Ko je vlasnik vas lično? Da li neko drugi osim vas ima pravo da vam govori šta morate da radite sa vašim telom, ili sa vašom imovinom? Ovaj video istražuje osnovne koncepte Frederic Bastiata i Johna Locka po pitanju individualne slobode pojedinca i vlasništva nad osobom i njegovom imovinom. Vidi više o LJUDSKIM PRAVIMA NA : http://www.scribd.com/doc/26828306/VLAST-i-LJUDKA-PRAVA-I-SLOBODE

Ovaj video je napravljen od strane Fondacije za slobodno društvo (The Foundation for a Free Society). Originalni izvor: TheF4FS YouTube kanal Preveo: Dražen Jeftenić

(video je i na dnu transkripta)

Transkript:

A sada filozofija slobode: vlasništvo (imovina)

Da li ste se ikada zapitati ko je vaš vlasnik? Postoje samo dva odgovora na ovo pitanje:

1. Vi poseduete sami sebe, ili

2. Neko drugi (drugi pojedinac ili grupa ljudi) je vlasnik vas.

Koncept samovlasništva nalaže da svaka osoba samim tim što je ljudsko biće ima apsolutno pravo kontrole nad svojim telom i da je slobodna bez spoljnog mešanja.

Ako ste u stalnom strahu da ne uradite nešto „nezakonito“ , da ne zaboravite ličnu kartu ili da ne učinite neki “ „prekršaj“ i suočite se sa kaznom , na dobrom ste putu da shvatite da niste slobodni.

Oci osnivači koncepta demokratskog drustva su verovali da je samovlasništvo očigledna istina. Ovo ih je dovelo do zaključka da svaki pojedinac ima pravo na život, slobodu i potragu za vlastitom srećom.

John Locke je rekao … Ne taj John Locke… John Locke je 1689 godine rekao: “Svaki čovek je svoje lično vlasništvo. Na to nema niko pravo, sem njega samog.” Locke je takođe verovao da pošto čovek poseduje sebe, on takođe poseduje i proizvode svog rada. Kako bismo živeli naše živote, upražnjavali naše slobode, i tragali za srećom, moramo se boriti sa elementima u našoj životnoj sredini.

U svom prirodnom stanju, mnoge sirovine nemaju pravu vrednost. Kombinacijom rada i kreativnosti sa prirodnim resursima, te sirovine su pretvorene u mnoštvo korisne robe neophodne za opstanak i uživanje. Kako to izgleda? Možete srušiti drvo i napraviti brvnaru. Ubrati jabuke i napraviti pitu. Ili u savremenom kontekstu, kupiti mnoštvo električnih i mehaničkih komponenti i napraviti stvari poput računara, mobilnih telefona, i vremenske mašine. U redu, da ne preterujemo, ali shvatili ste poentu.

U krajnjoj liniji, kada je reč o fizičkim resursima, neko mora da ih kontroliše da bi ih koristili u produktivne svrhe. Pitanje je, ko?  To je ili:

1. pojedinac koji pretvara resurse iz prirodnog stanja u proizvodnost, ili

2. oni pripadaju drugom pojedincu: vašem komšiji, svekrvi, siledžiji pored puta. Ili grupi pojedinaca: Kongresu, IRS-u, Ujedinjenim nacijama, itd… Ili

3. na komunalan način ti resursi pripadaju svetu,  jednak deo za svakog pojedinca u čitavom ljudskom rodu.

Da li je zaista moguće da svaki pojedinac poseduje jednak deo zemlje? I ko odlučuje koja će siromašna duša dobiti milijarditi komad zemlje u sred Sahare. Da li je uopšte moguće da posedovanje vlasništva na ovaj način bude produktivno? Izgledi za to su mali. Bilo bi samo pitanje vremena kada bi ti posedi bili predati maloj grupi predstavnika pod nadzor. To nas u osnovi vraća na opciju broj 2.

Konačno, individualno vlasništvo i kontrola imovine je jedino logično rešenje da se obezbiedi da prirodni resursi ostvare svoj najveći produktivni potencijal.

Na sta nas to upicuje?

Prvo: mi posedujemo svoja tela;

drugo: mi posedujemo svoje vlasništvo – imovinu. I kao što je Frederic Bastiat jednom mudro rekao: ,,Život, sloboda i vlasništvo ne postoje jer je čovek napravio zakone. Naprotiv, činjenica je da su život, sloboda, i vlasništvo postojali pre zakona, a što je potaknulo čoveka da ih kasnije i napravi. Drugim rečima, primarni cilj državne vlasti je da štiti imovinska prava pojedinca od agresije.

Sledeći put ćemo pogledati jednu od Bastiatovih omiljenih tema: legalna pljačka. U kojoj, kako smo na žalost saznali, ne učestvuju vikinzi vec predstavnici vlasti koje smo , na zalost sami delegirali..

Jadranko Brkic

Video:
Advertisements

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

2 responses »

  1. Lilly Tatic kaže:

    Reblogged this on TS IMPERIAL – BANKING NEWSLETTER and commented:

    mi posedujemo svoje vlasništvo – imovinu. I kao što je Frederic Bastiat jednom mudro rekao: ,,Život, sloboda i vlasništvo ne postoje jer je čovek napravio zakone. Naprotiv, činjenica je da su život, sloboda, i vlasništvo postojali pre zakona, a što je potaknulo čoveka da ih kasnije i napravi. Drugim rečima, primarni cilj državne vlasti je da štiti imovinska prava pojedinca od agresije.

    Sviđa mi se

  2. […] Filozofija slobode: Vlasništvo nad samim sobom ili čovek kao kapitalno dobro „per se“. […]

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s