541084_278410885627266_1447826441_n

Novac se danas u bankama izdaje kao dug i to je  posledica centralnog bankarstva i bankarstva delimičnih rezervi u isključivo kreditnom sistemu. Zašto isključivo kreditnom? Jer danas nigde u svetu ne postoji mehanizam emisije nekreditnog novca.
Svi koji se pitate od kuda bankama mogućnost da daju kredite treba da shvatite bit procesa stvarnja novca iz ničega i njegovog posuđivanja uz kamatu. Koja su dva principa tu primenjena. Jedan je bankarstvo delimične rezerve, a drugi je emisija primarnog novca centralne banke (koji je sada takođe kredit). Sve je to zakonski legalno, ali je u konačnici prevara i velika ponzi shema za zajednicu.

Bankarstvo delimične rezerve počiva na činjenici da novac položen na račun u banku neće podići svi klijenti banke . Banka može ostaviti samo deo ( cca 14% ) tog novca u trezoru , a najveći deo će plasirati u obliku kredita.
Bit prevare je da se isti novac nalazi i na računu klijenta banke i kod zajmoprimca . Očigledno je da je prisutno više novca nego ga je bilo . To znači da je nova količina novca u stvari krivotvorina i izdata bez pokrića vrednosti . Izdani kredit može završiti na računu druge banke i na osnovu tog depozita , banka sistemom delimične rezerve , može plasirati novi kredit ( novo falsifikovanje ) . Novac se tako u više faza u sumi umnožava do faktora 1/0.14 = 7.14. U Hrvatskoj i Srbiji  je to oko 5. To je plafon koji se može pomeriti promenom stope obavezne rezerve . Premda je ovaj sistem omogućavao da se novčana masa poveća do 714% na principu falsifikovanja , imala je plafon koji je bio neprelazan . Zato su tu dodane centralne banke . Donja tabela pokazuje kako se krivotvori novac iz koraka u korak ( obavezna rezerva je 14% ) . Vidljivo je da suma depozita u iznosu 100 jedinica u konačnici daje dodatnih falsifikovanih 613.99 jedinica . Svi ti novci su nastali jednostavnim principom bankarstva delimične rezerve ( falsifikovani prevarom ) . Krivotvorina ima sve funkcije novca , osim pokriće . Zato i je krivotvorina .
 Broj  Depozit  Rezerva  Plasirani kredit  Suma rezerve Suma kredita
 1 100.00 14.00 86.00 14.00 86.00
 2 86.00 12.04 73.96 26.04 159.96
 3 73.96 10.35 63.61 36.39 223.57
 4 63.61 8.91 54.70 45.30 278.27
 5 54.70 7.66 47.04 52.96 325.31
 6 47.04 6.59 40.45 59.55 365.76
 7 40.45 5.66 34.79 65.21 400.55
 8 34.79 4.87 29.92 70.08 430.47
 9 29.92 4.19 25.73 74.27 456.20
10 25.73 3.60 22.13 77.87 478.33
11 22.13 3.10 19.03 80.97 497.36
12 19.03 2.66 16.37 83.63 513.73
13 16.37 2.29 14.08 85.92 527.81
14 14.08 1.97 12.11 87.89 539.92
15 12.11 1.70 10.41 89.59 550.33
16 10.41 1.46 8.95 91.05 559.28
17 8.95 1.25 7.70 92.30 566.98
18 7.70 1.08 6.62 93.38 573.60
19 6.62 0.93 5.69 94.31 579.29
20 5.69 0.80 4.89 95.11 584.18
.. ..  ..
47 0.09 0.01 0.08 99.92 613.71
48 0.08 0.01 0.07 99.93 613.78
49 0.07 0.01 0.06 99.94 613.84
50 0.06 0.01 0.05 99.95 613.89
51 0.05 0.01 0.04 99.96 613.93
52 0.04 0.01 0.03 99.97 613.96
53 0.03 0.01 0.02 99.98 613.98
54 0.02 0.01 0.01 99.99 613.99
55 0.01 0.01 0.00 100.00 613.99
Centralna banka je prevarna tvorevina kojom se može stvarati novac iz ničega i davati na posudbu bankama i firmama. Zašto je to prevara? Jer novac koji producira centralna banka nema nikakvu vrednost. Zašto nema vrednost? Jer ga centralna banka nije zaradila. Da bi se prikrila prevara, zarada centralne banke se najčešće prenosi u državni proračun. Najveći dobitak od centralnog bankarstva imaju banke. Stvaranjem centralne banke rešen je problem plafona sistema delimične rezerve, a rezultat je mogućnost stvaranja neograničene količine krivotvorenog novca. Prevara se prikriva dodatnim funkcijama centralne banke, kao što su održavanje kursa i „održavanje stabilnosti cena“. Održavanje cena, gde cene u 10 godina porastu 25 do 50%, pokazuje da je ta funkcija neostvariva. Naime, porast cena i dolazi od konstantnog angažovanja sve veće količine kredita i opterećenja privrede troškom kamata koji svake godine postaje sve veći.
Banke se mogu zaduživati kod centralne banke i kredit dalje plasirati. Taj novac se kasnije još multiplicira principom delimične rezerve (tablica gore). Važno je uvideti da za svaki izdati kredit, koji će povećati novčanu masu ide i dug koji je veći za kamate. Tako 100 novcanih jedinica pologa u banku na kraju može napraviti 1000 novcanih jedinica  duga sa kamatama.
Prevaru je lakše shvatiti kad bi objedinili funkciju centralne banke i banaka u jedan posao. Ta firma bi producirala novac iz ničega i davala kredite svima osim državi. Zaradu bi sitnim delom davala u državni budzet, a ostalo za sebe. Dodatno bi obavljala posao održavanja kursa i višim ili nižim kamatama na posudbu krivotvorenog novca regulisala količinu plasiranih kredita. Najnovija praksa ECB-a koja otkupljuje državne obaveznice u ovom kontekstu bi značila da bi u tom ova fantomska firma sama sebi isplaćivala povrat kredita (neke države) i tu državu zadužila još više prema sebi. Time ostvaruje legalan profit na praktično izdavanje novca iz ničega. 
 

