Tvorac „odnosa s javnošću“ je ‘potrošača iz potrebe’ pretvorio u ‘sretnog potrošača’

‘Niko te ne može zajahati, ako ti leđa nisu savijena.’

Dakle, šta ima na TV-u?  

Podnaslovu odgovara Freudov nećak Edvard Barneys, tvorac magle zvane ‘odnosi s javnošću’ (Public Relations). Uz pomoć stričevih radova, lik je iskoristio sva pravila psihoanalize za manipulaciju mase i to putem medija. Barneys ljude nije posmatrao kao individue, već grupe od hiljadu i više ljudi, a prema rečima njegove kćerke, generalno ih je smatrao glupim. Njegove tehnike su uz manje preinake prisutne sve do danas i svakodnevno utiču na ljudsku podsvest. Odnosi s javnošću su metoda hranjenja sebičnih podsvesnih želja pojedinca i veruj mi niko se od tih stručnjaka ne zamara reperkusijama iz tvoje podsvesti. Bitna je isključivo moć nad potrošačkim odlukama i poslovni rezultati. Novac. Nema tu nikakve etike ili morala.

Prvi veći posao Barneys je dobio od američke vlade tokom mandata Woodrowa Wilsona. Zadatak je bio uveriti narod u dobre namere američke vlade i stvoriti imidž dobrotvora. Tako je stvorena propaganda. Barneys je od Wilsona uspio napraviti i mnogo više. Stvorio je kult ličnosti. Američkoj dovitljivosti nema kraja, baš kao ni ‘dobroti’. Njihov san je zasijati ‘demokratiju’ svuda po svetu. Nažalost raste samo korov natopljen krvlju.

Kada pogledaš šta je u Nemačkoj radio Goebbels, inspirisan upravo Barneysom i usporediš to s današnjim medijima, shvatićeš da razlike osim u oštrini digitalnog signala i nema. Prihvaćena istorijat će reći nešto slično. Istorija jednog doba je tek zabava drugog. Goebbels je osim javno priznatih talenata i simpatija spram Barneysa imao i dubok uvid u ezoterijsko znanje.

Skriveno znanje je bilo sastavni deo nacizma. Znao je kako pomoću simbola, reči, boje, zvukova i tehnika van dosega svesti javnosti, naterati masu ljudi u hipnotičko stanje. Znao je snagu ponavljanja mantre. Režirao je događaje zbog kojih se javnostprepustila ‘odabranima’ i polegla svoje živote u njihove ruke. Benigniju varijantu u današnje vreme ima zgodna marketinška tehnika gurua Setha Goddina, a naziva se ‘Persmissionmarketing’ ili marketing uz dopuštenje. Ideja je od potrošača dobiti dozvolu za direktno oglašavanje navodeći potrošača na ideju da nekoga zapravo zaboli nije briga za njegove potrebe. Laži i obmane.

Neka igre počnu

Po završetku prvog svetskog rata pojavilo se logično pitanje. Je li moguće iskoristiti isti pristup za poticanje šopinga?

Naravno, ako timariš podsvest potrošača. Ženama tog vremena nije bilo dopušteno pušiti u javnosti. Na upit duvanske industrije, Barneys je smislio rešenje i režirao prvi korak poticanja ženskih potreba za ravnopravnošću. Sumnjam da mu je lepši pol danas zahvalan na tome, ali duvanska industrija sigurno jeste. Skok u prodajnim bilancama je bio ogroman.

Psihoanaliza je još jednom poslužila za nacrt novog programa. Naime, žene nisu pušile u javnosti jer je cigareta bila simbol muške polne energije tj. kite. Seksualnost je odavna potisnuta duboko u podsvest, stoga je bilo neprihvatljivo da žene naokolo hodaju s falusnim simbolima u ustima. Barneysov zadatak bio je stvoriti predodžbu o snažnoj emancipiranoj ženi koja pušenjem izaziva muškarca govoreći mu da nije manje vredna. Rešenje je bilo vrlo jednostavno.

