ORME, ZLATO I ALHEMIJA

 Priredila: Ljiljana Tatic
  • Beli zlatni prah se spominje tokom čitave ljudske istorije , no do dana današnjeg niko nije utvrdio šta je to

Jos u 5. veku p n . E. grčki mislioci poput Leukipa i njegovog učenika Demokrita su naslutili kako je sva pojavna tvar izgrađena od sitnih elementarnih čestica koje su nedeljive pa su dobile naziv atomi . U današnje vreme , kada raspolažemo uređajima za merenje i analizu supstanci koje smatramo savršenima , čini se potpuno nemoguće i pomisliti da postoji tvar o kojoj ništa ne znamo . Kvantna hromodinamika (ili kraće QCD od engl. quantum chromodynamics) u stanju je opisati i objasniti čestice koje su gradivni elementi ne atoma , već još sitnijih nukleona i elektrona , i prema tim česticama , koje su podeljene u dve grupe , leptone i kvarkove , atomi su pravi divovi .

U tom svetlu , potpuno je nemoguće i pretpostaviti da bi mogla postojati tvar sagradjena od atoma koja bi bila nevidljiva i neuhvatljiva i čiji se atomi ne bi mogli detektovati . Opšte je mišljenje da, ako znamo da razbijemo atomsko jezgro , praktično nema za nas nepoznanica u svetu atoma a ako poneka i postoji , ona je marginalna i više od akademskog interesa .
baryons
Astronomi traže zagonetnu materiju negde daleko u dubinama svemira , fizičari govore o pionskoj supi i bose – Ajnštajnovom kondenzatu no sve do pre nekoliko godina nismo bili svesni da jedna takva , potpuno drugačija tvar , koja izmiče svim objašnjenjima i analizama , postoji tu uz nas , skrivena u običnoj materiji . Čak štaviše , ta supstanca nam omogućava život , i bez nje ne bismo mogli funkcionisati .Još je neverovatnija činjenica da su ljudi za nju znali hiljadama godina , ali smo ta znanja u novije vreme zanemarili , poistovećujući ih sa metaforama unutar verskih i mističnih učenja .
800px-Bose_Einstein_condensate
Atomska fizika pretpostavlja da su atomska jezgra okrugla , ili tačnije , sferno simetrična , i sve što znamo o elektronskim orbitalama , hemijskim vezama i građi materije posledica je izračuna Laplaceova jednačine za sfernosimetrični potencijal . No ukoliko bi se neko zapitao , šta bi bilo kada jezgro ne bi bile okruglo , odgovor bi vrlo teško dobio . Računanje Laplaceove jednačine vrlo je složeno , i na tom problemu su nastale čitave grane matematike . To je svet Legendreovih polinoma , Kuglinih i Besselovih funkcija te mnogih drugih , običnom čoveku potpuno nepoznatih matematičkih “ čudovišta “ koje samo teorijski fizičari u potpunosti razumeju . No čak su i ta čudovišta od pomoći samo u ograničenim uslovima . Ljudi mogu izračunati Laplaceovu jednačinu za sfernosimetrični slučaj ili za slučaj cilindra , diska i tome slično . Generalno gledano nema rešenja i tek kompjuteri i numeričke metode mogu pomoći da se razriješe ti problemi . Ako jezgro nije sferno simetrično , problem se nezamislivo komplikuje do mere da se uopšte više ne može govoriti o elektronskim orbitalama , a time i hemijskim vezama . Kako bi se takva supstanca ponašala , može se samo naslućivati . Osim ako zaista i ne postoji . Ovaj članak će pokazati ne samo da takva supstanca postoji , već i da je baza najvećih misterija otkada postoji naša civilizacija .