Međutim, da bi se dug podmirio potrebno je vratiti kompletan kredit i još kamate. A od kuda dolazi novac za plaćanje kamata? U početku primene isključivo kreditnog sistema novac za kamate može doći iz novčane mase koja je postojala od ranije (realni novac), međutim sa vremenom banke mogu potpuno istisnuti sav realni novac zadržavanjem dela dobiti od kamata. Tada možemo slobodno reći da je sav novac u opticaju ustvari nečiji kredit iza kojeg se krije još veći dug.
Treba dodati da je zbog stalnog povećanja dobara u svetu potrebno povećavati količinu novca da bi oni koji su ta dobra stvorili mogli u sumi imati novčanu zaradu. Može se to reći i drugačije. Svako, ko radi i svojim radom ostvaruje uštedu, je novo nastalu vrednost uspeo pretvoriti u novčanu uštedu. Ustav nam garantuje pravo na rad i zaradu (troškove + neku sitnu uštedu). Ako svi stanovnici jedne države žele u sumi uštedeti i to ponavljati svake godine, tada svake godine treba barem toliko dodate novog novca. Ako to ne bi bilo tako, onda bi iz godine u godinu imali one koji stvaraju uštedu, one koji nemaju uštedu i one koji imaju novčane gubitke. Jasno je da oni sa uštedom i bez nje mogu opstati, a ovi drugi moraju bankrotirati. S time da njihov bankrot nije kraj. Nečiji stalni profita i dalje ima za posledicu novčani gubitak kod nekog drugog, pa i taj pre ili kasnije mora banrotirati.
I onda je jasno da, ako neko svoj kredit vraća zarađenim novcem, a iza tog novca se krije još veći dug, da se taj još veći dug može platiti sa još više zarađenog novca iza kojeg se krije još veći dug. I tako bi mogli u beskraj, da banke u jednom momentu ne stanu izdavati kredite. Novčana zarada je ustvari dolazila od porasta kredita.A koje su posledice korišćenja takvog novca? Posledice su visok profit banaka i preljevanje dobiti u bankarski sektor te inflacija jer limit za kredite nije rast cena, nego mogućnost stavljanja hipoteke. A visok profit banaka ulazi u cenu proizvoda te su svi proizvodi i usluge skupi.Sa ovim znanjem, znamo da i kad neka firma objavi da je imala super profit, to takođe znači da je napravila u globalu još veći dug na drugoj strani.Također i država za otplatu dugova treba deo sredstava iz poreza, što opet ima za posledicu nečijeg još većeg zaduženja. To je dužničko ropstvo.Čovjek se pita: „Čija je to izmišljotina i čemu i kome služi kad privrednici, pojedinci i država nemaju nikakvu korist?“ Da ne ulazim u teorije zavera, vidljivo je da takav isključivo kreditni sistem jedino koristi bankama tj velikim bankarima.

