Božanska Promisao je ustanovila Ustrojstvo Prirodnog Poretka Stvari. Iz neorganske tvari medjudejstvom električnih i magnetnih struja i sjedinjujućom silom oživotvoravajućeg Etera nastaju oblici života po vrstama svojim oživljavajući materiju.

Biljka izvlačenjem vode, minerala i drugih jedinjenja iz zemlje uz dejstvo toplote i svetlosti kroz fotosintezu i druge biohemijske procese transformiše tu materiju u živu tvar kojom gradi sopstveno živo biće. Tako oblikovana živa tvar postaje hrana i čoveku i pojedinim životinjskim vrstama.Dalje, životinje mesožderi će za hranu uzeti životinje biljojede ili pak druge životinje mesoždere i daljom transformacijom oblikovati druga živa jedinjenja koja sačinjavaju njihovo biće.

Čovek je na kraju lanca stvaranja je i na kraju lanca ishrane, što ga čini bićem koje u sebi sadrži svaku tvar Zemlje te stoga je i neminovno da svaku potrošenu tvar dopuni novom količinom, a tvari su sve rasute u bićima koja život nose. Da li ovo znači da bi čovek mogao pojesti svaku biljku i svaku životinju? Delimično da, meñutim, kao što je več naglašeno, čovek nije razvijen tako da može funkcionisati kao biljojed ili mesožder, ali kao spoznajno biće može pristupiti procsu transformacije pojedinih vrsta hrane pripremajući je do stvaranja oblika koji je pogodan da se iz njega preuzmu svi Elementi i druge neophodne supstance. Isto tako ne znači da čovek treba da juri kroz život za svakom biljkom ili životinjom koja postoji, već je dovoljno da se odredi po vrstama njihovim i potrebama svojim. Tu je ustrojstvo takvo da postoji unutrašnji regulator potreba kojeg čovek treba da postane spoznajno svestan.

Uz to treba znati da svaka biljka i svaka životinja može biti hrana koja gradi i održava telo, ali isto tako može biti i otrov koji telo razara, ili pak lek koji bolest zaceljuje kada se javi usled nekog unutrašnjeg poremeća- ja.

Kako funkcioniše proces ishrane?

Da bi se svaki Element snabdeo neophodnim rezervnim supstancama, preporučuje se ishrana raznovrsnom hranom koja sadrži osnovne materijale Elemenata. Ako bismo se celog života ograničili na istovrsnu hranu, naše telo bi se svakako razbolelo, što znači da bi takva vrsta hrane proizvela nesklad u organizmu. Preko rastvaranja hrane procesom sagorevanja uz pomoć vazduha, Elementi dobijaju hranljive supstance i tako se održava njihova aktivnost. Ovo je suština prirodnog načina čovekovog života. Ako nekom Elementu ponestane goriva, to se odmah oseti u delovanju funkcija koje od njega zavise.

Ako u našem telu pojačano deluje Element Vatre, mi osećamo žed, ako preterano deluje Vazduh osećamo glad, Element Vode izaziva osećaj hladnoće, a Element Zemlje stvara umor. S druge strane, i svako prezasićenje Elementima izaziva pojačano delovanje u telu. Višak Vatre stvara želju za kretanjem i aktivnošću. Voda pojačava procese lučenja. Prezasićenje Vazduhom (nadutost) ukazuje da moramo biti umereniji u uzimanju hrane. Prezasićenost Elementom Zemlje utiče na smanjenje polne aktivnosti. U svojoj aktivnoj i pasivnoj polarnosti električne i magnetne struje, sa hemijske, a i sa magijsko alhemijske tačke gledišta, imaju zadatak da stvaraju kisele i bazne spojeve u svim organskim i neorganskim telima. U aktivnom smislu oni su graditeljski, a u negativnom smislu su rušiteljski, rastvarački i razjedinjujući. Sve ovo objašnjava osnovne biološke funkcije u telu. Njihov krajnji ishod je kruženje života, koji nastaje, buja, sazreva i nestaje. To je smisao evolucije svega stvorenog.

Uputstva za pravilnu ishranu

Sposobnost prepoznavanja osnovnih elementarnih simptoma u organizmu je osnovni regulator u procesu ishrane koji treba da bude merilo u odabiru hrane i u kvalitativnom i u kvantitativnom smislu. No, postavlja se pitanje kako čovek da zna koji Elementi i kakve supstance preovlañuju u celokupnoj raznolikosti biljnog i životinskog sveta.  moguće je kroz primenu znanja osnovne Magije Elemenata koja počiva na principima polarnosti kao što su toplo-hladno, suvo-vlažno, tvrdo-meko i slično. Takoñe, osnovna Magija Elemenata daje i uputstva za pravilnu ishranu koja su prvenestveno namenjena običnom čoveku, , ali su i dobar vodič kroz procs spoznaje. Primenom ovih osnovnih postulata za pravilnu ishranu koja se zasniva fundamentalnim principima Spoznaje i Univerzalnih Zakona, stvara se osnova za čistu, zdravu i funkcionalnu ishranu čoveka kroz ceo život.

Zanemarivanje ovih osnovnih uputstava i smernica za ishranu u svakodnevnom životu, sasvim izvesno dovodi do niza poremećaja, prvenstveno u metabolizmu, a može biti i uzročnik pada opšteg imuniteta i podložnosti rarznim oboljenjima. U energetkom smislu dovodi do nesklada u radu vrtložnih energetskih centara u oganizmu, remećenja prirodnih procesa i pada opšte sposobnosti bića.

Opšti deo o namirnicama

Opšta raznovrsnost namirnica

Raznovrsnost podrazumeva različitost namirnica koje se koriste u ishrani, meñutim opšta raznovrsnost se odnosi na sve namirnice biljnog i životinjskog porekla sa svih geografskih područja na planeti. U stara vremena magovi su putovali i u veoma uda- ljene krajeve da bi samo ubrali jedan cvet, ili bi posredstvom trgovaca karavanima nabavljali najrazličitije namirnice iz svih krajeva sveta. Danas je mnoštvo namirnica prilično dostupno, ali postoji i mnogo toga što čovek u svom životu nikada nije oku- sio, i to ne samo iz udaljenih krajeva sveta, već i onoga što u svom neposrednom okruženju ima. Ne zaboravite da raznovrsnost podrazumeava sve, pa makrar to bilo i samo jedanput u životu.

