ZAVISNOST OD ŠEĆERA

Kratka Istorija Šećera

Prvobitno, ljudi su žvakali sirovu šećernu trsku da bi se zasladili. Indijci su otkrili kako da kristališu šećer za vreme Gupta dinastije 350 Nove ere. Šećerna trska je poreklom iz tropske Južne Azije i jugoistočne Azije.

Indijski mornari, su širili šećer raznim trgovačkim putevima a Budistički monasi su metode kristalizacije šećera preneli u Kinu oko 600 godine. Već u 7 veku Kina uspostavlja kultivaciju šećerne trske. Šećer vrlo brzo postaje osnovni dodatak pri kuvanju i dezertima. Godine 1792 cena šećera je skočila u Velikoj Britaniji pa su Kompanije Istočne Indije pozvane da pruže pomoć da istu smanje.

Rane metode rafiniranja uključivale su brušenje ili lupanje šećerne trske kao način ekstrakcije soka, zatim kuvanjem istog ili sušenjem na suncu da bi se dobila materija slična sljunku. Sanskritska reč za šećer (sharkara) takođe znači „šljunak“ ili „pesak“. Slično tome, Kineski termin je „šećer šljunka“, koji zapad zna kao „šećer“ , „stoni šećer“ .

Stari Grci i Rimljani su znali za šećer ali pre svega kao uvozni lek, a ne hrana. Na primer , „Pedanius Dioscorides“ je u 1 Veku (Nove Ere) napisao: „Postoji nek vrsta skamenjenog meda nazvanog šećer pronađenog u Indiji i Arabiji, po sastavu sličnog soli, dovoljno krt da se zdrobi zubima. Dobro se rastvara u vodi , dobar je za creva i stomak, uzet kao piće pomaže pri bolovima bešike i bubrega“.

Krstaši su u povratku doneli šećer u Evropu posle kampanje u Svetoj Zemlji, gde su naišli na karavane koji su nosili „slatku so“. Rano u 12 Veku, Venecija je u nekim selima u blizini Tira postavila neke plantaže za proizvodnju Šećera i dalji izvoz u Evropu, gde je sem meda bio jedini dostupan zaslađivač. Hroničar Krstaškog Rata „Vilijem od Tira“, u drugoj polovini 12. veka, opisao ga je kao „veoma neophodnog za upotrebu i zdravlje čovečanstva“.

Ključni problem u proizvodnji šećera je bila veoma visoki zahtevi u pogledu radne snage, kako za uzgoj tako i za samu preradu. Zbog velike težine sirove šećerne trske, transport iste je bio skup, naročito kopnom, tako da je svaka plantaža morala da ima svoju fabriku. U njima se šećerna trska gnječila, zatim kuvala, u procesu koji je bio težak i koji je zahtevao mnogo vremena. Na kraju kad je obrađen i koncentrisan, šećer je imao veoma visoku vrednost. Obzirom na vrednost kao i to da Evropljani nisu hteli da rade teže poslove od supervizora na tim plantažama, rešenje je bilo da se dovedu robovi iz Afrike.

U avgustu 1492, malo pre njegovog putovanja ka Novom Svetu, Kristofer Kolumbo se zaustavio u Gomeri (Kanarska Ostrva). Svrha posete je bila da se pokupi Vina i Vode za putovanje, nameravajući da se zadrže 4-dana. Medjutim, zbog ljubavne romanse sa guvernerkom ostrva, ostao je ceo mesec. Kada je konačno otplovio, između ostalog, bilo je i šećerne trske, koja je prva stigla do novog sveta. Obzirom da je reč o mornarima, nagoveštaj da se rum dobija od šećerne trske procesom fermentacije i destilacije.

Portugalci su odneli šećer u Brazil. Do 1540 ostrvo Santa Katalina je imalo 800 mlinova šećerne trske a severna obala Brazila, Demarara i Surinam su imali još 2000. Otprilike 3000 mali šećerana je izgradjeno pre 1550 dog. u Novom Svetu (Americi).

