Činjenica da u Srbiji narod prilično poznaje mravlji mentalitet oličena je u vicu koji, u odgovoru na pitanje -Kako se otarasiti mrava-, kaže: „Ubij jednog i svi će  mu otići na sahranu“. Ipak, članak koji sledi  ne oslanja se na drevno i intuitivno narodno sveznanje vec  na najnovije istrazivanje biologa sa Stanford univerziteta u radu koji je objavljen 23. avgusta u časopisu PLoS Computational Biology.

Kolonije crvenih mrava rade na gotovo identičnom principu, samo umesto podataka, one regulišu slanje radnika koji prikupljaju hranu

Prema najnovijem istraživanju o ponašanju mrava, objavljenom u naučnom časopisu PLOS computational biology, neke kolonije mrava oslanjaju se na algoritme gotovo identične TCP protokolu, osnovu tehnologije današnjeg interneta.

Mravlji algoritmi moraju biti jednostavni, distributivni i prilagodljivi – upravo su to kvaliteti  potrebni u velikim projektovanim distribuiranim kompjuterskim sistema. Razumevanje  kako  mravlje vrste regulišu svoje ponašanje, pomoći će da se iznadje mnogo više korisnih aplikacija za mrežne algoritame.

Stručnjakinja za mrave sa univerziteta Stanford Deborah Gordon i njen partner u istraživanju Balaji Prabhakar upoređivali su sličnosti između ponašanja kolonije mrava i mrežnih sistema koji se pojavljuju u informatici. Ostali su zapanjeni kada su shvatili da crveni mravi (Pogonomirmek barbatus) u svojoj dnevnoj potrazi za hranom koriste osnovne postavke TCP-a (Transmission Control Protocol).

Razvoj TCP-a u ljudskom društvu omogućio je internetu da naraste od samo nekoliko desetina povezanih računara do globalne mreže koju poznajemo danas. TCP šalje datoteke od izvora do odredišta u seriji ‘paketa’ podataka. Odredište javlja izvoru kada su paketi pristigli, te na osnovu toga procenjuje propusnost veze. Ukoliko put jednog paketa traje predugo, to znači da je lokacija preopterećena te će izvor usporiti slanje podataka.

State diagram of Transmission Control Protocol...

Kolonije crvenih mrava rade na gotovo identičnom principu, samo umesto podataka one regulišu slanje radnika koji prikupljaju hranu. Radnici će se vratiti u koloniju samo ako pronađu hranu, tako da, ako u blizini ima puno hrane, više radnika vratit će se brže. No, ako nema puno hrane, vrlo malo radnika vraćat će se u koloniju. Što je jači ‘signal’ povrata hrane, to više radnika kreće u potragu za njom.

Mravlje ponašanje prati i druga dva ključna obeležja TCP-a: startnu fazu, kada se šalje velika količina paketa kako bi se procenila propusnost, te ‘time-out’ prenosa, kada izvor prestane slati pakete jer ne dobija nikakvu povratnu informaciju. Kolonije crvenih mrava prestaju slati radnike u izvidnicu ako se nakon 20 minuta niti jedan ne vrati s hranom.

Važno je napomenuti kako crveni mravi, za razliku od nekih drugih vrsta, ne ostavljaju tragove feromonske već komuniciraju putem dodira.

Tim naucnika zaključio je kako bi, da su informatičari bili svesni ponašanja mravljih kolonija u sedamdesetim godinama prošlog veka, bili u stanju da modeliraju TCP protokol na bazi tih algoritama, i da bi bio jednako efikasan kao i postojeći.

Mravi su i stručnjaci i za biološko ratovanje: Gljivama se štite od spora koje ih pretvaraju u zombije! Parazitske spore preuzmu mravlji mozak i odvedu mrava do hladnog i vlažnog mjesta. On potom ugine, a iz glave mu izbiju gljivice koje šire još spora i zatvaraju krug.

Ali, istraživači su otkrili neidentificiranu glivicu koja „kastrira“ te spore. Hemijskim putem ta nova gljivica eliminise veliku većinu proizvođača zombijske spore tako da ih samo oko šest ih ostane aktivno.

U videu je prikazan Mravlji grad velik je 50 metara kvadratnih i dubok 8 metara ispod zemlje . U odnosu na jednog mrava , obim gnezda je kao Kineski zid prema čoveku .Ovaj neverovatni video je deo filma “ Mravi : Tajna snaga prirode “ , dokumentarca o mravljem svetu viđenom očima Berta Holldoblera , priznatog stručnjaka za mrave .
Radnici su pred kamerama izlili 10 tona cementa na ogromni podzemni mravlji megalopolis pronađen u Brazilu , koji je poslužio kao kalup .

Nakon što se beton osušio , naučnici su ga pod vođstvom dr Louisa FORGIA pažljivo iskopali , te nakon mesec dana otkrili kompleksne strukuturu koje izgledaju kao pravo umetničko delo . Fascinantno je da svaki deo izgleda kao da ga je dizajnirao vrhunski arhitekta .

Naučnici su uspeli da identifikuju prolaze koji su poput naših autoputeva i spajaju glavne komore i vrtove pune gljivica .

Ono što ih je fasciniralo je kako su mravi bili praktični i za nošenje tereta osigurali najkraće puteve te kako su napravili odlične ventilacione sisteme .

– Mravi su morali da iskopaju preko 40 tona materijala kako bi sagradili ovaj lavirint , izjavio je dr Bert Holldobler iz Arizona State univerziteta .

Ovaj kolosalni i složeni grad je rezultat ogromnog truda i zajedničke volje cele mravlje kolonije .

(Koriscen materijal  Stanford university, Jutarnji list i Nacionalna Geografija)

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

3 responses »

  1. Lilly Tatic kaže:

    Reblogged this on .

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s