Da, dobro ste pročitali … Pitanje glasi: Gde je u stvari evropsko, nemačko, američko, …spsko, zlato?
Nemački narod se može pohvaliti velikom istorijom, velikim umetnicima, genijima, ali i strašnim greškama koje su pravili. Da li su i ovaj put napravili veliku grešku? U narodu se često kaže, da parafraziram, „prvo počisti svoje dvorište pa govori drugima kako da se ponašaju“. Ova analiza nema nameru govoriti protiv nemačkog naroda niti vlade nego određenih tendencija i ekonomskih odluka koje su dovele do apsurdne situacije sa nemačkim zlatom. Pitaćete s kakvim zlatom? Eh da, ta priča je bila sklonjena od javnosti i ovih dana je eksplodirala. U doba velikih društvenih promena, došlo je vreme da se i ova tajna otkrije.

  • Već godinama slušamo non-stop o „lenjim“ Grcima, te o nemačkoj lokomotivi ali istina je da  Grci rade mnogo više od Nemaca

  • Kada država nema novca, a nema ni mogućnost štampati novac kao ECB ili FED, jedino joj preostaje prodaja državnih obveznica. Na taj način sakuplja kapital po izuzetno nepovoljnim uslovima, a onaj ko kupuje te obveznice ili ne zna ništa o ekonomiji ili se nada da će zemlja bankrotirati potpuno pa će na taj način moći izuzetno jeftino kupovati, u ovom slučaju grčke otoke, infrastrukturu itd. . Za ove druge se može reći da su jednostavno kladioničari. Ulažu u jedan rezultat i čekaju kraj utakmice.

  • Nemačka insistira da Grci vrate dug po svaku cenu, ali i da privatni investitori prihvate „haircut“. Gde je tu logika? Znači vlasnik grčkih državnih obveznica iz Holandije, Danske, Austrije ili neke druge zemlje treba prihvatiti gubitak, a Grci trebaju plaćati dugove. Grci ne mogu platiti dobit na obveznice od oko 20%. Stoga se i traži „haircut“. Nemačka insistira na vraćanju dugova. I tako dan za danom, kataklizmičke izjave se šire Evropom. Bezbroj sastanaka se održalo o „spasavanju“ evra do ranih jutarnjih sati. „Drama“ se nastavlja. .

  • Još 2009. godine poznati radio i tv voditelj koji se bavi ekonomskim pitanjima Mak Keiser je počeo govoriti o nemačkom zlatu. Njegov šalom protkan poziv nemačkom narodu da čuva sopstveno zlato i žestoka kritika ekonomske politike SAD-a se mogu videti u ovom video-klipu. Mak Keiser o nemačkom zlatu

  • Na listi zemalja koje imaju najviše zlata Nemačka se nalazi na drugom mestu. Prva je SAD (što mnogi takođe dovode u pitanje nakon silnih pokušaja Ron Paula da se uradi kontrola, ali to je već druga priča). IMF se smatra trećim. Šta on uopšte radi na listi zemalja, nije jasno. Četvrta je Italija. Zanimljivo je da Italija i pored toliko zlata prodaje državne obeznica i uvodi mere štednje. Da li su Italijani „pametniji“ i čuvaju svoje zlato? Ili i oni ne znaju gde je? To su već neka druga pitanja.

Već godinama slušamo non-stop o „lenjim“ Grcima, te o nemačkoj lokomotivi. To je postala neka evropska mantra kojom se objašnjava današnja situacija. O Grčkoj se priča kao da je najveća ekonomija u EU, a ne periferna koja uopšte ne može srušiti evro. Niti će Grčka izaći iz evrozone. Za to nema zakonskog okvira osim anarhije. Ali oni koji mogu srušiti evro su oni najveći. A najveća je trenutno u Evropi Nemačka, u ekonomskom smislu.

