O VATRI

U srcu nekadašnjeg okultizma i svih okultnih nauka, koje su po prvi put definisali sumerski mudraci nalazi se nauka o vatri, koja je princip svega, tkanje kosmosa i orudje Bogova.

Vatra, koja je skrivena u svakoj stvari, jeste iskonski i nevidljivi plamen ko-ji se spolja manifestuje u svetlu i dimu. Vatra je stvaralac, opšti agens i supstancija svega.

Vatra je elementarni oblik materije, ona je u neku ruku telo Bogova, medij pomoću koga oni deluju u svetu. Užareni put kojim Duh silazi u materiju, sjajna staza kojom se materija vraća Duhu.

Ova drevna nauka o principu vatre, koju svojom proročanskom poezijom ispunjava i osvetljava Šotenerom, izražena je kasnije, u naučnom obliku, u delima najvećeg grčkog filozofa jonske škole, Heraklita iz Efesa. Heraklit je smatrao vatru opštim principom vidljivog kosmosa. Vatra je stvaralački element i njenim preobražajem, bilo da postaje redja ili da se zgušnjava, nastaju sve stvari. Kondenzacijom od vatre nastaje para, a para se pretvara u vodu. Novom kondenzacijom nastaje zemlja. Tu pojavu Heraklit naziva kretanjem odozgo nadole. Obratno, zemlja kada postane rendja preobražava se u vodu, odakle nastaje sve ostalo koje se javlja na površini, a to je kretanje odozdo na gore. Dodajmo tome da vatra nije samo princip koji oživljava svet nego i element rasipanja i rušenja. Kosmos je nastao iz vatre, a vatra će ga i uništiti.

Podvucimo i to da se obe ove pojave javljaju u našoj kosmogoniji i da je u njima sadržan čitav istorijat našeg zvezdanog sistema: silaženje Duha u tvar i vraćanje materije svome izvoru. Recimo još i to da je Heraklit napisao svoju knjigu o vatri kao stvaralačkom principu u Dijaninom hramu u Efesu, želeći time da istakne kako nje- govo znanje potiče od Božanskog nadahnuća, inspiracije, i da ga nije stekao samo mudrovanjem i razumom. Filozofija je u to doba bila intuitivna i sintetička, analitička postaje sa Elejcima, a dijalektička sa Sokratom, Platonom i Aristotelom.

Rudolf Štajner, teozof, koji spaja u jedno staru okultnu nauku o četiri elementa i principu vatre sa savremenim naučnim pogledima, kaže:

Da bismo bolje razumeli ovu drevnu i svetu nauku, koja nam dolazi sa Istoka, treba razmotriti kako se vatra odnosi prema ovim elementima. Savremeni materijalizam ne razume značenje ovih elemenata. U ezotorijskom značenju reč element ne znači kao danas jednostavna i nepretvorljiva tela, kako to želi moderna hemija.

Elementi nisu ništa drugo do pojedinačna stanja materije.

Zemlja znači čvrsti element (te je, na primer, u tom smislu i led zemlja). Voda znači tekuće stanje (živa i rastopljeno gvožde su, prema tome, voda). Vatra ili toplina pre- tstavlja samo suptilnije i finije stanje od vazduha; možemo je nazvati materijom u obliku vazduha, kako bi to otprilike rekao Kruks. Vatra se razlikuje od ostalih elemenata najpre po tome što prodire kroz sve stvari dok su te stvari, jedne od drugih, rastavljene prostorom. Postoji još jedna razlika: sve što je čvrsto i žitko osećamo čulima, spolja. Tako možemo dotaći neko usijano telo, ali se toplina oseća tako reći i iznutra; drevna mudrost je to dobro zapazila. Vatra je ujedno, da tako kažemo, i spoljni i unutrašnji element u odnosu na čoveka i sve druge stvari. Mudraci su zapisali: sa vatrom materija postaje duša; u vatri ima duše, a u duši ima vatre.

Vatra je, dakle, ulaz kojim prodiremo iz spoljneg sveta u unutrašnje stvari. Kada posmatramo neki predmet koji gori, zapazićemo dve stvari: dim i svetlost. Svetlost se randja iz vatre, ali se možemo zapitati da li je i doista vidimo? Obično mislimo da je vidimo, ali to nije istina. Mi vidimo samo čvrste stvari obasjane svetlošću, ali ne i samu svetlost. Fizička svetlost je, u stvari, nevidljiva. Tokom preobražaja, kad iz vatre nastaje svetlost, doživljavamo nešto nevidljivo, duhovno, eter.

Obratno se dogandja sa dimom. Kad jedna stvar gori vidimo i učestvujemo u nečemu što je materijalno i duhovno, jer nastaje svetlost, ali ujedno nastaje i neprozirni dim. Vatra sadrži u sebi duhovni element. Ništa se ne rada samo za sebe, odvojeno, svaki napredak ima i svoj nazadak, koji je u srazmeri sa napretkom. Tamo gde nastaje svetlost nastaje i mrak. Dim nastaje iz vatre, voda iz vazduha koji je zgusnut u tečnost, a zgusnuta tečnost je- ste zemlja. Čitav kosmos se u tom smislu sastoji iz vatre i duha, koji je zatvoren i prognan u materiju.

Kad se ovako zagledamo u radionicu svetova promatrajući kako njegovim žilama teče svemoćna vatrena reka, agens života, lakše ćemo razumeti veličanstveni i moćni kult prvih Arijaca koji su slavili vatru, pošto im se ona činila supstancijom i odećom Bogova. Drevni mudraci su smeštali Bogove na vatrene prestole, jer je vatra i sve- tlost koja isijava Njihov element.

Šta je to na vrhu Kule Svetlosti? Ako se uzdignemo stepenicama materije naićićemo na Duh. Ako se uzdignemo stepenicama svesti čovekove naićićemo na Boga. Isto tako, kao što se iznad četiri elementa nalaze drugi, suptilni elementi, tako i iznad ona četiri carstva prirode: rudnog, biljnog, životinjskog i ljudskog uzdižu i ostala carstva, koja se razlikuju od stvari. To su sfere Bogova. To je sfera Duhovnih Sila, koje se uzdižu nad čovekom i koje možemo nazvati kreatorima kosmičke radionice, jer Njihova je akcija najživlja i najsloženija i prodire duboko u materiju kao i u tajnu ljudske individualnosti.

Ova knjiga, i ostatak kodeksa Zag Nehar, omogućavaju tragaocu da dondje do podnožja Kule Svetlosti. Dalje mora sam. Na vrhu je Kapija Bogova. I kroz Nju mora sam.

Izbor uvek postoji.

 

• STA JE TEOZOFIJA
• SMARAGDNA TABLA HERMESA TRISMAGISTUSA
• KARL GUSTAV JUNG: KOLEKTIVNO NESVESNO