EU NO

EU NO (Photo credit: Wikipedia)

Evropska unija drži Bosni i Hercegovini pridike zato jer je podeljena na dva entiteta a Srbiju  nesnošljivo  pritiskaju da prizna Kosovo jer ne može podeljena da postane članica. Niko se medjutim ne bavi pitanjem ko je uopšte napravio entitete u BiH i koji je pravi motiv insistiranja na „rešenju“ kosovskog pitanja pre ulaska Srbije u EU?  Niko ali niko se ne pita KAKO JE PODELJENI KIPAR DEO EVROPSKE UNIJE. To pitanje ni oni ali na žalost ni mi ne pominjemo. Istovremeno pomenute države Balkana ne mogu u EU jer nisu „sprovele“ reforme? A šta tek reći za Makedoniju i apsurdnost oko situacije sa imenom države? I tu imamo Grčku kao jednog od glavnih aktera. Pa i na Kipru. Dalje ne treba ni nabrajati, ovo je dovoljno da narod shvati ali očigledno nije dovoljno da naše političare.

Neverovatna retorika nove vlasti  nastavlja da nas ubedjuje da „evropski put“ nema alternativu. Logika je davno napustila srpske političare ali se treba nadati da logika nije davno napustila i Evropsku Uniju. Odgovori na pitanja koja slede svakom zdravorazunskog čoveka , na žalost upućuje na sumnju

Prvo pitanje je kako je uopšte Grčka mogla ući u Evrozonu kad su tako „lenji“ i kad se znalo da je država u velikim dugovima?

Drugo pitanje je kako je jedna Irska postala preko noći od najpopularnije (ili jedne od najpopularnijih) zemlje za traženje posla početkom ovog veka u EU zemlja iz koje emigriraju svi koji mogu?

A najapsurdnije pitanje je kako je uopšte jedan deo Kipra ušao u EU kad se zna da je ta zemlja podeljena, čak je i UN tamo između „grčkog“ i „turskog“ dela? Po toj logici može i BiH odmah u EU, i Srbija i Kosovo. Ili recimo da Republika Srpska uđe u EU te Kosovo, a Federacija BiH i Srbija ne. Sve su kombinacije sa Kiprom otvorene. Zemlja je podeljena, UN se nalazi između dva dela a jedan deo, „grčki“, je u EU.

Kao i Grčka koja je ušla u Evrozonu, a nije imala uslove (to se sada itekako vidi), tako je i Kipar postao članica EU; Zapravo deo Kipra. Sada se to „obija od glavu“ i EU i ovim državama. O Grčkoj je suvišno trošiti reči, sve se zna. Ali se ne zna da je Kipar u istoj situaciji kao Grčka. Štaviše, taj deo se zove „grčki“ deo Kipra. Apsurd se nastavlja. Turska decenijama pregovara sa EU i ekonomska situacija na „turskom“ delu Kipra je u medjuvremenu postala mnogo bolja nego na „grčkom“ delu.

Ekonomska situacija u Turskoj (pogotovo pre stvaranja napetosti s Iranom i Sirijom) je bila toliko unapređena da su mnogi Turci iz Nemačke počeli dolaziti kući. Sad izgleda da je većina Turaka protiv EU i objektivno je za očekivati da Turska nikada neće ni postati članica EU.

Čini se da je objašnjenje jednostavno. Svaka država članica EU ili je  je pred bankrotom ili mora plaćati onima koji su pred bankrotom. Države koje nisu u EU (Švajcarska, koja se sprema za mogući talas izbeglica zbog eurokrize, barem tako oni kažu, Turska, Norveška, čak i neki Šveđani u njoj traže posao …), to je ekonomska situacija bolja. Virus zvani bankrot u EU širi se velikom brzinom.

Što se dogodilo sa Kiprom o kojem se veoma malo zna?