Povodom nekog izmišljenog praznika upriličen je mimohod. Pozvao je nekolicinu novinara i fotografa i najavio da će grupa žena javno zapaliti cigarete. Usput im je ponudio slogan ‘Baklje slobode’. Novinari su s racionalne strane dobili simbol baklje s Kipa slobode i nikome nije palo na pamet prozivati žene jer bi time pljunuli slobodi u lice, s druge strane, žene su podsvjesno primile dozu samopouzdanja čitajući o hrabrom javnom istupu.

Nakon toga, žena nije pušila cigarete u javnosti zbog potrebe za nikotinom, već zato jer se osjećala bolje. Ponovit ćemo upravo rečeno još jednom – žena se osjećala bolje i vrjednije kada je javno pušila cigaretu.

Nakon uspeha s prodajom, Barneys je dobio niz poslova američkih industrijalaca i bankara kako bi preprogramirao potrošačke navike. Formula je bila jasna. Morao je ‘potrošača iz  potrebe’ pretvoriti u ‘sretnog potrošača’. Prije početka urnebesnog bogaćenja, Barneys je bio publicist mnogim glumcima. Počeo je povezivati poznata lica s proizvodima, pozicionirao je proizvode u filmove, oblačio zvijezde i zvjezdice u robne marke svojih klijenata. Ubrzo je počeo potkupljivati psihologe i srodne ‘znanstvenike’ čije su ‘studije’ bile iskorištene za pumpanje vjerodostojnosti priča lansiranih u medijima, a javnost je naravno imala dojam kako se radi o nezavisnim istraživanjima.

Nije prošlo mnogo vremena pre nego je svaki čovek počeo razmišljati u skladu sa novim programom ‘sretnog potrošača’.

Naredni pothvat je bio natjerati ekipu na kupnju dionica. Plan je bio pokupiti što više novca iz džepova ovaca i nakon toga ispuhati burzovni balon i vrednost deonica. U početku su ulagači bili sretni dodatnom zaradom.Milioni su kupovali deonice trošeći životne ušteđevine.

Par godina kasnije, 1929. god. američke berze udaraju u dno. Milioni ostaju bez svega, a veliki su igrači novac povukli dan ranije kako bi dan kasnije mogli pokupovati sve za par centi.

Gladni i razjareni, ameri su izašli na ulice i počeli divljati. Razbijalo se, cepalo i palilo. Tipičan masovni nastup nakon što u ‘albumu markica’ više nema mesta. Svejedno niko nije prozvao krivce. Berza je pala slučajno. Ne nije!

Deonice se mogu kupiti isključivo na berzama, a sve berze i ceo sistem kontrolise Crni tim promotera „demokratije“ stoga nemoj pasti u zabludu kada ti danas neko kaže da te štiti tamo neka  agencija za nadzor financijskih usluga).

Američka kriza je na koljena bacila izabrani američki narod. Masa je bila van kontrole. Događanja su ponukala velike mislioce na smišljanje rješenja, programa i načina kontrole masa. Trebalo je svima staviti ogrlice oko vrata i nahuškati pse jer Amerika ipak nije Pamplona.

U vreme kraljevine Edwarda Barneysa, vodeći politički komentator Walter Lippman izjavljuje da čoveka pokreću skrivene, nesvjesne snage zbog čega je preko potrebno redefinisati koncept dominacije i oformiti jači Tim (crne boje) koji će upravljati podivljalim stadom. Floskula na floskulu. Promena pristupa manipulacije masama je nazvana ‘Proizvodnja pristanka’. Slatko zar ne? Ideja je bila naterati ovce u stanje prividne sreće. Vidiš, ljudi ne postavljaju pitanja kada misle da su sretni i slobodni.

Herr Freud paralelno briljira govoreći da je civilizacija stvorena kako bi bilo moguće kontrolisati skrivene životinjske instinkte u ljudima i da se po nikoju cijenu pojedincu ne sme dopustiti izražavanje najdubljih najintimnijih želja. Upozorio je također da je jedini način kontrole držanje mase u stanju nezadovoljstva. Seronja.

Psihoanaliza je ukazala na još jedan momenat masovne kontrole. Mase okupljene oko govornika, vođe ili diktatora sve svoje emocije, želje, snove i snagu predaju izabraniku servirane na pladnju. Unutar mase vlada homogena smesa osjećaja ljubavi i povezanosti, vere u vođu. Spram svih onih van ‘kruga poverenja’ se ispoljava neverovatna količina mržnje.

