bildeRusija poseduje najveće rezerve energije i mineralnih izvora na svetu. I Aziji i Evropi trebaju ti izvori. U sledećim decenijama Rusija će biti ne samo nezamjenjiv izvor energije i minerala za svetsku ekonomiju, nego i središnji logistički koridor za ekonomije Azije i Evrope.

Zašto nam treba Rusija?

nakon sastanka s Putinom, Eckhard Cordes, čelnik vrlo uticajnog Istočnog odbora nemačke poslovne zajednice i bivši izvršni direktor Metroa, izjavio je: „Nadamo se da će Evroazijska unija biti spoj između EU i azijskih tržišta.“ Rekao je da bi projekt EAEU i priključenje Rusije WTOu trebali biti dodatni razlozi za intenziviranje trgovačke i ekonomske saradnje između EU i Rusije i njenih partnera iz EAEU.

Cordes je zahtevao da pregovori između EU i Rusije o sporazumu o slobodnoj trgovini počnu bez daljnjih odgađanja.

Alexander Rahr je ruski stručnjak iz Nemačkog društva za inostranu politiku u Berlinu.

Nakon trosatnog sastanka s Putinom, Rahr je apelovao na nemačku vladu i EU u celini neka ne podcenjuju buduću važnost EAEU-a.

Putin želi da projekt EAEU bude orijentisan i prema EU i prema Kini, rekao je Rahr. Ali ako EU suoči Rusiju s nemogućim uslovima uzajamne ekonomske saradnje i integracije, Rusija će se okrenuti Aziji, novom gravitacijskom centru svetske ekonomije.

Rahr je upozorio Evropljane da ne otpisuju tu geoekonomsku mogućnost kao ruski blef.

Kako bi Nemačka zadržala svetsko vođstvo u tehnologiji, potreban joj je siguran pristup ruskim izvorima energije i sirovinama na temelju dugoročnog strateškog partnerstva s Rusijom.

Dok su globalno usmerene evropske kompanije već prihvatile tu činjenicu, nekolicina vlada EU, ne zbog razumljivih istorijskih zamerki, još uvek odugovlači.

Evropi ističe vreme za odluku da se istinski posveti svom odnosu s Rusijom.

Rahr je i politički naučnik i realpolitičar. Naslov njegove poslednje knjige je programski: „Hladni prijatelj – Zašto nam treba Rusija“.

On jasno vidi da se Rusija nužno mora modernizovati i liberalizovati.

Ali smatra da upravo prigodno insistiranje EU da Rusija precizno usvoji zapadnoevropski model liberalno- demokratske „dobre vladavine“ nije način unapređenja modernizacije i liberalizacije Rusije.

Rusko okretanje Aziji na račun saradnje s Evropom sigurno bi bilo štetno za središnje strateške interese EU.

Stoga bi bila pogreška istorijskih dimenzija kad bi Evropa propustila ekonomske i političko-strateške mogućnosti koje proizlaze iz istinskog partnerstva s Rusijom i EAEU.

Vremenski raspon u kojem je Putin najmoćniji čovek u Rusiji bliži se onome Leonida Brežnjeva koji je vladao Sovjetskim Savezom od 1964. do 1982.

Brežnjevljevo je razdoblje bilo doba „stabilnosti i stagnacije“ za kojim su usledile nemirne godine Gorbačova i raspad Sovjetskog Saveza 1991. godine.

Putin je stabilizovao Rusiju nakon haotičnih 90-ih, ali poslednjih godina stagnacija sve više zahvata Rusiju. Postotak glasova za Putina je niži nego na predsedničkim izborima 2004., kad je dobio 71 posto.

Putin je predsednik stranke Ujedinjena Rusija. Na izborima za Dumu u 2011. Ujedinjena Rusija izgubila je otprilike 10 miliona glasova u odnosu na izbore 2007. Stranka još uvek ima komotnu apsolutnu većinu u Dumi, ali veliki gubici pokazatelj su nezadovoljstva u Rusiji.

Građanske frustracije

Frustracija raste na oba kraja ruskog društva: među visokoobrazovanom i prilično prosperitetnom srednjom klasom i socioekonomskim „gubitnicima“: niskokvalifikovanim radnicima, penzionerima i ljudima s prostranih ruskih seoskih područja.

Potonji su glasacko telo ultranacionalistickog i ksenofobicnog LDPR-a Vladimira Žirinovskog i Komunističke partije pod vodstvom Genadija Zjuganova, koji su zajedno osvojili 32% glasova na izborima za Dumu.

Nakon izbora za Dumu došlo je do niza velikih demonstracija u Moskvi i drugim velikim ruskim gradovima.