Preovlañujuće namirnice

Preovlañujuće namirnice u ishrani čoveka su one namirnice koje se nalaze u njegovom širem neposrednom okruženju. Ako ste roñeni i živite u istoj zemlji (podrazumeva se relativno područje šireg regiona) 80% namirnica mora biti poreklom iz zemlje u kojoj živite, a 20% bi trebalo da budu namirnice iz ostalih krajeva sveta. Danas, u eri brzog transporta roba, na ovo pravilo veoma mali broj ljudi obraća pažnju. Ako živite, recimo u širem regionu jugoistočne Evrope (kontinentalni deo), bez obzira što volite, mediteransko ili tropsko voće, banane, narandže, ananas, grejp, nar i slično voće, ono ne može biti okosnica vaše svakodnevne ishrane, a da pri tom veoma malo ili gotovo nimalo ne jedete jabuke, kruške, šljive, breskve i ostalo voće zemlje u kojoj živite. Potrebno je s vremena na vreme okusiti neki specijalitet iz Kine, Meksika, Arabije ili bilo koje zemlje sveta, ali to ne sme biti preovlañujuća ishrana, što je danas veoma čest slučaj kod takozvanih „obožavalaca“ ove ili one „tradicionalne kuhinje“.

Ukoliko promenite mesto svog boravka, naročito ukoliko je novo mesto življenja sa drugačijom klimom, na samom početku ove promene odnos količina namirnica u ishrani bi trebao biti uravnotežen i to 40% namirnica treba zadrižati iz zemlje u kojoj ste živeli, a 40% iz zemlje u koju ste se doselili. Prelazak treba vršiti postepeno do potpunog prelaska na ishranu novog podneblja. Ovaj proces postepene transformacije ishrane traje okvirno oko 30 dana, a preporučuje se da traje i do 90 dana naročito ukoliko se preseljenje odnosi na zemlju sa potpuno drugačijom klimom. 20% namirnica i dalje treba da podrazumeva najrazličitiju hranu sa svih meridijana.

Razlog za ovakav proporcionalni odnos izmeñu preovlañujućih i nepreovlañujućih namirnica jeste usklañivanje pulsirajućeg zračenja sopstvene energije sa pulsirajućim zračenjem podneblja, čime se stvara skladan simbiotički odnos bića sa okruženjem.

Proporcionalni odnos namirnica „tvrde“ i „meke“ hrane

Pod namirnicama „tvrde“ hrane podrazumevaju se one namirnice u kojima preovladjuju Elementi Zemlje i Vatre. To su meso i sve prerañevine od mesa, kod biljaka to su stablo, korenje, krtole, zeleni plodovi i seme, takoñe, u ovu grupu namirnica spadaju i sve vrste gljiva. Namirnice „meke“ hrane su one u kojima preovlañuju Elementi Vode i Vazduha. To su svi spoljnji životinjski produkti (mlečni proizvodi, jaja), zatim životinjka mast i biljna ulja, a od delova biljaka su listovi, cvetovi, zreli plodovi, mlado neoformljeno seme, klice i mladi izdanci cele biljke.

Proporcionalni odnos namirnica tvrde i meke hrane treba da bude 30% tvrde i 70% meke hrane. U ovih 70% meke hrane spada i sva voda i druga pića koja se piju u toku dana. Razlog za ovakav procentualni odnos je proporcionalnost prema sastavu ljudskog tela koje čini 70% vode i 30% ostalih „tvrdih“ supstanci.

Proporcionalni odnos „neobradjenih“ i „obradjenih“ namirnica

Neobrañene namirnice su sve one namirnice koje se koriste onako kako se nalaze u prirodi, u svežem stanju. Obrañene namirnice su one koje su potvrgnute nekom od termičkih procesa zagrevanjem ili smrzavanjem, i namirnice koje su podvrgnute ne- kom od prirodnih procesa konzerviranja, bilo da je reč o sušenju, prirodnoj fermentaciji ili fermentaciji u vodi (kišeljenje).

Odnos neobrañenih i obrañenih namirnica u svakodnevnoj ishrani traba da bude uravnotežen, u odnosu 50% prema 50%. Ova proporcionalnost se odnosi na ukupnu količinu potrebne hrane u jednom danu. Priroda tvrde hrane je takva da se ona uvek podvrgava obradi kako bi se prilagodila metabolizmu čovekovog organizma. Samo u malim količinama i povremeno ona se može koristiti kao neobrañena hrana. Izuzetak su jedino gljive. Kad je reć o mekoj hrani, ona se može koristiti kao neobrañena i kao obrañena hrana, a preporučuje se uravnoteženost u njihovoj upotrebi.

Napomena o obrañenim namirnicama: Treba voditi računa o tome da se prilikom svake obrade namirnica menja njena osnovna struktura u smislu povećanja ili sma- njenja njene „tvrdoće“. Kuvanjem ili fermentisanjem se smanjuje tvrdoća hrane, dok se prženjem, pečenjem ili sušenjem povećava njena tvrdoća. Ova napomena je važna kako bi se vodilo računa o proporcionalnosti u odnosu tvrde i meke hrane.

Proporcionalni odnos izmeñu namirnica biljnog i životinjskog porekla

Prporcionalni odnos izmeñu namirnica biljnog i životinjskog porekla ne postoji. Razlog za ovo je u tome što ne postoji dijametralna suprotnost u energetskoj vrednosti Elemenata obe grupe namirnica. Takoñe, treba naglasiti da neke supstance koje sadrži meso se mogu naći u istom ili sličnom obliku i količini i u nekim namirnicama biljnog porekla, ili obrnuto. Ovo znači da bi se recimo meso moglo izbaciti iz ishrane na duži vremenski period, ukoliko se koriste spoljni produkti životinjskog porekla (mlečni proizvodi, jaja) i uz adekvatnu zamenu, pre svega gljivama i nekim drugim biljnim vrstama koje su po svom sastavu supstanci slične mesu. Ovo saznanje se smatra glavnim adutom zastupnika vegetarijanske ishrane. Meñutim, postoje izvesne supstance, naročito, pojedini enzimi koje sadrži meso, a koje ne sadrži nijedna biljka. Iz tog razloga se ne preporučuje potpuni vegetarijanski način ishrane. Ovaj odnos takoñe u mnogome zavisi i od klimatskih uslova podneblja u kome se živi, samog na- čina života i vrste aktivnosti i poslova koji se svakodnevno obavljaju.

Uzgajanje biljaka i životinja i prikupljanje namirnica

U staro doba su se svi ljudi bavili uzgajanjem biljaka i životinja ili njihovim sakupljanjem i lovom u prirodi. Postojala je i veoma živa naturalna razmena. Vremenom se ovo promenilo, pojavila svojina i vlasništvo, a pored naturane i robonovčana trgo-vina. Gospodari, sveštenici i magovi su oduvek bili veleposednici i na njihovim ima- njima su radili robovi, kmetovi, seljaci, najamnici, radnici – kako god da su se kroz istoriju nazivali. No i pored toga, i sami su učestvovalu u procesu proizvodnje hrane, a lov je bio privilegija visoke klase. Čak i oni koji su bili „lutajući“ magovi i svešte- nici znali su sami da prikupljaju hranu u prirodi, ili su je jednostavno dobijali od obi- čnih ljudi, budući da su smatrani „svetim ljudima“.

