A section of DNA; the sequence of the plate-li...

A section of DNA; the sequence of the plate-like units (nucleotides) in the center carries information. (Photo credit: Wikipedia)

DNA dvostruka spirala kao model / šablon / uzorak svih formi života susreće se u nauci već više od pedeset godina, od otkrića Crick-a i Vatson-a. Naše znanje o DNA se od onda dramatično povečalo. DNA pohranjuje hemijske molekularne instrukcije za ćelijsku reprodukciju. To je glavni nacrt za reprodukciju svih proteina, koji se nalae u ćelijama organizma. Ljudsko telo sadrži prema procenama između 70.000 i 90.000 različitih proteina.

DNA spirala je uvijani (spiralizirani) dvostruki niz objekata. Svaki je niz sastavljen od oko 3100000000 nukleotida. Ulančani nukleotidi formiraju taj golemi lanac. Postoje samo četiri različita osnovna nukleotida korišćena u lancu. Te baze su označene svojim inicijalnim slovom adenin (A), citozin (C), guanin (G) i timin (T).

Tri od tih baza u lancu formiraju triplete ili kodon. Postoji samo 4 ³ = 64 različita tipa kodona u DNA lancu. Svaki triplet ili kodon je genetski ekvivalent 01:00 amino kiseline, gradbenog bloka proteina. Jedan se protein sastoji od stotinak amino kiselina, pa je stoga potreban isti broj kodona za kodiranje jednog proteina. Sekvenciji kodona koja kodira jedan jedini protein se naziva genom.

Nukleotidi formiraju mostove parova baza između dva DNA niza. Jedan od nukleotidne para baza je u jednom DNA nizu a drugi na suprotnom DNA nizu. Na taj način parovi baza formiraju most, hemijski spoj između dva DNA niza, povezujući ih u uvijene stube slične dvostrukoj spirali.

Od kompletnog lanca tripleta (kodona) kompletno DNA niza se koristi samo 5% koristi za kodiranje i reprodukciju proteina. Drugih 99% je nazvano bezvrednom („junk“) ili neaktivnom („dormant“) DNA; izgleda kao besmislena repeticija tripleta, s kojima zapadni znanstvenci jednostavno neznaju što bi činili. Dugo su vremena naučnici verovali kako 95% ne-kodirajućeg dela DNA potpuna redundansa. Ali danas postoje dokazi kako ne-kodirajuće DNA nije uopšte beskorisna, već je u stvari važnija od kodirajućih kodona. Revolucionarna nova otkrića razotkrivaju kako je ideja da se nasleđena genetska struktura organizma ne može menjati kriva. Dokazano je kako se sekvenciji DNA molekularnih kodona mogu reprogramirati!

Projekat ljudskog genoma

Najdublje istraživanje ikada sprovedeno na 5% kodirajućih tripleta ljudskog DNK niza, je istraživanje u međunarodnom zajedničkom naporu nazvanom Internacionalnim projektom ljudskog genoma. Zadatak Projekta je bio identifikovanje kompletne strukture ljudske DNK i kartiranje njenih tripleta i gena. Kako ljudsko telo sadrži najmanje 70.000 različitih proteina, očekivao se nalaz najmanje 100.000 gena u ljudskoj DNA, 70.000 za objašnjavanje fizikalne reprodukcije ljudskog tela (geni kodiranja proteina) i nekih 30.000 raznih gena za objašnjavanje različitosti ličnosti i karaktera ljudskog bića. Kada je završena prva verzija nacrta ljudskog genoma 2001., a konačna verzija 2004., velike nade i očekivanja biologa sveta su bile raspršene u komadiće, kada je pronađeno samo 30.000 gena ljudske DNK. Trideset hiljada gena u genomu ljdskom je samo tri hiljade više od genoma miša. projekat ljudskog genoma je takođe razotkrio kako delimo 98% svojih gena sa šimpanzama!

