by 

“… Никада немојте мислити да већ све знате. И ма колико вас високо ценили, имајте храбрости да себи кажете: ја сам незналица. Не дозволите да гордост овлада вама. Због ње ћете, можда, бити упорни и тада када је потребно прихватити туђе мишљење. Због ње ћете одбити неки користан савет и другарску помоћ.” – И.П. Павлов

“Храброст је када чините оно чега се бојите. Не може бити храброст ако се не бојите!”
Eddi Rickenbacker

Слика

Прва ствар је расписивање референдума. Елементарно је право онога ко ће поднети највеће последице неке одлуке, да буде питан пре него се одлука донесе. За мене, онај ко се не руководи овим принципом нема право да себе приказује као било чијег представника (осим сопствених интереса).

Пре референдума, минимум три месеца, текст (предлога споразума – прим. дрп) би био доступан свим грађанима Србије на јавну расправу, уз формирање комисије (чији би рад такође био јаван) која би одлучивала шта треба а шта не укључити у стратегију. Сам референдум би био организован на територији Србије, уз омогућавање свим заинтересованим не територији Косова и Метохије да гласају (организација гласања по општинама које пристану да организују гласање, организовање превоза за људе који желе да гласају а нису у могућности то да ураде у свом месту боравка…).
На листићу за гласање би била представљена стратегија за случај гласања ЗА независност Косова, и у случају гласања ПРОТИВ, а као гарант реализације испод стратегије би се потписали премијер и председник Републике Србије.Јасно би било назначено да након овог изјашњавања, следећих десет година то питање не би могло да буде покренуто.
А одмах по објављивању резултата све државне институције би кренуле у остваривање зацртане стратегије.

Мој предлог стратегије је следећи:
У случају да већина грађана одлучи да Косово и Метохија више не буду у саставу Државе Србије – Државни врх започиње директне преговоре са представницима власти у Приштини. Са наше стране понуда би била да држава Србија покрене промену Устава Републике, призна “републику Косово”, и на тај начин јој омогући пријем у УН, одблокира приступање разним организацијама и саветима у Европи и Свету, и омогући нормализацију односа. Заузврат Република Србија би требала да инсистира на испуњењу пет захтева:
1.) Омогућавање Српском становништву, које живи у четири општине на северу Косова и Метохије, изјашњавање на референдуму о прикључивању Републици Србији, по основу права на отцепљење које је признала “републици Косово”.
2.) Гаранције (које би осим две државе морале да потпишу и светске силе које тренутно имају највеће интересе на територији Косова: Америка, Немачка, Велика Британија), о заштити преосталог српског становништва од било које врсте прогона или присилног исељавања, и мирну интеграцију у нову државу.
3.) Гаранције (које би осим две државе морале да потпишу и светске силе које тренутно имају највеће интересе на територији Косова: Америка, Немачка, Велика Британија), о заштити српског културног добра на простору Косова, и неометан приступ свим српским светињама православним верницима.
4.) Омогућавање повратка свих лица расељених са простора Косова и Метохије на своје приватне поседе, уз међусобан договор о року до ког би то морало да се заврши, чије би се пробијање сматрало чином непријатељства према суседној држави.
5.) Отварање расправе, уз посредовање међународних институција, о надокнади за губитак имовине Републике Србије на територији Косова и Метохије.

Прве четири тачке су кључне. Мислим да постоји реална шанса да се остваре, и на њима би морало да се инсистира.