U političkom daleko iza Engleske i Francuske. Pobednici u Drugom svetskom ratu neće tako lako ispustiti iz ruku političku dominaciju. Englezi se ponašaju kao da i jesu i nisu u EU, a Kameron ima velikih problema jer veliki broj Engleza želi van EU. U Francuskoj se situacija promenila jer Hollande nije toliko blizak prijatelj Nemačkoj kao što je bio Sarkozi. U stvari, Nemačka se ponašala kao jedna od dve sile koje upravljaju evropskom politikom, Monti se bezuspešno pokušavao priključiti, a čini se da je Nemcima prepušten „vruć krompir“ dok Englezi i Francuzi posmatraju sada sa strane. Zvuči poznato?U Evropi se javlja snažan anti-nemački sentiment kao direktna posledica toga. U isto vreme, ne oseti se baš veliki anti-engleski ili anti-francuski sentiment, ako ga uopšte ima (vezano za nedavne ekonomske poteze tih zemalja).Neke stvari treba razjasniti. Grci rade mnogo više od Nemaca. Oni koji ne rade, to je zato jer su im uvedene nemilosrdne mere štednje. Mnogi će reći da su Grci dobro živeli od kredita. A ko im je najviše davao te kredite u Evropi? Nemačka i Francuska. Zašto su uopšte davali te kredite „lenjim“ Grcima? Ako su Grci toliko „lenji“ i ako je njihova ekonomija tako loša, zašto su primljeni u EU? Ako su „lenji“, logično je da će biti problem naplatiti dugove. Da li je interes bio da tim novcem Grci kupuju nemačke proizvode pa bi Nemačka zaradila na proizvodima i još naplatila kamatu na kredit? Da li je taj pozajmljeni novac imao pokriće? Ako ne, zarada je dvostruka. A ako je to bio interes, bio je potpuno pogrešan. Da bi se „spasao“ euro, privatni investitori su morali prihvatiti „haircut“ – čitaj gubitak – i baciti na smeće ionako bezvrijedne državne deonice.Kada država nema novca, a nema ni mogućnost štampati novac kao ECB ili FED, jedino joj preostaje prodaja državnih obveznica. Na taj način sakuplja kapital po izuzetno nepovoljnim uslovima, a onaj ko kupuje te obveznice ili ne zna ništa o ekonomiji ili se nada da će zemlja bankrotirati potpuno pa će na taj način moći izuzetno jeftino kupovati, u ovom slučaju grčke otoke, infrastrukturu itd. . Za ove druge se može reći da su jednostavno kladioničari. Ulažu u jedan rezultat i čekaju kraj utakmice.U ovom slučaju ćemo se fokusirati na Nemačku i analizirati da li je novija ekonomska politika te zemlje u skladu s onim što znamo o Nemačkoj iz prošlosti. Treba imati na umu da među ekonomistima u Nemačkoj pa i među njenim predstavnicima u ECB-u te evropskim institucijama ima dosta neslaganja. Ali u tekstu ćemo govoriti o službenoj politici do sada.Nemačka insistira da Grci vrate dug po svaku cenu, ali i da privatni investitori prihvate „haircut“. Gde je tu logika? Znači vlasnik grčkih državnih obveznica iz Holandije, Danske, Austrije ili neke druge zemlje treba prihvatiti gubitak, a Grci trebaju plaćati dugove. Grci ne mogu platiti dobit na obveznice od oko 20%. Stoga se i traži „haircut“. Nemačka insistira na vraćanju dugova. I tako dan za danom, kataklizmičke izjave se šire Evropom. Bezbroj sastanaka se održalo o „spasavanju“ evra do ranih jutarnjih sati. „Drama“ se nastavlja. .Nakon nekoliko godina te igre smo mogli videti da je posjetu Angele Merkel oko 70.000 ljudi na ulicama smatralo nepoželjnom i čak je bilo Grka na ulicama koji su bili odeveni kao nacisti. Ali ne novi neonacisti koji se pojavljuju na grčkoj političkoj sceni, nego obični ljudi koji su došli do rekvizita (vjerovatno iz nekog filmskog studija za snimanje filmova o nacistima).Fokus je cijelo vrijeme bio na Grčkoj. Neko ko ne zna ništa o ekonomiji, pomislio da je Grčka neka ogromna zemlja sa ogromnom ekonomijom i ako ona propadne, nastaje kataklizma.

Bumerang se Nemačkoj prvo počeo vraćati u autoindustriji. Ko će kupovati automobile u svetu gde je benzin izuzetno skup i gde i oni koji su pre bili ljubitelji automobila sada razmišljaju više o tome kako da prehrane svoje porodice, nego o kupovini novog automobila? Ko kupuje automobile ako svaki dan non-stop sluša priče o raspadu eura?

Kinezi jesu kupovali mnogo neko vreme, Rusi još kupuju, ali da li je to dovoljno? Nije.

Nemačka se uzda u „jeftin“ euro. Na osnovu toga su njeni proizvodi jeftiniji. Kako evro može biti „jeftin“ kad je jači od dolara i skoro svih većih valuta osim funte? Ako ljudi u Evropi nemaju novaca, ako u Americi desetine miliona ljudi ne rade ili primaju bonove za hranu, ako Kinezi kupuju sve manje, kome je taj euro jeftin? Naftašima poput Katara ili Emirata? Dovoljno je pogledati koliko su velike te zemlje geografski i svima će biti jasno da se ta tržišta mogu lako zasititi. Zapravo, umesto „jeftinog“ evra, primetna je tendencija da se prodaju na Balkanu i šire nemački proizvodi uz velike popuste. Ako jedan aparat za brijanje Made in Germani košta oko 20 evra, onda nije euro „jeftin“, nego Nemačka nema kome prodati svoju robu. Niskim cenama pokušava spasiti što se spasiti može. Ako se nudi popust za novog Golfa koji se još nije počeo prodavati, ako Opel nudi 30 dana skoro pa „rent-a-car“, gde su pozitivni efekti tog „jeftinog“ evra?

