Europa Invasa

ИЗДАЈА ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА И ПРЕМЕРАВАЊЕ ЕВРОПСКОГ ПОТОНУЋА 

Име руже боје новца

Према убеђивањима програмираних звезда интелектуалног мејнстрима, те авангарде рајинског менталитета у Европи постмодерне епохе, од Ле Гофа до Умберта Ека, бела и хришћанска Европа у којој смо рођени биће мртва у перспективи од три-четири деценије. Утопљена у расни, крвни и културни бућкуриш, под влашћу „финансијских алхемичара”, индустријалаца свести и рекламократије. И тобоже једино што још можемо учинити је да стварамо културу која ће припремити нашу децу да „управљају” том пропашћу, тим „сусретом”. Пораз је мањи ако пристанемо на њега, кажу нам и смеше се. А ако пређемо на страну својих непријатеља, оно што од нас остане биће на победничкој страни

Пише: Драгош Калајић

Заговорници инвазије маса имиграната на Европу – од утицајних историчара, попут Жака ле Гофа, све до медијских произвођача јавног мнења, попут Умберта Ека – обично наступају као отелотворења рационалности. У питању је тобоже неминовна и неизбежна појава, која чини константу историје, заједно са својом главном последицом: вишеструким мешањима дошљака и домородаца. С ауторитетом гласноговорника учитељице живота, Ле Гоф изјављује: „Верујем да оно што може и што треба да се догоди јесте успостављање дијалога који омогућава бар суживот, а још више од тога мешање (metissages), укрштање различитих култура. Европа је била створена захваљујући серији мешања у хришћанској епохи и особито током средњовековља: она је била сливена захваљујући спајању варварских пагана и хришћана покојне римске империје. Двадесет први век треба да буде нова епоха мешања. (Le Goff, 2000)

На дну те интелектуалне авангарде „рајинског менталитета” има много мање обзира према европским жртвама, како сведоче предвиђања Умберта Ека о последицама масовних имиграција:

Мислим да ако ствари буду ишле како сада иду, мораће да настане једна обојена Европа, без националних држава. Ми се не налазимо пред појавом имиграције већ миграције. Пренасељени (sic!) Југ света се пење ка Северу, који је у демографском опадању. Нема мера које могу да зауставе тај процес. Дакле, кажимо до средине XXI века, Европа ће постати обојени, мешан (meticcio) континент, сачињен већином од крвних мешанаца. И то не само с тачке гледишта боје коже већ делимично и културе… Не говорим о освајањима већ мешањима. Помислите на германске народе који се спуштају ка римској империји. Не прихватају они латински или хришћанство Рима. Постају пак аријани – у смислу јереси а не расе – и, мало по мало, рађају се нови језици, они које данас говоримо. У крајњој линији, средњовековна и модерна Европа је резултат огромног мешања и миграција…

ПОТВРЂИВАЊЕ ОПОВРГАВАЊЕМ

Наведени заговорник зацрњивања Европљана1 ипак зна да такво „бојење” не може проћи безболно, те нам чак открива и некакву високу европску установу која томе служи: „Бојим се да ће бити плаћенo високом ценом у крви и насиљу. Једина ствар коју можемо да урадимо, да би сукоб учинили мање снажним, јесте да културно припремимо нашу децу како да управљају сусретом… Ја сам члан Académie Universelle des Cultures, која то предвиђање мешане Европе има у својој оснивачкој повељи и ми одавно изучавамо облике васпитавања како би биле прихваћене (етничке, културне, друштвене и тако даље) различитости.” (Eco,1998)

За разлику од мудро суздржаног Ле Гофа, који опрезно говори само у прилог „мешања различитих култура”, противевропски распојасани Еко, најављујући и подржавајући као нужност и крвна мешања, удара, несвесно, на једну од основних празноверица Једне мисли, што правно начело једнакости људи растеже на оквир апсолута.

На овом месту нашег излагања упутно је отворити једну заграду ради разматрања празноверја Једне мисли по коме су раса и нација појмови без садржаја, односно без икакве основе у стварности. Ако су сви људи суштински једнаки у сваком домену, онда су и све разлике које им се приписују неосноване, почевши од оних колективних, садржаних у појмовима расе и нације. Како нас обавештава прво гласило Једне мислиNew York Times,„биологија доказује, сваки дан, све више, да појам расе нема никакву научну основу”.2 Они несавесне памети који су спремни да подрже такав налог обично га правдају и доказују чињеницом да се ниједна дефиниција расе не подудара, у потпуности, са претпостављеним предметом: у свакој раси има примерака што поседују обележја неке друге, и обратно. У питању је примена неке врсте псеудокартезијанског чистунства при одређењу врста или категорија. Следећи такву методу, морали бисмо закључити да не постоје ни мочваре, јер нису сводиве ни на воду ни на копно. Како добро уочава Франсоа Жакоб, добитник Нобелове награде за биологију, људска врста је опстала управо захваљујући својим расним и осталим разликама, односно различитим одговорима на разне изазове и катастрофе: неки одговори су се показали успешним а други погрешним, изазвавши ишчезнућа. У противном, ако би људска врста била састављена само од једнаких, пружајући истоветне одговоре, она би извесно ишчезла.3

