањујуће сличности између квантног потенцијала и неуронских веза у мозгу.
Ове везе су далеко од стабилног поретка, у ствари, хаос је носилац процеса у мозгу. Овај хаос, који се састоји од вртлога дифузних подстрека за прераду активности, је претеча кохерентне равнотеже које мозак трба да успостави на вишим нивоима.

Истраживачи креативности  су запазили сличан феномен у коме креативни ум најпре обрађује потпуно хаотичне,  чак контрадикторне, концепте који на крају преведе у почетак реда и стабилности, који тек у каснијим фазама доводи до креативног процеса. Дакле, супротно закону ентропије (поредак), еволуција иде ка негентропији (нестабилност), процесу који је у једном изводљив, користан и логичан јер омогућава еволуцији да се одвија у „отвореном систему“ како би се омогућила мозгу да апсорбује нове информације и прилагоди их на веома сложене начине.

Ово је навело Иља Пригогина да примети да се сваки организовани систем динамички помера између стања ентропије и негентропије, тј између реда и хаоса. Штавише, Пригогин каже да већи потенцијал нестабилности  систему омогућава да се лакше прилагођава и мења.

Али где је онда  седиште ума, ово тајанствено место свести које повезује интуицију, здрав разум, емоције и интелект? 

За тренутак ћу то оставити да неуролозима да схвате – мада ћу морати више да кажем о овом питању касније. Прво, међутим, ја бих да резимирам ментални и психолошки процес сопственог открића. ”Ум-мозак” систем еволуирао је од низа узастопних матрица. Први виши поредак – матрица, закони природе, у којој се крећемо несумњиво је извор свих живота. Према Пригогину, за ”мозак бебу” прелазак на нови ниво хармоничног поретка-  матрице-  изискује сталну изложеност новим изворима који омогућавају развој потенцијала, самоосигурности и вештина.

Ове матрице, које су изузетно конкретне у почетку, постају временом све више апстрактне намећући се  перцептивној стварности, и на крају се развијају у матрицу чистог креативног размишљања. Сваки прелазак на нову матрицу је повезан са непознатим и непредвидивим искуством које формира основу за повећање интелигенције. Према Тимотхи Леарију, свако од нас наследи прекодирани нацрт будућих организама који се знатно разликује од тренутне људске расе и од већине облика људског постојања. А у истом духу, Мајкл Хутцхисон је прорекао да је мозак научио више осеби у протеклој деценији него током читаве његове историје, и да ће убудуће људска интелигенција да се одвија у квантним скоковима.

Иако су већ направљене битне тачке у погледу ефеката природних и вештачких поља сила на мозак, треба напоменути да ће појаве, као што су фреквенција тела човека која је под контролом хипофизе, бити погођене електромагнетним пољима (космичким), која могу имати значајан утицај на расположење, обрасце активности и дневни ритам. Дакле, много тога још остаје да буде откривено у овом домену.

*****

Пре неколико година аутор књиге је био део истраживачког тима који се бавио мерењем можданих таласа испитаника у правилним интервалима путем ЕЕГ-а. Пронашли су да су одређена електромагнетна поља  спорадично деловала на мозак тестираних субјеката, а да они нису били свесни овог феномена. Један од  најзначајнијих налаза је да  тестирани мождани таласи субјеката, могу бити измењени излагањем мозга електромагнетним таласима, и као да то није било довољно запањујуће, такође је откривено да  чак мождани таласи могу да се контролишу коришћењем ових поља. На пример, ЕЕГ-фреквенција за тестирање  субјеката са доминантном основном фреквенцијом од 10 херца може да буде повећана на 12 херца сваки пут кад се субјект изложи егзогеном 10. херцном електромагнетном пољу које се под тим дејством повећа на 12 херца. Закључили смо да  ендогени ритмови могу бити управљани од стране својих егзогених колега.

Ови експерименти су ме  уверили, ван сенке сумње, да људска ћелија и електромагнетна поља раде, у ствари да су у међусобној интеракцији. Ови резултати су такође отворили очи за процесе који су од фундаменталног значаја за истраживање аутора у коме је он сада имао неоспорив, емпиријски доказ да електромагнетна поља имају директан утицај на мождане активности.

