Herman Hese: STEPSKI VUK

Šta je moj cilj, kakv rezultat on donosi i kakva posledica iz njega proishodi?

Dobro pazite da odgovor ovaj bude precizan, jer kad je jasna formulacija cilja, jasna je i vizualizacija rezultata, a sagledavanje posledice je čisto poput bistrine planinskog potoka na izvorištu svom.

Učenje i spoznaja

Kloni se neznanja! Kažu mudraci, jer Neznanje je najveći greh.

Koji god put vodio Saznavanju stvari Života, onaj ko njime krene naići će, pre ili kasnije, na granicu čije prelaženje omogućava samo razumevanje magičnog vrtloga Brojeva. Medju Brojevima, Sedam ima poseban značaj. Filosofija Brojeva nas uči da se Brojem Sedam prevodi kretanje jedne natčulne Stvarnosti kroz Prostor i Vreme. Nauka o tom kretanju jeste Sveta Nauka. To je nauka o mutacionom pulsiranju Zračeće Energije, to jest o permutaciji oblika koju oblikuje Svetlost.

Permutacija oblika oduvek teži savršenstvu, što znači da je priroda teži dovršetku ciklusa evolucije (ne one Darvinove). Na pragu Novoga Doba važno je potpomoći razvoj jednog tipa ljudi koji je pozvan da bude društveni element civilizacije prilagodjene osvajanjima fizičke prirode koja ostvaruje čovečanstvo, civilizacije sredjene harmoničnom integracijom konkretnih rezultata što ih nudi nauka s manifestacijama duhovnih moći čije je sedište u čoveku. To bi bila civilizacija otvorena za nova energetska osvajanja, koja su zastrašujuća za nedovoljno pripremIjenog, nedovoljno oduhovljenog čoveka.

Ukratko, valja se nadahnuti Duhom Napretka utemeljenog na naučnom istraživanju, i Večnom mudrošću, koji zajedno upravljaju obnavljanjem oblika s kojima se čovek upoznao u svojoj dugoj istoriji, da bi se kroz rastvaranje i zamenu elemenata opažanja otkrila Sveta Nauka Svete  iz koje će se roditi novi čovek.

Da bi se u tome uspelo, treba združiti fizičku napetost i duhovno širenje kojem se ona suprotstavlja. Valja združiti intelekt i instinkt, inteligenciju i osećajnost, um i dušu kako bi se došlo do takvog vidjenja sveta koje bi prevazišlo sve pojave cerebralno uslovljenog univerzuma.

Egzistencijalne Stvarnosti, presložene u svojim odrazima što ih je oplemenio visok nivo svesti, kroz inicijaciju se preobražavaju u reči koje pevaju u razdoblju čije je postojanje omogućila Reč.

Iz manifestacije Reči proističe Vrhovni Zakon koji odreñuje putanju. To vršenje otkriva unutrašnju logiku čulnog sveta, a ta se logika nalazi, takoñe, kako u logaritmičkoj spirali školjke, tako i u savršenoj izvijenosti 14 milijardi neurona čovekovog mozga. Zahvaljujući neuronima koji prenose nervne nadražaje iz čula do mozga i dalje u um, čovek misli. Preko svoje stvaralačke misli on sudeluje u Sveumu (Univerzalnoj Inteligenciji) čiji je izraz ta misao. Pomoću reči čovek prenosi svoju misao, no to je prenošenje manje lako nego što izgleda. Reč, sredstvo prenošenja misli, izneverava misao.

Psihološka evolucija, tehnološki napredak, srozavanje suštinskih vrednosti, sve to čini da reči menjaju smisao, gube rezonancu, dobijaju lažan identitet i prekomerno se kvare. Preko običnog ili profesionalnog značenja, reč prestaje da vrši svoj otkrivalački uticaj, što povlači sobom izvrtanje ideja koje bi trebalo da prenese. Daleko od toga da jezik rasporedom slogova, harmonijom sintakse, koja se pokorava živoj igri misli, odiše dahom religioznosti, on gubi cenu. Tad se srozava i misao, a kako ona upravlja svekolikim delanjem, srozava se delanje i izroñuje u nasilje, protivno svakoj pameti, i to srozavanje vodi u haotično stanje koje raña strah.

Sve drevne civilizacije imale su svoje posvećenike, svoje prvosveštenike i svoje vračeve. Jedan actečki kip prikazuje princezu kako, s kapom indijanske Boginje na glavi, obavlja izvesnu magijsku radnju, a na jednoj medalji nadjenoj u Gvatemali predstavljeno je Drvo Spoznaje sa stotinama očiju i ušiju oko kojeg se obavija zmija Mudrosti, šapćući na uho Svetoj Ptici magičnu reč.