Stoga i nema razloga da se ne mjenja i to što pre to bolje. Zašto o tome i postoji medijska blokada, pa verovatno zbog nečijih interesa. I logično je zaključiti da je medijska blokada (i neobrazovanje u školama) u interesu bankama i bankarima.

Izlaz iz te situacije je u izmjenama zakoma o HNB-u iz 1994.g. kojim se zabranjuje primarna emisija u državni budžet. O potrebi primarne emisije je sam napisao članak.

     Kreditiranje bez multiplikacije novca
    Podizanjem obavezne rezerve preko 50% se može rešiti stvaranje multiplikacije novca te se tada neće javljati veća ponuda novca nego što ga ima, ali se ne rešava nedostatak realnog novca u državi. Sveobuhvatno rešenje je u monetarnoj reformi kojom se monetarna vlast (nad izdavanjem novca) vraća državi. Da 50%-tna obavezna rezerva ne izaziva multiplikaciju novca u opticaju vidi se iz donje tablice. Suma izdanih kredita ne prelazi iznos rezerve u banci. U opticaju prividno imamo 199,95 kuna od kojih je 99.95 kuna kredit (novac koji ne postoji), ali je u istom iznosu položena rezerva te je kredit potpuno pokriven rezervom. Ako je položeni novac vremenski vezan (datumom izlaska ulaganja), tada se u istom vremenu ne može pojaviti više novca nego što ga ima.
 Broj  Depozit  Rezerva  Plasirani kredit  Suma rezerve Suma kredita
 1 100.00 50.00 50.00 50.00 50.00
 2 50.00 25.00 25.00 75.00 75.00
 3 25.00 12.50 12.50 87.50 87.50
 4 12.50 6.25 6.25 93.75 93.75
 5 6.25 3.13 3.12 96.88 96.87
 6 3.12 1.56 1.56 98.44 98.43
 7 1.56 0.78 0.78 99.22 99.21
 8 0.78 0.39 0.39 99.61 99.60
 9 0.39 0.20 0.19 99.81 99.79
10 0.19 0.10 0.09 99.91 99.88
11 0.09 0.05 0.04 99.96 99.92
12 0.04 0.02 0.02 99.98 99.94
13 0.02 0.01 0.01 99.99 99.95
14 0.01 0.01 0.00 100.00 99.95
    Kada imamo visoku obaveznu rezervu (50%) tada se ne može pojaviti više kredita nego što uopste ima novca, a samim time i banka ne može multiplicirati novac te na osnovu fiktivne multiplikacije zahtevati višestruki profit u istom vremenu. Smanjenje profita u odnosu na emitovani novac u državi je bitno jer država nakon provođenja reforme monetarnog sistema može emitovati od 3,5 do 5% novog novca svake godine i stoga je normalno da banke i gospodarstvenici ne mogu fiktivnom multiplikacijom novca stvoriti više novčane dobiti jer nje jednostavno nema (država nije emitovala). To je onaj fenomen koji se slikovito naziva napuhani balon od sapunice, a koji vodi u inflaciju i dužničku krizu.
    Evo i tablice kalkulacije profita banke kada je postavljena visoka obavezna rezerva:
Iz grafikona je vidljivo da je pokriće uvek veće od kredita te da nema multiplikacije novca. Zarada banke je naravno zbog toga niska. Međutim, slobodnog novca uvek ima manje jer se prebacuje u obaveznu rezervu. Izostanak emisije novca kao duga koji bi povećao ponudu novca nije problem jer država može emitovati novac bez duga (3,5.. 5% od novčane mase) i pokriti deficit proračuna te prestati sa nepotrebnim zaduživanjem. Više o profitu banke imate u članku „Profit banke„.

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

4 responses »

  1. Leta kaže:

    We are a bunch of volunteers and opening a new scheme in our community. Your web site provided us with useful info to work on. You’ve performed an impressive process and our whole community will probably be grateful to you.

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s