Danas je priča sasvim drugačija, većina ljudi ne samo što ne poseduje zemlju, niti proizvodi hranu, već nema čak nikakav kontakt sa prirodnim okruženjem. Takav život u urbanim sredinama je već poodavno uzeo svoj „danak“. Mnogo je onih koji ne znaju ni jednu biljku. Aspirantima se savetuje da se tokom obuke upoznaju sa biljka- ma, ali i sa životinjama, da odlaze u prirodu što je češće moguće i da, u njihovim se- zonama, prikupljaju bilje, bilo da će im poslužiti za hranu, bilo u neke druge svrhe, kojih je u magijskoj praksi mnogo.

Stari učitelji savetuju da svaki aspirant treba da uzgaja najmanje sedam biljaka i najmanje jednu životinju. Čak i život u urbanoj sredini ovo ne sprečava, jer je izvodljivo uzgajati nekoliko biljaka u posudama sa zemljom. To bi trebalo da budu začinske biljke ili neke druge koje se mogu svrsishodno iskoristiti. Životinja koja se uzgaja, ne mora biti za hranu, već to može biti i samo životinja „magijski saputnik“, ili što bi moderan čovek rekao „kućni ljubimac“, mada je ovo najgluplji izraz kojim se životinja može nazvati. Razlog zašto se treba baviti uzgajanjem i u namanjem obliku, kao i prikupljanjem u prirodi, jeste direktna veza sa energijama Prirodnog Poretka Svih Stvari.

Sirove namirnice

Sirove namirnice su sve neobrañene namirnice koje se koriste onako kako se nalaze u prirodi, u svežem stanju i pojedinačno obrañene namirnice koje su potvrgnute nekom od termičkih procesa zagrevanjem ili smrzavanjem i namirnice koje su podvrgnute nekom od prirodnih procesa konzerviranja, bilo da je reč o sušenju, prirodnoj ferme- ntaciji bez dodataka drugih namirnica u vidu začina ili sredstava za konzerviranje.

Sirove namirnice predstavljaju okosnicu pripremanja zdrave hrane za svakodnevnu upotrebu. Ove namirnice treba čuvati u posebnim odvojenim posudama i nikako se ne preporučije njihovo mešanje, kako bi mogle, svaka za sebe, da zadrže čist eterični zapis. Ne preporučuje se čuvanje namirnica u plastičnim posudama, naročito onih koje se smrzavaju, jer je poznato da plastika prilikom procesa odmrzavanja oslobaña otrov dioksin koji hrana apsorbuje i time postaje zagañena.

Mešani proizvodi kao namirnice

Mešani proizvodi su namirnice koje su delimično ili potpuno pripremljene, bilo kao pojedinačne namirnice ili mešavine više namirnica sa dodatkom raznih prirodnih za- čina i sredstava za prirodno konzerviranje hrane. To mogu biti razni dodaci za pripre- manje hrane ili dodaci obroku prilikom uzimanja hrane u vidu raznih začinskih soso- va, namaza, konzerviranih salata i sličnih fermentisanih proizvoda. U ovu grupu na- mirnica spadaju i svi mlečni proizvodi.

Preporučuje se samostalno pripremanje ovih namirnica jer je poznato da svi industrijski proizvodi ove vrste sadrže enormne količine raznih otrova u vidu aditiva, stabilizatora, konzervanasa, aroma, veštačkih boja i sličnih emulgatora. Zaista, nije ni teško niti je potrebno mnogo vremena da se u sopstvenoj kuhinji, napravi kečap, majonez, neka konzervirana salata, sir ili kiselo mleko i da ne nabrajam šarolikost mogućnosti.

Začini

Začini su neobrañene ili delimično obrañene namirnice koje predstavljaju dodatke u procesu pripremanja ili se služe kao dodatk već pripremljenom jelu. Najčešće su to začinske biljke ili delovi biljaka koji u sebi sadrže razna esencijalna ulja koja daju je- lu aromatičnost i time poboljšavaju ukus stvarajući prijatno dejstvo koje omogućava čoveku da zaista uživa u svakom obroku i to svim čulima, a posebno čulom mirisa i ukusa.

Sve začine bi trebalo samostalno prikupljati i pripremati, a neke i uzgajati kako bi se koristili u svežem i sirovom stanju. Pripremljene začine obavezno treba čuvati u sta- klenim posudama koje se mogu dobro zatvoriti. Začine nikako ne treba meñusobno mešati niti nabavljati začinske smese, jer se na ovaj način gubi veći deo eteričnog zapisa, i mnogo brže se gubi aromatičnost i smanjuje efektivno dejstvo ovakvih mešavina.

„Čiste“ i „nečiste“ namirnice

Ne postoje čiste i nečiste biljke, niti postoje čiste i nečiste životinje. Ali postoje namirnice koje mogu biti „čiste“ i „nečiste“.

Čiste namirnice su samo one koje čovek sam uzgaja, prikuplja u prirodi ili priprema. Takoñe se čistim namirnicama smatraju i one koje proizvode drugi ljudi sa kojima se živi u zajednici ili se dobijaju od drugih izvan zajednice po principu „bratskog poverenja“.

Nečiste namirnice su sve one koje se nabavljaju od drugih ljudi, kupuju na pijacama ili u prodavnicama. Vać je rečeno da svaka tvar nosi u sebi svoj „eterični zapis“ za koji se mogu vezati i nadovezati mnogobrojne energije, medju kojima su najčešće one negativne. Zbog toga se sve „nečiste“ namirnice pre upotrebe podvrgavaju procecu čišćenja.

Napomena o mesu kao namirnici: Meso spada u posebno nečiste namirnice ukoliko ga čovek  nije sam proizveo. Životinje u sebi, za razliku od biljaka imaju krv koja se u svim tradicijama smatra za „svetost života“ jer kroz krv „struji život“. Krv sadrži najčistiji „eterični zapis“ života. Zbog ovoga su se krvne žrtve oduvek smatrale najsvetijim. U starim tradicijama se sva hrana prinosi kao žrtva kroz čin posvećenja, a posebno meso. Onaj koji nije u stanju da sam usmrti životinju kroz čin žrtvenog posvećenja i da na taj način pripremi meso za hranu kao blagoslovljen ostatak žrtve, ne bi trebalo da jede meso sve dok to ne bude u stanju. Ako se ipak odluči da pribavi meso kao namirnicu, onda to treba da čini uvek iz poznatog izvora i sa proverenim poreklom. Ovakvo meso treba obavezno pročistiti kroz veliki ritual čišćenja i obavezno ponuditi kao žrtvu Bogovima kroz čin posvećenja. Ovde je još važno napomenuti da onaj ko nikada nije „pustio krv“, odnosno usmrtio ni jedniu životinju, ne može biti kadar da pročisti meso kao namirnicu, niti da ga prinese kao žrtvu činom posvećenja.