Kipar je podeljen ovako: 59.74% pripada zvanično priznatoj republici, 34.85% je „turski“ sever, 2.67% čini tzv. U.N buffer zonu. Da bi sve to bilo još bolje „začinjeno“, tu su dva dela koja pripadaju Velikoj Britaniji, Akrotiri i Dhekeli. koji ukupno čine 2.74% ostrva.

Na severu se nalazi preko 5000 turskih vojnika koji se brinu za bezbednost severa i tu su da spreče napad s juga.

Ove činjenice stvaraju kod čoveka utisak da se radi o ratnoj zoni, a ne članici EU. Ako bi kojim slučajem Velika Britanija odlučila napustiti EU (šanse su minimalne iako je antievropski raspoloženje veliko), da li bi onda i ova dva dela „britanskog“ Kipra prestali biti dio EU? Odjednom balkanska pitanja i ne izgledaju toliko strašno kad se uzme u obzir šta se dešava na Kipru.

Kao iu Španiji i SAD, a verovatno uskoro i Kini koja ima „gradove-duhove“, tkz. građevinski balon puca po šavovima. Kipar je ušao u Evrozonu 2008. godine i već je u velikim problemima. Stranci poseduju oko 100 hiljada kuća i stanova na Kipru. A Kipar ima samo 803.000 stanovnika. Kako je bio engleska kolonija, na Kipru je više od 60.000 kuća i stanova u rukama Britanaca. Na Kipru se gradilo na sve strane i sada su i država i banke i građevinari i građani u problemima za koje neki kažu da su veći nego u Grčkoj.

Nedavno je Rusija dala Kipru zajam od 2,5 milijardi evra. Zato se još ne govori puno kao u grčkoj o oštrijim merama štednje te finansijskoj pomoći EU. Ali to je sada samo pitanje meseci, po mišljenju nekih ekonomista. Isto se tvrdi i za Sloveniju.

U prvih osam meseci ove godine izdato je 40% manje građevinskih dozvola a 49% samo u avgustu. Cene nekretnina neprekidno padaju. Oko 45.000 stambenih jedinica nema još kupca, mnoge su nedovršene, a neke su građevinari napustili u potpunosti. Nešto slično kao u Španiji, te SAD-u, (posebno u Las Vegasu).

U javnost su procurile stvari za koje građani Kipra odavno znaju. Velika korupcija, umiješanost raznih institucija, od banaka do državnih, novca nema. Nestao je.

Vlada je odobrila nacrte zakona da se dokapitaliziraju banke i stvori fond za stabilizaciju bankarskog sistema. Ali nema novca za fond. Određene mere štednje su uvedene. Mnogi tvrde da je sada prekasno za štednju. Šteta je napravljena. Postoje i veliki problemi te malverzacije sa građevinskim dozvolama, zakoni nisu najjasniji ili se često ne sprovode kako treba.

Izgleda da je situacija gora nego što je ranije navedeno, da je ruski novac presušio u julu. Za spašavanje dve najveće banke je potrebno 2,3 milijarde evra. Onda su se pojavile informacije da su „troškovi“ skočili na 6 milijardi evra plus 4 milijarde za vladu. A onda su došle još novije informacije. Vladi 4 milijarde, a bankama čak 9 milijardi. I ko bi se više mogao snaći u svemu tome. Stoga se može okvirno reći da se radi ukupno o 13 milijardi.

Ali ne. Novo iznenađenje. Početkom avgusta je procurilo da je guverner Centralne banke rekao zakonodavcima da je bankama potrebno 12 milijardi, što je 70% kiparske ekonomije koja vredi 17 milijardi i koja je u sve većoj krizi. Po ovome je ukupna potrebna suma 16 milijardi evra. To je 94% BDP-a.

Uvedeni su budžetni rezovi i ekonomija se velikom brzinom usporava. Pregovori sa „Trojkom (MMF, Evropska komisija, Evropska centralna banka)“ su u toku. Govorilo se da bi se do oktobra trebao postići dogovor o već svima poznatoj reči – bailout – finansijskom spasavanju. Novac onome ko uvede velike mere štednje.