Posle 1625 Holanđani odnose šećernu trsku iz Južne Amerike na Karipska Ostrva, gde je gajena od Barbadosa do Devičanskih ostrva. Cene su vremenom opadale kako je proizvodnja rasla i nekad dostupan samo bogatim, šećer je postao sve češći među siromašnima. Afrički robovi su postali glavna radna snaga plantaža, kako su se pokazali relativno otpornima na malariju i žutu groznicu. Evropske bolesti, kao što su male boginje, smanjile su broj lokalnih Indijanaca, pa su Afrički robovi bila logična alternativa. Britanska Zapadna Indija je uvezla 4 miliona robova, a na kraju robovlasništva ostalo je svega 400.000.

Evropskom kolonizacijom Amerike, Karibi su postali najveci izvor šećera u svetu. Ta ostrva su pomoću robovske radne snage mogla da se snabdevaju šećernom trskom i proizvode šećer po drastično nižim cenama od uvoznih sa Istoka. Zbog toga ekonomija čitavih ostrva bile su bazirane na proizvodnji šećera. Do 1750 Francuska kolonija pod nazivom Sen Domingo (kasnije nazvane Haiti) je postala glavni proizvođač šećera u svetu. Jamajka je takođe bila jedna od najvećih proizvođača. Šećerane su podstakle potražnju za radnom snagom, pa su između 1701. i 1810. godine, brodovi sudoveli skoro milion robova da rade na Barbadosu i Jamajci.

Tokom 18. veka šećer je postao izuzetno popularan. Britanija, na primer, je konzumirala 5 puta više šećera 1770 nego 1710. Do 1750 šećer je premašio žitarice kao „najvrednija roba u evropskoj trgovini, čineći petinu svih evropskih uvoza i u poslednjim decenijama veka 4 petine šećera je došao iz Francuskih i Britanskih kolonija.“ Povećanje potražnje i proizvodnje su bile uslovljenje zbog promene u ishrani Evropljana. Npr. počeli su da konzumiraju džemove, slatkiše, čaj, kafu, kakao, prerađenu hranu i druge slatke namirnice u mnogo većem broju. Reagujući na ovo povećanje, ostrva su iskoristila situaciju i proizvodila još više šećera. Proizvodila su 90% šećera koji su konzumirali zapadni Evropljani.

Vremenom su tražili načine da povećaju proizvodnju još više. Npr. počeli su da koriste više đubreta, razvijali su naprednije Šećerane i mlinove, počeli su da koriste bolje vrste šećerne trske. U 18. veku najuspešnije su bile Francuske kolonije, naročito Sen Domingo, gde je bolje navodnjavanje, mehanizacija, zajedno sa koncentracijom novih vrsta šećera povećala profit.

Šećerna trska je brzo iscrpljivala tlo pa su tražena veća ostrva sa svežijom zemljom u 19. veku. Proizvodnja je i dalje pratila potražnju. Kuba je u 19. veku postala jedna od najbogatijih zemalja Kariba, obzirom da je većinu čine ravnice (3 četvrtine) pogodne uzgoj šećerne trske, uz mehanizaciju i moderne načine obrate, parnih mašina, produktivnost je konstantno rasla.

Posle Brazila, proizvodnja šećera se raširila na druge delove Južne Amerike, Afrike, Australije.

Dejstvo Šećera na Organizam

Obrađeno beli šećer je zarazna „hemikalija“. Obrađeni šećeri kao što su beli, u prahu, braon, melasa, pa čak i med imaju neke ili sve svoje hemijske veze razložene do osnovnih komponenata zbog samog načina obrade. Obrađeni šećeri se vrlo lako i brzo apsorbuje u telu. Obrađeni šećeri i ugljeni-hidrati, koji se pretvaraju u šećer, uzrokuju porast nivoa insulina u krvi. To takođe podiže nivo endorfina, prirodnog „podizača“ raspoloženja.