Napomena o organskoj i neorganskoj hrani: Preporučuje se isključivo upotreba namirnica organski proizvedene hrane. To znači da se u uzgajanju, proizvodnji i čuvanju ovih namirnica ne koriste veštačka sredstva i hemijske supstance bez obzira na propisane standarde od strane „nauke“. To znači da se organski proizvedena hrana uzgaja na zemljištu koje se ne tretira veštačkim ñubrivom i koja se tokom uzgajanja ne tretira hemiskim preparatima (herbicidi, pesticidi, isekticidi) niti raznim aditivima, stabilizatorima i konzervansima koji se upotrebljavaju u procesu čuvanja hrane. Na- mirnice organski proizvedene hrane se smatraju potpuno čistim namirnicama, za ra- zliku od neorganski proizvedene hrane čiji su produkti izuzetno prljave namirnice.

Energija „života“ i energija „smrti“ u namirnicama

Sve namirnice biljnog i životinjskog porekla nose u sebi energiju „života“. Ova energija prekida svoj tok uzimanjem iz prirode i zadržava se izvesno vreme u namirnicama, nakon čega otpočinje prirodan proces truljenja, raspadanja i nestajanja, čime pre- rasta u takozvanu energiju „smrti“.

Veoma je česta pojava da ljudi čuvaju namirnice pa kada ih zahvati proces truljenja ih očiste, a ostatak koriste za ishranu. Ovo nikako ne treba činiti, već svaku namirni- cu koja je počela truliti treba odbaciti. Unošenjem ovakve hrane u organizam se uno- si energija truljenja, raspadanja i smrti koja vremenom stvara prostor za akumulaciju ove izrazito negativne energije koja može izazvati ne male poremećaje, oslabiti imu- nitet i biti uzročnik niza oboljenja.

Takoñe, ovo je ne retka pojava u pripremanju gotove hrane koja se kupuje, jer na ovaj način špekulanti i prevaranti, propalim, a jeftinim namirnicama ostvaruju dobru zaradu i prave unosan posao. Zbog toga se aspirantima i magovima koji ne znaju da čitaju „eterični zapis“ ne preporučuje da uzimaju ovakvu hranu, već da je sami pri- premaju od sirovih namirnica.

Namirnice sa opijajućim dejstvom

U prirodi postoje namirnice, najčešće biljnog a reñe životinskog porekla, koje imaju opijajuće, ili kako to moderna nauka naziva, psihotropno dejstvo. Ove namirnice se smatraju „otrovima“ ako se nestručno i u većim količinama koriste. Ove namirnice u sebi sadrže esencijalne supstance koje su otrovne i poznate su kao alkaloidi ili alkaloidne supstance. One imaju razarujuće dejstvo po organizam u najširem smislu i mogu prouzrokovati ne samo trovanje i oštećenja tkiva i organa u telu, već i, veoma često, smrt. Ove namirnice se ne koriste u svakodnevnoj ishrani ni u kom obliku.

Meñutim ove namirnice kada se stručno pripreme, i u veoma malim količinama mogu imati veoma lekovito dejstvo. One se zbog toga koriste u spravljanju lekova. Takoñe, neke od ovih namirnica se koriste pojedinačno ili u posebno pripremljenim smesama i u strogo propisanim količinama kao sredstva za izazivanje povišenih ili izmenjenih stanja svesti i transa, i mogu se koristiti samo i isključivo u nekim magijskim radnjama i obredima. Bezrazložno i nestručno korišćenje ovih namirnica može imati dalekosežne i pogubne posledice. Mogu izazvati i narkotičku zavisnost koja moze da vodi u smrt.

Postoje i opijajuća sredstva veštački proizvedena u laboratorijskim uslovima koja se mogu dobiti hemiskim procesima iz prirodnih izvora izdvajanjem alakaloidnih supstanci ili spajanjem raznih hemikalija veštačkog porekla. Neka od ovih srestava imaju primenu u oficijelnoj medicini pod strogim nadzorom i propisanom upotrebom, ali većina ovih proizvoda ima generalnu svrhu porobljavanja ljudske duše koja se kroz narkotičku zavisnost drži u potpunom ropstvu. Narkoman je živa radna snaga koja radi sve, kako bi sve što zaradi i stvori trampio za dozu opijata od kojeg je zavisan. Za ovakvog čoveka ne postoji nikakav drugi interes u životu osim pibavljanja nove doze. I kada se posle izvesnog vremena nañe u svakodnevnom potpunom stanju fizičkog i mentalnog stresa, u stanju opsesivne psihoze i nemoći da bilo šta radi i stvara, prelazi u stanje zveri koja se vodi isključivo sublimiranim instinktima koji ne poznaju ni porodicu, ni prijatelje, ni ljude, ni decu, ne prepoznaju nikakvu vrednost niti svet oko sebe. Tada jedina opsesija postaje nova doza. Nema te stvari ili bića koje neće biti žrtvovano jednoj novoj dozi, čak i u najgnusnijem zločinu. Ovakvih je ljudi danas veoma mnogo. Na žalost, ali na sreću, njihov je životni vek izuzetno kratak. Nemoguće je izlečiti čoveka koji je ovisnik od opijata. Čak i kada se prekine sa uzimanjem droge i telo delimično zaleči, mentalna oštećenja ostaju trajna i doživotna.

Napomene o duvanu: Duvan takoñe spada u biljke sa opijajućim dejstvom jer u sebi sadrži otrovne supstance i ne koristi se u svakodnevnoj ishrani. Ova biljka, u malim količinama ima veoma blago umirujuće, ili sedativno dejstvo, dok u velikim količi- nama predstavlja otrov. O duvanu kao posebnoj napomeni u okviru ovog odeljka pišem iz razloga što je duvan veoma rasprostranjena namirnica u svakodnevnoj upotrebi. Upotrebljava se uglavnom kao sredstvo sa kvazi osećajem sedativnog dejstva i kao sredstvo za uživanje. Najčešće se koristi obrañen (sečeni sušeni listovi sa dodacima raznih aroma) kao sredstvo za pušenje: lula, čibuk, nargila i slični gorionici, a u novije vreme su to cigare i cigarete.

Povremeno uzimanje duvana nije štetno po čovekov organizam, meñutim kada preraste u svakodnevnu naviku pušenja, tada se već može govoriti o zavisnosti i o njegovom štetnom dejstvu na biće čoveka, koje može izazvati i teža oboljenja sa tragičnim posledicama.

Napomene o alkoholnim pićima: Alkohol je namirnica koja nastaje procesom prirodne fermentacije. Postoje dve vrste ovih prirodnih fermenata. Prva se dobija iz žitarica kada vrenjem (fermentacijom) potopljenog žitnog semena u vodu nastaje žitni slad od kojeg se proizvode razne vrste piva (ječmeno, ražano, ovseno, pšenično, kukuruzno, od semena heljde i semenja sličnih biljaka. Druga nastaje fermentacijom plodova raznog voća ili nekih vrsta povrća. Najpoznatiji ovakav ferment je vino, koje se dobija fermentacijom grožña. Fermenti voća se uglavnom nazivaju rakijama. Pivo, vino i rakije mogu biti sa manjim ili većim procentom čistog alkohola što se, u procesu proizvodnje, reguliše ranijim ili kasnijim postupkom prekidanja procesa vrenja.