Vladati nad materijom preko Duha, znači imati magijsku moć čiju tajnu smeju da po- seduju samo posvećeni. U naše doba magija je demokratizovana. Tako imamo rulju demokratskih magova koji bestidno manipulišu Znacima i Rečima. Ishod je savršeno očigledan.

Poplava nasilja, mržnje i samorazaranja sve je veća. Kao i da su na delu neke neutažive sile, i retki su oni koji uviñaju izvor slabašnih struja što bi da postanu struje moći. One se šire, vibriraju i odzvanjaju, da bi se s vremena na vreme rasprsle. Daleko od toga da potraže Mudrost koja osvetljava Put Spoznaje čiji je izraz Umeće Življenja, ljudi zaboravljaju da istinska vlast nije vlast za kojom oni žude, da dobro-postojati nipošto nije sinonim za Dobro-Biti, i da je istinska moć, moć Duha, jer za ishod ima Slobodu što se rascvetala s one strane prividnih suprotnosti.

Ta Sloboda, suština svake stvari, omogućava svesnom coveku da se izrazi potpuno samoniklo, do genija, prenoseći tim izrazom Univerzalnu Harmoniju na odabranome području. U odgovornosti do kraja prihvaćenoj, tada se coveku otkriva misterija koju krije njego- vo prolaženje Zemljom. To otkriće je korisno za celo čovečanstvo jer, čovečanstvo je JEDNO i napredak svakog pojedinca osvetljava put onima koji pipaju po mraku.

Preko Autoriteta kojim zrači, posveceni covek će biti zastupnik otpora protiv neminovnosti, koja kao da se okomila na svet. Iz toga će mag, kada savlada neumoljive zahteve svog istraživanja, naći ne neku jednostavnu formulu, nego dah Života. Na nesreću, izmeñu većine ljudi i sredine u kojoj oni evoluiraju ne vlada Harmonija. Čovek zbog toga pati i pod dejstvom patnje buni se protiv prividne apsurdnosti pojava. Ono što shvata on svodi na pojmove, a pojmove smatra za stvarnost. Tako dolazi do nereda i pometnje. Pometnja i nered vladaće svetom sve dok svest čovekova ne uspe da shvati zbivanja u njihovoj opštoj povezanosti, a ne kao razbijena zbivanja, slična usporenim filmskim slikama, slikama uhvaćenim slučajno za njihovog kratkotrajnog pojavljivanja u zamračenoj dvorani, usred prikazivanja filma od kojeg nismo videli ni početak ni kraj.

Tada će se, u svom jedinstvu, pojaviti i polazak i prispeće, to jest ostvarenje nada- hnuto jednim osnovnim Načelom koje je srž srži manifestacije. Ta srž srži, to nepro- menljivo središte, probojem svojih klica, svojom nedejstvujućom aktivnošću, odreñuje struju života koja evolutivnom spiralom povlači za sobom manifestovanje.

To je onaj Stožer na koji se pozivaju predanja, to je ona Tačka s one strane suprotno- sti, to je Eter ili Kvintesencija alhemičara, to su Alfa i Omega čuvstvenoga sveta. Da li bi čovek svesnim otvaranjem mogao da dosegne nad-razumsko Poimanje, ono na- čelno jedinstvo koje poznaju mistici svih vremena? Da, bio bi odgovor. Čovekova svest može se premestiti u bilo koju tačku njegove univerzalne stvarnosti. Ta univerzalna stvarnost, spojište s one strane suprotnosti, središnja je tačka preko koje se uspostavlja veza s Nebeskim Oblastima. Kapija koja se otvara prema Kraljevstvu Bogova, Filosofski je Kamen što daje besmrtnost čoveku koji je prispeo u središte sveta i koji ubira zlatne plodove s Drveta Života.

Ne treba ni sumnjati u to da magija pobuñuje nepoverenje. Stoga su magijska dela prikrivena, presvučena nekim drugim delima, nalik običnim, svetovne prirode. Mno- go je dela magijskih oko nas, ali ih mnogi ne prepoznaju. Ne govori li se o magiji reči kad se kaže za govornika da je opčinio slušaoce, nije li to čista magija? Nauka iz dana u dan prodire u prostrano područje skrivenih puteva magije, ali neće to da prizna. Cepanje odvlači atom u bezgraničnu prazninu, a ta praznina je puna zračećeg energetskog polja. Nije li to čista magija?

Istina je da se izvesna magija, unižena nečistom mišlju, vrlo brzo izroñuje, jer kad čovek povučen svojom delatnošću, unese nemir u ljudsko društvo izazivajući sukobe i mržnju, on deluje zlokobnom moći, te ponekad i ne znajući oslobaña snage koje su, premda tanane, i te kako pogubne.