За демонизовање појма нације – као илузије која садржи разорне потенцијале – проповедници Једне мисликористе осиромашеност и семантичке скучености текуће лексике, односно одговарајуће речи. С обзиром да није могуће одредити јединствене критеријуме нације, који задовољавају тако именоване скупине, од „америчке нације” до „немачке”, „француске” или „италијанске”, закључује се – како то чини, посредно, чак и историчар Хобсбаум (Hobsbawm, 1996), отворени непријатељ национализма – да је у питању једна али огромна и погубна (само)обмана. Ако се усвоји изложени став, постаје савршено легитимно залагање за рушење или затомљавање националних држава као творевина једне илузије.

Затворивши заграду и вративши се основном току излагања, можемо уочити како заговорници имигрантске инвазије Европе који, попут Умберта Ека, од ње очекују и растварање европских нација те беле расе посредством крвних мешања – тиме афирмишу постојање нација и раса као стварности. У противном, ако расе и нације доиста не постоје, као ни остале разлике, силом „једнакости свих људи, онда не би могли говорити ни о мешању.

НА ИСПИТУ ИСТОРИЈЕ

Супротно уверавањима заговорника европске пропасти о неизбежности или незаустављивости имиграционих процеса те културних и крвних „мешања”, што тобоже изводе из историјских искустава, Учитељица живота их пориче. Извесно је да има много примера неуспелих отпора реченим мешањима. Довољно је садржај Манава-Дарма-Шастра, правног кодекса индијских Арија, крцатог најстрожим забранама крвних мешања с покореним, црнпурастим, углавном дравидским домороцима – забранама које су се потом изметнуле у тропски бујни и сложен систем касти – упоредити са демографском сликом савремене Индије, где нема ниједног „сачуваног бледоликог. Тако се лако спознају размере пораза и слома свих заштитних мера. С друге стране, скоро десет столећа – од битке код Поатеја 732. до одбране Беча 1683. године – Европљани су успешно одбијали низ инвазија муслиманских маса и одговарајућа мешања. Чак и у просторима које су азијатске хорде успеле да освоје и држе под влашћу столећима, попут Пиринејског и Балканског полуострва, размере мешања – која су била, по правилу, последица отмица, насиља и силовања – нису битно угрозиле европски генофонд.

Поборници инвазије Европе и културних те крвних мешања афроазијских туђина и Европљана обично правдају такву перспективу једним потпуно лажним примером: симбиозом германских пагана и романског становништва, у сумраку римске империје. Тај пример не може послужити да нас увери како су мешања културних и крвних различитости не само уобичајена већ и пожељна, плодоносна појава, јер у случају о коме је реч нема никаквих суштинских опречности између германског и романског елемента. Корени и романског елемента су такође германски. Обе етничке скупине припадају не само истој раси већ и јединственом индоевропском или евроаријском културном кругу. Ако је основана теорија по којој евроаријски народи потичу из јединственог пранарода – као што и њихови различити језици потичу из јединственог стабла прајезика – онда је симбиоза германског и романског елемента нека врста покрета повратка примордијалном јединству, оном пре расејања ка југу, истоку и западу евроазијског континента.4 <

(Април 2006)

e-nacija.net

Напомене

1 Узгред речено, медијска „слава дотичног, упркос безнадежног недостатка талента и запањујуће неспособности разумевања литературе коришћене за исписивање веома обимних а испразних романа, један је од мноштва симптома потпуног слома система вредности.

2 Политика, 1. март 1998.

3 L’Evenement du jeudi, 12. септембар 1991.

4 Овим завршавамо објављивање извода из обимне студије Europa Invasa летос преминулог Драгоша Калајића, коју је аутор написао за италијанског издавача у задњим месецима свог живота. Од наредног броја „НАЦИЈА ће започети објављивање одабраних делова из Зимског солстиција, још једног изузетног рукописа из заоставштине коју је почивши Драгош Калајић лично поверио нашем листу.

Литература

Eco, U. (1998). La mia Europa meticcia, у La Repubblica од 22. децембра 1998, Roma.

Hobsbawm, E. (1996). Nacije i nacionalizam od 1780. Beograd: Filip Višnjić.

Kaufmann, W. (1972). The Hegel Myth and Its Method, у зборнику Hegel, New York: Anchor Books, Doubleday.

Le Goff, J. (2000). L’Europa sarà meticcia, у Avvenire, од 8. јануара 2000, Milano.

Lukač, Đ. (1966). Razaranje uma – put iracionalizma od Šelinga do Hitlera, Beograd: Kultura.

Malaparte, C. (1959). Sesso e libertà, у Mama marcia, Firenze: Vallecchi.

Tanasković, D. (2002). Islam i mi, Beograd: Partenon.

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

One response »

  1. LillyTatic kaže:

    Reblogged this on BELEŽNICA and commented:

    AKTUELNIJE DANAS NEGO DEVEDESETIH KADA JE PISANO!!!

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s