Ova slaboalkoholna pića nemju štetno dejstvo po organizam ukoliko se uzimaju povremeno, najviše dva do tri puta nedeljno i u malim količinama, pola litre za pivo, dva decilitra za vino ili pola decilitra za rakije. Povremeno uzimanje ovih pića, kao dodatak ishrani, može imati blagotvorno dejstvo po organizam, jer povoljno utiču na razlaganje materija u procesu varenja hrane, a i u svom sastavu takoñe sadrže izvesne količine kvalitetnih supstanci, koje su organizmu neophodne. Inače treba napomenuti da se ovaj prirodni proces fermentacije može odigrati i u samom organizmu čovekovom ukoliko bi pojeo veću količinu voća, bez uzimanja drugih vrsta hrane. Ovakvi slučajevi su zabeleženi kod „prejedanja“ voćem nakon čega se čovek može osećati blago opijenim.

Postoje alkoholna pića i drugi alkoholni proizvodi koji nastaju procesom destilacije prirodnih fermenata. Ova pića se isto i uobičajeno nazivaju rakijama iako su to za- pravo destilati, odnosno koncentrati alkohola koji se dobija fermentacijom. Njihova uobičajena jačina je 20-25% alkohola, koji se daljim procesom predestilacije (desti- lacija dastilata) može uvećavati, uobičajeno 40-45% alkohola što u narodu zovu ra- kijama prepečenicama ili ljutim rakijama. Reñe se proizvode destilati od 75-100% alkohola, jer ovi destilati nisu za upotrebu kao pića već se koriste u druge različite svrhe.

Ne preporučuje upotreba destilisanih namirnica kao pića, naročito ne za svakodnevnu upotrebu. Čak i male količine alkohola, bez opijanja, ukoliko se konstantno unose u organizam deluju veoma štetno naročito na rad jetre i drugih žlezda sa unutrašnjim i spoljašnjim lučenjem. U veoma kratkom vremenu, alkohol stvara zavisnost poput svih droga, pa se zbog toga njegova upotreba ne preporučuje.

Alkoholi, destilati svih vrsta, se koriste kao sredstva u najrazičitije svrhe. Mogu biti odlično sredstvo za prirodnu ekstrakciju biljnih sokova, potapanjem svežeg ili osu- šenog bilja u alkohol. Ovi preparati se uglavnom koriste u narodnoj i alternatvnoj medicini kao lekovi koji se uzimaju u veoma malim količinama i shodno propisanim pravilima za upotrebu, a mogu se i koristiti kao sredstva za masažu utrljivanjem u kožu, takoñe u svrhu lečenja pojedinih oboljenja. Osim toga, alkoholi su i dobra sre- dstva za čišćenje i dezinfekciju, a mogu se koristiti i kao rastvarači nekih minerala i drugih prirodnih supstanci za različite svrhe.

Završna napomena o opijatima: Svi opijati kao sredstva se mogu koristiti isključivo u odreñene svrhe i na načine koji su u ovom smislu strogo odreñeni i definisani. Svaka slobodna i nesvrsishodna upotreba opijata se ne preporučuje jer predstavljaju otrove koji razaraju organizam, izazivaju zavisnost i uzročnici su mnogih bolesti koje vode u preranu smrt bića. Stari su delovanje opijata opisali na sledeći način: Prvo čovek uzme opijat, a onda opijat uzme čoveka. Ovo zapamtite! Svaki uživalac opijajućih sredstava (ovisnik) nema šta da traži na Putu  Spoznaje. Za takvog čoveka su sve Kapije u ovom životu potpuno zatvorene.

Pripremanje hrane

Posebni deo o ishrani

Pripremanje hrane je sveti čin, tradicija koja je takva od postanka ljudskog roda. U poglavlju o posvećenju hrane ću ovo dodatno objasniti. Ovde je dovoljno znati da svako pripremanje hrane i treba da bude vršeno kao sveti čin, sa posebnom radošću i nadahnućem. Hrana je svetost Života i obezbeñuje da se život nastavi, da buja, da se razvija. Samo, na ovaj način shvaćena hrana, kada se pripremi, imaće moć da unese Život u život. Stara izreka: reci mi kakvu hranu jedeš, reći ću ti kakav si, ima krajnje dubok smisao. Kakvu je pripremimo, takvu ćemo jesti i takav će nam život biti.

Postoji nekoliko važnih, opštih napomena u vezi pripremanja hrane:

– Namirnice koje se koriste, treba da budu sveže i čiste.
– Ukolko su predhodbo delimično ili potpuno obrañene namirnice, one se moraju čuvati u čistim posudama i u posebnom prostoru namenjenom za ovu svrhu.
– Prostor, posuñe i pribor kojima se hrana priprema i služi, takoñe traba budu čisti.
– Da bi hrana zadržala svoju blagotvornost i eteričnost, namirnice koje predstavljaju glavno jelo ili čine njegovu okosnicu, trebalo bi pripremati odvojeno i u posebnim posudama.
– Ne preporučije se pripremanje više od pet različitih namirnica u jednom jelu, pri čemu treba voditi računa o njihovim elementarnim vrednostima. Tako na primer, nikako se ne preporučuje pripremanje mesa i nekog povrća, dinstanjem ili kuvanjem u istoj posudi.
– Najbolje je svaku namirnicu pripremati odvojeno, a njihovo spajanje vršiti pred kraj ili na samom kraju procesa pripremanja.
– Jedno pripremljeno jelo može biti začinjeno sa najviše pet dodataka ili začina.
– Voda i so se nikada ne broje kao posebne namirnice, što znači da jelo može biti pri-remljeno u vodi sa najviše pet različitih namirnica i dodatkom soli.

Što je način pripremanja hrane jednostavniji, time je njena vrednost veća, a da bi ovo bilo sasvim jasno, najbolje je to oslikati primerom: Ako želimo da pripremimo grašak, stavićemo ga u vodu, vrlo malo posoliti, poklopiti i kuvati. U malim posudama odvojeno prokuvati, šaragarepu, koren peršuna, paštrnak. Kada je sve gotovo, povrće dodatke, procediti i dodati u grašak i po želji dodati najviše pet različitih začina u malim količinama u sušenom ili svežem obliku: paprika, miroñija, peršun, bosiljak i slično, već prema ukusu. U ovom slučaju, list peršuna, osušen ili kao svež, ne ubraja se u začine jer se peršun (koren) već nalazi kao dodatak jelu. Isto važi ako bi se upotrebila začinska crvena paprika, sveža paprika i/ili ljuta paprika. Na koliko god načina bila pripremljena, jedna namirnica ostaje ista namirnica. Ako uz ovaj obrok nećete jesti meso, u samo kuvanje graška možete dodati i malo biljnog ulja, ali nikako živo- tinjsku mast, jer bi to onda bilo isto kao i da ste grašak kuvali sa mesom. Ukoliko uz ovaj obrok želite imati i meso, pripremite ga odvojeno: kuvanjem, pečenjem ili prženjem i, takoñe, sa dodatkom najviše pet začina, s tim što ukoliko meso pržite ili dinstate u ulju, onda broj dodataka ili začina treba da bude najviše četiri. Vodu u kojoj ste odvojeno kuvali povrće kao dodatke, nemojte baciti, spojite je u jedan sud, dodajte malo ulja, nekoliko začina i šaku testenina ili pirinča i dobićete ukusnu supu ili čorbu.

