Симулакрум симулакрума и транспарентност зла

Нови светски поредак реализује се као научно техношлошки тоталитаризам заснован на електронско-кибернетичким моделима управљања и биолошком, технолошком и психолошком инжењерингу. У хоризонту зла које нас је окружило са свих страна царују пакао симулација, лажи, тајних операција, шпијунирања док се прогресивно уклањају сви који у обманама не желе да учествују.

07.07.2013. Печат, пише: ФБР аутор и члан редакције Биљана Ђоровић

Michael Hastings

Најновија жртва психопата који настоје да овладају планетом је Мајкл Хестингс (Michael Hastings) (33), новинар магазина Ролинг Стоун и вебсајта BuzzFeedХејстингс је страдао 18.јуна ујутру око 4:30, након што је, према извештајима званичника, возио пребрзо због чега је његов сребрни Мерцедес купе C250, ударио у дрво у Хенкок парку на Хајхленд авенији у Лос Анђелесу и експлодирао. Мотор аутомобила, пронађен је 100 метара од места несреће. По анализама независних медија и стручњака ради се убиству реализованом применом савремене електронске технологије.

Хејстингс, чије је истраживање у магазину Ролинг Стоун 2010.године, довело до оставке генерала Стенлија МекКристала (Stanley McChrystal), водећег команданта америчке војске за Авганистан, убијен је након што је свом најближем пријатељу, Бигзу (Biggs) саопштио да ради на „највећој причи икад“, у коју је умешана ЦИА. Хејстингс је био познат и по веома моћним непријатељима које је стекао бавећи се истраживачким новинарством.

Пралелно са „највећом причом икада“, Хејстингс је истраживао и случај који је отворила приватна тужба коју је поднела Џил Кели, припадница војног „џет сета“ у Флориди, против Министарства одбране САД и ФБИ и Хејстингс је требало да се ускоро састане са њеним заступником у Лос Анђелесу. У својој тужби Келијева тврди да су војни званичници САД и ФБИ започели моћну кампању њене медијске дискредитације због тога што је обелоданила поруке које су водиле до Поле Бродвел, биографа бившег директора ЦИА, Дејвида Петреуса који је поднео оставку због афере коју је имао са Бродвеловом.

Дан након што је Хејстингс страдао, сајт Викиликс-а објавио је поруку на Твиттеру у којој је обелоданио да је Хејстингс контактирао адвоката Викиликса неколико сати пре несреће: “Мајкл Хејстингс је контактирао Викиликсовог адвоката Џенифер Робинсон, само неколико сати пре него што је умро, рекавши да FBI води истрагу против њега.”

Упркос супротним тврдњама FBI, новинар Мајкл Хејстинг, био је под истрагом ове агенције. Лос Анђелес Тајмс је у свом тексту  објављеном 25. јуна под насловом „И-мејл Мајкла Хејстинса спомиње истрагу FBI“,  открива да је непосредно пре несреће Хејстингс послао имејл својим сарадницима и блиским пријатељима у коме је рекао да га је FBI позвао на саслушање и да ће се „извесно време склонити са радара“.

Бројни докази упућују да је Мајкл Хестинг убијен због својих истраживања – особито оних која су довела до оставке америчког генерала Стенлија МекКристала и коментара који су се односили на глобално шпијунирање и надзор, успостављених преко NSA (Националне агенције за безбедност САД). Глобалитаристички медији портретишу Хејстингса као још једног обмањивача из категорије теоретичара завере, упркос борјним доказима који показују да се ради о још једном случају у ланцу прогресивног уклањања оних који постају опасност по несметано реализовање агенде.

Непосредно пре него што је погинуо под сунњивим околностима, Мајкл Хејстингс оптужио је у програму Current TV, администрацију Барака Обаме за вођење рата против истраживачких новинара и медија:

„Обамина администрација је јасно и недвосмислено објавила рат истраживачком новинарству. Објавила је рат истраживачким новинарима и њиховим изворима… Мислим да је једини начин, једина могућност постављања према оваквом понашању да се ми обратимо влади и да јој саопштимо: „Ми објављујемо рат вама и од овог тренутка, ово је наша полазна тачка и од овог тренутка ми нећемо више наседати нити се обазирати на владине приче о угроженој националној безбедности, ма колико истрајно то и даље чинили мејнстрим корпоративни медији. Нећемо више сарађивати у тој игри и објављиваћемо све што знамо, зато што је то сама суштина слободне штампе. У шта се слобода медија претворила? У слободу да објавимо оно што нам влада каже да објавимо.  Веома смо се лако упустили са тим типовима у ту игру и дозвољавали им да се извлаче годинама. Дозвољавали смо им  да нам говоре шта смемо да објавимо а шта не. Ја кажем: Завршимо са тим, готово је. Ујединимо се и узвратимо заједно ударац јер у супротним неће бити никога другог да одбрани слободу штампе“.

