Rafael Correa

Рафаел Kорреа(49) је председник Еквадора и један од најистакнутијих нових левичарских вођа Латинске Америке. Након што се здравствено стање Хуга Чавеза погоршало, многи аналитичари управо у Kорреи виде новог лидера Латинске Америке који има све предиспозиције да преузме вођство и главну реч по питању „епохалних“ промена којима сведочимо последњих година у регији која је деценијама била у потпуној доминацији САД- а. Kорреа је гостовао у најновијој епизоди емисује Јулиана Ассангеа на станици РТ – „Тхе Ворлд Томморов“. У разговору се дотакнуо многих важних тема, од највеће важности је можда његова опсежна и конструктивна критика медија. Цорреа истиче како је крајње време да се раскринка улога масовних медија и њихових новинара који су пре свега само агенти који раде за интересе крупног капитала и банкарских елита.Kорреа одлучно критикује и капиталистички систем у целости, тврди како је исти вековима доминирао Латинском Америком, а њеним народима донео само јад, биједу и сиромаштво. Цорреа тврди како је дошао тренутак да се тај систем промени и свргне уз помоћ самог народа.Његова можда и најупечатљивија изјаве у целом разговору је „дошло је време да народ управља тржиштем, а не тржиште народом“ којом јасно описује своја политичка стајалишта.
Kорреа је реалистичан државник, у потпуности схвата да никакве промене, чак ни скромних магнитуда, нису могуће док се Јужна Америка не отараси утицаја САД-а. Национални суверенитет је предиспозиција за увођење економских и социјалних промена.
.
Као особа која има докторат из економије, свестан је свих догађања која потресају Европу. У разговору јасно наводи да је крупни капитал главни кривац за стање у свету, но, такође је и свестан чињенице који сегмент капитала држи апсолутно највећу власт – финансијски капитал. Из разговора се јасно даје закључити како се ради о особи која нема никаквих илузија – Цорреа схвата да државничка моћ не значи ништа без подршке народа, као и чињеницу да су све промене подложне ревизији уколико исте нису дубоко инсталиране у самом друштву. Но, упркос добром осећају за стварност, такође је свестан да се нешто грандиозно управо догађа на ширем простору Латинске Америке – у неколико наврата наводи како су народи Латинске Америке „вековима“ патили под неправедним системом и сада се ствара снажна колективна жеља за одбацивањем тог система. Свестан је како је Латинска Америка већ толико ојачала да може без превише проблема избацити америчког амбасадора из земље. Отпор локалних елита је велик, баш као иу другим државама где су на власт демократским путем дошли левичари, као што је нпр Венецуела, но, подршка народа је снажна и за очекивати је како ће промене које се догађају широм Латинске Америке, како наводи и сам Цорреа, тек добити онај најснажнији замах.
.
Транскрипт: Јулиан Ассанге и Рафаел Цорреа
Јулиан Ассанге: (увод, нарација) „Док Чавес и Лула полако излазе из фокуса јавности, нова генерација латинскоамеричких државника је стасала. Ове недеље гост емисије је председник Еквадора, Рафаел Цорреа. Цорреа је левичарски популиста који је променио лице Еквадора, али, за разлику од његових претходника – Цорреа има докторат из економије. Према депешама амбасада САД-а, Цорреа је најпопуларнији политичар у демократској историји Еквадора. 2010. је заробљен у покушају државног удара, за покушај државног удара криви корумпиране медије и стога је покренуо велику контра- офензиву. Цорреа тврди како су медији ти који ограничавају спровођење реформи. Желим сазнати да ли су његови потези оправдани и која је његова визија за Латинску Америку.
.
„Рафаел Цорреа: „Поздрав, где сте?“
.
Јулиан Ассанге: „Налазим се у Енглеској, у кућном притвору. Већ 500 дана, без икакве оптужнице.“
.
Рафаел Цорреа: „500 дана? Заиста …“

Јулиан Ассанге: „Који је еквадорски став према САД-у? И који је став становника Еквадора према САД-у? Узевши у обзир да је САД дуги низ година уплетен у догађања у Латинској Америци.“
Рафаел Цорреа: „Како је и рекао Ево Моралес .. једина држава која може бити сигурна да јој се неће десити државни удар су САД – зато јер немају америчку амбасаду. (Смех)

.
Један од разлога зашто је дошло до устанка полиције у земљи је зато јер смо обуставили сво финансирање полиције од стране америчке амбасаде. Пре него смо ми дошли на власт имали сте целе полицијске одреде, најважније одреде, који су у потпуности били финансирани од стране америчке амбасаде. Начелници полиције су били бирани од стране америчког амбасадора и плаћени од САД-а. Од тада смо компензовали полицији плате, но неки и даље жале за тим временима – али, та времена се више неће вратити.
У погледу односа са САД-ом – увек смо истицали вредности као што су пријатељство и добри односи, али мора постојати обострано уважавање суверенитета. Лично сам живео у САД-у 4 године, имам диплому од тамо – волим и ценим амерички народ. Ја нисам анти-Американац, али, уколико њихова власт доносе одлуке које иду против наше земље, или против Латинске Америке, чврсто ћу их одбацити. Никада, никада нећу допустити да САД угрози суверенитет моје државе. „

.

