NA ZAPADU NISTA NOVO: Charles Whitman se 1966. popeo na toranj univerziteta u Texasu i 90 minuta pucao na sve što se kretalo. Ubio je 14, ranio 38 osoba

U Knjizi PROPAGANDA politicar Edvard Bernays kaze:

Sada je moguce kontrolisati i ustrojavati mase u skladu sa nasom voljom , bez njihovog znanja.

( Obratite KONACNO paznju. On ne govori o dobrobiti naroda i sluzenju covecanstvu)

Jos jedan je sampion masovne kontrole i ustrojavanja ljudi je (psihopata prvoklasni) doktor Hoze Delgado, koji zajedno sa dr Kameronom istrazuje MK kontrolu uma, kao tehnokratsku diktaturu. On otvoreno kaze:

„Pojedinac je bespomocan protiv direktne manipulacije mozga zato sto su mu uskraceni mehanizmi bioloskog reagovanja. U eksperimentima, elektricna stimulacija odgovarajuce jacine uvek nadjaca slobodnu volju. Na primer, pokretanje ruke stimulacijom motornog korteksa, ne moze biti voljno izbegnuto. Unistavanje prednjih reznjeva mozga izaziva promene u ucinku koje su van svake licne kontrole“

Dakle evo sta ovi naucnici misle o narodu, pardon,  o nama zamorcicima. Setite se filma Let iznad kukavicjeg gnezda. Tada je elektro stimulacija bila pojedinacna, a danas je tehnika manipulacije daleko uznapredovala HAARP na primer u kombinaciji sa hemijskim zaprasivanjem iz aviona.. Oni raznim mehanizmima koje stalno usavrsavaju, pokrecu reakcije u ljudima kao da su u pitanju roboti. Izazivanje osecaja permanentnog stresa, prikazivanje nasilja i panike samo su deo ovih projekata i eksperimenata kojima su ljudi sirom sveta svakodnevno izlozeni.

Jos pre tridesetak godina, kada je ova vrsta manipulacije  jos uvek bila ogranicena na podrucje Amerike, dosla mi je do ruku neobicna knjiga doktora Langa, Podeljeno ja. On je jos tada rekao:

Jedna od karakteristika nase kulture mislim da je ono sto bih ja nazvao PSIHOFOBIJA. Mi smo psihofobicni, bojimo se svojih sopstvenih umova, svoje sopstvene psihe. Ne postoji knjiga u opticaju koja je odredjenija u vezi ovoga od DSM3 (dijagnosticki i statisticki prirucnik americke psihijatrijske asocijacije) koja sebe naziva i zbirkom kriterijuma koji odredjuju mentalne poremecaje. Ona nabraja svako neobicno poimanje koje dozivimo, kao KRITERIJUM. Vidovitost, telepatija, da drugi mogu da osete moja osecanja, mogu da osetim prisustvo mrtve osobe u sobi samnom, koja nije tamo.. Dozvoljeno je osecati to tri nedelje posto vam je majka umrla a posle tog vremena to osecanje POSTAJE KRITERIJUM MENTALNOG POREMECAJA.Ono sto se izgleda u tom prirucniku nudi je masovno homogenizovanje iskustva; gde su sve iskustva ista u isto vreme. Nikom nece biti dozvoljeno da iskusi bilo sta drugacije, razlicito od bilo kog drugog. Nije dozvoljeno videti nebo SIVO ako ga drugi ljudi vide kao PLAVO. To se odnosi na promene u poimanju kao kriterijum za poremecaj licnosti. Sirom sveta, koliko ja mogu da vidim, kriterijumi mentalnih poremecaja, su ubicajejeni izraz, uobicajenog ljudskog srca i duse. Mi smo u procesu, ja mislim, „kultivisanog zdravlja“. Mi smo u procesu iskljucivanja kulturom….

Doktor Lang je jedan od nekoliko psihologa kojise usudio da ne veruje  u psihijatriju. On je anti psihijatar kao sto je bio i moj pokojni prijatelj neuro psihijatar Gabrijel Ataljanc jer je i on jos pre vise decenija upozoravao da je ludilo savrseno normalno stanje u nenormalnom drustvu.

***

Ko tebe kamenom, ti njega hlebom

Čovek podsvesno otvara album markica u svojoj svesti. Svaki put kada ga neko povredi, a on se racionalno reši posledica traume, on potsvesno nalepi jednu markicu u kreirani album.

To čini tokom godina sve dok se album ne popuni. U svakom trenutku svest prima oko 4.000 jedinica informacija, podsvest oko 4.000.000 jedinica. Toliko o komaprativnim prednostima svesnog. 

Sasvim prosečan čovek sedne u automobil i krene na posao. Odjednom lik u automobilu ispred naglo zakoči pre zebre, ovaj ga udari i razbije oba vozila. Smireno izlazi iz automobila i počinje pucati po šavovima. *ebe majku svima i otvara album markica ali mesta u njemu više nema. Ubija čoveka golim rukama pred očima starice smrznute nasred zebre. Sledeći dan, ekipa čeka red na sudu. Sud ga pita što se dogodilo, a advokat izusti ‘privremeno neuračunljiv’. Malo sutra.