Sve naše pretpostavke o DNA kao svetoj knjizi života, koja sadrži sve tekstove za pisanje svakog poglavlja u biologiji, se sada moraju re-evaluirati. DNA razlika između ljudskih bića i primata, iz kojih smo navodno evoluirali je jednostavno premala da bi uzela u obzir samo razlike u pojavnosti, a posebno ne i ogromne razlike u svijesnoj svesnosti i inteligentnim sposobnostima. Na DNA nivou imamo više zajedničkog sa delfinima nego s majmunima.

Neželjena (junk) DNA

I dok je Zapadna nauka investirala u Međunarodni projekat ljudskog genoma, fokusirajući se na 5% kodirajućih tripleta DNA, u Sovjetskom savezu 1990. je formirana grupa ruskih naučnika Ruske akademije nauka sa ciljem proučavanja kompletnog ljudskog genoma. To je istraživanje vodio dr Pjotr Garjajev, član Ruske akademije nauka kao i član Akademije nauka u Nev Iork-u. Rusko je istraživanje bilo široko-ugaono i otvorenog stajališta u pogledu svog istraživanja. Istraživački tim je uključivao fizičare, molekularne biologe, embriologiju pa čak i eksperte u lingvistici. To je istraživanje otkrilo kako pretpostavljano bezvrijedna (junk) DNA, kompletno zanemarena i zaboravljena u matici zapadne nauke, nije uopšte nekakav redundantni ostatak evolucije.

Lingvističke studije otkrivaju kako sekvencioniranje kodona ne-kodirajuće DNA sledi pravila neke osnovne sintakse. Definitivno postoji struktura i logika u sekvenciji tih tripleta, kao neki biološki jezik. Istraživanje nadalje otkriva kako kodoni u stvari formiraju reči i rečenice upravo kao u normalnom ljudskom jeziku, koji sledi gramatička pravila.

Naučnici su sproveli veliko istraživanje o poreklu ljudskih jezika i poreklu gramatičkih pravila, koja su tako esencijalna svim ljudskim jezicima; međutim nikada nisu uspeli da pronađu izvor. No sada po prvi put u istoriji poreklo jezika se može neočekivano pripisati DNK. Jezik gena je mnogo, mnogo stariji od bilo kog ljudskog jezika, ikada artikuliranog na ovom globusu. Čak je zamislivo da je DNK gramatika sama poslužila kao glavni nacrt za razvoj ljudskog govora.

I dok je zapadni Projekat ljudskog genoma dešifrovao ‘mašinski jezik’ (kod) DNA molekule, strukturu DNA ‘bitova’ koje formiraju sekvenciji nukleotida, ruski su učenjaci otkrili prisutnost jezika visokog nivoa u DNK. Druga zapanjujuća činjenica je što je Garjajev-ljeva grupa otrkila da DNA nikako nije zatvorena knjiga života. Otkrila je mogućnost promene teksta DNK knjige. Kodoni DNA niza se mogu rearanžirati u različitim sekvenciji. Drugim rečima softvare ljudskog genoma naše DNA molekule se može reprogramirati! Istraživanje razotkriva sposobnost tripleta u DNK nizu za zamenu mesta.

Pronalazak sintakse i semantike DNK, sličnih našem ljudskom jeziku, indicira naše trenutno ograničeno razumevanje DNK samo na kodiranje repodukcije proteina za hemijsko ustrojstvo organizma, što je samo polovina priče.