U praktičnom smislu bacićemo oko na drugi svjetski rat. Svestan zakona mase, Gobbels je pomno pratio što se događa u americi te zaključio da su slobodno tržište i korporacije u kombinaciji s divljim ljudima odgovorni za krize. Hitler je skladno tome ukinuo demokratiju. Šta je drugo čovek mogao da napravi? Barem su bili pošteni javno reći da demokratija nema nikakvog smisla u obliku slova na papiru. Uvedena je diktatura. Stvoren je kult ličnosti, a mase su bile popaljene propagandom. Nemci su bili OK, a svi ostali nisu OK. Rat je bio neizbježan.

Tako je lako biti glup

John Maynard Keynesa, idejni arhitekt New Deala došapnuo je Rooseweltu kako stvoriti suvremenu socijalnu državu. Nimalo jednostavan cilj kada to ne odgovara centrima moći. Barneyes je u isto vrieme briljirao s apelima berzovnim ulagačima i rasterao tek zapakovanu ideologiju. Režirana je najveća depresija američkog naroda, a New Deal nije prodan kako je zamišljeno. Politika neko vreme nije imala toplo mesto u srcima svakodnevnih amerikanaca.

Tokom mandata predsednika Roosewelta, američka elita proživljava je zaokret u politici. Dotadašnje stado ovaca preko noći poprima sasvim novi status. Ljudi se po novom doživljavaju kao ravnopravni članovi društva. Skladno novom Prividu, svaki pojedinac je postao racionalan i koristan za kreiranje državne politike.

Zaokret u kreiranju političkog nastupa delo je doktora Georga Gallupa i analitičara Elmoa Ropera. Momci su uveli naucno anketiranje mase kako bi crpili mišljenja, komentare i pohvale o odlukama predsednika i političkog vodjstva. Informacije bi detaljno analizirali i uputili pisce javnih govora čije su reči potom pogađale  srz. Masa više nije bila vođena iracionalnim instinktima, postala je racionalna. Čudo zar ne? Daš ljudima ispuniti anketu i preko noći promeniš definiciju stada ovaca.

Samosvesna, odgovorna i racionalna masa ne odgovara korporacijama, zato na scenu ponovno stupa Barneys, pronicljiva pijavica je uvek nalazila način kako da modelira mišljenja velikog broja ljudi. Iskoristio je sveprisutnu poštapalicu političkog dvogovora – demokratiju. Oko najvećeg kolektivnog ponosa sagradio je ogroman mamac i svi su ga zagrizli. Iskoristio je Svetski sajam održan u New Yorku 1939.god. kako bi ponudio sliku kapitalističke utopije moguće jedino ako krupni kapital počne brinuti o masi, a ne neki nadobudni političar poput Rosewelta.

Glavna tema sajma bila je spona demokratije i kapitalizma. Stadu je predstavljena slika američke budućnosti. Centralni izložbeni prostor nosio je naziv ‘Futurama’ i prikazivao maketu visoko-tehnološkog grada budućnosti izgrađenog oko ogromne bele kugle ‘Democracity’ (Grada Demokracije). Poruka je bila jasna, a rezultat neminovan.