Јулиан Ассанге: „Ваша администрација је затворила америчку војну базу. Можете ли ми рећи зашто сте то направили?“

Рафаел Цорреа: „Па ко би допустио америчку базу у својој земљи, би ли ви Јулиане? Што се тиче америчке базе у Еквадору … нема проблема, може, ако Еквадор сме отворити војну базу у САД-у, рецимо у Мајамију. (смех) “

.

Јулиан Ассанге: „Председниче Цорреа, зашто сте тражили од нас, Викилеакса, да објавимо све наше документе?“
Рафаел Цорреа: „Зато јер смо ми једни од оних који ништа не скривамо, Викилеакс нас је учинио снажнијим. Документи америчких амбасада показују да САД-у смета наш ‘претерани национализам’ и одбрана нашег суверенитета. Наравно, ми итекако бранимо свој суверенитет. Стогапоручујем – нека Викилеакс објави све што има – ми се ничега не бојимо. Слободно објавите шта год имате о еквадорској Влади и Еквадору, па ћемо видети праву истину и ко се заправо противи нашој цивилној револуцији – опортунисти и издајице. “

.

Јулиан Ассанге: „Након објаве Викилеакс депеша, избацили сте америчку амбасадорку из Еквадора. Зашто? Када сте открили већ толико о њима, зар није било мудрије задржати их?“
Рафаел Цорреа: „Ма то је била једна жена које на све то рекла да ‘нема коментара’. Радило се о особи која је имала екстремистичке десничарске ставове и потпуно је презирала нашу власт, та као да је живела у време Хладног рата, као да су 60-е. У документима ме оптужила да сам на високе позиције у полицији постављао корумпиране људе зато да их могу контролисати. Након што су ти документи дошли у јавност, позвали смо је да понуди објашњење, но она нам је у типичном ‘империјалистичком’ тону одбрусила да нема она што коментирати нити се правдати. Стога, пошто ценимо властиту земљу, једноставно смо је избацили. Само да напоменем, прозване особе из врха полиције су се, на основу истраге која је уследила, показале потпуно невине. То је типичан пример како САД настоји оспорити прогресивне власти с којима се не слажу – користе се гласинама и непровјереним информацијама које долазе од њихових ‘контаката’ који су заправо махом из редова политичке опозиције. “

.

Јулиан Ассанге: „Како се сналазите у сарадњи с Кинезима? Да ли сарађујући с Кином само замењујете 01:00 ‘врага’ с другим?“
Рафаел Цорреа: „Као прво, ми уопште не сарађујемо са ‘враговима’. (Смех)

Ако нам неко приступи као ‘враг’, једноставно му поручујемо – не, хвала.
Надаље, постоји велики снобизам чак и међу нашим елитама и појединим медијима, када је 60% наше економије било концентрисано на САД – нико се није бунио, упркос чињеници да у том односу нисмо имали ништа новца за себе и нисмо могли развијати сопствену економију. Но, сада, када смо постали земља са највећом количином кинеских инвестиција у региону, одједном је то проблем. Те приче о ‘кинеским враговима’ требају престати. У ситуацији када је и сам САД финансиран од стране Кине, зар није одлично да Кина улаже иу Еквадор? Бројне индустрије покренуте су кинеским инвестицијама, но, ми нисмо овисни само о Кини. Нагло се повећава количина инвестиција из Русије, Бразила .. ми ширимо своје тржиште и стабилност, но некима ће увек сметати чињеница да више нисмо зависни од САД-у. “

.

Јулиан Ассанге: „Дуги низ година борим се за слободу говора, за право да се објављују истините информације – како ће ваше реформе осигурати да не дође до тога да се истините информације не објаве?“

.
Рафаел Цорреа: „Јулиан .. Ви добро знате какви су медији, као што је на пример Интер Америцан Пресс Ассоциатион (ИАПА) који су заправо велико удружење новина на простору Латинске Америке. Велик број књига је написан о Викилеаксу у Латинској Америци, у једној одпоследњих – чији су аутори Аргентинци – налазе се анализе од државе до државе, и када се осврнемо на Еквадор, можемо видети како су срамотно локални медији једноставно прескочили оне детаље који су ишли против њих. Сви медији заједно су донели одлуку да неће објављивати информације једни о другима у јавности. Прочитати ћу вам само један детаљ из књиге: ‘медији у Еквадору без проблема критикују актуелне власти, но нису у стању ништа писати о банкарима и великим бизнисима којима управљају њихове породице, тај детаљ нам много говори о томе ко има праву власт у Еквадору ‘.