Kada se in vitro u epruveti DNA izloži koherentnom laserskom svetlu, ono spiralizira duž DNK spirale kao da je vođena strukturom DNK molekuli. Najzačuđujući učinak je primećen kada se sama ta DNA ukloni, a lasersko svetlo nastavlja spiralizirati! Vakum prostora, koji je upravo ranije bio okupiran sa DNA se promenio i nešto je prouzrokovalo nastavljanje spiraliziranja laserskog svetla. Ti efekti su mereni i ostaju na djelu još prilično vremena posle uklanjanja DNA. Učinak je danas poznat pod nazivom DNA fantomski efekat. Vladimir Poponin sa svojim timom Ruske akademije nauka je ponovio rad Garjajev-a na Hearthmath institutu u SAD-u. Poponin je zaključio kako se radi o strukturi polja koja je formirana u fizikalnom vakumu čak i nakon što je originalna DNA uklonjena. Videli smo i ranije slične primere promene vakuma, koje su atributirane torzijskim poljima. (1)

DNA programiranje

Najviše iznenađuje eksperiment koga je izvela Garjajev-ljeva grupa, au kom je reprogramirana DNA kodonska sekvenciji korišćenjem moduliranog laserskog svetla. Iz njihovog otkrića gramatičke sintakse DNA jezika, mogli su modulirati koherentno lasersko svetlo, pa čak i radio talase i dodati semantiku (značenje) valu nosiocu. Na taj su način mogli reprogramirati in vivo DNK u živim organizmima, korišćenjem ispravne rezonantne frekvencije DNA. Najimpresivnije otkriće do sada je mogućnost moduliranja vala nosioca govornim jezikom s istim učinkom reprogramiranja. To je zbunjujuće i šokantno naučno otkriće! Naša vlastita DNA se može jednostavno reprogramirati ljudskim govorm, pretpostavljajući moduliranje rečima korektne frekvencije talasa nosioca!

I dok Zapadna nauka koristi komplikovane bio-hemijske procese za ‘cut and paste’ (premeštanje) DNK tripleta u DNK molekulu, ruski naučnici koriste modulirano lasersko svetlo kako bi uradili istu stvar. Rusi su se dokazali vrlo uspešnim u popravljanju oštećenog DNK materijala in vivo!

Terapije laserskim svetlom na osnovu nalaza Garjajeva se već uspešno primenjuju u nekim evropskim univerzitetskim bolnicama na različitim vrsta raka kože. Rak se leči bez ikakvog ožiljka. (2)

Emocije

Daniel Vinter i njegov tim za koherenciju srca je pronašao dokaz da ljudske emocije mogu isto tako reprogramirati DNA. Zvuk udaranja srca u ritmu s našim osećanjima, emocijama, se transformira u elektromagnetnu energiju u žlezdama tela, što deluje kao piezoelektrični spajalo kreirajući manje talasne dužine elektromagnetskih talasa kao ekvivalent emocionalnim zvukovima srca. Emocije postaju energije u kretanju, e-motion (e-kretanje), koja se šalje prema DNA u svakoj ćeliji našeg tela kao plavo koherentno lasersko svetlo, koje je sposobno modulirati DNA kodon isto kao što to čine ruski laseri.

Detaljnim suđenja s vršnim pogledom, DNA ima oblik dodekahedrona. Potrebno je deset PH (Phi) spirala za kreiranje dodekahedronskog helikoidalnog oblika DNK spirale. DNA molekula kao talasni oblik se ugađa na srce i sposobna je da prima njegove zvučne emocije. Daniel Vinter to objašnjava implozijom dugih talasa u kratke talase, kao mehanizmom prenosa emocija srca vlastitoj DNA. Merilo je različito no omjer talasnih dužina je isti, održavajući odnos Zlatne sredine. Ne hrane samo emocije našu DNA sa plavim ultravioletnim svetlom, već i ćelijski metabolizam, uzimanje hrane, sve je vezano za kreiranje kratkih talasa ultravioletnog svetla koje hrani našu DNA. Biljke primaju to svetlo direktno od Sunca korišćenjem hlorofila u svom lišću i koriste proces nazva fotosinteza za vezivanje fotona Sunca. Životinje jedu te biljke, te ga dobijaju posredno od biljaka, no akumulacija je međutim time postala manje efikasna. Možda se koherentno svetlo Sunca sprema u formi bio fotona u organizmu. Svrha metabolizma iu biljkama iu životinjama je kreiranje visoko koherentnog ultraljubičastog laserskog svetla unutar DNA, čime se pogoni replikacija stanica.