journalist-michael-hastings-died

„Службе“ преузимају даљинску контролу над аутомобилима

Infowars.com, објавио је, након смрти Хестинса, анализе које откривају да нове технологије омогућавају прузимање апсолутне даљинске контроле над аутомобилима у које је уграђена савремена технологија. Др. Кетлин Фишер, програмски менаџер ДАРП-е (DARPA,  Defense Advanced Research Projects Agency), задужене за развој нових технологија у војне сврхе, признала је да је Пентагон истраживао могућност даљинског управљања аутомобилима путем Bluetooth-а и технологије којом су опскрбљени смарт телефони. Ова технологија омогућава преузимање контроле над комјутерским софтверским системима  који регулишу све функције модерних аутомобила.

На ове могућности указала је  Кеит Бери у магазину„Аутомобил и возач“ (Car and Driver) још 2011.године, цитирајући истраживање које је спровео Центар за аутомобилске  уграђене системе безбедности који блиско сарађује са Универзитетом Калифорнија, Сан Диего и  Универзитетом  Вашингтон.  Анализа објашњава најновија достигнућа истраживања која спроводи Пентагон: „Тренутно нема ништа на видику што би могло да заустави било кога ко има злу намеру и располаже комјутерским вештинама, да преузме контролу над вашим аутомобилом. Након што изведе упад у комјутерски систем вашег аутомобила,  хакер може да уради било пта што му падне напамет, од пуштања песама на вашем радио уређају до  притиска на гас или кочнице“.

Ричард Кларк, бивши Координатор за безбедност, заштиту инфраструктуре и анти-тероризам, изјавио је за Хафингтон пост почетком недеље, да је фатални удар Мерцедеса купе C250,  који је усмртио Мајкла Хестингса, „конзистентан са сајбер нападом“:  „Постоји разлог да верујемо да обавештајне службе знају како да даљински успоставе контролу над возилом за потребе великих сила, укључујући САД“.

Истраживања која су спровели бројни универзитети показују да је релативно лако преузети, „хаковати“ систем контроле над аутомобилом: могуће је убрзати аутомобил када возач то не жели, покренути ваздушне јастуке или активирати кочнице. „Ко год да је извео сајбер напад на Хејстингсов аутомобил, највероватније ће се извући“ , изјавио је Кларк за Хафингтон Пост. „Ја нисам никакав теоретичар завере и заправо, провео сам већи део свог живота рушећи теорије завере. Но, моје правило је увек било да не обарам теорије завере све док не могу да докажем супротно од оног што се њима тврди. У случају смрти Мајкла Хестингса, докази којима располажемо и који су доступни јавности, упућују на то да је изведен сајбер напад на његов аутомобил Проблем је у томе што ја то не могу да докажем“, рекао је Кларк, усамљени естаблишментски глас отпора ономе што спроводи влада САД како би ућуткала „доносиоца поруке“.

Медијске слободе у Врлом Новом свету: Слободно извештавајте онако како вам диктирају наше обавештајне службе

Недавна емисија NBC програма „Meet the Press“, потврдила је да су у опсаности сви који у патологији орвелијанко-хакслијевског Врлог Новог Света не желе да учествују. Дејвид Грегори, домаћин емисије, упутио је питање Глену Гринвалду, (колумнисти  Гардијана који је објавио серију текстова о глобалном шпијунирању које спроводе NSA, влада САД, Пентагон и умрежене обавештајне агенције широм света, као и интервју са аналитичарем ове агенције Едвардом Сноуденом, који је обелоданио чињенице које објашњавају на који начин се прислушкује и снима сваки корак на Интернету):

„У мери у којој сте помагали  и подржавали Сноудена, чак и у потезима које тренутно подузима, због чега ви, господине Гринвалд, не би били оптужени за злочин?“

Глен Гринвалд, бивши адвокат, стручњак за уставно право, одговорио је:

„Очигледно, ви желите да пригрлите ту теорију. Но, понашати се у складу са таквом теоријом, значило би да је сваки  истраживачки новинар у САД, сваки новинар  који ради са својим изворима, који добија поверљиве информације, представља криминалца. То је управо клима која је завладала САД“. У својој изјави на Твитеру, Гринвалд је после интервјуа за „Meet the Press“ написао: „Није потребна влада како би се новинари поргласили криминалцима, када имате Дејвида Грегорија да то уради. Да ли се Грегори икад јавно запиатао да ли треба моћне званичнике САД процесуирати због нелегалног шиијунирања и лагања америчком Конгерсу“?

 cia

Да ли се иза случаја Сноуден и ангажовања британског Гардијана крије тајна операција ЦИА-е?