Ово је само један детаљ да видите с чиме смо ми заправо суочени овде у Еквадору, али иу целој Латинској Америци. Драги мој Јулиане, ми верујемо да једине информације које не би смеле бити објављене у јавности су оне које штите међународни закони и информације које су везане за безбедност државе и појединаца – све друго би требало бити објављено, што више људи има што веће знање – тим боље.
Ви сте изразили страх за квалитетне и поштене новинаре – али то су стереотипски страхови да ће држава закинути слободу говора, ово се данас више готово нигде нема прилику видјети на простору Латинске Америке. То су само митови, имајте на уму да су медији овде имали – и вероватно још увек имају – већу моћ него што је политичка моћ.Штавише, медији своју моћ најчешће користе у политичке, економске и социјалне сврхе и – изнад свега – информисање према жељи. Моћници, утицајни законодавци, судије – они управљају медијима и креирају агенду, на тај начин руше владе, судове и државе. Престанимо неговати ту слику о сиротим и храбрим новинарима који само желе да пренесу истину, а зли диктатори и аутократи их желе у томе спречити. То једноставно није истинита слика. Погледајмо с друге стране – власти које желе нешто направити за добробит целог народа су прогоњене од стране новинара који мисле да уз помоћ пера и микрофона могу све.Често вређају и блате из чисте мржње, то су масовни медији који само служе за нечије приватне интересе.
Молим вас … дајмо свету да сазна шта се заиста догађа у Латинској Америци – када сам ја преузео канцеларију председника, у земљи су оперисали 7 националних ТВ канала – ниједан није био у власти државе.Сви су били у приватном власништву, а 5 од 7 су припадали банкарима.Мора вам бити јасно, да бих се заиста могао супротставити банкарима и кризи коју су произвели у Европи, морао сам се суочити с немилосрдном медијском кампањом која је стала у одбрану њихових банкарских интереса.
Моћни банкари управљају медијима – тај стереотип о ауторитарним владама које гуше слободу медија треба одбацити Јулиане, јер често је управо обрнуто.
Ти људи – који глуме новинаре – заправо желе да утичу на политику.Желе дестабилизирати нашу земљу, тако да промене не дођу у нашу регију. Страхују да ће изгубити моћ с којом су до сада доминирали. “

.

Јулиан Ассанге: „Предсједниче Цорреа, из личног искуства се могу сложити с вама. Видели смо како су велики медији с којима смо радили – као што су Тхе Гуардиан, Ел Паис, Тхе Нев Иорк Тимес и Дер Спиегел – цензурисали наш материјал, што је било противно нашем споразуму. Цензуру су увели због политичких разлога и настојања да заштите олигархе као што је украјински олигарх који се скривао у Лондону или италијанске корумпиране компаније које су радиле у Казахстану. Имамо оригиналне документе и када упоредимо са оним што су ти медији објавили, тачно можемо видети које детаље су изоставили. Но, сматрам да је најбоља тактика за борбу против ових медијских монопола и картела, увођење нових, мањих медија. Сматрате ли да би то била добра идеја? Да се мањим медијима олакша улазак на тржиште, а већима уведе строжа регулација? “

.
Рафаел Цорреа: „Јулиане, то је управо оно што ми настојимо направити. Већ 2 године се води дебата око нових закона који би сегментирали радио и ТВ индустрију. Наш предлог је овај – да 1/3 медија буду приватни, профитни. Друга трећина би била јавни, не-профитни медији, у рукама заједнице. Трећа трећина би била у власништву државе. О овом закону смо имали референдум и већина становника Еквадора га је подржала, но закон је већ 2 године систематски блокиран од стране великих медија који имају своје плаћене посланике у националном вијећу – исти наш предлог називају ‘гангстерским законом’, но, наш једини циљ је да медији, власништво медија и информисање постане више демократски. Тренутачно водимо жестоки рат против медијских моћника и њихових лобиста у политичкој структури Еквадора. “

.

Јулиан Ассанге: „Недавно сам разговарао са новим председником Туниса. Питао сам га да ли је изненађен чињеницом колико заправо мало моћи има као председник. Да ли је и код Вас тако?“

.
Рафаел Цорреа: „Једна од највећих криза у Латинској Америци десиле се почетком 90-их година, за време дуге и тешке ноћи неолиберализма – била је то криза вођства. Шта је вођство? Можете га користити на добар начин, подстаћи људе да вас у томе следе – или пак можете искористити своју функцију само за властити профит. Нажалост, у Латинској Америци је било и пуно таквих вођа. Лично сматрам да је вођство од изузетне важности, потпуно неопходно у време великих промена – можете ли замислити независност САД-а без снажног водства? Можете ли замислити реконструкцију Европе након Другог светског рата без снажног вођства? Они који желе да зауставе промене које се догађају у Латинској Америци сада желе сам појам ‘вођства’ одбацити – говоре да смо популисти, зли тиранини. Но, државама је потребно вођство – добро и поштено вођство.