Кратко време после појавио се у истраживању један феномен који се  не могже добити из сопственог ума:

специфичне силе поља и силом интензитета поља индукују перцепције које би могле  бити изазване само урављане од психоактивних супстанци. Нормално геомагнетно поље нам омогућава да одржимо нормално стање свести опажања, укључујући и наше поимање времена, док озбиљно ненормално геомагнетно поље или одсуство  геомагнетног поља провоцира абнормална ментална стања и поремећаје нашег осећаја за време. Другим речима ефекат геомагнетног поремећаја је веома сличан оном који се добија узимањем халуциногених дрога.

Иако можда звучи чудно, могу да вас уверим да није. Поремећено ментално стање изазвано је неурохемијским процесима и производњом  психоактивних супстанци, односно ендогеног халуциногена. Менталне аномалије које доживљавају тестирани субјекти у поменутим експериментима су изазване „вишком“ производње тих секундарних супстанци  излагањем веома слабим геомагнетним пољима. Стога, под одређеним условима мозак има капацитет за производњу такозване илегалне супстанце. Другим речима, феномен који под „нормалним“околностима може само бити изазван кроз праксу медитације  такође може бити катализиран од стране егзогених електромагнетних поља.

Ово поставља следећа питања: Шта се тачно дешава у том случају? Да ли је ово користан феномен, или то може бити штетно или чак ида изазива зависност?

Чињеница да мозак има капацитет да произведе хемикалију за сваку емоцију коју смо искусили је  феномен који чини предмет молекула Емотион: Наука ”Иза ума и тела” медицине др Цандаце Перта, професора биохемије на Универзитету и запажања Џона Хопкинсчијева  у том смислу, могу се резимирати на следећи начин:

Проширење свести је испровоцирано одређеном породицом молекула. Основна разлика између нашег дневног и ноћног стања свести лежи у нивоу свести. Док спавамо, ми смо свесни нашег постојања и немамо меморију нашег будног живота, док обрнута ситуација преовлађује када смо будни. Другим речима, када смо уснули налазимо се у сфери несвесног док  будност спада у домен свести. Осим ове дихотомије, постоји још један ниво свести познат као просветљење или саторија. Специфичне супстанце познате као неуротрансмитери одговорни су за све три фазе.

Један од кључних неуротрансмитера је Серотонин , који нас држи у будном стању и зато је такође одговоран за наше поимање времена. Када смо под утицајем серотонина – ефекат који се може чак и појачава малим загрљајем је да се осећамо опуштено и срећно. Акутни недостатак серотонина у нашем организму може да изазове негативне последице у распону од меланхолије до екстремне маничне депресије. Међутим, знатно повишен ниво серотонина изазива емоције у распону од еуфорије до екстазе.

Стога Серотонин контролише наше расположење. Једва да постоји разлика између хемијске структуре серотонина и халуциногена“псилоцибин“, који се јавља у печурака које су народи неких култура користили у одређеним ритуалима. На пример, Маје из псилоцибин као „Маја гљива“, а зову га дервишем.  Биљка је описана од стране неких као плод сазнања добра и зла.

ЛСД – синтетизован облик псилоцибина – је психоактивна супстанца која је први пут произведена од стране хемичара Алберт Хофман у1938. године, док је радио истраживање о ерготу, (гљиви која расте у житу), који је (отрован) и добијен сушењем есцлеротиума од ражи (жита). Хофман је наишао на халуциногени ефекат ЛСД-а када је ненамерно апсорбовао супстанцу кроз кожу. Он је тада поновио то искуство узимањем 250 микрограма ЛСД-а, за коју је веровао да је најмања могућа ефективна доза за халуциноген у односу на Мескалин, који је био најјачи тада познат халуциноген. Међутим, Хофман је открио да је  250 микрограма ЛСД-а  еквивалент за пет нормалних ефективних доза Мескалина.

Поред поменутог стања сна (који корелира са несвесним) и будног стања (које корелира са свешћу), постоји и стање просветљења или хипер-свест.

Неурохемијске супстанце познате као триптамини су одговорни за сва три од ових стања. Људски мозак има капацитет да конвертује било које од ових триптамина у други Триптамин. Баш као што нас Серотонин преводи између јаве у стање сна, постоји и додатни неуротрансмитер познат као мелатонин (што је раније поменуто у вези са хипофизом) који  је одговоран за наше стање „свести“ док спавамо. Серотонин се претвара у мелатонин у директној сразмери са јачином поспаности, док  заправо не заспимо. Налази стања сна, свест и неурохемијска истраживања су показала да се у мозгу производи додатни неуротрансмитер познат као диметхилтриптамин (ДМТ)  и у току дубоког сна и код хипер-свесних (просветљени) стања, чиме је показано да је ДМТ један од најмоћнијих психоактивних лекова – дрога  од свих.

