ИНТЕРВЈУ: ДР РАТКО БОЖОВИЋ, социолог културе

Моћ медија је велика јер се по њиховој мери обликује стварност. Медији су за многе људе једини начин комуникације са спољним светом и са стварношћу. Тако телевизија претвара своје поданике у воајере, а реалност трансформише у спектакл. Формира животне ставове и животни стил. Такозвани ријалити шоу програми настоје да буду реалнији од реалности. То су медијске игранке без престанка, које у публици имају своје поданике. При том не треба заборавити да медији заправо више раде за тајност него за јавност. Јер, иза сваког медија стоје неки тајни интереси који обликују јавност и стварност. Проблем је у томе што већина људи није слободна, него су или поданици или проданици.

Свака преувеличана прича о насиљу у медијима може бити подстицај за насиље у реалности. Медији убијају време које је највећи људски ресурс

Стварност је понекад превише страшна, али медији се труде да и таквој стварности придодају још коју страхоту, измишљотину, полуистину, најблаже речено непроверену гласину, која „има задатак” да привуче већу пажњу читалаца и гледалаца.

Злочин у Великој Иванчи добио је у медијима невероватне размере, као да није довољно страшан. Неукусно скенирање трагедије, бола и жалости, приче о „уклетом селу” и „злочину због снајке”, чију истинитост не може да провери ни истражни судија, део су немилосрдне борбе медија за што бројнију публику, при чему се губи свака мера.

Зашто се трагедије преувеличавају сензационалистичким насловима, зашто их публика гута и куда то води, за „Политику” говори др Ратко Божовић, социолог културе и професор универзитета.

Која је права мера извештавања о злочинима и насиљу?

Опасно је у медијима предозирати причу о насиљу. То је начин да се насиље учини „обичним” догађајем, чак и да се подучава насиљу. Свака преувеличана прича о насиљу у медијима може бити подстицај за насиље у реалности. Тема насиља мора бити у медијима високо одређена и рационално вођена. Када пишу о нечијем греху, о злочину, о нечијој трагедији медији морају имати мере и одговорности. Уместо тога, медији раде нешто што им не припада – осуђују и пресуђују. То им је дозвољено и на тај начин могуће је све девалвирати, могуће је лагати и измишљати. Имамо слободу медија, али не и њихову одговорност. Имамо „истину” која је преплављена лажима.

Где је данас место људског живота и достојанства у систему вредности?

Људски живот је обезвређен још од времена деведесетих, када је индиферентност према насиљу постала форма живљења. Нажалост, ми смо то заборавили јер смо развили способност за кратко памћење. Наше друштво је и даље анемично, а то значи да у њему и даље владају хаос, насиље и безакоње. Још нисмо одмакли од тога и не само да постоји стагнација, него и регресија у систему вредности. Постоји конфузија вредности.

Добре вести и праве вредности мање се истичу од црних хроника са шокантним насловима.

Да. Рђава вест је најатрактивнија.

Зашто?

Зато што је нестала емпатија међу људима. Лоша вест је утеха да се то догодило неком другом. Рђава вест је најприхватљивија за људе који су поражени и фрустрирани јер њихова очекивања нису постала стварност. Велики број грађана је у немогућности да оствари своја очекивања, а остали су без животне снаге и енергије. Зато налазе неку врсту уточишта у туђој несрећи и туђем насиљу, али су тако и сами саучесници агресије, на психолошком нивоу. То је компензација за њихову невољу јер то што читају у медијима је много горе од онога што се њима дешава. Људи су у великој апатији и депресији, а истовремено напети, нервозни, под стресом и коначно – на кратком фитиљу. Они су негде између апатије и агресије. Осећају се немоћно, а што је немоћ већа, то је већа и потреба за насиљем јер се њиме може владати туђим страхом и немоћи.

Каква је моћ медија у таквој ситуацији?

Моћ медија је велика јер се по њиховој мери обликује стварност. Медији су за многе људе једини начин комуникације са спољним светом и са стварношћу. Тако телевизија претвара своје поданике у воајере, а реалност трансформише у спектакл. Формира животне ставове и животни стил. Такозвани ријалити шоу програми настоје да буду реалнији од реалности. То су медијске игранке без престанка, које у публици имају своје поданике. При том не треба заборавити да медији заправо више раде за тајност него за јавност. Јер, иза сваког медија стоје неки тајни интереси који обликују јавност и стварност. Проблем је у томе што већина људи није слободна, него су или поданици или проданици.

Шта је тајни интерес за такво обликовање стварности?

У ствари, стварност је постала као и свака друга роба која се производи и продаје. Штавише, она не мора да кореспондира с реалношћу. Она је парареалност која поништава саму реалност и фабрикује се од јавне политике до естраде. Парадокс је да на тај начин медији више раде за тајност него за јавност. Тако обликована реалност осмишљена је да донесе профит, а он се креће од политичког рејтинга до комерцијалног ефекта. Проблем је што такви медијски садржаји убијају људско време, уместо да га креативно осмишљавају, а ми смо већ одавно губитници времена које је најважнији људски ресурс.

Постоји ли могућност избора да се време не проводи уз такве медијске садржаје?

Сиромаштво је на ивици беде и људи немају много избора, немају могућност да време проводе с књигом, у позоришту или у опери. Шта друго могу него да буду седеће фигуре испред телевизора? То је њихов прозор у свет, а често и једини контакт с реалношћу, која то заправо није. Зато имамо проблем перцепције реалности и невољу удаљавања од истине.

Каква је у томе одговорност институција система, државних органа?

Ако знамо да има више од милион неписмених грађана у Србији и да се из државног буџета не издваја готово ништа за културу, онда морамо рећи да је држава директни саучесник регресије система вредности и убијања времена људи. Омогућена је и лакоћа лажи и девалвирања људи, без икакве одговорности за то. Тако је недавно у водећем таблоиду објављена интрига анонимног достављача којом је облаћен др Чедомир Чупић. Штету није умањило ни то што је на друштвеним мрежама преко шест хиљада младих људи, садашњих и бивших студената, под пуним именом пружило подршку професору и демантовало лажи о њему. Најгоре је што медији више не разликују истину од лажи. Сви ми помало личимо на оне јунаке из Платонове пећине који су у полумраку једва видели, а када су изашли на светлост дана – потпуно су обневидели.

Шта је потребно да бисмо прогледали?

Верујем да нека структурална промена може успоставити другачије институције и људе у тим институцијама, које ће бити адекватне. Суштинска промена се овде није догодила.

Какву улогу могу имати учени људи, интелектуалци? Да ли су и они пасивни и апатични?

Иако је често узалудан напор интелектуалаца да било шта кажу што може променити ствари – треба покушати. Оно што се чини као немогуће, може једног тренутка постати могуће.

Управо смо имали медијску кампању за живот осмогодишње девојчице Тијане Огњановић. Велики број људи је укључен у ту акцију. Да ли то ипак говори да успостављамо систем вредности?

Кад сам поверовао да смо изгубили емпатију за другога, било ми је драго да сам се преварио. Демантовао ме је одзив грађана у тој акцији и божанствена реакција глумца Сергеја Трифуновића, који је показао да вреди не пристати на свеопшту пасивност. Онда се појавило много људи који су показали да још имају срца. То је деманти да је овде замрла емпатија, али и лекција за државу, која је морала нешто да учини у овом случају. То је доказ да јавне личности могу подстаћи емпатију за доброчинство, за човечност и човекољубље, и коначно – за моралну интелигенцију.

Александра Петровић (Politika)

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s