Makroekonomija za pocetnike – gde smo mi a gde je svet (ili svetske korporacije)

OBJAŠNJENJE pitanja: U KAKVOM JE STANJU EKONOMIJA SRBIJE?

Napisao: Bojan Šćepanović, 

Često me polaznici na treningu iz finansija pitaju o makroekonomskim terminima:

• a šta je GDP…
• koliki je GDP per capita…
• kolika je nezaposlenost…
• a koliki je to deficit
• bla, bla, bla…

Džaba ja objašnjavam polaznicima da se ja ne bavim makroekonomijom već poslovnim finansijama (business finance) – polaznike jednostavno zanimaju i termini koji su vezani za makroekonomiju. Makroekonomija je, inače, vezana za vođenje države – a ja nikada nisam vodio državu. A i ne planiram – ko će da se bije sa Tomom & Tadićem  No, sada sam rešio da konačno pomognem sebi i polaznicima i napišem tekst o ključnim makroekomskim terminima. Dakle, evo jednog kratkog i konciznog teksta o makroekonomiji Srbije.

 

• Ja se unapred izvinjavam ako previše pojednostavljujem stvari. Ili, ako negde i pogrešim u definiciji ili podatku. Kao što rekoh, ja ne vodim državu i cilj ovog teksta nije da se donesu državne odluke. Cilj ovog teksta je da običnog posetioca MCB Bloga upozna sa ključnim makroekonomskim terminima na jednostavan način.

 

Da bih vam bolje približio materiju, uporedio sam ekonomiju Srbije na tri nivoa:

• bivša Juga (BiH, Hrvatska, Slovenija).
• zemlje SEE. U ovom slučaju to je Poljska i tu sam stavio oznaku SEE (South East Europe)
• zemlja iz EU. U ovom slučaju to je Austrija (EU).

 

Pa, hajde da krenemo. Ovo su glavni makroekonomski parametri (KPI) koje sam uzeo:

1. Population (broj stanovnika)
2. GDP (gross domestic product; bruto nacionalni dohodak, mld USD)
3. GDP per capita (GDP podeljen sa brojem stanovnika; GDP po čoveku)
4. GDP% (rast GDP u %)
5. Unemployment (stopa nezaposlenosti)
6. Budget (koliko vlada ima budžet, mld USD)
7. Deficit % (kada podelimo deficit u budžetu sa GDP)
8. Inflation (ovo valjda znate?)
9. Debt % (visina duga u odnosu na GDP)
10. Export (izvoz, mld USD)
11. Export per capita (izvoz podeljen sa brojem stanovnika, USD)
12. Neto plata (€)

Mogao sam da uzmem još 1598672 druga parametra, no… treba biti razuman. Mislim da je 12 KPI sasvim dovoljno.

 

Postoji veliki broj različitih izvora podataka:

• World Bank
• MMF
• Banke
• Reuters
• Statistički zavodi
• Ministarstvo Finansija, Ekonomije…
• itd…

 

Svaka od ovih baza podataka ima svoju metodologiju. Neke su (verovatno) dobre, a neke ne. Ja sam se odlučio zaCIA Factbook. Razlog je vrlo jednostavan: oni imaju veoma detaljnu bazu podataka i lako se pretražuje/upoređuje. Pa, hajde da vidimo kakva nam je situacija u Srbiji.

 

1. Population (broj stanovnika)

Ovo i nije baš ekonomski kriterijum, no zanimljivo je da vidite veličine pojedinih zemalja. A, i trebaće nam kasnije ovi podaci. Srbija, po CIA, ima 7,2 miliona a po zadnjem popisu iz 2011 ukupan broj stanovnika (bez Kosova) je 7,5 miliona.

 

 

2. GDP

(gross domestic product; bruto nacionalni dohodak, mld USD)

E, došli smo do prvog, pravog ekonomskog parametra. Ako ovo prevedemo na najprostiji jezik, to bi značilo:

• Koliko je država proizvela?

 

Ako prevedemo GDP na jezik kompanije, to bi bila “prodaja, promet, prihod…”

 

Idemo dalje. Sada sam ubacio i 5 najvećih svetskih kompanija po prodaji (Wall Mart, Royal Dutch…izvor: Fortune 500) kao i 2 najveće kompanije u Srbiji (EPS, NIS). Evo i sledećeg kombinovanog grafikona.