Mnoge studije se otkrile postojanje jasne relacije između našeg mentalnog i emocionalnog stanja sa zdravljem. Ljudi koji pate od depresije i negativnih emocija duži period će eventualno patiti i od oštećenog fizikalnog zdravlja. Jeste li uočili kako neko ko najviše govori o bolesti, je upravo taj koji će ju eventualno i dobiti? Strah je negativna emocija, koja ne koristi zdravlju. Naučne studije su dokazale, da nezavisno o kvaliteti hranjenja beba, ako im nedostaje pažnje i dodira ljubavi majki, verovatno će umreti! Zagrljaj ljubavi majke se šalje direktno u DNA bebe!

Daniel Vinter naširoko pojašnjava kako naše emocije programiraju DNA i oblikuju imuni sistem naših ćelija. Negativne emocije razaraju koherenciju imunog sistema, dok ga pozitivne emocije ojačavaju. Prema Vinter-u su najzdravije stvari koje treba obezbediti, prosvijetljenja i ekstatičnosti, koliko god je to više moguće jer su to najzdravije emocije, koje na dugu stazu daju dugovečnosti.

Bio talasni kompjuter

Obrada talasa i Modulirajuća svojstva DNA su otkrila potpuno novu svrhu DNA molekula. Dugo smo vremena verovali kako je jedina svrha DNA kao nosioca genetičke informacije za rerpoduciranje života. To sada izgleda predstavlja samo polovinu jednačine.

Garjajev i drugi u tekstu pod naslovom ‘DNA valin bio kompjuter’ postuliraju kako DNA nije ništa manje od inteligentnog bio kompjutera, ona je inteligentni uređaj sposoban da pohranjuju i pretraživati informacije iz svih ćelija tela, povezujući hromozome svih stanica u holistički kontinuum, vrstu biološkog interneta unutar tela. DNA hromozomi dobijaju neograničeno informacije iz metabilzma koji se odvija u baš

svakoj stanici i posledično proizvode degulativne elektromagnetne signale kao povratnu vezu. Svaka od milijardi ćelija, koje tvore naše telo, je u trenutnoj komunikaciji sa svima drugima. U kvantno mehaničkim terminima, one su ne-lokalno povezane. To omogućava koordinaciju bezbroj kompleksnih biohemijskih događaja koji se odvijaju unutar našeg tela, koje je time regulisano na koherentan način. Razmena informacija u telu pomoću živčanog sistema i međućelijske biohemijske molekularne difuzije, su procesi koji su pre spori da bi objasnili sposobnost trenutnog odziva našeg tela na spoljne nadražaje, niti mogu preuzeti odgovornost za šokantnu koherenciju, koja daje funkcijama našeg tela unisonost.

Drugi dokaz da je naše telo jedan jedini super koherentno delujući bio sistem daje Cleve backster. On je uspeo da dokaže kako stanice iako su izolovane od ljudskog tela još uvek ostaju u komunikaciji sa svojim telom, čak i ako su transportovane jako daleko od tog tela. Koristio je dva detektora laži, jedan spojen na dobrovoljca, a drugi na uzorke ćelija koje su uzete iz njegovih usta i smeštene 12 kilometara daleko od osobe. Backster je uspeo da dokaže kako se promene u emocionalnom stanju testirane osobe reflektuju simultano na oba detektora laži – oanj spojen na telo ispitanika i onaj povezan sa izolovanim njegovim udaljenim uzrocima stanicama. Jedino objašnjenje tog eksperimenta je ne-lokalna povezanost svih naših ćelija, nezavisno o tome koliko su međusobno daleko, pri čemu ta povezanost ostaje čak i onda kada se ćelije izoluju iz tela. (3)

Prema Garjajev-u, genomska informacija organizma se takođe sprema ne-lokalno, to znači da nije ograničena samo na DNA molekule. DNA molekule samo deluju kao uređaj za skladištenje, sposoban da čita i piše genomičke informacije iz ne-lokalnog distribuiranog polja. DNA deluje kao fraktalna okolina koja sprema koherentno plavo lasersko svetlo na holografski način. Taj genomske hologram se može čitati korišćenje ili elktromagnetskih ili akustičkih polja.