Kontinuirano uzimanje velikih doza šećera i ugljenih hidrata, vremenom, dovode do toga da mozak smanjuje proizvodnju endorfina i samu prisutnost istih u organizmu. Nedostatak istih dovodi uzrokuje blagu do duboku depresiju.

Da bi održao potreban nivo endorfina u mozgu, osoba mora da pojede više šećera i/ili ugljenih hidrata da bi izašla iz depresije i održala normalno raspoloženje. Ovo stvara začarani krug zavisnosti, slično alkoholizmu.

Fizički, telu je data velika doza šećera koja odlazi direktno u krvotok. Odgovornost organizma je da održava normalnu koncentraciju šećera pa reaguje ubacivanjem velike doze insulina. Inslin pokušava da neutrališe šećer delujući kao „spuštač“. Efekat šećera na telo je kratkog daha i prestaje u roku od sata za razliku od insulina koji je prisutan mnogo posle „neutralisanih šećera“. Ovo opet izaziva drugi set raspoloženja. Ovaj put raspoloženje je slično depresiji. Fizički letargija stupa na scenu, pa osoba opet poseže za šećerom da bi osećala bolje.

U zaključku, po prestanku uzimanja ili dejstva šećera dva hemijska razloga uslovljavaju depresiju: Preasićenost Insulinom koji deprimira kompletan organizam i nedostatak endorfina. Nastavak zloupotrebe organizma na ovaj način može da izazove fizičke i/ili mentalne probleme poput dijabetesa i nekih bipolarnih poremećaja.

Razlika između fruktoze koja prirodni šećer u voću i obrađenog šećera je u tome da su hemijske veze u fruktozi netaknute. Time organizmu treba više vremena da iste razloži. Kako telo razlaže šećere, vremenom otpušta umerenu dozu šećera. To daje kontinuiranu energiju i blago podiže raspoloženje.

Da bi ste prekinuli začarni krug zavisnosti od obrađenog šećera, možete da koristite fruktozu, prirodan voćni šećer, blagom tranzicijom. Prirodni šećeri nisu toliko potentni kao obrađeni. Nedostatak koncentrisane „slatkoće“ u prirodnom voću uzrokuje da ljudi favorizuju veštačke zaslađivače i obrađene šećere.

Prednosti voća nad obrađenim šećerima je da telo ne mora toliko naporno da radi na kontroli raspoloženja i neraspoloženja. Telo nije zavisno od hemikalija u šećeru, pa ovo smanjuje rizik da dođe do „predoziranja“.

Advertisements

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

2 responses »

  1. Lilly Tatic kaže:

    Reblogged this on фбр монитор and commented:

    Za one neobaveštene treći svetski rat je uveliko počeo: Anglo-američka Imperija je neprekidno u ratu u raznim delovima sveta, naoružava se intenzivnije nego ikad; njena dominacija je dovedena u pitanje prvi put za poslednjih četiri stotine godina, a kako kažu istoričari, nijedna Imperija do sada nije dobrovoljno prihvatila gubitak dominacije. Kad ovome dodamo oružje kojim ova Imperija raspolaže, eto objašnjenja za to opsesivno osećanje da smo na ivici vojne kataklizme. Unazad gledano, i kao metafora ove tragedije, stoje izgradnja i upotreba atomske bombe. Sad izgleda da su tada ljudi stupili na stazu bez povratka. I pošto je istorija puna misterija, kao za inat, u ovakvom trenutku se cela Civilizacija iskazuje maltene kao dijabolična zavera protiv života: nepovratno su zagađeni vazduh i voda, presušuju izvori energije, probušen je ozonski omotač, prave se eksperimenti za genetske modifikacije ljudi, a o kataklizmi više ne govore “zanesenjaci” i “budale” nego naučnici i eksperti.

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s