EKSKLUZIVNI INTERVJU: Hani Abu-Asad, palestinski reditelj, scenarista i producent

Stvarna moć leži u Americi

Ljudi iz Hamasa su mali pioni. Čak su i Izraelci mali pioni u poređenju sa SAD, kaže autor žestokog filma „Omar”

66. KAN

Kan– Kada se 2002. godine sa filmom „Ranino venčanje” Hani Abu-Asad (Nazaret, 1961) pojavio u kanskoj „Nedelji kritike”, oči i publike i kritičara sa nevericom su bile uprte u scenarističke i rediteljske domete ovog palestinskog avio–inžinjera koji je filmsku karijeru započeo kao producent. Akada je Berlinu 2005. bio nagrađen za izuzetan film „Raj sada” o bombašu samoubici (bio nominovan i za Oskara, osvojio „Zlatni globus”), svetska filmska javnost je bila sigura da je đavo odneo šalu i da Asadovo ime valja na duži rok pamtiti.

Palestinski scenarista, reditelj i producent, pojavio se na 66. Kanskom festivalu sa filmom „Omar”, sa žestokim, beskompromisnim i neočekivanim krajem, pričom o trojici mladića koji poput mnogih svojih zemljaka na svoju ruku preuzimaju akcije i pružaju otpor izraelskim vojnicima i policiji na okupiranim teritorijama, koji se sa lakoćom izdvojio među najbolje filmove prikazane u takmičarskom programu „Izvestan pogled”.

Svi Vaši dosadašnji filmovi imali su ipak optimistički pogled, u „Omaru” ste pesimistični. Da li je tako zbog trenutne situacije u Palestini i regionu ?

Ni „Raj sada” nije baš bio optimističan film, ali izveli ste dobar zaključak – manje sam optimističan. Verujem da se sve odluke vezane za mir i mirovni proces ne donose ni u Izraelu,ni u Palestini, naše se sudbine rešavaju u Sjedinjenim Američkim Državama. Ljudi koji odlučuju u SAD su nesavesni, ne mare ni za šta osim za bogatstvo i novac. I dok god ih konflikti između Palestine i Izraela,ili šita i sunita hrane, konflikti će postojati. Ljudi iz Hamasa su mali pioni. Čak su i Izraelci mali pioni u porešenju sa stvarnom moći, a to je SAD.

 

Hani Abu-Asad i Dubravka Lakić 

Zanimljivo, ali nijedan od likova u ovoj Vašoj žestokoj priči nije politički motivisan? Namera ili ?

Da. Ovo je moj najzreliji film i politika nije tema, već pitanje kakve su posledice odluka i čina koji nije dobro pripremljen. Ovo je film o mladim ljudima koji moraju da preuzmu odgovornost, ali nemaju dovoljno iskustva,tako da je ovde više reč o ljudskom ponašanju nego o političkim stavovima.

Posle gledanja „Omara” teško je oporaviti se tako brzo, jer je gledalac suočen sa realnošću opasnog, nasilnog i tužnog života bez mnogo izbora, u Palestini naših dana?

To jeste bila moja namera, ali je zaista dobro čuti ovako nešto od nekog ko nije sa tog područja. To znači da moj film može da dopre do različitih kultura i različitih ljudskih bića. Kultura je živo tkivo koje stalno mora da se kreće i nadgrađuje. Jer, kada kultura postane muzej, znači da je mrtva.

„Omar” izaziva i osećaj stida kod gledalaca koji nema uticaj na mirovni proces? Da li je to dobro ili loše po film?

I dobro je i loše. Sigurno je da je osećaj srama deo moralnog stava prema u odnosu na činjenicu da je ljudsko biće sposobno da čini loše stvari. Tri su načina na koji možete, ako ne sprečiti, a ono obeshrabriti ljude da čine loše stvari. To su: kazna – ako činite loše stvari bićete kažnjeni, krivnja – izazivanje osećaja krivice jer se apeluje na savest i, kao treće, sram – ako učinite lošu stvar stidećete se sebe. Osećaj stida i srama je veoma važan u svakom društvu, a u modernom pokušava se pobeći od tog osećaja. Moderno evropsko društvo je postalo društvo individualista i konzumera i u njemu je osećaj stida postao nepoželjan. Što se manje stidiš sebe i svojih postupaka, postaćeš veći i bolji konzument.