O magijo, ti nisi skrivila ono za šta te optužuju, naprotiv, ti otvaraš vrata čudima koja Duh može da učini. Magija je, zapravo, nauka o skrivenim silama Prirode, silama koje fizika još nije priznala. Ta nauka nas vodi boljem razumevanju odnosa koji svaku stvar povezuju sa svim ostalima, što nam omogućuje da opazimo Suštinu. Suština je Ječdinstvena Istina, a ona stiče bezbrojne oblike, koji su ogledalo u kojem tragalac ne posmatra otegnutu priču ni predmet kakav bi, na primer, bilo sleñeno drvo čije se grane njišu pod naletima vetra, već posmatra jedan arhetipski svet u kojem podrhtava duša koja svim bićima daje Život.

Svi istinski mistici imali su tu viziju suštine svega, i ona se ispoljava u svim uzvišenim delima genija čovečanstva, u delu jednog Betovena, jednog Pitagore ili jednog Bude, kao i u delima na kojima nema ničijeg potpisa, budući da tvore kariku posve- ćenog prenošenja, legendarnog, proročkog, ili mitskog. Osnovni element tog preno- šenja sastoji se iz herojskih epopeja, čarolijskih pustolovina, često mutnih vizija za čije je razumevanje neophodno napustiti logička merila procenjivanja.

Očigledno, nemoguće je odrediti udeo izmišljenog i udeo istorijske istine u pričama koje treba da održe jedno kadikad i namerno velom obavijeno, katkad i namerno osakaćeno učenje. Poricati sve bez razlike, dakle, isto je tako pogrešno kao i prihvatati pojave kao stvarne. Najbolji pristup prenošenju što nas uvodi u tajne jeste, pustiti da deluje ritam priče kako bi se, s one strane svakog logičkog umovanja, s one strane čudesnog, shvatila poruka.

Verovati ili ne verovati, pitanje je sad! Pogrešno pitanje jer nije posredi ni verovanje ni neverovanje, to su stavovi koji na kraju izlaze na isto, jer su sva verovanja sumnjiva, pa imala pozitivni ili negativni predznak.

Sve razumeti, ništa ne verovati, to beše krilatica Mudraca koji su nam preneli svoja iskustva. Prihvatimo njihov savet, pustimo simbole, legende i mitove da na nas blagotvorno deluju i, da parafraziram Šekspira, priznajmo da su mnoge stvari izmeñu neba i zemlje kadre da očas izazovu našu zbunjenost.

Prema tome, magijom se može smatrati širenje Zakona koji upravlja dejstvom svih energetskih preobražaja, a magom onaj ko razume to širenje, potpomaže ga radnjom, uz koju stoji i inteligencija, i koji otkriva ključ svake istinske posvećenosti u tajne. Taj se ključ prilagoñava gnostičkim magijskim spisima isto tako dobro kao i drevnim egipatskim, grčkim, sumerskim, persijskim ili kakvim drugim Svetim Knjigama. On se prilagoñava kanonima indijskog i budističkog ezoterizma, kao i mazdaističkom predanju i muslimanskom misticizmu, te samim tim omogućava i pristup mitskoj baštini čovečanstva. Taj ključ slikovito prikazuju mitovi i legende. Tumačeći fantastične podvige i herojska dela, slike Ključa bacaju svetlost na poruke Proroka, Mudraca i Svetaca.

Sve Svete Knjige su kao otvoreno oko kojem slike ne mogu promaći. Mitologija isto tako, je poput uha koje osluškuje tu neverovatnu bajku. Da bi se prišlo miitskoj bašti- ni, Treba napustiti razumski um i pustiti da nas vodi isključivo intuicija dopunjena, što treba ponovo podvući, pristankom razuma koje simbolično predstavlja otvoreno oko. Zbog toga kažem da nema magije bez saznajnog zahvatanja učenja mnogih mudraca, raznih spoznaja, različitih metodologija. Što više različitih učenja i naučnih saznanja, to je bogatstvo maga veće. Mnogo je knjiga, i mnogo je dela. Različiti sistemi i paradigme različite preporuke daju, ali ovde budite obazrivi da ne podlegnete prijemčivosti i identifikaciji koje vode u isključivost.

Spoznaja učenjem podrazumeva sveobuhvatnu širinu i sistematičnost. Ali, što je još važnije, spoznaja mora biti kontinuirani procec koji se ne prekida i ne zaustavlja. A najvažnije u spoznaji je intuitivni paralelizam. To znači spoznaju učenjem voñenu intuitivnim uvidom. Kruna spoznaje je kontemplacija spoznatog. Bez promišljanja i razumevanja nema spoznaje. Magija ne poznaje dogme. Niko vam ne sme reći idi tamo, uradi ono, prihvati ovo. Ko vam tako govori prevarant je i varalica.

Šta sam danas saznao?

Ovo je najjednostavnije pitanje u ragovoru sa Sopstvom. Ali dobro pazi na pitanje. Ovo je jedino pitanje koje se postavlja, a da traži odgovor svakoga dana.

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s