Zlatni rudnici Davida Hadsona

David Hudson , farmer iz Arizone , iz pukog je hobbija odlučio kupiti iscrpljeni rudnik zlata kako bi se posvetio radu na ekstrakciji plemenitih metala iz zlatonosne rude. U početku nije imao velikih ambicija , i cilj mu je bilo da nauči da dobija zlato uobičajenim postupkom pomoću cijanida . Primenjujući taj postupak susreo se sa problemom . Nepoznata supstanca se izlučivala u reakciji sa cijanidom i pri tom ometala izlučivanje zlata . Hadson je odlučio da ispita šta je ta tvar . Stari kopači zlata su mu govorili da je ta supstanca odavno poznata kao fantomsko zlato a da je zapravo mešavina platinoida , metala poput paladijuma , platine , iridijuma , osmijum , rodijum , rutenij … No na Kornel univerzitetu , spektroskopska analiza bazirana na metodi frakcijske vaporizacija , isparavanja materija u električnom luku , pokazala je da to nije ništa drugo nego spoj silicijuma , gvožđa i aluminijuma .
Hadson nije bio time zadovoljan pa je zatražio da se hemijskim putem iz materije izdvoji sav silicijum , gvožđe i aluminijum . Kada je to učinjeno preostalo je 98% materije , a spektroskopska analiza je pokazala da u toj supstanci više nema ničega . Sumnjajući na platinoide koji imaju visoko tačka topljenja , Hadson je odlučio poći tamo gde imaju bolji aparat koji će moći duže vreme da održava električni luk , i nakon isparavanja i poslednje količine silicijuma , aluminijuma i željeza pokazati šta se zaista nalazi u toj tajanstvenoj supstanci .
Put ga je doveo do Ruske Akademije nauka . Tamo su posedovali uređaj koji je bio sposoban održavati električni luk čak 300 sekundi pre nego što izgore ugljene elektrode . Za razliku od američkog lučnog spektroskopa koji je mogao raditi svega 20 sekundi , ruski uređaj koristio je strujanje plemenitog gasa oko elektroda kako bi se sprečila njihova oksidacija . U početku je sve bilo identično . Kako su se isparavali sastojci nižeg tališta tako je spektroskop pokazivao sadržaj silicijuma , aluminijuma , gvožđa . Nakon toga kao i u američkom uređaju , pojavila se praznina . No nakon 70 sekundi odjednom se pojavio paladijum .

Nakon toga i drugi plationidi , u redosledu njihovih tališta . Iznenađenje je bilo i sam procenat tih plemenitih metala u rudi koji je iznosio preko 12% , a budući su plationidi strateški metali , bilo je čudno da niko do tada nije otkrio da se oni tamo nalaze , premda su postojale priče među starim metalurzima koje su potkrepljivali njegovo otkrice .

Hadson se odlučio započeti proizvodnju tih dragocenih metala koji se koriste kao katalizatori ali nalaze primenu i u elektronici te astronautici a za pomoć se obratio jednom naučniku , stručnjaku za analitičku hemiju koji je bio voljan pomoći mu , uz uslov da ostane anoniman .
Analiza materije iz Hudsonovog rudnika bila je jedna stvar , no ekstrakcija plemenitih metala sasvim druga . Kada je hemijskim postupkom dobijen oksid rodija , te elementarni rodijum sve je naizgled bilo u redu . Iznenadjenje je nastalo kada su uzorke poslali u laboratoriju na testiranje i kada se otkrilo da uzorci nisu niti rodijum , niti rodijev oksid već gvožđe , silicijum i aluminijum . To se uopšte nije slagalo sa činjeničnim stanjem tim više što gvožđe , aluminijum i silicijum uopšte ne grade soli takve boje i svojstava , koje su bile očigledne . Hadson je zagrebao po povrsini jedne od najvećih misterija koje ljudski rod poznaje . Hemijski elementi , koji bi trebali imati nepromenjiva svojstva , u ovom slučaju ne samo da su ih menjali , ne samo da ih se nije moglo detektovati , već su se na čudesan način , bar sa stanovišta analitičke hemije , maskirali u druge elemente . Da bi stvar bila čudnija , frakcijska vaporizacija primjenjena na soli kupljenog rodija rezultirala je njegovim nestankom . Sada više nije bilo sumnje da platinoidi , i to ne samo oni iz rudnika već iu kupljenim uzorcima , mogu preći u neko drugo stanje , stanje u kojem ih analitički uređaji ne mogu ispravno detektirati . Dodatni eksperimenti u General Electrics su pokazali da njihova katalitička svojstva ostaju sačuvana i da se rodijum i iridijum ispravno ponašaju u gorivim ćelijama i katalitičkim konverterima bez obzira što analize govore da to uopšte nije niti rodijum niti iridijum . Čak štaviše , fantomski rodijum , nakon reakcije u Gorivoj celiji , na kraju se izlučuje na elektrodama kao normalni , detektabilni rodijum , tačnije , pojavljuje se niotkud . Hadson je poslušao savete stručnjaka i patentirao čak 11 patenata vezanih za transformaciju platinoida u to čudno , nemetalno stanje i natrag , u metalno stanje . Elementi u tom stanju dobili su naziv orbitalli Re – arranged Monatomic Elements ( orbitalno rearanžirana monoatomarni elementi ) ili skraćeno ORME . Postoje i alternativni nazivi poput m – state elementi i ORMUS , a fizika ih poistovećuje sa bose – Einsteinovim kondenzatom i naziva visokospinskim stanjem materije . Kada zlato pređe u visokospinsko stanje , ono potpuno gubi svoja metalna svojstva i postaje fini beli prah . Bijeli zlatni prah se spominje tokom čitave ljudske istorije , no do dana današnjeg niko nije utvrdio šta je to .