Raznih uputstava za pripremanje hrane je mnogo, ali ja ih neću sve iznositi jer bi se ovaj rad pretvorio u priručnik za kuvanje ili kuvar sa receptima, što mi nije namera. Samo ove osnovne napomene uz sve ostale informacije iznete u osnovnoj Magiji Elemenata, dovoljne su svakom razumnom čoveku da shvati šta bi i na koji način trebalo raditi. I neka vas intuicija uvek prati. Nikada je nemojte zanemarivati, jer je ona, uz svo znanje, ključ spoznaje.

Način uzimanja hrane

Samo uzimanje hrane je isto toliko sveti čin koliko i njeno pripremanje. Obavezno operite ruke i umite lice pre obroka. Ovo nije samo simboličko čišćenje, već će vam dati i osećaj svežine. Hranu treba jesti u mirnoj atmosferi, bez negativnih osećanja ili opterećujućih misli. Treba jesti polako i u malim zalogajima. Svaki zalogaj sažvaćite dobro, čak i po više desetina puta pre nego što hranu progutate. Ne treba jesti ležeći ili stojeći, a nikako u pokretu ili dok se obavlja neki drugi posao. Tokom obroka ne treba piti vodu ili neko drugo piće. Vodu treba uzeti, jednu do dve čaše pre jela jer se na ovaj način omogućava pravilan rad organa za varenje. Ne treba jesti najmanje dva do tri sata pre spavanja, jer proces varenja hrane remeti miran san. Ako jedete u dru- štvu, nemojte pričati za vreme jela, jer svaki razgovor vrši takozvanu, deeterizaciju hrane. Upaljena sveća na stolu dok se jede, ima posebno blagotvorno dejsto na hranu.

Broj obroka u toku jednog dana

Treba jesti onda kada smo gladni, i piti kada smo žedni. Iako se obično uzimaju dva do tri obroka dnevno, nije pogrešno jesti i jedanput u toku dana, ako to organizmu prija. Isto tako, hrana se može uzimati i više puta u toku dana u malim količinama. Najefektniji način ishrane bi bio jedna namirnica – jedan obrok. Ne možete ni zami- sliti koliko je ovakav vid ishrane blagotvoran. Na ovaj način, metabolizam će funkci- onisati besprekorno. Količinu hrane koju unosimo u organizam tokom jednog obroka reguliše prirodni apetit. To treba poštovati, jer je to jedina dijeta koja vam neće do- zvoliti da se ugojite, a ne podrazumeva brojanje zalogaja ili kalorija. Organizam sam odreñuje koliko mu je potrebno, samo je važno držati se svih principa pravilne ishra- ne, odnosno poštovati proporcije izmeñu pojedinih grupa namirnica, kako bi se u or- ganizam unelo sve što je potrebno. Pravilno izabrane namirnice, pripremanje hrane i njeno uzimanje, imaju i brojna farmakološka svojstva. Na to je još ukazivao i Hipo- krat, otac medicine, rečima: neka vaša hrana bude lek, i lek vaš neka bude hrana. Pravilna ishrana je najbolja prevencija kojom se mogu sprečiti nebrojeno mnoge bo- lesti.

Prisustvo drugih ljudi prilikom uzimanja hrane

Pazite da ljudi sa kojima jedete za stolom uvek „nose“ istu energiju. To su oni ljudi koji zrače istom energijom koju i vi nosite u sebi. Stari nisu zalud govorili da je blažen samo onaj čovek koji u društvu loših ljudi ne sedi. Kako sa takvima tek jesti ili piti?  Naročito ne treba jesti u društvu nepoznatih ljudi. Moderno doba, a posebno u urbanoj sredini, odavno je već obesmislilo svaku svetost, a naročito svetost Života. Jesti u kakvom restoranu dok je bezbroj očiju uprto u vašu hranu i ko zna kakvih još sve misli, obezvrediće svaki zalogaj koji ste pojeli. Misao je energija koja se emanira, a hrana je odličan akumulator za koje se veoma lako energije vezuju. Šta li je sve na umu onog koji vas gleda dok jedete, dok vam, kako naš narod kaže, broji zalogaje!? Šta li još broji i razbraja u svojim mislima!? Da li ste se ikad zapitali ovako nešto? A tek ako ste u društvu nekog ko vam u bilo kom smislu nije naklonjen, kavu li tek on misao može impregnirati u vašu hranu!? Oni čak i ne znaju da svoje misli vezuju kao eterični zapis za vašu hranu. I ovo je na sreću tako, pa taj uticaj ne biva uvek jak i opasan. Mada i na nesvesnom nivou, neko može imati prirodnu sposobnost jake emenacije energije misli, pri čemu nije svestan da čini ono što čini. A šta ako zna, ili ako je kakav zlonamerni mag, koji će direktnim usredsre- ñenjem energizovati ono što jedete ili pijete? Isto tako i još gore od toga, danas gde god da se okrenete, videćete nekog kako nešto jede ili pije, na ulici, u pokretu, dok čeka gradski prevoz, u parku na klupi ili stoji pored neke pekare ili gril kioska. Stari mudraci su davno rekli: čovek koji jede na ulici, nalik je psu.

Gotova jela ili „tudja hrana“

Sinonim „tudja hrana“ se odnosi na sva pripremljena i gotova jela koja nismo sami pripremili. Ova hrana, a naročito ona koja se masovno priprema industrijski ili u re- storanima i kioscima brze hrane, smatra se „prljavom“ u energetskom smislu i „zaga- ñenom“ hranom u svojstvu njene eteričnosti. Koliko samo ljudi učestvuje u uzgajanju i prikupljanju namirnica, njihovoj obradi, pripremanju hrane, pakovanju, transportu, prodaji i još koje čemu. A onda, koliko tek ljudi u prodavnici ili pored vitrine sa hra- nom proñe, zastane, „baci“ pogled, dodirne, uzme u ruke, zagleda, vrati nazad… Svaka misao, mentalno stanje, depresija, psihoze, patnja, mržnja, bes, proživljen stres, fizička bol ili energija bolesti, svih ovih ljudi koje pomenuh, sve je to utkano i preslikano u eterični zapis svakog proizvoda. Zvuči veoma prljavo… da, ali ko još obraća pažnju na to? A tek kada bi ste znali sam fizički proces pripremanja ovakve hrane, od kakvih se namirnica priprema, šta se sve dodaje od „poboljšivača“ ukusa i drugih he- mijskih otrova i u kojim količinama, pa onda kad dodamo lažne deklaracije proizvoda i vešte trgovce koji znaju tajnu kako se brišu datumi proizvodnje i rokovi trajanja menjaju novim… Treba li još? Kada naučite da „čitate“ eterični zapis, zgadićete se nad onim što ćete videti.