Evo citati iz tog teksta:

„DNA deluje kao vrsta antene otvorene za prijemne samounutarnjih uticaja i promena unutar organizma, već takođe i onih spolja. Dakako, ako to smatramo jednim od primarnih nalaza, to znači da sastajališta kvantnog ne-lokaliteta organizma, ne povezuje se DNA samo sa lokalnom okolinom , već i okolinom iz lokaliteta, dosežući celi svemir. “

Prisetimo iz 3. poglavlja ‘Nauka i svest’, paragrafa o ‘morfička poljima’ koja je predložio biolog Rupert Sheldrake. Morfička genetička polja kodiraju genetičke informacije koje se dele sa svim članovima vrste. Model DNA talasnog bio kompjutera koga predlaže Garjajev i njegova grupa, baca potpuno novo svetlo, ne samo na stvarno mesto i način čuvanja genetičkih informacija, već i na mesto odakle dolaze. Ako su u stvarnosti genetičke informacije pohranjenje u mofirčkim poljima u građi prostora i vremena, možda ćemo morati da re-evaluirati Darvin-ovu teoriju evolucije. (4)

Inteligentni dizajn

U zadnjem desetljeću darvinizam je uveliko kritikovan, jer je u našoj sredini već otprilike od 1859, a još uvek ne može da odgovori na mnoga pitanja u vezi sa evolucijom vrsta. Jedna od stvari koju Darvinizam ne može objasniti je nenadana eksplozija novih formi života, koje su se pojavile pred otprilike 530,000,000 godina na Zemlji. Obilje novih životnih formi koje su se pojavile s višom razinom biološke kompleksnosti od ranijih formi života, zahtevalo je sve vrste novih proteina i odgovarajuće gene u relativno kratkom rasponu vremena. Eksplozije se teško može objasniti spontanim povećanjem u broju prirodnih mutacija gena. Teško je zamisliv način kojim su se kompletno nove vrste razvile iz prethodnih, jer to zahteva događanje obilja koherentnih spontanih mutacija u isto vreme kako bi se kreiralo sve nove karakteristike novih vrsta. Isto je tako teško shvatiti da je priroda bila sposobna kreirati tako kompleksne biološke sisteme kao što je oko, samo slučajnim menjanjem delića kodona DNA molekule. Svi biološki sistemi, kao što su organi, imuni sistem i osjeti su daleko kompleksniji da bi svoje postojanje mogli imati u samoj slučajnosti. Problem tih kompleksnih bioloških sistema je u tome što nisu postepeno razvijali mnoge ‘prototipove’, jer bi ih inače našli u fosilnim ostacima – njih jednostavno nema.

Mnoge nove biološke funkcije kao što je na primer vid, su bile spontane kreativne invencije u evolucionom procesu. Što je više fosila pronalaženi s ciljem traženja nedostajućih linkova u fosilnim nalazima, paradoksalno, prikupljano je sve više dokaza o odvijanju evolucije u kvantnim iskoracima (skokovima) vrsta, kao što je skok od beskražnjaka na kičmenjaka.

Razvoj novih vrsta je zahtevao koherentno uključivanje mnogih novih bioloških funkcija u isto vreme. Za nove vrste kao što su ptice da bi emergirale nije dovoljno razviti samo perje, zahteva i lagane kosti i strukture mišića. Kada bi mutanti samo razvili perje, oni ne bi mogli iskoristiti biološku prednost i prirodna selekcija bi verovatno eliminisala novu formu života. Mi ljudi navodno potičemo od majmuna, no evolucionisti nisu nikada mogli stvarno dokazati takve pretpostavke.

