пише: Љиљана Татић

Ако држава не емитује реални новац, она фактички нема монетарну власт па више не важи тврдња: „Новац потиче од државе“, а онај ко емитује већину новца у држави (у Србији махом стране банке преко секундарне емисије) управља финансијском и привредном судбином државе руководећи се својим личним интересима , а не интересима заједнице.

Америка ће ове 2012, а поготово 2013. године једноставно морати да води велики рат, који би лако могао да постане и светски. Захваљујући интернету, добар део човечанства схватио је да узрок свих ратова, све патње, јада, понижења највећег дела становника планете, лежи у рукама СТВОРИТЕЉА НОВЦА.

Иако већина људи ову ционистичку (у основи веома једноставну) „игру“ тј ПРЕВАРУ не разуме у потпуности, схватају да је (намерна) грешка управо у начину СТВАРАЊА НОВЦА. Захваљујући филмовима попут хттп://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=дкр_0лТ3ЈКСг (обратите пажњу на упозорење гледаоцу филма), „Највећа превара у историји људског рода – новац као дуг“ који је, као и много сличних филмова на исту тему уклоњен са Ју Тубе-а и многи американци сазнали су да следеће 2013 год. престаје да важи 100 годишњи закон о ФЕД-у, чијим укидањем би Ционисти остали без једине полуге којом владају светом.

Неки амерички конгресмени (Денисс Куцхиниц) покушавали су прошлих година покренути иницијативу за враћање права штампања или стварања новца под ингеренцију државе. У последње време о томе се више не говори, чак ни не знам да ли је г Куцхиниц уопште и жив. Дакле у овом тренутку, потребно је пажњу целокупне америчке и светске јавности усмерити на нешто изузетно важно.С тим циљем (кладим се) намерно је од истих сподоба изазвана и привредна криза. Како је народ ипак пуно жилавији, него што „господари“ то мисле, па им је упркос проблему са голом егзистенцијом у сопственом дворишту тај исти народ створио ”Окупирај”  покрет, схватили су да им је за одвраћање пажње народа до тренутка док не „продуже“ закон о ФЕД-у за још 100 година, потребно нешто више од економске кризе. А то -нешто више- је велики или Светски рат.

Жалосно је што је решење толико једноставно, (барем за нашу земљу) колико и сама превара, па ипак ће већина људи и оних поштених, добронамених с лакоћом исмeјати  једино могуће решење. Ако га већ не исмеју, ни прстом неће мрднути да подрже оне који су пронашли решење не за себе већ за нас све. И за оне који ће се и сада смејати потпуно је неважно што би могли да се информишу да је једна држава ипак спасила своје грађане дужничког ропства а та земља се ѕове Исланд

Фирме пропадају (а радници губе посао или не примају плату) јер монетарни систем не дозвољава да дугорочно сви послују са профитом или барем са нулом без обзира на залагање.

Нпр Да у држави имамо 4,5 милиона tajkyнa , не би сви могли бити успешни (уз увоз = извоз) без обзира колико имали знања да то учине. То не значи да ти tajkyни не би направили пуно фабрика и произвели пуно робе, то само значи да би део њих завршио у новчаним губицима. А ако се то понавља, завршили би у банкроту.

Зарада једних зависи о губитку других.Свима нам постаје јасно да се новaц мора додати у систем. И то мора бити на начин који неће стварати још већи проблем као данас. Новац се додаје на кредитан начин и иза себе носи још већи дуг. То раде сви који узимању кредите. У ствари, кредити би требалo бити отплативи у будућности, али како је за сада немогуће на нивоу заједнице створити новац неоптерећен дугом, тако се и у будућности проблем може решити само још већим кредитом.

Ту ситуацију погоршава банкарски систем који са ниском обавезном резервом технички ствара кредит вишеструко већи од почетног новца. Како том процесу умножавања треба времена, тако се у условима кредитне експанзије догађа привидно додавање новца и омогућавају потребни услови за добро функционисање привреде.