Ostaci hrane

Često se dešava da od hrane koju pripremimo deo pretekne. Sve što ne pojedemo, smatra se ostatkom hrane, čak i mrvice na stolu. Treba voditi računa ne samo o umerenosti u jelu, već i o umerenosti u pripremanju hrane. Ali ipak, ono što nam ostane ne treba baciti u smeće. Ostatke hrane treba izneti i ostaviti na otvorenom prostoru. Neka životinja će to već pojesti, ili u krajnjem slučaju, prirodno će istruliti i biti mineralno ñubrivo biljkama. Ne zaboravite da hrana u sebi nosi Život. Toj svetinji Života zaista nije mesto na smetlištu, zato uvek ono što nam preostane treba vratiti u Prirodni Poredak.

Eterizacija hrane

Sva hrana koju čovek unosi u sebe, pored hranljivih supstanci koje služe izgradnji i održavanju tela, sadrži i Eter koji je oživotvoravajuća sila. Uobičajenim načinom ishrane, čak i kada bi se čovek pridržavao svih uputstava za pravilnu ishranu, unosi se mala količina čistog Etera,  Već sam u predhodnim poglavljima govorio o procesima eterizacije vazduha kroz svesno disanje i eterizacije vode kroz uzimanje „žive“, enegizovane ili namagnetisane vode. Možda će neko pomisliti da ako se jednom metodom unosi veća količina Etera, da se ne mora primenjivati i neka druga metoda. Ovo je samo delimično tačno. Da bi se postigla punoća delovanja moći Eteričnog principa, čist Eter se mora absorbovati iz svih Elemenata i to ravnomerno, kroz sve životne procese. Absorbovanje čistog Etera iz hrane je zapravo proces četvoropolnog sažimanja enegije Elementa Zemlje. Kao i voda, hrana ne sadrži potpuno čist Eter, već Eter koji u sebi nosi „eterični zapis“, a koji je potpuno drugačiji kod svake biljke i svake životinje. Taj eterični zapis nije škodljiv čoveku i on ima dvo- jaku funkciju. Prva se ogleda u akumulaciji čistog Etera koji potiče iz Elementa Ze- mlje, a druga u unošenju Etera koji je obogaćen izvesnim informacijama oblikovanim po Božanskom Promislu. To su eterični zapisi koji u sebi sadrže kodove života i koji omogućavaju stabilan, zdrav i dugovečan život. Zbog toga je neophodno pridržavati se onog uputstva, s početka ovog poglavlja, o raznovrsnosti namirnica koje se unose u organizam kao hrana. Upravo zbog ovog saznanja su magovi u stara vreme- na lutali svetom u potrazi za različitom hranom i izvorima vode, da bi čak i samo je- dnom u životu okusili neku biljku, ili popili gutljaj izvorske vode. Naravno da ovo ne znači da čovek mora kušati sve ono što na zemlji živi bilo da je biljka ili životinja. To čak ne bi bilo ni fizčki izvodljivo, s obzirom na broj vrsta i rodova biljnog i životinjskog sveta, a pogotovo što čak iste biljke ili životinje koje rastu u različitim krajevima sveta imaju drugačiji eterični zapis. Zbog toga je važno naučiti osećati pulsiranje zračeće energije u prostoru ili čitati eterični zapis.

Kako se unose „čist“ ili „obogaćen“ Eter kroz uzimanje hrane.

Treba znati da je glavni sastojak svih namirnica, biljnog i životinjskog porekla, voda. Stoga, isto kao i kod vode, prerañivanje hrane kuvanjem, prženjem ili pečenjem, što znači izlaganju povišenoj temperaturi, briše se njen eterični zapis. To dalje znači da eterični zapis ostaje sačuvan samo u svežoj hrani. Zbog ovoga se treba pridržavati uputstva o proporcionalnoj zastupljenosti neobrañenih i obrañenih namirnica. Već sam napomenuo da se uobičajenom ishranom unosi mala količina Etera, a da bi se on uneo u većoj količini, hranu treba žvakati mnogo duže nego što je to uobičajeno. Svaki zalogaj bi trebalo sažvakati izmeñu 50 i 100 puta u zavisnosti od tvrdoće hrane. Jednostavno, uzmite komad hrane i žvaćite kao da ste uzeli žvakaću gumu. Na ovaj način se nami- rnica koju unosite potpuno razlaže i natopljena pljuvačkom u ustima postepeno pre- nosi u želudac i dalje u sistem organa za varenje. Ovim se obezbeñuje da se sve su- pstance, koje namirnica sadrži, razlože i funkcionalno iskoriste na telesnom nivou, a Eter koji se nalazi u namirnici se na ovaj način potpuno oslobaña i vezuje za eteričnu matricu čoveka.

Posvećenje hrane

U drevno doba, kad su Bogovi hodali zemljom, a ljudi bili samo robovi, pripremanje hrane je bio jedan od najsvetijih činova. Hrana je pripremana za Bogove i Njima je prinošena. Bogovi bi po želji uzeli od svega što je pripremljeno, a preostala hrana je, kao blagoslovljena, ostajala ljudima. Hrana koja bi od čoveka ostala, davana je životinjama koje su se uzgajale, ili je ostavljana u prirodi kao hrana divljim životinjama. Takav je bio poredak. Takav poredak je prenet i, kroz srednje, u novo doba čoveka. U svim tradicijama, bilo da su one magijske ili religijske, ovaj poredak je poštovan, poštuje se i danas, ili bi tako trebalo da bude.

Hrana je uvek pripremana i prinošena Bogovima. Meñutim, u novo doba, iako Bogovi nisu više uzimali hranu, ona se i dalje smatrala blagoslovljenom kroz sveti čin prinošenja preko astralne i eterične matrice. I ovo nije samo puki ritual koji je zadržan kao tradicija, već je i danas živi obred posvećenja hrane jer se hrana priprema od namirnica biljnog i životinjskog porekla, koje u sebi nose život. Čovek je biće stvoreno od Bogova, ali iako stvoren po eteričnoj matrici samih Bogova, čovek nije Božansko biće. Kao spoznajno biće, čovek ima moć za postizanje „oboženja“. Zato je čoveku dato da pronikne u tajnu oblikovanja kroz procese transformacije i transmutacije, ali ne i u Tajnu Stvaranja koja je isključivo Božanska moć. Zbog toga, čovek nikada neće biti u stanju da stvori „život“. Samim tim čovek nema pravo ni da oduzme tuñi život.