Matematičar Fred Hoile je ponudio prekrasnu i verodostojnu analogiju kao dokaz da se evolucije teško može smatrati igrom sreće na ruletu. Koristio je analogiju sa tro-dimenzionalnom zagonetkom nazvanom Rubick-ova kocka. Svako lice Rubick-ove kocke je konstruisano iz matrice od 9 manjih koci po svakom licu. Svaki od tri sloja lica Rubick-ove kocke se može rotirati i oko vertikalne i horizontalne ose oko. Svako lice ima svoju sopstvenu boju i kada se zagonetka reši, sva lica Rubick-ove kocke će ponovo imati istu boju.

Pretpostavimo davanje Rubick-ove kocke slijepcu i zamolimo ga neka reši zagonetku. Hoile kalkulira kako bi slepac trebao 5 k 1018 sekundi = 126 milijardi godina za slučajno kompletiranje. To je duže od starosti našeg svemira! Ako pretpostavimo sada pomaganje slijepcu, sugerisanje ‘da’ ili ‘ne’ za svaki njegov pokušaja okreta, onda se zagonetka može rešiti u samo 120 okreta, odnosno za 2 minute.

Za rešavanje Rubick-ove kocke, trebamo samo podesiti 9 * 6 = 54 manjih kocki, međutim za rešavanje zagonetke života, bilo bi potrebno 3,1 milijardi nukleotida za savršeno usklađivanje u DNA nizove!

No verujemo li u evoluciju kao delo slepog čoveka?

Profesor evolucione biologije, Simon Convai Morris, sa Univerziteta Kembridž, veruje u nužnost postojanje uzvišenog (božanskog) uzroka za našu evoluciju. Njegovo neortodoksno stajalište uzvišenog uzroka nije vrlo popularno među njegovim kolegama. Iako ne veruje da je čovek izvrstan incident evolucije, jasno kazuje kako nije pristalica vizije kreacionista, čija je jedina istina da je Bog kreirao svet u sedam dana. Iznosi neke nove i vrlo interesantne argumente. Prema Morris-u, evolucija je došla do istog rešenja istog problema mnogo puta. Na primer, rešenje oka slično fotoaparatu je bilo ‘izmišljeno’ najmanje 6 puta od kompletno različitih vrsta, koje nisu prenosile to rešenje pomoću razmene gena. Simon Convai Morris ukazuje na obilje primera u prirodi identičnih konvergencija bioloških funkcija, identičnih rešenja, koja su nastala potpuno nezavisno unutar različitih vrsta. On kaže da su faktori okoline kao što su kiseonik, voda, sunčeva svijetlo i gravitacija verovatno sužavala moguća rešenja na samo nekoliko ograničenih rešenja. Pa tako ako postoji konvergencija u razvoju bioloških funkcija, to znači da te konvergencije nisu slučajne. (5)

Drugo pitanje, koje Darvinisti teško mogu objasniti, je nagli skok u inteligenciji svesti koja se dogodila Neandertalci pre nekih 35.000 godina. Od lova, Neandertalci, koji su živili u pećinama su napravili taj enormni kulturalni i inteligentni progres. Izradom alata, poljoprivredom i držanjem životinja, čovečanstvo je po prvi put u evoluciji učinilo život ugodnijim, pa sada lov životinja u divljini nije više bio jedina opcija. Kao slučaj taj ogromni napredni iskorak je imao svoju genetičku pozadinu, a Darvin-izam to teško može obraditi.

Jedan od najvažnijih stubova Darvin-izma je mutacija gena, koja se događala bez obzira na spoljne promjene u okolini. Razlog što su vrste preživjele promene u okolini leži u njihovoj ‘slučajnoj’ boljoj ekipiranosti za preživljavanje. Prirodna selekcija se za preživljavanje tih bolje opremljenih mutanata, pa se stoga taj proces naziva preživljvanje najprilagođenijih.