Demonstranti tvrde da se na izborima odigrala široko rasprostranjena prevara s glasovima i proglašavaju „Putinov sistem“ autokratskim i korumpiranim.

Nosilac ovih protesta je ruska urbana srednja klasa – frustrirana uobičajenom dominacijom Kremlja nad političkim životom poznatom kao sistem „suverene demokratije“. Ruska srednja klasa jednako je frustrirana samovoljom državne birokratije, endemskom korupcijom i nesposobnim pravosudnim sistemom.

Iako ovi protesti odražavaju frustraciju javnosti, oni nisu politički pokret: nema tu ni harizmatičnog vođe ni suvislog programa.

Svako poređenje s „obojenim revolucijama“ u drugim postsovjetskim zemljama čini se promašenom.

Ni jedan ozbiljan politički činilac u Rusiji ne želi destabilizaciju zemlje. Razlog je očit: u 20. veku Rusija je doživela i previše nasilnih rascepa.

Nadalje, prosečni je Rus veliki domoljub i ne želi videti Rusiju oslabljenu u geopolitičkom smislu.

Razgovarajući s prijateljima u Rusiji, nože se steći utisak da je Putinova ekonomska i politička stabilizacija Rusije koja je usledila nakon haotičnih 90-ih još uvek na visokoj ceni.

Ali sada se srednja klasa zasitila statusa quo i želi više: modernizaciju države, transparentnu i odgovornu državnu birokratiju i jačanje građanskog društva. Srednja klasa želi istinske političke reforme.

Nužnost reformi

Da li je Putin shvatio poruku?

Postoje neki pokazatelji da će preduzeti više od kozmetičkih političkih reformi. Na svojoj web stranici Putin kritikuje rusku državu zbog „težnje preteranoj represiji“ koja „potkopava društveni moral“ i poziva na „odgovornost“ državnih organa prema narodu.

Prelazak s reči na dela je uklanjanje Vladislava Surkova, intelektualnog arhitekte sistema „suverene demokratije“ i sive eminencije predsedničke administracije od 1999. do 2011. godine.

Surkov je pomeren na formalno višu, ali manje uticajnu funkciju zamenika premijera.

Drugi pokazatelj je kandidatura Mihaila Prohorova na predsedničkim izborima. Prohorov je 44-godišnji biznismen milijarder.

Čini se da je Putin shvatio da nema načina da se Rusija izvede iz trenutne stagnacije ako prevladaju „tradicionalne“ državno-upravljačke i birokratske metode.

Rusiji trebaju tehnološke inovacije u sklopu njene industrijske osnove i tehnološki konkurentno malo i srednje preduzetništvo.

Rusija treba maksimalno iskoristiti svoj dobar naučni i obrazovni sistem. Rusiji treba sveobuhvatna modernizacija koja je nemoguća bez političke reforme i liberalizacije.

Politička reforma i liberalizacija nisu samo od vitalne važnosti za unutrašnju političku stabilnost Rusije, nego i za njen spoljnopolitički položaj.

Rusija mora naći novo mesto u multipolarnom svetskom sistemu u kojem se Azija uspinje i u ekonomskom i u strateškom smislu.

Kako bi ostala nezavisan i značajan činilac u multipolarnom svetskom sistemu, Rusija je prisiljena preduzeti nove spoljnopolitičke inicijative koje nužno moraju biti skoncentrisane na ekonomiju.

Ruska tradicionalna, imperijalno usmerena spoljna politika „čvrste ruke“ naprosto je postala nerealna u sadašnjoj svetskoj situaciji.

I Kina i Indija imaju oko 1,3 milijarde stanovnika. U roku od jedne do dve decenije Kina će imati najveću ekonomiju na svetu.

Indija neće mnogo zaostajati. Evropa trenutno grca u ozbiljnim problemima, ali tehnološka snaga EU s približno 500 miliona stanovnika i dalje postoji.

Sjedinjene Države s 310 miliona građana verovatno će se ekonomski oporaviti u sledećoj deceniji.

Rusija je zemlja s najvećom teritorijom na svetu, ali u odnosu na njenu veličinu broj stanovnika je prilicno mali: 142 miliona.

Budućnost u nastajanju

Rusko rukovodstvo donelo je odluku o stvaranju „jedinstvenog ekonomskog prostora“ u Evroaziji koji bi obuhvatio Rusiju i susedne zemlje koje su prethodno pripadale Sovjetskom Savezu.

Nova regionalna ekonomska zajednica trebala bi imati dovoljnu vlastitu težinu da predstavlja jedan „pol“ svetske ekonomije zajedno s azijskim divovima Kinom, Indijom, Japanom i regionalnim ekonomskim savezom ASEAN, kao i EU-om, SAD-om i Brazilom.