Јулиане, да завршим мисао – ово је битно, ми у Еквадору иу Латинској Америци, ми не управљамо земљом, ми је мењамо. Систем који смо имали вековима био је потпуни промашај. Због тог система смо постали регија са највећим неједнакостима на свету, регија којом хара једино јад и сиромаштво – а имамо све да будемо најпросперитетнија регија света!
Ово није као у САД-у, која је тамо уопште разлика између Демократа и Републиканаца? Мислим да постоји већа разлика у томе што ја мислим ујутро, а што увечер, него што постоји разлика између те две странке.Они само управљају једним те истим системом.
Ми сада систем мењамо и зато је потребно вођство, вођство с демократским легитимитетом које ће промјенити систем. Променити ћемо институције и саму структуру система како би користио већини народа. “

.

Јулиан Ассанге: „Чини ми се како Обама није у стању да контролише силе које га окружују. Да ли је то истина када је реч о сваком водству? Како то да сте Ви успели толико тога променити у Еквадору? Да ли је то ‘знак времена’ ? Да ли се ради о Вашем личном водству? Снази ваше партије? Који су то елементи због којих ви успевате проводити промене, а Обама није? “

.
Рафаел Цорреа: „Прво да кажем нешто везано уз општи консензус – понекад га је једноставно немогуће имати. С неким стварима се једноставно морате суочити, ствари као што су корупција, злоупотреба моћи … морате се суочити са свим елементима који уништавају друштво.
Надаље, промене које су се десиле у Еквадору нису се десиле мојом заслугом, то би било погрешно схватање – људи се мењају, земља се мења – не само због вође, вођа можда јесте главни координатор, али народ је тај који инсистира на тим променама и уводи их. Нас је на власт довео бес народа Еквадора, мислим да то треба и становницима САД-а.Тај бес, ”Окупирај Валл Стреет” покрет, тај отпор обичних људи против система – мора јачати, мора постати перманентан како би присилили САД да мора увести промене. “

.

Јулиан Ассанге: „Где Еквадор и Јужна Америка иду дугорочно? Изгледа да се догађају добре ствари, удруживање држава Латинске Америке, повећање животног стандарда, утицај САД-а и других спољних држава се смањује. Но, што ће бити за 20 или 30 година? “

.
Рафаел Цорреа: „Важна је ствар да САД губи утицај, све мање смо овисни о Вашингтону. То је јако битно, јер политика САД-а нимало не мари за потребе народа Латинске Америке. Када се осврнемо на економску политику САД-а, уз сву скромност – то је ипак домена о којој понешто знам, све се своди на интерес крупног капитала, али изнад свега – интерес финансијског капитала. Реалист сам, али имам наду, знам да смо постигли важне ствари, али пред собом још имамо дуги пут. Свестан сам чињенице да се промене које смо увели могу уништити … свестан сам да ако поново на власт дођу људи које смо имали раније, све се може вратити опет на претходно стање. Ипак – ми смо оптимисти – верујемо како се Латинска Америка мења и ако наставимо овим путем, промена ће задобити још снажнији замах. Свједочимо епохалним променама у историји Латинске Америке. Морамо инсистирати на политици суверенитета, како би могли увести нову економску политику у којој ће друштво да управља тржиштем, а не тржиште друштвом. Морамо стремити ка правди и социјалној једнакости, превазилажењу неправде претходних века, поштовању наших аутохтоних народа и народа пореклом из Африке као и свих других мањима – ако останемо предани овим циљевима, Латинска Америка ће имати дивну будућност. Ово је регија будућности, имамо све да постанемо најпросперитетнија регија на свету. Још то нисмо постигли, јер смо имали криве вође и криву политику. “

.

Јулиан Ассанге: „Председниче Цорреа, хвала Вам на гостовању.“

.
Рафаел Цорреа: „Хвала и Вама Јулиан, драго ми је да смо се упознали, макар и овим путем. И главу горе Јулиан, добродошао у клуб прогоњених“.

.
Јулиан Ассанге: „Хвала, чувајте се предсједниче, поготово атентата.“

.
Рафаел Цорреа: „Наравно, на то пазимо свакодневно. (Смех)“

Видео оригинал: http://www.youtube.com/watch?v=ZvUwC5JTAJY
датум објаве оригинала: 22.5. 2012
издавач: РТ

VIDEO: Julian Assange i Rafael Correa

извор (и): РТ, адванце.хр
Advertisements

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s