У случају да већина грађана одлучи да Косово и Метохија остану у оквиру Државе Србије – Државни Врх се обавезује на следеће кораке:
1.) Прекид свих директних преговора са нелегално изабраном „Владом Косова“.
2.) Проглашавање Косова и Метохије територије под окупацијом.
3.) Заштита свих преосталих Срба на територији која више није под контролом органа Републике Србије, на следећи начин:
“Србима који остану на својим огњиштима биће саветовано да прихвате документа сепаратистичких институција, да плаћају комуналије и дажбине… Срби са Косова и Метохије не смеју бити доведени у положај талаца; они нису криви за стање у којем се налазе, због тога на њих не сме да падне терет борбе за очување те покрајине у саставу Србије.“;“ Такође, Србија ће се обавезати да им пружи сву правну помоћ и стручну подршку у споровима који ће бити поведени против албанске парадржаве, везано за одштетне захтеве због убистава чланова породице, пљачке имовине и свих других злочина за које је та „држава“ одговорна.“;“ Другима, онима који одлуче да напусте своје домове и населе се на територији остатка Србије – држава ће помоћи збрињавањем на ненасељеним или слабо насељеним подручјима, откупљујући стамбене објекте и земљу од садашњих власника.“ (Драгослав Павков, „Пролетери-3“, 2013).
4.) Покренуће се дипломатска офанзива које би требало да се одвија на три колосека:
А.) Представљање платформе описане у тачки седам испред СБ УН, инсистирање да се под њеним покровитељством одвијају сви даљи преговори, и јасно одређивање да је Република Србија беспоговорно за дијалог и решење проблема мирним путем.
Б.). Након референдума дати рок од месец дана свим дипломатским представништвима да процене да ли постоји реална шанса, и под који условима би Србија могла да добије подршку за своју политику од свих земаља са којима имамо дипломатске односе. Затим, на основу извештаја, одлучити се за дипломатску акцију која би требала да иде у следећем правцу – Са земљама које тренутно врше окупацију Косова и Метохије и које их подржавају у томе; отворити преговоре о предусловима прекида окупације, начину заштите Српских интереса на Косову и Метохији, и евентуалној промени њихове стратегије и понашања према Србији.
Са земљама које подржавају Србију, а представљају озбиљан међународни фактор (пре свега земље БРИКС-а), „помоћ за покретање или форсирање уништене индустрије, као и дипломатска и војна подршка у случају да се ситуација на самом Космету искомпликује нападом на незаштићене тамошње Србе“ (Драгослав Павков, Пролетери-3, 2013.)
Неутралне земље придобити на своју страну, водећи рачуна да се превише снаге не распе на превише страна, прве две групе су приоритет, задња – само у случају да се без превише напора може добити подршка.
В.) Искористити сва расположива дипломатска средства да се на државе које су признале “Косово” изврши притисак да повуку признање (бојкот робе и услуга, признање и подршка сепаратистичким покретима у њиховој земљи…).
5.) Генералштабом Војске Србије задужити да изради дугорочну стратегију опоравка и јачања војне спремности државе. Преусмерити део средстава из буџета (уз, рецимо, продају некретнина које су још увек под војним власништвом, а које војска практично не користи) за побољшање техничке опремљености војске, са посебним освртом на ПВО. Разрадити више тактичких решења узимајући у обзир ситуацију на терену. Стационирати на граници са окупираном територијом јединице за брзо дејство, спремне да реагују на сваки покушај напада на становништво Косова и Метохије које признаје Србију као своју државу.
6.) Искористити сва средства ради дестабилизације незаконите „Владе Косова“. Искористити рад јавних и тајних служби ради прикупљања инкриминишућих података и њихов пласман у јавност. Подршка свим становницима Косова и Метохије који делују противно интересима „Владе Косова“. Коришћење свих расположивих средстава, преко медија, интернета до штампаних гласила за ширење и презентацију исправности става Државе Србије.
7.) Припремити платформу на основу које би почели преговори о реинтеграцији албанског становништва са територије Косова и Метохија у уставно – правни поредак Републике Србије.