Kineski proizvodi su u startu izuzetno jeftini i veoma teško će se Nemačka moći nositi sa njima, ako i ikako, osim ako ne počnu masovno otpuštati radnike i prebacivati proizvodnju u druge zemlje. A to već polako rade i svi znamo da to znači ići „putem Detroita“.

Nemačka se smatra fiskalno odgovornom zemljom. Nemci štede, znaju raspolagati sa novcem, to je neosporivo. To su vredni ljudi koji proizvode kvalitetnu robu. Da li je to danas dovoljno u ekonomskom haosu koji vlada? Nije.

I tako dolazimo do priče o nemačkom zlatu.

Još 2009. godine poznati radio i tv voditelj koji se bavi ekonomskim pitanjima Mak Keiser je počeo govoriti o nemačkom zlatu. Njegov šalom protkan poziv nemačkom narodu da čuva sopstveno zlato i žestoka kritika ekonomske politike SAD-a se mogu videti u ovom video-klipu. Mak Keiser o nemačkom zlatu

Već skoro dve godine u svojoj emisiji na RT „Keiser Report“ Mak Keiser govori o tome da je upitno da li Nemačka uopšte poseduje zlato koje je izvan njenih granica. Logično bi pitanje bilo, zašto bi iko držao svoje zlato izvan svojih granica? Odgovor na to bi bilo kontrapitanje: zašto neko drži novac u bankama? Zato jer misli da je sigurno. Da li je sigurno? E to je već drugo pitanje. Pitanje koje naglo budi nemačku javnost nakon dugog niza godina bavljenja Grčkom, Španijom i drugim zemljama. Došlo je vreme za odgovore na domaća pitanja.

Naslov epizode ​​358 Keiser Report-a je „Goodbie, German Gold?“ (Zbogom, nemačko zlato?). Keiser Report 358 „Goodbie, German Gold?“

Keiser je možda i prva osoba koji je pre nekoliko godina postavio pitanje gde je nemačko zlato, a ovih dana o tome možemo čitati u raznim medijima.

Na listi zemalja koje imaju najviše zlata Nemačka se nalazi na drugom mestu. Prva je SAD (što mnogi takođe dovode u pitanje nakon silnih pokušaja Ron Paula da se uradi kontrola, ali to je već druga priča). IMF se smatra trećim. Šta on uopšte radi na listi zemalja, nije jasno. Četvrta je Italija. Zanimljivo je da Italija i pored toliko zlata prodaje državne obeznica i uvodi mere štednje. Da li su Italijani „pametniji“ i čuvaju svoje zlato? Ili i oni ne znaju gde je? To su već neka druga pitanja.

Evo šta piše ugledni Zero Hedge (Zero Hedge o nemačkom zlatu): „Nemački sud kontrolora (Bundesrechnungshof) je zatražio da Bundesbank izvrši kontrolu svojih rezervi zlata. U stilu“ pregledajmo FED „, sud želi da bude siguran da skoro 3400 tona zlata stvarno postoje jer „količine nisu nikad proverene radi autentičnosti niti izvagano“. Štaviše, zlato Bundesbank-a se nalazi u još tri sefa širom sveta: Bank of England, Bank of France, US Federal Reserve. Sud dovodi u pitanje praksu oslanjanja na pismenu potvrdu čuvara ( stranih centralnih banaka). Ova odluka znači da treba pregovarati sa tri strane centralne banke da bi se izvršila fizička provera, ali pre toga Bundesbank je počeo sa procesom da FED šalje nazad u Nemačku 50 tona godišnje u sljedeće tri godine „.

To je 150 tona u tri godine. Što je to u poređenju sa 3400 tona, pa čak i ako je 1/4 u rukama FED-a? I na tri godine? Dok Rusi i Kinezi, pa čak i Iran i Indija, užurbano kupuju zlato, dok Čaves svoje dobija natrag, Nemačka ne zna gdje je njeno zlato. Fiskalno odgovorna država? Apsolutno. Ali što se tiče zlata, ne baš, ako uopšte.

Kako je ovo moguće?

Zero Hedge nastavlja: ​​“Navodno nemačko zlato (neprovjereno) je po količini odmah iza zlata SAD-a (koje takođe nije provjereno)“.

Ako SAD i Nemačka na papiru poseduju zlato, a ne i fizički, onda ne treba čuditi što je Zapad doslovno pred kolapsom. Gordon Brovn je prodao puno britanskog zlata po veoma nepovoljnoj ceni. Kako sada uopšte sa sigurnošću reći ko ima zlato i koliko?