 

 

 

3. GDP per capita
(GDP podeljen sa brojem stanovnika; GDP po čoveku)

GDP je dobar za poređenje, no zemlje se razlikuju po broju stanovnika. Npr, neko bi rekao da Poljska bolje stoji nego Austrija jer ima veći GDP (532 > 425). Zato se uzima poređenje GDP per capita (GDP podeljen sa brojem stanovnika). E, tu je situacija već dosta drugačija. Austrija ima 51.829 USD a Poljska 13.849 USD per capita. Inače, “per capita” znači “po glavi stanovnika” i uvek se računaju svi stanovnici (odrasli, deca, oni koji rade, oni koji ne rade…). Na primer, potrošnja piva u Srbiji je oko 80 L per capita, dok je u Češkoj oko 150 L per capita godišnje. Živeli 

 

 

Postoji nekoliko načina prikazivanja GDP. Jedan od često prikazivanih je GDP PPP (purchasing power parity). Ukratko, on znači sledeće: nije isto imati 100€ u Austriji i Srbiji jer u Srbiji možeš kupiti više stvari (purchasing power). Ili, drugačije rečeno – Srbija je jeftinija zemlja. Iskreno rečeno, i ovaj način prikazivanja ima smisla i on se često koristi. Pa, hajde da vidimo kakvi smo ovde – dakle, GDP per capita PPP.

 

Šta je zanimljivo kod ovog pregleda? Sve zemlje, sem Austrije, imaju veći PPP nego “normalni” GDP. To znači da je Austrija skupa zemlja za život, a sa druge strane da je BIH jeftina zemlja (najveći raspon dve serije). Neko će reči – pa to sam i sam znao! Pa, naravno… ja ti samo pomažem sa malo cifara, grafikona  i poređenja 

 

 

 

4. GDP%

(GDP growth, rast GDP u % na godišnjem nivou)

Koliko raste ekonomija na godišnjem nivou.

Obično se cifre kreću:

• 0-3% normalno
• 3-5% snažno
• > 5% – jako snažno

 

Na sledećem primeru je GDP % za Srbiju. Za 9 godina (2000-2008) imali smo veoma snažan rast u proseku od 5,5% godišnje. E, onda je došla kriza… i pljus! No, valjda ćemo se opet vratiti na stare staze slave. Inače, ubedljivo najbolji u poslednjih 20 godina su Kinezi. Oni cepaju po 10-12% godišnje a tu su negde i Indijci (7-10% godišnje).

 

Idemo dalje…

 

 

 

5. Unemployment % (stopa nezaposlenosti)

Procenat stanovništva koji nema posao.  Računa se po formuli:

 

Nezaposleni

—————————————–

Ukupna radna snaga

 

 

 

6. Budget

(koliko vlada ima budžet, mld USD)

Sa koliko para raspolaže vlada.

To je ona čuvena rasprava u decembru kada ide usvajanje Budžeta. Ako Vlada ima više para u Budžetu, onda može više da podeli – zdravstvo, policija, vojska, obrazovanje…

 

 

7. Deficit %

(podelimo deficit u budžetu sa GDP)

Pošto svaka vlada obično više troši nego što zaradi (deficit), onda je zgodno videti koliki je deficit u % od GDP. Eh, koliko je tek Grčki deficit…

 

 

 

 

8. Inflation (ovo valjda znate?)

Za ovu cifru ne treba neko posebno objašnjenje. Mada, postoje različiti načini merenja inflacije- potrošačka cene, cene u maloprodaji, itd… Na engleskom se često koristi izraz CPI-Consumer Price Index.

 

 

 

9. Debt %

(visina duga u odnosu na GDP)

Ukupni dugovi države u odnosu na GDP. Pokazuje koliko smo dužni (a pomalo i ružni). Što je niža cifra, to je bolje za državu.

 

 

10. Export (izvoz), mld USD

Koliko smo izvezli robe, odnosno koliko su domaće kompanije “uvalile robe preko bare”.

 

 

11. Export (izvoz) per capita, USD

Koliko smo izvezli robe po glavi stanovnika (per capita).

 

 

12. Prosečna plata

Kod ovog podatka, koristio sam članak iz Večernih Novosti (28 maj 2012). Nije naveden izvor podataka, no pretpostavljam da je Statistički zavod određene zemlje. U tekstu su navedene zemlje bivše Juge + okolne zemlje + komšije.

 

 

 

E, konačno smo došli i do kraja. Uradio sam ono što sam obećao – napravio sam pregled osnovnih makroekonomskih pokazatelja za Srbiju. Nadam se da sam vam malo pomogao da razumete u kakvoj je situaciji Srbija kao država (makroekonomski pokazatelji).

I, na kraju odgovor na pitanje – “u kakvom je stanju ekonomija Srbije?”.

Pa, zaključite sami…