Док се слободољубиви и правдољубиви део света активно залаже за спашавање Едварда Сноудена од пипака естаблишмента САД, доктор историје Вебстер Тарпли, стручњак за тајне операције, сматра да је у случају  Сноуден  покренута  ограничена hang out операција којом руководи ЦИА. Ограничене hang out операције представљају метод којим се служе обавештајне службе у операцијама у којима службе добровољно откривају неке аспеке свог деловања, како би прикриле централне активности или приморале кључне играче да се придржавају успостављене агенде. Вебстер Тарпли у својим студијама открива да се ове операције састоје из три компоненте, које се недвосмислено показују у „случају Сноуден“:

Прва компонента: Ограниченом хенг аут операцијом открива се део истине која није била непозната јавности:„Шта је открио Сноуден?  Да НСА шпијунира наше телефонске позиве и активности на Интернету, укључујући нашу електронску пошту. Као и да се владе суперсила међусобно шпијунирају. Добро јутро Колумбо. Пријатна вам била кафица“. Након деценије од сазнања о програму Ешалон  (Echelon) и доношења  Patriot Act-а само највећи наивци су могли да поверују да нису изложени тоталном надзору и контроли.

Други аспект ханг оут операције састоји се у томе да њени актери моментално постају media darlings, миљеници медија. Такав је случај и са Сноуденом и са Асанжом, сматра Тарпли.. Наивни поглед опчињен је количином информација које нам се испостављају, док реалност говори да ни у једном случају не добијамо информације од највећег значаја, које би помогле да се било шта промени, као што би то била истина о томе да Вол Стрит представља стварну владајућу класу у САД, или истина о рушењу Светског трговинског центра у Њујорку, 11.септембра 2001.године. Тарпли запажа и да су актери ограничених hang out операција  учествовали у нападима на активисте који се боре за истину о догађајима у вези са 11.септембром. Асанж, сматра Тарпли предњачи у тим нападима и његове изјаве у стилу:“веома ме нервира то што су људи у стању растројства и оседнутости лажним заверама попут 9/11“ индикативне су за разумевање праве природе његовог деловања. И Глен Гринвалд, који је отворио „случај Сноуден“ није заинтересован за проверу званичног наратива у  вези са „Једанаестим септембром“ као ни  Норман Соломон, бивши опуномоћеник Стејт департмента САД, још један Сноуденов заштитник који је пре десет година био један од главних критичара и непријатеља „покрета за истину о Једанаестом септембру“. Велики значај питања која покреће Једанаести септембар огледа се и у ауторитету оних који испитују званичну верзију попут Андреаса фон Булова, бившег државног секретара Немачке и Махмуда Ахмединеџада, бившег председника Ирана. Мора се поставити питање због чега се ови „узбуњивачи“  тако снажно противе испитивању „највег слона у соби“ какав је Једанаести септембар, и због чега нису изнели ни једну једину нову информацију у вези са овим догађајем. Они се сви одреда слажу са естаблишментом, против кога се наводно боре, по питању овог несумњиво најзначајнијег и веома спорног и контровезног догађаја у скоријој историји, који би морао да изазове највећу забринутост.

Занимљиво је, сматра Тарпли, да је Снуден неко ко је познат по томе што се 2004.године пријавио у војску САД  и то као „борац за слободу“ у оквиру Специјалних јединица. Тај заокрет од милитаристичког сентимента ка борцу за грађанске слободе, захтева објашњење и крајње је сумњив, сматра Тарпли.