Dr Bruce Lipton međutim apsolutno se ne slaže s tim aksiomom Darvinizma i kaže kako same ćelije imaju sposobnost za savršeno reprogramiranje svojih vlastitih DNA, kada to zahtevaju uslovi spoljne okoline. Harvard-ski genetičar Džon Kerns je dao prvi dokaz značajne hipoteze dr Lipton-a 1988. Stavio je bakteriju, koja nije mogla provariti mlečni šećer (laktoza) u okolinu koja je sadržavala upravo samo laktozu, čime je laktoza bila jedini mogući izvor hrane. Umesto odumiranja te bakterije su mogle reprogramirati svoj DNA tako da su mogle preživeti i hraniti se laktozom. Tako je Lipton 2. nezavisni izvor, koji tvrdi kako postoji mogućnost reprogramiranja DNK! (6)

Zadnja stvar prema Darvin-ovoj teoriji, koja bi mogla da izumre, je najverovatnije sam Darvin-izam; raste naučna kritika, a emergiraju alternativne evolucione teorije. Najradikalniji oponenti Darvin-istima su kreacionisti, koji jednostavno veruju u egzaktni tekst Geneze i ljutito tvrde kako je Bog kreirao Adama i Evu i ceo život na Zemlji pre nekih 8000 godina. Naravno to simplicističko, pre nego fundamentalno, slepo verovanje u Bibliju se ne može uzimati ozbiljno jer je potpuno suprotno fosilnim nalazima.

1995. se međutim pojavila nova ozbiljnija evoluciona teorija pod nazivom teorija ‘Inteligentnog dizajna’ (ID teorija). Utemeljitelj teorije Inteligentnog dizajna je Michael Behe, koji je lansirao svoju evolucionu teoriju u publikaciji pod nazivom „Darvin-ova crna kutija – Darvin ‘s Black Bok“. Teorija Inteligentnog dizajna tvrdi kako je život na Zemlji rezultat inteligentnog dizajna umesto nevođenog procesa pokušaja i pogrijeske. Pristalice teorije Inteligentnog dizajna, za razliku od kreacionista, priznaju da se život na Zemlji razvijao u fazama postepenog progresa malim adaptivnim promenama iza kojih su sledili evolucijski proboji, koje je jedino moguće objasniti kao rezultat inteligentnog uzroka.

Kvantni fizičar Amit Gosvami u svojoj knjizi „Vizionarski prozor – The Visionari Vindov“ veruje kako kvantne skokove u razvoju vrsta može objasniti kvantna nauka. Niz kvantnih naučnika je kreiralo temelj za ono što nazivaju kvantnom evolucijom.

Temeljna ideja kvantne evolucije je događanje mutacija gena u kvantnom stanju, a ne u klasičnom stanju Nevton-ove fizike. Kvantna superpozicija mutacije gena se ne manifestuje odmah u fenotipu organizma već se akumulira u genskom pool-u vrsta tokom miliona godina. Gosuami spominje kako bi morfička genetska polja mogla biti prostor skladištenja tih kvantnih mutacija.

Kvantne mutacije dozvoljavaju istovremeno događanje beskrajnog broja mogućih kombinacija gena. Samo promene u genomu nove forme života, koje imaju biološki više smisla, eventualno kolabiraju iz kvantnog stanja u klasično stanje. Spominje kako svest mora biti involvirana za okidanje kolapsa kvantnih stanja pre emergiranja novih vrsta.