U oktobru 2010. godine ruski predsednik Dmitrij Medvedev je posetio Kipar. Ispostavilo se da je u prvoj polovini te godine „mali“ Kipar bio najveći strani investitor u Rusiji, ispred Holandije, Luksemburga i Nemačke.

Naravno da to nije bio kiparski novac. To je bio ruski novac koji se vraćao u Rusiju. Neke ruske kompanije su davno otvorile svoja sedišta na Kipru da bi iskoristile status poreskog utočišta. Taj trend se ubrzao kada je Kipar ušao u EU, te u Evrozonu.

Prema podacima ruske ambasade na Kipru, u poslednjih pet godina Kipar je investirao u Rusiju preko 52 milijarde dolara. 41.7 milijardi dolara je investirano u periodu 2007-10 ili 2.7 puta više nego što je investirala Nemačka u istom periodu.

U isto vreme Rusi investiraju na Kipru. Među njima je Dmitri Ribolovlev koji je kupio 10% Bank of Ciprus, koja dobija finansijsku pomoć. A resursi prirodnog gasa uz obalu Kipra su privukli ruske kompanije.

Trojka je procenila da će 50,000 kuća i apartmana biti na tržištu. Ali samo 4,876 jedinica je prodato u prvih devet meseci. Nezaposlenost dostiže rekordne stope, građevinari su skoro potpuno uništeni. Gubici su uništili banke.

I šta sada? Kipranima treba novac. Imaju dva izvora: Trojku i Rusiju. Ako jedni ne ponude dobre uslove, postoji druga opcija. Kiprani mogu igrati na tu kartu iako su u teškoj situaciji. EU nema izbora. Ako želi da Kipar ostane u Evrozoni i EU, mora mu pomoći ili koordinirati pomoć s Rusima. Ako to ne urade, Rusi će biti broj jedan na Kipru, ako već nisu.

Obzirom na to da imovini vrednost drastično opada na Kipru, da pojedinci iz Rusije kupuju udele u bankama (za koje je pretpostaviti da su mnogo jeftiniji nego što bi bili u drugačijim ekonomskim prilikama), da li će Rusi doći u poziciju da prepuste pomaganje Kipra Trojci , zapravo najviše EU, a onda bi oni sa udelom u bankama dobijali taj novac?

Da li će Nemačka, Francuska i druge zemlje EU davati pomoć Kipru, a taj novac završiti u ruskim džepovima? Da li se uopšte može znati šta se tačno dešava na Kipru? Teško je reći. Informacija nema puno i nije ih lako proveriti. Za razliku od grčkog slučaja gde znamo čak i detalje, Kipar je još misterija. Videćemo kako će se klupko odmotavati sledećih meseci.

Advertisements

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

One response »

  1. LillyTatic kaže:

    Reblogged this on BELEŽNICA and commented:

    Prvo pitanje je kako je uopšte Grčka mogla ući u Evrozonu kad su tako “lenji” i kad se znalo da je država u velikim dugovima?

    Drugo pitanje je kako je jedna Irska postala preko noći od najpopularnije (ili jedne od najpopularnijih) zemlje za traženje posla početkom ovog veka u EU zemlja iz koje emigriraju svi koji mogu?

    A najapsurdnije pitanje je kako je uopšte jedan deo Kipra ušao u EU kad se zna da je ta zemlja podeljena, čak je i UN tamo između “grčkog” i “turskog” dela? Po toj logici može i BiH odmah u EU, i Srbija i Kosovo. Ili recimo da Republika Srpska uđe u EU te Kosovo, a Federacija BiH i Srbija ne. Sve su kombinacije sa Kiprom otvorene. Zemlja je podeljena, UN se nalazi između dva dela a jedan deo, “grčki”, je u EU.

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s