О људима се најбоље може судити по онима са којима се друже а то у Сноуденовом случају подразумева Асанжа од Викиликса. Пре него што се отиснуо у мејнстрим славу, Асанж је добио одобрење од Каса Санстина (Cass Sunstein) који му је сугерисао да „има огроман потенцијал“. То би морало да преставља веома значајни податак за свакога ко испитује кредибилиет „узбуњивача“ будући да је Санстин, професор Уставног права, написао, за разумевање феномена Викиликс веома значајан  текст у Вашингтон Посту,  фебруара 2007. у коме је поред осталог поздравио долазак „Врлог новог Викисвета“, мислећи при том превасходно на Викиликс. Санстин је творац идеје о ‘обећавајућој тактици’ употребе ‘когнитивне инфилтрације’ како би се  ‘пореметио и разбио идеолошки и епистемолошки комплекс’ који истражују и промовишу теорије конспирације усмерене против владе САД.  Санстин даље запажа да је ‘директно оповргавање од стране владе’ неефикасно те да су влади неопходни спољни савезници које треба употребити са тим циљем. Асанж се савршено уклопио у ову шему и представља најпроминентнијег спољњег савезника владе. Његов напад на теоретичаре конспирације представља јасан пример употребе тактике ‘когнитивне инфилтрације’ будући да су информације које су деловањем Викиликса ‘цуреле’ одвратиле пажњу јавности од истраге ‘Једанаестог септембра”. Вредно је споменути, сматра Тарпли и да је оснивач Криптома (Cryptome) и Асанжов ментор, Џон Јанг, 2007.године денунцирао Асанжа као човека ЦИА-е. Сноуден је следећи корак у ”когнитивној инфилтрацији’, дизајнираној како би људи следили трагове које пред њих испостављају тзв. ‘корисни идиоти’. У питању је стандардна операција ЦИА-е, која се заснива на употреби спољних играча какви су Елсберг, Асанж и Сноуден. Асанж је провео око недељу дана у затвору, потом је живео у приватној кући да би провео угодне тренутке у амбасади Еквадора. Славни, угледни Асанж и Сноуден попут прослављеног Елсберга представљају сушту супротност Мајклу Хејстингсу који је задао прави ударац естаблишменту и свој ангажман платио главом.

Долазимо и до треће и последње иднетификације ‘случаја Сноуден” као ограничене ханг оут операције: њену употребу у нападу на Сирију. Док је непосредној  агресији на Србију 1999.године, претходила  фолс флег операција „Рачак“, терен за агресију на Сирију припрема се преко Сноудена, на шта, сматра Тарпли, указује неколико битних показатеља: Први показатељ је да су прва Сноуденова открића дошла истог дана када је пао Кусаир (Qusayr), кључно упориште побуњеника. Овај успех сиријске војске разјарио  је  британске и француске империјалистичке ратне хушкаче. Обама се, каже Тарпли, уздржавао од напада на Сирију за шта се Лондон и Париз током последњих неколико месеци изразито залажу. Сноуден је прозвео ситуацију у којој се Обама нашао под олујним налетима критике. Сноуден и Асанж се никада нису изјаснили против ратова које Запад води а Гардијан који је играо срамну улогу и у процесу уништавања Србије, послужио је као изванредан канал за покретање скандала који је Обаму довео до најнижег рејтинга откако је поново изабран, новембра прошле године, доводећи до „колапса поверења“. Напади на Обаму доводе до тачке у којој ће или напасти Сирију или бити смењен, сматра Тарпли.

Даљи доказ да Гардијан вуче у правцу рата може се видети из текста Дејвида Едвардса, објављеног 18.јуна у Глобалним истраживањима под насловом: „Политичка смицалица: Гардијан је прогутао тврдње САД о сиријском поседовању хемијског оружја“, у коме аутор описује Гардијан као пропагандно оружје господара рата. Гардијан и они који се залажу за агресију на Сирију, употребили су Сноудена као моћно оружје којим врше притисак на Обаму да спроведе агенду. Тарпли, који је провео извесно време у Либији и Сирији током рата, није неко ко сматра да је Обама било шта друго до ратни злочинац, но препознаје његово оклевање да директно крене у рат, као позитиван помак у вођењу његове, до сада злочиначке политике.