Kvantna evolucija bi mogla objasniti zašto nisu nikada nađene tranzicijske forme života u fosilnim zapisima, jer su tranzicijske forme života postojale samo virtualno u kvantnom prostoru. Samo se kvantnim probojima (skokovima) kompletira emergiranje novih vrsta. Nakon što su se te nove vrste pojavile, priroda koristi proces prirodne selekcije kako bi odabrala one gene koji su raspoloživi u pool-u gena nove vrste, a koji najbolje odgovaraju okolini. Međutim adaptacijske promene vrsta na nove situacije u okolini su uvek bile na raspolaganju u kolektivnom pool-u gena. Tako kvantna evolucija prihvata Darvin-izam u smislu vjerovanja, kako je mehanizam prirodne selekcije pritisak koji omogućava vrstama adaptiranje u periodima metastaze između kvantnih skokova novih vrsta.

Za razliku od Darvin-izma koji veruje kako nema svrhe u evoluciji, Gosuami teorija tvrdi, kako postoji raspoznatljiva smer u evoluciju od jednostavnih prema kompleksnijim formama života. On veruje kako je svijesni izbor kolapsa kvatnog potencijala gena za kreiranje novih vrsta u skladu sa višim planom.

Fundamentalno pitanje je zasigurno, zašto se život na Zemlji razvijao od primitivnog nesvijesnog jednostaničnog života prema samo-svijesnim ljudskim bićima? Šta bi mogla biti svrha samo-svesnosti ako je evolucija samo vezana za Darvin-ovu strategiju preživljavanje sebičnih gena? (7)

Nova otkrića skicirana u ovoj knjizi o inteligentnoj sveprisutnoj kosmičkoj energiji koja je omniprezentna u svemiru i koja može služiti i kao medij zapisivanja (memorisanja) morfičkih genetičkih polja DNA, izgleda kako su suprostavljena Darvin-izmu i nude verodostojnost teorijama Inteligentnog dizajna i Kvantne evolucije.

Takođe i fizika teorije haosa izgleda podržava teoriju Inteligentnog dizajna Michal Behe-a. Fraktalni atraktora teorije haosa postavljaju filozofsko pitanje postojanje svrhe u svemiru. Jesmo li privlačen prema konačnom cilju? Je li evolucija proces, koji vuče prema krajnjem cilju negde u budućnosti ili nas slučajne Darvin-ističke mutacije još uvek guraju napred slučajno? Teorija haosa izgleda favorizuje prvu opciju.

Rekapitulacija

Svrha DNA nije služenje samo kao uređaj hemijske memorije za reprodukovanje proteina. Rusko istraživanje je otkrilo kako smo potcijenili inteleigenciju DNA koja deluje poput bio kompjutora, koji je sposoban procesirati biološke informacije ćelijskog metabolizma koji se odvija u našem telu. Najviše začuđuje mogućnost reprogramiranja sekvenciji kodona DNA izvorima koherentnih frekvencija kao što su modulirano lasersko svetlo, radio talasi i ljudske emocije. Tek smo počeli otkrivati funkciju prolaza DNA do informacionih polja, mosta kojeg Rupert Shaldrake naziva morfička genetičkim poljima života. Morfička genetička polja bi mogla biti istinska potisna sila iza biološke evolucije nasuprot slučajnoj mutaciji gena i procesa prirodne selelkcije, što je predlagao Darvin.

Ta nova otkrića pokazuju ujedno i kako stvarno malo znamo o DNA. Međutim činjenica kako očito još uvek imamo ograničeno znanje o DNA na Zapadu, uzeli smo si ipak slobodu modifikovanja genoma useva i organizama, po svojoj želji. Taj poduhvat bi mogao biti vrlo riskantan za biosferu i samo preživljavanje života na Zemlji jer restrukturiranje DNA molekule razara talasna svojstva DNA, pa će trebati prirodi milione godina za popravljanje.

Mislim, sve dok ne možemo govoriti jezik DNA, ne bi trebali težiti ponovnom pisanju knjige života; to nas vodi na loš i opasan put.

MediaMagazin

Advertisements

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

2 responses »

  1. […] lazne kosti da bi podupro svoju teoriju evolucije i to je dovelo do njenog ponistavanja, Ako dakle DNK aknaliza ostavlja neizbrisive tragove o svakoj individui na […]

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s