Нажалост ми дословно спавамо кроз ”тврду” главу иако у потпуности имамо у себи прави лек који  до максимума конституише хипер-свесно (просветљено) стање, чега смо на жалост, потпуно несвесни. Другим речима,

иако ми доживљавамо ово стање просветљења у фази дубоког сна, ми смо несвесни тога и зато нема ни сећања на њега. И псилоцибин и неуротрансмитер ДМТ су чланови исте хемијске породице. Ако бисмо директно могли доживети повећано стање свести, ми би могли да опажамо његова стварна својства проширења свести. Али, нажалост, то је изван домена могућности за обичне смртнике, и оствариво само духовним учитељима када достигну стање просветљења.

Само ментално стање у коме осећамо да смо „у складу“ са свим стварима ће нам омогућити да се уздигнемо на овај ниво чистог бића. У овом стању, неоправдано сами себи важни его повлачи се у космичку област, где постаје једно са свим стварима. Док спавамо, ми немамо повезаност са нашим егом и немамо меморију својих дневних манифестација у нашој свести. Ово је такође разлог зашто смо, током фазе дубоког спавања,  у могућности  да постигнемо просветљење као стање које је неоптерећено егом или вишком пртљага нарцисизма који нас ”одвлачи” током наших будних сати.

Научно је доказано да у одређеним данима, док смо у будном стању, соларни геомагнетни поремећаји проузрокују да наш мозак  производи психоактивне супстанце којр провоцирају проширење свести и халуцинације чија учесталост је већа током периода где специфични услови геомагнетизма превладавају. Медицинска дефиниција халуцинација је уверени осећај перцепције који се јавља у одсуству спољашњег стимулуса. Ово може укључивати и искуства кад видимо предмете који не постоје у стварности, или чујемо гласовеу одсуству говорника.

Основна карактеристика халуцинација (које могу утицати на било које од чула) је то да је халуцинација потпуно реална за особу која је доживљава, која не могже разликовати халуцинацију од стварности – чиме ово искуство чини сасвим другачије од оног у дневним маштаријама .

Догађаји у космосу који су предвиђени за нас у 2012 могу се тумачити као ефекат који се добија када неком у  чашу сока убацимо ЛСД без његовог знања. Таква неочекивана измењена стања свести свакако су се догодила људимљ у историји. На пример, изненадне епидемије хистерије изазване халуцинацијама су се редовно дешавале током средњег века. Они погођени су били свесни да су јели хлеб који садржи ергот, чији је активни састојак ЛСД много касније, открио Алберт Хофман. Пошто је хлеб са халуциногеним ефекатима  био непознат у то време, они погођени су могли само закључити да је њихово измењено ментално стање озбиљна болест.

Аналогија са овом историјском еволуцијом и шта нас чека у или око 2012.те године- са предвиђеним доласком огромне соларне олује, јасно је јер у тој години поремећај поља силе  врло вероватно да ће изазвати не само узнемирујућа ментална стања, већ и она иизузетно пријатна. Чак и ако имате сумње у вези термина“просветљења“ ипак би требало да почнете да медитирате што је пре могуће, тако да ћете бити отворени за ова стања. Ове промене су у плану – за то не може бити никакве сумње – тако да ћете добити изузетно користан почетак подизања ако сада почнете покретање ове промене.

Ова ментална стања, која се могу сматрати космичким интервенцијама,  директно ће утицати на наше животе на разне начине. Време ће да се креће спорије. Повећана соларна геомагнетна активност ће бити повезана са повећаним инциденцама измењених психичких стања. Ми ћемо доживети нервозу, агресивност, депресију и еуфорија са супротнр стране. Чини се да је процес који нам омогућава да пронађемо путању до знања који се тренутно дешава, преко неке врсте космичке индуковане корекције. Ми ћемо доживети појаве које утичу на геомагнетна поља и  као проширење наше свести које је везано за нашу личну историју и тренутно ментално стање.

the following is excerpted from Revolution 2012 by Dieter Broers (First English language edition 2010 ©2010 Scorpio Verlag GmbH & Co. KG, Berlin • Munich Translation by Robert Nusbaum) First published in German as a hardcover edition © 2009 Scorpio Verlag GmbH & Co. KG, Berlin. http://www.realitysandwich.com/node/97809

Advertisements

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

2 responses »

  1. […] triptamini mogu biti i delovi kompleksnijih jedinjenja kao što su: LSD i Ibogain. Share […]

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s