„Осим неколико очигледних претеривања и реторичких фраза, Гринвалд и Сноуден нису ништа променили у нашим сазнањима о институционализованом прислушкивању – пише Тарпли у тексту: Како идентификовати огреничену ханг оут операцију ЦИА-е (How to Identify a CIA Limited Hangout Operationобјавњеном на сајту PressTV-а. „Али, медијски циркус помаже да се јавност држи подаље од најважнијег питања које се налази на дневном реду: да ли ће Британци, Французи, Израелци и неоконзервативци успети да гурну колебљивог и невољног Обаму у незахвалну улогу предводника НАТО коалиције у нападу на Сирију, Хезболах, а можда и Иран? У том светлу јасно се може сагледати огромна медијска подршка коју су добиле добро познате чињенице свеопштег шпијунирања светске популације: слабљење Обаме са циљем да се омекша и смањи његова способност да се одупре захтевима за непосредну свеопшту агресију коју у круговима јастребова рата настоје свим силама да прогурају Петреус, Хејг и Кери а у британским Камерун. Осим тога, производ ове операције је тај да су антиратне снаге које би посветиле своју енергију нападу на британске, француске, израелске, неоконзервативне  и  ратне  хушкаче  у војним круговима, просто гурнули Обаму у наручје агресорске фракције. То је део стратегије која се реализује „операцијом Сноуден“ којом су тајне обавештајне службе успеле да реализују своју циничну обману таргетиране популације чија би пажња морала да буде преусмерена на разоткривање и урушавање тајних оперсција које спровди ЦИА и као и разобличавање ратних хушкача попут Патреуса, Хејга, Камеруна, Идриза, Керија, Холанда… са осибитом пажњом на припаднике организације Лобања и кости.

Паралелни живот у матриксу

Док се у Србији одвија мултидимензионална „Операција датум“, заснована на тоталној медијској манипулацији, спиновању и фабриковању реалности у комбинацији са „црним психолошким операцијама“ које се непрекидно и неометано реализују над Србима након 2000.године, технолошло преузимање судбине човечанства под тоталитарном орвелијанском управом  Светске владе граби крупним корацима у реализацији комплетног преузимања људских субина. Магазин Регистар открива да Министарство одбране САД гради дигитални свет са милијардама тачкица које представљају свако живо биће на планети. Пројекат носи назив Sentient World Simulation (SWS) а како се у концепту пројекта наводи: представљаће “синтетичко огледало реалног света са аутоматском калибрацијом која ће бити координисана са  тренутним стањем у реалном свету “.

“SWS пружа изванредно окружење за тестирање психолошких операција (PSУОP),” стоји у концепту, тако да војни лидери “, развијају и тестирају више праваца деловања како би били у стању да предвиде и обликују акције усмерене према  противницима, неутралним, и партнерима”.

Светски симулатор приказује и финансијске институције, установе, медије, читаву инфраструктуру каква постоји у реалности.. Програмери верују да ће применом теорије економије и људске психологије моћи да предвиде како ће појединци и маса одговарати на различите стресоре.  Творац програма  Др Алок Чатуверди (Alok Chaturvedi ) каже да овим програмом жели да региструје свако живо биће на планети. Наравно централизоване базе података, владе и обавештајне службе, уредно ће достављари све неопходне податке а чипована лична документа, која постају обавезујућа за „живот“ у Врлом Новом Свету, учиниће да нико не остане без свог места у матриксу.

Posted by http://facebookreporter.org

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

3 responses »