Следи мој предлог платформе који се базира на неколико претпоставки:

1. Народ Србије ЖЕЛИ трајно решење „Косовског проблема“ – уколико ово није тачно, сво ово писање ничему не служи.
2. Не може се добити „нешто“ за „ништа“ – унапред се мора знати да компромис значи да ОБЕ стране морају да уступе део својих интереса, уколико се то не признаје погледати под тачком један.
3. Међусобно оптуживање, расправа „ко је први почео“, и „ко је кога више оштетио“ су беспредметне и контрапродуктивне, и треба их избегавати и кад нека страна има права да се осети оштећеном и када нема.
Изглед платформе је само оквир, нисам довољно стручан да га уобличим на правно и дипломатски исправан начин, то бих оставио стручнијим, али ћу навести неке основне принципе за које мислим да су  минимум који је прихватљив за све стране у разговору (укључујући и међународни фактор):
У оквиру ширег решења (у које сада нећу да улазим), у Држави Србији би се изједначила права и обавезе Срба и Албанаца, Држава Србија би амнестирала све који су учествовали у раду паралелних институција „ Државе Косово“, и омогућила им да поштено конкуришу за запослење у адекватним институцијама Државе Србије, када се врате на територију Косова и Метохије.Сви који су извршили злочине, а који се не могу довести у везу са одлукама тзв. Владе „Државе Косово“, биће процесуирани у складу са законом Државе Србије. Држава Србија би се обавезала на одређену новчану и материјалну помоћ народу који живи на територији Косова и Метохије, која би била под строгим надзором посебно формираних комисија.
Свим међународним институцијама и компанијама које су у међувремену потписале уговоре са тзв. Владом „Државе Косово“, биће призната права и обавезе из уговора, чије ће извршавање преузети Држава Србија, чим прођу контролу стручних тимова, састављених од стручњака из оба народа, а чији ће задатак бити да заштити државу од штетних уговора.
Држава Србија се обавезује да ангажује све своје службе у сврху заштите свих становника Косова и Метохије, поштујући принцип једнакости пред законом.
Платформи би се могло још што-шта додати, али мислим да је за овај први пут ово сасвим довољно.

Референдум не би био комплетан да се у њему не наведу и неке од последица које се могу очекивати у случају једног или другог одговора грађана.
Признање “Косова” за собом повлачи опасност од давања „ветра у леђа“ свим групама и појединцима који желе и активно раде на томе да се од Д Србије одвоје територије „Војводине“ и „Санџака“, а у некој перспективи и територија општина Прешева, Бујановца и Медвеђе.

Такође би представљала попуштање пред међународним притисцима, што би (по мени) само охрабрило земље које су већ увелико навикле да на тај начин комуницирају са нашом државом.
Уз све то, то би био трајан губитак територије коју Држава Србија сматра својом, и у коју су уложена огромна средства, уграђени животи предака, и чијим губитком би био задан тежак ударац националном интересу и достојанству већинског народа.

Одбијање признања такође повлачи тешке последице. Велика је вероватноћа да би (упркос напорима Србије), део међународне заједнице који тренутно има највеће интересе на Косову, а који је изузетно моћан на глобалном плану, прибегао опробаним методама притиска на оне које сматра претњом по своје интересе (међународне санкције, блокирање приступа ЕУ, коришћење присталица „на терену“ за провоцирање или исценирање „ексцеса“, који би затим послужили за неку непосредну акцију…).

Овакви сценарији би, као могућ ефекат на народ, имали сиромаштво, чак и глад док се на силу не испуне захтеви.
Да ли је реално чекивати помоћ од неких земаља које су нам „пријатељски“ настројене, и колико би нам та помоћ значила, не могу да оценим, до сада нам није превише помогла.
Такође је велико питање колико би издржала слога људи и воља политичара да плате цену неопходну за постизање циља. Поучен примерима из блиске прошлости, рекао бих да су шансе против нас.

Иако непотпун, мислим да на овоме завршим овај предлог, јер ми се чини да је и овако написан преопширан да буде чланак, а књигу или некакву тезу на ову тему немам намеру да пишем.

Cвака критика и сугестија су добродошле

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

One response »

  1. […] .Ненад Булаја: Предлог стратегије за решење кризе на те… […]

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s