U „Omaru” je sve tako ljudski, ali ovo je i film o izborima u životu?

Kao filmskom stvaraocu bilo mi je važno da znam kako se ljudsko biće ponaša u situacijama kada mora da bira između samog sebe i svojih prijatelja.

Narativna arhitektura „Omara” bliska je akcionom filmu?

Volim o ovom da pričam zato što je to suština filmskog stvaranja. „Omar” je i žanrovski i stilski miks. On je mešavina i komedije i tragedije. Žanrovski, želeo sam da postignem mešavinu dramatične ljubavne priče i političkog trilera koji u sebi nosi elemente paranoje, potere, neizvesnosti i iznenađenja. Poteru u filmu sam pokušao da prikažem što realističnijom i zato nisam koristio muzičku potporu, već prirodne zvuke ljudskih nogu u trku, ispresecanog ljudskog daha…

Uverljivosti ovih scena ali i celog filma veoma je doprineo Vaš direktor fotografije.

Izuzetno, a ovo mu je prvi film! Snimatelj Ehab Asal je debitant.Sa njim sam zajedno uživao u slavlju filmskih slika,od kojih neke ostavljaju ljude bez daha.

U filmu se bavite i osvetom?

Pet je elemenata koje imam u filmu, otvaram pet tema:  poverenje, ljubav, prijateljstvo, izdaju i osvetu.

Mnogo toga se Vašim junacima događa zbog jedne žene?

Ne znam kako je sa vama, ali jedna od najvećih motivacija u mom životu je ljubav. Najveći motiv u životu mog mladog junaka je ljubav prema toj mladoj ženi u filmu. Kroz to se otvara i pitanje lojalnosti. Omar je lojalan i svojoj ljubavi i svojim prijateljima i svojoj zemlji. I još nešto: u palestinskom društvu žene vode glavnu reč. Možda to spolja tako ne izgleda, ali verujte mi da je tako.

Možemo li „Omara” nazvati palestinskim mejnstrimom?

Ha! U smislu budžeta filma – da! Poigravao sam se sa mogućnošću da „Omar” bude mejnstrim film, u smislu žanra i akcije, ali ne toliko mejnstrim za internacionalnu publiku koliko za palestinsku koja je takođe daleko od art-haus filmova, koje ne gleda i ne poštuje. Palestinske i uopšte arapske gledaoce, želeo sam dovoljno da zabavim kako bi ih kroz to izazvao da razmišljaju o onih pet elemenata o kojima smo pričali, ali i da ih suočim sa sopstvenim strahom. „Omar” je prvi palestinski film u koji je čak 95 posto novca uložila Palestina, pet posto Dubai i ovo je film u kojem su svi iz ekipe Palestinci.

———————————————————–

Moba Kuelju

Niste odustali od ekranizacije romana „Jedanaest minuta” Paula Koelja?

Ekonomska kriza koja je počela još 2008. učinila je da izgubim mnogo novca tako da sam u ovom periodu morao da odustanem od projekta. Međutim, molim vas da objavite da preklinjem Koelja da mi vrati prava, jer sam sada spreman da snimim film. On i u Srbiji ima prijatelje, on svuda ima prijatelje i neko će mu moju molbu već preneti.

———————————————————–

 „Omar“ osvojio nagradu

 Asadov film „Omar“ upravo je osvojio „Nagradu žirija“ u takmičarskom programu „Izvestan pogled“ 66. Kanskog festivala. Žiri kojim je predsedavao danski reditelj Tomas Vinterberg, a među članovima bile i glumice Žang Žiji i Ludivin Sanjije, istakao je da je ovaj film dao veliki doprinos festivalskim „nezaboravnim trenucima koji će ostati u kolektivnoj memoriji kao kolektivno ogledalo ljudske egzistencije“. Svečana dodela „Zlatne palme“ najboljem filmu u glavnom programu, biće održana večeras.

Dubravka Lakić
objavljeno: 26.05.2013 u Politici

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s