Poštovani sudija, moj klijent ima 23.god. tokom kojih je pohranio 2.901.312 x 1010 informacija u svetu punom nasilja, stresa i negativnih emocija.

Nesvesni je član zajednice čiji su aparati za pranje mozga uz Vašu blagonaklonost napravili haos u njegovoj glavi, zato molim, prestanite se koncentrisati na zadnju kariku lanca i sagledajte širu sliku, skratite čudovište za glavu, a ne mog klijenta iako je ubio. Imate li muda?

U retkim slučajevima postoji medicinsko objašnjenje za takvo ponašanje. Charles Whitman se je 1966. God. popeo na toranj univerziteta u Texasu i 90 minuta pucao na sve što se kretalo. Ubio je 14, ranio 38 osoba. Pre toga je posetio doktora i rekao mu o periodičkim nekontrolisanim impulsima nasilja u mislima bez mogućnosti smirivanja tokom trajanja napada. Sveznajući dr. ga je naravno pustio kući gde je sam sebi napisao pismo. ‘Ovih dana se uopšte ne razumem.

Žrtva sam mnogih neobičnih iracionalnih misli. Misli se konstantno ponavljaju i potreban mi je veliki napor kako bih se koncentrisao. Pričao sam s doktorom i pokušao mu tokom dva sata objasniti svoje strahove zbog navale nasilnih impulsa.

Posle jednog razgovora, više ga nisam posetio i od tada se sam borim sa svojim mentalnim stranputicama (doktor je imao diplomu!). Posle moje smrti, želim da se napravi autopsija kako bi se ustanovio medicinski uzrok poremećaja u ponašanju. U prošlosti sam imao vrlo jake glavobolje…’ kasnije je dodao ‘Posle mnogo promišljanja, odlučio sam ubiti svoju ženu, Kathy, večeras nakon što je pokupim nakon posla…Volim je i bila mi je dobra žena, bolje nego što bi se čovek nadao. Ne mogu racionalno odrediti konkretan razlog za svoje delo…’ Iste večeri je ubio svoju ženu i majku. ‘Pretpostavljam da ispada kako sam brutalno ubio voljene. Samo sam pokušavao odraditi dobar posao.’

Sledeće jutro, uzeo je lovačku pušku i popeo se na toranj. Posle autopsije, pronađen je rak veličine oraha koji je stiskao amigdalu – žlezdu koja luči niza hormona vezanih za emocije.

Čovek je u svakom trenutku bio priseban, a leva strana mozga je funkcionisala propisno. Ovakve se priče u medijima pojave svako malo. Vest dobrano protrese našu podsvest, a mi odmah levom polutkom odlučimo promenili kanal, ali i tamo prenose slike masakra u osnovnoj školi, opet menjamo kanal, nove vesti o kultnom samoubistvu stotine ljudi, na sledećem kadrovi krvavog pokolja bombaša samoubice…čemu sve te vesti? Puni li neko naš album markica? Problem je naravno uvek u glavi, objašnjavaju nam nauučenici, ali izostave da se radi o kontroli uma i podebljavanju mentaliteta stada.

Naš mozak dopušta programerske intervencije

Hipnotizeri to danas čine ulaskom u našu podsvest i u mogućnosti su da nas odviknu od pušenja, strahova i fobija. Hipnotizer poznaje ljudsku podsvest i u stanju je čoveka uveriti u ‘nemoguće’.

Istiniti primer mogućnosti manipulacije mozgom govori o porodičnom okupljanj u kom je prisustvovao hipnotizer. Posle nekoliko trenutaka haker prebaci učesnika proslave u duboki trans. Kaže mu da pošto se probudi više neće videti svoju kćer Lauru. Još dok je Tom bio uspavan, hipnotizer zamoli Lauru da stane tačno ispred svog oca. Budi ga iz transa.

‘Tome, vidiš li negde svoju kćer?’ Tom se počne okretati oko sebe, pogledom traži kćer i apsolutno siguran kaže – nije ovde. Laura se nasmje, ali Tom niti vidi, niti čuje. Na opšte zadovoljstvo ekipe, hipnotizer u ruku uzima sat i stavlja ga iza Laurinih leđa i pita Toma.

Možeš li mi reći koliko je sati? Ovaj mu najnormalnije odgovara jer za njega kćerka nije u sobu, dakle na putu od njegovih očiju do sata nema nikoga . ‘Vidiš li posvetu napisanu na satu?’ Tom je bez problema pročita, dok kćer svo vreme stoji ispred sata. Ekipa je buljila u šoku.

Sve što je hipnotizer morao uraditi je prilagoditi program u Tomovoj glavi i reći mu da određeni delovi naše konsenzualne stvarnosti za njega ne postoje.

Jednostavno je manipulisati nečijom ‘stvarnošću’. Sada ubaci u ovu priču mikro ili nano čip.