Inside Putin's Ambitious Push To Modernize The Russian Military

Putin je 2011. objavio članak u listu Izvjestija s programatskim naslovom „Novi integracijski projekt za Evroaziju: Budućnost u nastajanju“.

Napisao je: „Predlažemo model jakog nadnacionalnog entiteta [u Evroaziji] koji bi bio u stanju sačinjavati jedan od polova današnjeg sveta.“

Međunarodni mediji gotovo nisu ni primetili da je 2011. osam bivših sovjetskih republika potpisalo sporazum o zoni slobodne trgovine u Sankt Peterburgu.

Popis potpisnika uključuje Rusiju, Belorusiju, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Armeniju, Moldaviju i Ukrajinu.

Neke ključne robe poput nafte, prirodnog gasa, metala i nekih poljoprivrednih proizvoda još su izuzete iz sporazuma o slobodnoj trgovini, ali on je važan prvi korak prema transnacionalnom ekonomskom prostoru u Evroaziji.

Meka verzija ex SSSR-a?

Sledeći je korak nastupio mesec dana kasnije: 18. decembra 2011. u Moskvi je potpisana deklaracija o osnivanju Evroazijske ekonomske unije (EAEU) između Rusije, Belorusije i Kazahstana.

EAEU nije samo zona slobodne trgovine, nego carinska unija, što znači zajedničku tarifnu politiku prema trećim zemljama, kao i ukidanje ulagačkih, radnih i valutnih ograničenja između zemalja članica.

EAEU je regionalna ekonomska zajednica čija bi dubina integracije približno odgovarala onoj Evropske ekonomske zajednice (EEZ) 60-ih i 70-ih.

To potvrđuje i činjenica da će, slično Evropskoj komisiji u Briselu, u Moskvi biti utemeljena nadnacionalna Komisija EAEU kako bi koordinirala ekonomsku integraciju između država članica.

Neki posmatrači gledaju na projekt EAEU ili kao na neoimperijalni pokušaj Rusije da uspostavi „meku verziju“ bivšeg Sovjetskog Saveza ili, u drugom slučaju, kao uzaludan pokušaj oživljavanja zamrle „Zajednice nezavisnih država“ (ZND) koja je stvorena 1991., ali nikada nije stekla stvarni značaj.

Trebalo bi biti prilično očito da EAEU nije ništa od navedenoga. Ona je u prvom redu ekonomski projekt. Belorusija, Kirgistan, Tadžikistan, Armenija, Moldavija ili Ukrajina, što se toga tiče, imaju prevladavajući interes za jedinstveni ekonomski prostor u Evroaziji.

Oni zavise o ruskom tržištu za svoje izvozne proizvode. Oni zavise o ruskim ulaganjima i o ruskim zalihamaenergije.

Kopneni most

Primarni motiv Rusije je geoekonomski na polju globalne ekonomije. Rusiji treba jedinstven ekonomski prostor koji može poslužiti kao protivteža drugim ekonomskim velesilama, pre svega u Aziji i EU.

Svetski ekonomski proboj projekta EAEU podvlači činjenica da se, samo mesec dana nakon osnivanja EAEUa, Rusija pridružila Svetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO). Priključenje WTO-u znači da se Rusija oseća dovoljno sigurnom da se može nositi s globalnom ekonomskom konkurencijom.

Rusko pridruživanje WTO-u nastupilo je tačno deset godina nakon kineskog.

Tokom te decenije ekonomski i politički uspon Kine dodatno se ubrzao, a njen se globalni položaj – ekonomski i strateški – učvrstio.

Centar za ekonomska i poslovna istraživanja u Londonu objavio je prognozu krajem 2011. nakon što je Brazil zamenio Britaniju na mestu šeste najveće ekonomije u globalnom poretku.

Londonski institut predviđa da će ruska ekonomija preteći i britansku i francusku ekonomiju do 2020.

EAEU kao „protivteža“ azijskim ekonomskim teškašima i EU?

Nije li to pomalo ishitrena pretpostavka?

Ne nužno: Rusija poseduje najveće rezerve energije i mineralnih izvora na svetu. I Kazahstan je velika zemlja s obilnim energetskim i mineralnim izvorima.

I Aziji i Evropi trebaju ti izvori. U sledećim decenijama EAEU će biti ne samo nezamjenjiv izvor energije i minerala za svetsku ekonomiju, nego i središnji logistički koridor za ekonomije Azije i Evrope.

Cevovodi, železničke linije i autoputevi dopuniće morske rute između Azije i Evrope.

EAEU će sačinjavati transkontinentalni „kopneni most“ između Azije i Evrope. Stoga je EAEU u geoekonomskom smislu održiv projekt.

Advertisements

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s