Bežični telefoni, TV u svakoj kući, moderni automobili, autoputevi, sateliti… sve odreda udice spremne su da ulove veliku ribu, ljudsku podsvest. Stado je naselo i prodalo svoj glas, kog je Rosewelt cenio i smatrao ravnopravnim, za komad modernog nameštaja. Narod je reprogramiran u pohlepne potrošače ovisne o proizvodima. Kapitalizam i moderne tehnologije su naravno mogle zadovoljiti sve potrebe, ali ne besplatno. Osim novaca za sva ta materijalna sranja, ljudi su ostali bez prava glasa. Istovremeno, Hitler je u Evropi koristio druge podsvesne mehanizme u sprovođenju svog plana stvaranja velike Nemačke. 1938.god. pripojio je Austriju, prošetao Bečom bildujući kult ličnosti, a prema Freudovom modelu iskoristio je podsvesni animozitet naklone mase spram svih ovaca van naci-stada. Barneys je gradio makete budućnosti u americi, a nemačka je propaganda agitirala masu i stvarala mržnju spram protivnika nacizma. Na oba fronta, dalekosežni plan je definisan do najsitnijeg detalja, razlike su samo u odigravanju scena na površini i načinu iskorištavanja mase za krajnji cilj. Ovaj dualizam je ključan model prodaje muda za bubrege, kasnije ćemo ga detaljno obraditi. Treba li naglasiti da masa ni u jednom slučaju nije imala poima šta se događa?( O tehnici uticaja na masu se veoma detaljno mezes informisati iz knjige Vilhelma Rajha, Masovna psihologija fasizma)

Mala od Freuda

Vlada USA 1946.god. pokreće nacionalni program poboljšanja mentalnog zdravlja svog naroda prema učenju Freudove kćeri Ane. Psihoanaliza je obećala da će naučiti ljude kako se nositi s agresivnim podsvesnim osećajima. Ana Freud je tvrdila da može ‘izlečiti’ i rešiti ljude negativnih podsvesnih osećaja kroz proces prilagođavanja društvu i usklađivanja s društvenim normama. Preko noći je na svakom kvartu nikla klinika za savetovanje. Ko je školovao sve te psihoanalitičare sam Bog zna.

Pacijent je morao prihvatiti svet ma kakav on bio, posle čega će doživeti izlečenje, a žena zadužena za lečenje kolektivnog duha USA poljuljanog krizama i ratovima do kraja života je ostala devica. Anici se porodica bojala približiti zbog hladnoće kojom je zračila. Svejedno, bila je prepoznata i odabrana kao žena koja razume emocije!? Psihoanaliza je doslovno kucala na svaka vrata, a naš prijatelj Barneys je dobio konkurenciju. Pojavile su se nove metode i pristupi, ali baza je ostala ista – ljudi su ovce i njihovim životima upravljaju podsvesne želje i strahovi.

Predvodnik novog talasa psihoanalize uvučenog u kapitalizam bio je Ernest Dictor, osnivač motivacijskog instituta i tata tehnike Fokusnih grupa. Isti je pomogao korporacijama shvatiti zašto potrošač kupuje odnosno ne kupuje određeni proizvod i kako se može naterati u šoping. Smiruje činjenica da se nauka oduvek koristila za rešavanje problema u društvu.

Fokusne skupine okupljaju desetak ili više potrošača i služe poput sita za ljudske emocije, želje i strahove. Obradom prikupljenih podataka, prodavač detektira prazno mesto na tvrdom disku i kopira program ‘animiranje želje za kupnjom’. Evo primera.

Industrija hrane je krenula u prodaju instant hrane, međutim žene nisu htele kupovati. Kako je to moguće? Fokusne skupine otkrivaju da su žene odbijale kupovati instant hranu zbog osećaja krivnje. Naime, kupnjom na primer gotovog pripravka za pečenje kolača, žena ispada lenja. Zbog moderne pećnice, miksera i ostalih pomagala koja im je prodao Barneys, kuvanje je postalo prejednostavno zbog čega su se žene podsvesno osećale manje vrednima.

Rešenje: napravite reklamu u kojoj će žena u smesu za kolače ubaciti jaje. Objašnjenje:

dodavanje jajeta omogućava ženi unošenja ‘dela sebe’ u hranu i serviranja dela sebe mužu na sto. Ima li što jednostavnije od toga? Nema! Ima li nešto delotvornije? Nema! Kao i uvek, rešenja su jednostavna.

Ukratko, psihoanaliza u biznisu stvara vezu između proizvoda i emocije potrošača. Potrošač kupuje i oseća se bolje!? Sledeći put potroši malo više novca jer proizvod ima skuplju reklamu i poznatije lice u TV spotu, ali nije bitno, glavno da se oseća bolje. Sutra više neće imati dovoljno novca jer će Crni tim opet srušiti tržište i opet zatvoriti fabrike. Hmmm? Yes! To je ponavljajuća petlja programa smišljenog kako bi se kontrolisala masa.