  1. Nikola kaže:

    O „Svetu živih simulacija”, totalitarnom konceptu simulacije, kojim rukovodi Pentagon, pisao sam na svom blogu još prošle godine, u tekstu Budućnost savremenog sveta – Svet živih simulacija, na strani: http://nikolaos1946.wordpress.com/2010/11/28/buducnost-savremenog-sveta/. U uvodu teksta je navedeno:
    Ministarstvo odbrane SAD-a koristi tzv. SEAS-a – Sintetičko okruženje za analize i simulacije (Synthetic Environment for Analysis and Simulations), za današnje vreme veoma moćan alat za simulaciju, sa veoma detaljnim realističnim okruženjem. Taj napredni softver može da podrži simulaciju u realnom vremenu čak za 62 nacije, i da pri tom bude ažuriran informacijama kao što su najnovije vesti, poreske informacije, ekonomski pokazatelji, klimatske promene, informacije obaveštajnih službi itd. Na osnovu sistema SEAS realizovan je koncept „Sveta živih simulacija” (Sentient World Simulation – SWS). Taj koncept svojom primenom u Avganistanskom i Iračkom ratu otvara brojna pitanja o tome kuda ide ratovodstvo danas i da li svet potpada pod kompletnu realističnu simulaciju. U simulaciji se eksperimentalno pronalaze rešenja za ekonomske, političke, vojne i druge probleme, koji ugrožavaju nacionalnu bezbednost SAD. SWS, dakle, omogućuje da se nakon detaljne, sveobuhvatne analize i eksperimentisanja, iznađena rešenja primenjuju u stvarnosti radi menjanja savremenog sveta, otklanjanja opasnosti ili vođenje ratova. Virtuelna realnost se koristi jer je mnogo bolje eksperimentisati socijalnim inženjeringom, da bi se došlo do najboljih rešenja, nego u stvarnosti zavisiti od brojnih činilaca koji deluju nepovoljno i iznalaziti one koji se mogu uspešno iskoristiti u svoju korist. Pozitivan je primer kada hirurzi na virtuelnoj simulaciji mogu iznalaziti najbolje metode za operaciju, transplataciju srca, nervnih vlakana ili jetre. Problem je što je to postalo clip_image001moćno oružje za socijalni inženjering i prekomponovanje sveta, u rukama najveće vojne i ekonomske sile sveta. Ta sila koja ima planetarne ambicije, i štiti svoju neranjivost, odnosno ne želi dozvoliti da je iko ugrožava. Ti planovi sežu do 2050. godine. A, to znači da se tada može očekivati da će svetom (pre svega ekonomijom, resursima i kapacitetima) vladati onaj ko ima relevantne informacije, ko je u stanju da ih najbrže obrađuje i, da rezultate analize sa najvećom verovatnoćom, odmah realizuje u praksi.ž
    funkcionalnosti i opravdava svoje postojanje.
    Za upravljanje tim sistemom uspostavljen je Direktorat-J9 u Komandi združenih oružanih snaga SAD za razvoj i eksperimentisanje (U.S. Joint Forces Command’s Joint Concept Development and Experimentation – JCD&E Directorate-J9). Direktorat je zadužen da dalje razvija inovativne koncepte i obezbeđuje proverena rešenja za najbitnije probleme sa kojima se suočavaju zajedničke (vojne) snage zapadne alijanse (NATO). Tom direktoratu je, takođe, dato u zadatak da razvije operativno relevantna rešenja za podršku tekućeg komandovanja (operativnog upravljanja) oružanim snagama u celini. U njegovom domenu je i unapređivanje doktrine, organizacije, obuke, brine se o stalnom obezbeđivanju svih vrsta podrške, personalnim pitanjima (rukovodstvo, osoblje i objekti), kao i promenama politike – kako bi omogudili efikasnije delovanje Združenih snaga u neposrednoj i daljoj budućnosti. Direktorat-J9, na taj način, obezbeđuje državnom i vojnom rukovodstvu neposredne informacije i inovativne ideje za međuagencijsku (obaveštajnu) saradnju u okruženju, sa multinacionalnim kompanijama, akademskom javnošću i privatnim sektorom. Da bi to postizao Direktorat-J9 procenjuje alternative i nadgleda razvoj, testira i procenjuje vrednost zajedničkih koncepata fokusiranih na konkretne probleme identifikovane u tzv. „zajedničkom radnom okruženju”. Od njega se traži da popunjava praznine u postojećoj doktrini odbrane. Naravno, taj direktorat blisko sarađuje i sa ostalim agencijama američkog Ministarstva odbrane za istraživanje, razvoj, testiranje, Centrom za monitoring i procenjivanje, kao i sa Obaveštajnom zajednicom SAD. Takođe, na terenu, primenjuje metode slične onima koje se koriste u tehnologiji testiranja i evaluacije. Ujedno vodi i koordinira poslove za Ministarstvo odbrane sa brojnim kompanijama primenom strukturiranih procesa koji su posebno razvijeni za njih.
    Na čelu direktorata je general sa četiri zvezdice. Zadužen je za plan rada koji definiše i sinhronizuje eksperimentisanje i potvrđuje proverene koncepte i rešenja za rešavanje savremenih problema sa kojima se susreće Ministarstvo odbrane, posebno obaveštajne, bezbednosne i druge odbrambene strukture.
    Ostatak teksta je dostupan u PDF obliku.
    Nakon objavljivanja programa „prizma”, koncept „sveta živih simulacija SWS” dobija punu dimenziju, jer se jasno ispostavlja koja je baza podataka i kako se dolazi do najnovijih informacija o realnom svetu, koje se koriste za simulaciju, a kroz taj proces iznalaze se mogućnosti uticaja na politička, ekonomska, vojna, kulturološka, versta, socijalna, psihološka i mnoga druga zbivanja u svetu.
    Nikola Ostojić

    Sviđa mi se

  2. Penzos kaže:

    Danas je lako resiti se “ lajavca“. Dovoljno je sikaniranje na poslu ili otkaz sa posla da bi se neistomisljenici sklonili.

    Sviđa mi se

  3. […] .VRLI NOVI SVET: Na horizontu zla koje nas je okruzilo caruje pakao simulacije, lazi, tajnih operaci… […]

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s