Наравно, дуг према банкама за то време расте, као и удео новца од кредита. Укупан дуг је увек већи од издатих кредита. Та разлика представља приход банака.

Да би процес кредитне експанзије трајао треба екстерни извор новца (наизглед реалан новац). Најчешће је то извозно оријентисана производња. Државе којима то успева привидно послују добро јер се дотоком новца споља омогућава глобално профитирање у држави. Међутим, и такве добропослујуће државе и даље стварају све веће дугове и зависне су о извозу и кредитима. Новац који долази се мултиплицира у банкама, а банке убацују дуг у систем и извлаче добит.

У таквој ситуацији камата може бити ниска јер доток новца омогућава мален ризик и сигурну отплату кредита. Отплата тих кредита могућа је једино наставком добре извозне активности.

Важно је видети да је инвестирање у извозне послове тада најисплативије за заједницу (спречава кризу).И сад имамо проблем у размишљању. Као што у једној изолованој заједници не могу сви да остваре профит од свог рада (за сад) тако и на нивоу међудржавне размене вреди исто.

Део држава може имати већи извоз од увоза, а део не може. Осим тога, потребна је одређена количина суфицита у спољнотрговинској размени у односу на укупну количину новца да би ствар била довољно добра.

Према томе, без обзира на напоре држава јасно је, као и код субјеката у држави, да ће због тих законитости многе државе бити у лошем положају. Боље речено, унутрашњи монетарни проблем није решен него је пребачен некој другој држави (оној која више увози него извози).

Треба решити монетарни проблем у државe. Полазећи од почетне претпоставке да би свако од свог рада (током дужег рока) требао покрити трошкове и нешто ситно уштедети (профитирати у новцу) долазимо дo јединог решења да држава мора да надокнади тај профит додавањем новца. Пример може бити само један становник у држави. Ако он жели имати профит, тада држава мора додати толико новца у циркулацију.

Монетарни проблем не може да се реши пореском политиком илисмањењем расхода државе. То је најчешћа грешка која се чини уразматрању решења кризе. Држава не може балансирати буџетсмањењем расхода или повећањем прихода.

Лако је то да се схвати кад држава има само једног становника. Ако државасмањује расход или повећава приход, пада приход овог јединогстановника и он не може да задржи своје расходе (приходедржаве) јер иде у новчани минус. И опет смо у истој ситуацији. Профит у држави долази од дефицита државног буџета.

Сад знамо да држава мора имати дефицит буџета да би сепојавио глобални профит у држави и да тај дефицит требапопунити. Држава се не може понашати (као сада) као обичансубјект у привреди и дићи кредит за дефицит буџета. Разлог томеје лако објаснити. Ако полазимо од претпоставке да је глобални профит у држави дошао од дефицита буџета, тада је очигледно даза већи профит треба већи дефицит буџета. А већи профит треба када се жели вратити дуг за дефицит буџета. Већ смо имали прилике да видимо и чујемо изјаве министара финансија када они узимају нови већи кредит да би отплатили стари.

Друга ствар, која је такође објашњење, је да се кредит може исплатити једино од глобално оствареног профита у држави. У држави где је спољнотрговински биланс уравнотежен нема глобалног профита удржави и јасно је да нема ни начина да се кредит отплаћује.

Постоји једно занимљиво питање које скоро ником не пада напамет: „Ако је по закону (НБ) сав нови новац издат на кредит, ко ћеи како отплатити сав новац у оптицају и камате на њега?“.Очигледно је да новац у оптицају мора бити већином реалан, јердугорочно нема шансе наћи новце за плаћање камата. Садашњаситуација је потпуно обрнута. Само неколико процената од укупногновца је неоптерећено каматама.

 

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

2 responses »

  1. Anonimni kaže:

    ALAL NAM VERA! PUNA ZEMLJA PAMETI, A MI – ISPADOSMO NAJGLUPLJI…

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s