Sveti medij

Započeo je hladni rat. SSSR su testirali prvu atomsku bombu i odjednom je u USA nastao strah od Crvenog terora. Usput rečeno, rusi su sve nacrte i tehnologiju za izgradnju atomske bombe dobili od amerikanaca jer inače hladni rat ne bi bio moguć. Svi mediji su pričali o pretnji, a Barneys prima novi nalog: Potenciranje straha od rusa.

United Fruit Company, zločinačka organizacija pod maskom najvećeg uvoznika i distributera voća u Americi, naišla je na problem. Novi predsednik Guatamale je odlučio izbaciti kompaniju iz države zbog iskorištavanja naroda i zemlje. Takav ishod nije bilo prihvatljiv za Crni tim, stoga Barneys iz priče uklanja United Fruit Company, a od predsjednika Jacoba Arbenza pravi komunistu I prijetnju za američku demokratiju.

Kada Crni tim odluči skinuti nepodobne, prvo im u ime pravde mora uništiti ugled. Barneys je to postigao slanjem uticajnih američkih novinara koji nisu imali pojma o Guatamali niti aktualnom političkom režimu, na primer da je Arbenz zapravo bio socijaldemokrata.

Priredio im je zabave i upoznao ih s političkim oponentima nepodobnog predsednika koji su im objasnili da je Arbenz komunist pod kontrolom Moskve. Barneys usput pokreće lažnu novinsku agenciju, Middle America Information Bureau koja mu je poslužila kao servis za dilanje lažnih informacija u sve američke medije. Uviek postoji opcija da novinar nešto krivo prenese, stoga je morao pojačati napad na sve medije. Poslužio se standardnim PR alatom ‘objavom za medije’. Beli list papira ispisan lažnim informacijama o ruskim namerama da iskoriste Guatamalu kao bazu za invazije na USA.

Bombardovao je sve moguće medije sve dok američke gaće nisu bile pune Crvenog vetra, a Arbenz je bio zbačen s pozicije predsednika. I sad se sigurno pitaš gde je računica, zar je isplativo sve ovo odraditi zbog jedne firme koja se bavi uvozom voća? Naravno da ne.

PR i slične diverzije služe samo za snimanje filma koji će stado pogledati i prihvatiti, a za vreme projekcije Crni Igrači im u  stavljaju povez preko očiju. U pozadini svrgavanja Arbenza s vlasti je Barneysov poslodavac, američka vlada. Iza svrgavanja ne stoji niko drugi do sejači demokratije. Američka vlada na čelu s marionetom Dwightom Eisenhowerom i CIA-om. CIA je u saradnji sa zaposlenicima United Fruit Comanya 1954. godine organizirala oružanu pobunu u Gutatmali kako bi svrgnuli Arbenza s vlasti i postavili čoveka od povjerenja, pukovnika Castilloa Armasa. Glavni operativac CIA-e bio je Howard Hunt. Poznat takođe kao jedan od provalnika u aferi Watergate, također režiranoj drami prikazanoj američkoj I svetskoj javnosti. Barneys je celu stvar amerima prikazao kao borbu za slobodu.

Nakon svrgavanja, Gvatamalu je posetio novi američki predsjednik Richard Nixon. Narod je klicao, a predsednika su snimale sve TV stanice u predsedničkoj palati gde je održao govor o uspehu u svrgavanju komunističke vlade dok je iza njegovih leđa stajala hrpa komunističkih manifesta i literature. Prestrašno! Svaki kadar je bio krcat udicama i programima za proizvodnju pristanka javnosti čime je stvoren temelj za još jedan Privid.

Isto se dogodilo i posle rušenja Svetskog trgovačkog centra (WTC) kada su u svakom kadru vesti bili primerci Kurana čudom preživeli rušenje tornjeva. Pomračeni umovi (misli se na američke političke moćnike i vladu u senci) su poubijali svoje ljude da bi stvorili preduslove za naredni rat. Fraza ‘borci za slobodu’ bila je servirana putem medija prilikom početka invazije Amerike u Irak. Povod je bila pretnja od atomskog oružja koje je Sadam pronašao u kraš expressu. Prepoznaje je se formula po kojoj su tokom XX veka, USA  na ovaj način započele ni manje ni više nego 67 ratova.