Kada je u drevno doba čovek oblikovan da služi Bogovima, omogućeno mu je da se oslobodi posledice dejstva Univerzalnog Zakona pri uzmanju tuñeg života samo ako je posvećen Bogovima. Tako je čoveku omogućeno da pripremanjem hrane posvećene Bogovima, usmrti biljku ili životinju. Kada je to činio, čovek bi činom prinošenja hrane Bogovima, život koji oduzme vraćao nazad Bogovima. U to doba, prinošenje hrane se odvijalo direktno pred lice Bogova, ali kada su Oni otišli u svoja prebivališta, pripremljena još u doba pre nego što je vreme postojalo, ostavili su čoveku u amanet da hranu koju priprema najpre posveti Njima, da bi preko astralne i eterične matrice ta hrana koja ostaje čoveku bila blagoslovljena, a čovek osloboñen posledice dela uzimanja života. Zbog toga je čin posvečenja hrane kao prinošenje „žrtve“ Bogovima ostala živa tradicija u svim magijskim i religijskim sistemima.

Svaki čovek, ovo mora imati na umu. Zato neka svako odabere, shodno tradiciji ili paradigmi koju sledi, Božansko biće sa kojim će preko astralne i eterične matrice uspostaviti kontakt, kojem će kao svetu „žrtvu“ prinositi hranu koju priprema kroz čin posvećenja. Jedino je na ovaj način moguće život koji se gasi vratiti u eteričnu matricu iz koje i potiče. Jedino je na ovaj način moguće da se materijalna hrana zadrži kao blagoslovljena od stane Bogova kroz astralnu i eteričnu matricu, a čovek osloboñen dejstva Univerzalnog Zakona koji za život traži život.

Mentalna energizacija hrane za svesno namensko uzimanje hrane

Da bi se pristupilo procesu mentalne energizacije hrane neophodno je da hrana pripada grupi takozvanih „čistih namirnica“, odnosno namirnica koje smo sami prikupili ili proizveli. Ukoliko se energizacija vrši na namirnicama ili pripremljenoj hrani koju nismo sami proizveli ili pripremili, neophodno je izvrštiti čišćenje vršenjem malog rituala čišćenja Elementom Zemlje koji je opisan u poglavlju Magija Zemlje u delu Primena Magije Elemenata. Kroz ovaj obred se, uz potpuno mentalno usredsreñenje na postupak, vrši energetsko „sagorevanje“ namirnica ili pripremljene hrane, a time i čišćenje eteričnog zapisa koji sadrži. Prirodno, namirnice se se čiste i prokuvavanjem ali je ovo postupak koji je delotvoran samo ukoliko smo sami pripremali, uzgajali ili prikupljali namirnic i pripremali hranu. Tako se dobija ona hrana kojoj je „obrisano pamćenje“ odnosno, očišćen Eterični zapis. Čista hrana sadrži potpuno slobodan Eter nad kojim se vrši procec mentalne energizacije, odnosno, mentalno vezivanje odreñene energije za Eter, te se tako „obogaćen“ Eter unosi u biće čovekovo, odnosno, stapa se sa Duhom iz kojeg se razlaže u sve forme postojanja bića.

Potpuno isto kao i kod energizacije vode, kada čovek u svom umu oblikuje neku misao, ideju ili mentalnu sliku (viziju) odreñenog lika (željena ličnost, predmet, objekat, prostor i slično), bez obzira da li je ta misao konkretna ili apstraktna, i po tom tu misao kao energiju veže za hranu ispred sebe koju treba pojesti, ta ideja, misao ili lik će se vezati za Element Etera u hrani, i preneće se, elektromagnetnim strujanjem, na svaku supstancu u hrani, a time i na celo jelo. Ovaj proces se naziva mentalna energizacija hrane projekcijom svesti. Tako „obogaćena“ hrana, kada se prenese kroz organe za varenje, preko krvnih sudova, neće samo vršiti uticaj na materijalno telo kroz njenu gradivnu funkciju i povećavajući snagu tela, već će elektromagnetno strujanje Elementa Zemlje u hrani, energetski „obogaćene“ idejom ili likom, preneti elektro-magnetni impuls „obogaćene“ energije iz krvotoka preko astralne niti (astralni energetski kanal) do astralnog tela, a odatle do eteričnog tela Duha, posredstvom eterične niti (eterični energetski kanal). Iz ovog opisa funkcionisanja energizovane hrane, jasno se može sagledati da suština ovog procesa ne zavisi od količine hrane koja se pojede, nego od kvaliteta odreñene ideje kojom je hrana „obogaćena“.

Isto što je rečeno za energizaciju vazduha i vode, važi i za energizaciju hrane. Misao može biti apstraktna ili konkretna kao što su zdravlje, mirnoća, spokojstvo, uspeh u odreñenom poslu ili bilo šta drugo čemu težite. Mentalna slika vaše ideje mora biti veoma snažna da bi hrana bila u potpunosti energizovana (obogaćena) vašom idejom. Da bi ovaj proces zaista delovao ta vaša misao ili ideja ne sme biti projektovana u vremenu, jer Zakon Etera ne poznaje veme kao fizičku kategoriju, budići da je Eter bezvremen. Ta misao ili ideja moraju biti vizualizovani i projektovani u „trenutnom“, tako da u vašoj svesti izaziva osećaj da je trenutno realizovana, odnosno da je ta vaša ideja već realnost „ovde i sada“. Takoñe, morate paziti da neka druga misao ne omete vašu osnovnu misao ili ideju, a naročito ne smete uneti sumnju. Proces Eterizacije Životne energije kroz svesno namensko unošenje mentalno energizovane hrane projekcijom svesti predstavlja metod prenošenja ličnog eteričnog zapisa (individualni eterični kod) na Eterični Plan Svemira (Sveum) iz kojeg crpi povratnu reakciju koja se manifestuje kao realizacija polazne ideje ili misli. Ovaj se proces manifestuje isto kao i kod svesnog disanja, uzimanja vode ili izalganja vatri. Takoñe, na ovaj način odreñena misao se može emanirarati i usmeriti na hranu koja se daje drugom biću u smislu privlačenja, odbijanja ili nekog drugog željenog cilja ili efekta. Ovaj proces u potpunosti deluje kroz Zakon Uzročnosti i predstavlja vid realizacije Zakona Privla- čnosti.

Hrana je takoñe, uz vodu, veoma podesno sredstvo za primenu u različite  svrhe i lako ju je energizovati kad je očiščena, jer je njen eterični kapacitet tada najveći i najmoćniji. Meñutim ovo nije uslov i mentalna energizacija se može vršiti i na namirnice ili bilo koju drugu hranu koju je neko drugi pripremio, jer snaga ovog procesa energizacije ne zavisi od akumulativnog kapaciteta Elementa Zemlje u hrani, već od snage i sile volje onoga koji postupak izvodi, preko uzročnog principa Etera, a prouzrokuje ga elektromagnetna struja Elemenata Zemlje.

odlomci iz knjige „Ogledalo duse“

5 responses »

  1. […] .Energija “života” i energija “smrti” u hrani… […]

    Sviđa mi se

  2. LillyTatic kaže:

    Reblogged this on BELEŽNICA.

    Sviđa mi se

  3. […] .Energija “života” i energija “smrti” u hrani. […]

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s