O svemu ovome RT kaže slijedeće: „Zabrinutost zbog nemačkog zlata je nastala prošle godine nakon što je grupa nemačkih federalnih zakonodavaca htela proveriti zlatne poluge smeštene u Bankue de France u Parizu. Lokalni zvaničnici im nisu dozvolili pristup i rekli su kako ne poseduju prostorije da bi se posetili sefovi, piše Deutsche Velle.

Nemačke brige o situaciji sa svojim zlatnim rezervama odražavaju zabrinutost nemačkih političara, da li Nemačka ima dovoljno zlatnih rezervi da spreči širenje krize u evrozoni.

Nakon što zlato stigne u Nemačku, zlato će se istopiti da bi se prekontrolisala čistoća svake pošiljke pre nego što se ponovo oblikuje u standardne zlatne poluge. „RT

Zvuči neverovatno? Tko je pratio Mak Keiser nije nimalo iznenađen ovim vestima. Kako jedna fiskalno odgovorna zemlja može držati zlato u inostranstvu? Još bolje je pitanje zašto. A ako se ispostavi posle topljenja da je zlato samo na površini, au sredini neki mnogo manje vredan metal? Šta onda? Isprika neće moći biti „lenji“ Grci. Oni nemaju nikakve veze sa ovim. Da li će propast evra nastati zbog ekonomskih problema države koja se predstavlja lokomotivom Evrope? Za dobrobit nemačkog i drugih naroda, nadajmo se da neće. Nadajmo se da će Nemačka dobiti natrag svoje zlato i da će to stvarno biti zlato. A ako ne bude tako, ekonomske posledice će biti ogromne širom Evrope, pa čak i sveta.

A onda će se svi pitati: „Pa gde je zaista zlato?“

Advertisements

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

5 responses »

  1. alexs kaže:

    Sve je jasnije da je svetska ekonomija jedna velika prevara usmerena ka porobljavanju,koju su konstruisali i primenjuju je najmocnije sile.Ako novac treba da bude sredsto za razmenu dobara koje stvaraju ljudi kao ziva bica, zasto je vrednost novca i dan danas navodno vezana za zlato kojeg ima u ogranicenim kolicinama i nije lako dostupno svima.Zasto osnovna vrednost novca se ne izrazi kroz neku zitaricu koja je obnovljivi resurs uz ulozen ljudski rad.Ovako je rad zivih ljudi podredjen jednom elementu prirode koji nema ama bas nikakav uticaj na stanje ljudi gledano u cisto prirodnom poretku stvari.

    Sviđa mi se

  2. […] Ako SAD i Nemačka na papiru poseduju zlato, a ne i fizički, onda se ne treba čuditi što je Zapad… […]

    Sviđa mi se

  3. […] Ako SAD i Nemačka na papiru poseduju zlato, a ne i fizički, onda se ne treba čuditi što je Zapad… […]

    Sviđa mi se

  4. […] (Vidi: Analiza – važno pitanje za Evropu i svet: Gde je nemačko zlato?) […]

    Sviđa mi se

  5. Lilly Tatic kaže:

    Reblogged this on TS IMPERIAL – BANKING NEWSLETTER and commented:

    Na listi zemalja koje imaju najviše zlata Nemačka se nalazi na drugom mestu. Prva je SAD (što mnogi takođe dovode u pitanje nakon silnih pokušaja Ron Paula da se uradi kontrola, ali to je već druga priča). IMF se smatra trećim. Šta on uopšte radi na listi zemalja, nije jasno. Četvrta je Italija. Zanimljivo je da Italija i pored toliko zlata prodaje državne obeznica i uvodi mere štednje. Da li su Italijani „pametniji“ i čuvaju svoje zlato? Ili i oni ne znaju gde je? To su već neka druga pitanja.

    Evo šta piše ugledni Zero Hedge (Zero Hedge o nemačkom zlatu): „Nemački sud kontrolora (Bundesrechnungshof) je zatražio da Bundesbank izvrši kontrolu svojih rezervi zlata. U stilu“ pregledajmo FED „, sud želi da bude siguran da skoro 3400 tona zlata stvarno postoje jer „količine nisu nikad proverene radi autentičnosti niti izvagano“. Štaviše, zlato Bundesbank-a se nalazi u još tri sefa širom sveta: Bank of England, Bank of France, US Federal Reserve. Sud dovodi u pitanje praksu oslanjanja na pismenu potvrdu čuvara ( stranih centralnih banaka). Ova odluka znači da treba pregovarati sa tri strane centralne banke da bi se izvršila fizička provera, ali pre toga Bundesbank je počeo sa procesom da FED šalje nazad u Nemačku 50 tona godišnje u sljedeće tri godine „.

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s