Pranje mozga

Uspešni podvizi poput rušenja vlade u Guatamali i zavaravanja mase otvorili su nova poglavlja manipulacije Crnog tima. Glad za porobljavanjem ljudi u njihovim bolesnim glavama zaista je nezasitna. Trebale su im nove tehnike.

Baš prikladno, CIA je pratila rad tajnih službi u Rusiji i prikupila interesantne informacije o mogućnosti menjanja ljudskih osećanja pa čak i sećanja. Odlučili su razraditi program sami, nazvali ga Brainwashing ili po domaći Pranje mozga.

U razdoblju od 1950. do 1974. na čelu projekta je bio doktor John Gittinger. Njegovim rečima, radi se o mogućnosti programiranja pojedinca da radi sve što mu se kaže, a inače ne bi napravio, čime ga se pretvara u automatsku radilicu. CIA je utrpala enormne količine novca na fakultete i omogućila psihološka I psihijatrijska istraživanja. Juan Cameron, predsednik američkog psihijatrijskog udruženja, bio je na čelu naučnog tima. Lik je sprovodio oglede na mentalnim bolesnicima, spajao ih na struju do stotinu puta dnevno i kljukao LSD-om. Doslovno je formatirao hard disk i počeo programirati novu osobu puštajući joj uputstva preko kasetofona. Hitovi poput ‘Ti si dobra majka’; ‘Omiljen si u društvu’; ‘Ti si uzoran građanin’ nisu silazili s programa. Satima, danima i mesecima. Njegov san je bio stvoriti Aristotelovu praznu ploču i na nju usnimiti nove programe.

Svi projekti službeno su propali i zaključak je bio da je nemoguće kontrolisati ljudsku psihu, a psihoanalitičari su izgubili status. Istina je naravno dijametralno suprotna tome, kao i svaka druga važna informacija u medijima. Naime, CIA je s 25 miliona dolara sponzorisala osamdeset institucija, među njima četrdeset i četiri sveučilišta i dvanaest bolnica. Projekt je promienio naziv u Bluebird, zatim Projekt Artichike, a 1953. dobiva finalni naziv MKUltra.

Opisani pristupi u ‘istraživanju’ psihe nisu za povod imali lociranje i osveštavanje emocija zagubljenih u ljudskoj podsvijesti. Cilj je bio pronaći najbolje gumbe za manipulaciju. Psihoanaliza i srodne discipline generalno su dobre zamisli, ali iskorištene protiv svih nas kako bismo sumnjali u sebe i sveet te kako bismo se odrekli autonomnog načina življenja.

Istinu je savršeno ulovio Herbert Marcuseo, društveni kritičar, sociolog i filozof upoznat s psihoanalizom: ‘Ideja da je ljude potrebno kontrolisati je u samoj srži pogrešna. Ljudska bića imaju unutarnje emotivne sile, no one nisu niti nasilne niti zle. Društvo ih je načinilo opasnim zbog potiskivanja i izobličavanja. Ana Freud i sledbenici povećali su pritisak potiskivanja, pokušavajući ljude naterati da se prilagode društvu i na taj način su ih načinili još opasnijima.’

Martin Luther King je 1967. usred talasa rasne diskriminacije dao još bolji komentar: ‘Moderna psihologija ima reč koja se najverovatnije koristi više od bilo koje druge reči u psihologiji. Ta reč je neprilagođenost…naravno svi želimo da vodimo prilagođen život kako bismo izbegli šizofrena i neurotična ponašanja…ali najiskrenije vam želim reći da u našem društvu i svetu, postoje stvari s kojima ne želim biti prilagođen i na to sam ponosan te pozivam sve ljude dobre volje da budu neprilagođeni istim stvarima sve dok društvo ne shvati…’. I njega su ubili.

• Teorija zavere, zavera, razotkrivanje zavere
• TAJNI JEZIK SIMBOLA: Šta se krije u logotipima bogatih korporacija…
• FENOMEN SRĐAN ŠAPER