Čudesna svojstva ORME materijala

Postupak dobijanja ORME elemenata svodi se na postupak sličan onom primenjenom u Ruskoj akademiji . Metal se otapa u kiselinama kako bi nastale njegove soli i onda se izvodi frakcijska vaporizacija u kontrolisanim uslovima , i ona najčešće traje oko 70 sekundi . U postupku se zapaža da se soli pretvaraju u spojeve metala sa vodonikom , koji metalima donosi jedan proton i tako nastaju vodikovi metaloidi , npr vodonik aurid , vodonik rodid itd , a nakon toga odlaskom protona nastaje bijeli prah . Termo gravimetrijska analiza pokazuje gubitak težine od čak 44% . Istraživanja Saharova i Puthoff bacaju sasvim novu sliku na inerciju i gravitaciju iu skladu sa tim istraživanjima uočava se kako je ona posledica međudelovanja materije i energije vakuuma , odnosno njegovih vibracionih modova . U tom kontekstu , inercija materije nije ništa drugo nego otpor sličan lorentzovoj sili u magnetskom polju , koju materija oseća kada se ubrzava kroz vakuum .
Ukoliko materija interreaguje u samo dve dimenzije , umesto u tri , dolazi do gubitka težine koji iznosi 4/9 ili u procentima 44,4% . Takvo se ponašanje dešava samo u slučajevima superprovodnika , što vodi na činjenicu da su ORME Superprovodljivo . I zaista , čak i bez osvrtanja na te moderne naučne hipoteze moguće je videti da ORME zaista jesu Superprovodljivo a razlog toj pojavi treba tražiti na nivou samih atoma . U skladu sa teorijom bez obzira na temperaturu metala koji grade , sami atomi imaju internu termodinamičku temperaturu koja zavisi od toga koliko je atoma u interakciji . Što je manje atoma u klasteru , temperatura je niža . Kada je atom samostalan , teorija tvrdi da mu interna temperatura mora iznositi svega 2-3 Kelvina .
Teorije najčešće uzimaju u obzir samo dve vrste supravodljivosti , i to prve i druge vrste . U oba slučaja potrebna je kristalna rešetka koja ima što nižu vibraciju kako ne bi remetila suptilnu “ igru “ elektrona koji stvaraju tzv . Cooperove parove , što je uslov supravodljivosti . Stoga rešetka mora biti ohlađena na vrlo nisku temperaturu gde se gube njeni vibracioni modovi . No postoji i treća mogućnost a ta se odnosi na sparivanje elektrona u samom atomu ili pak u grupi od dva atoma koji su se zgusnuli u kondenzovanu jezgru . Tada kristalna rešetka ne igra ulogu , pa je supravodljivost praktički nezavisna od temperature . Kada govorimo o diatomite , što je prava istina iza onoga što je Hadson prvobitno naslutio , koji grade kondenzovanu jezgru , oni dele jedinstveno kvantno stanje pa se takva vrsta materije naziva bose – Ajnštajnov kondenzat .

Pojednostavljeno bismo mogli reci da se dva atoma prožimaju i ponašaju kao jedan . Bose – Einsteinov kondenzat je Superprovodljiv  , no do sada se smatralo da ga je moguće dobiti samo u kontrolisanim laboratorijskim uslovima na niskim temperaturama . Uviđanje da su ORME  u stvari bose – Ajnštajnov kondenzat na sobnoj temperaturi, baca sasvim drugo svetlo na čitavu fiziku čvrstog stanja navodeći nas da preispitamo svoja znanja o građi materije .

Naučna istraživanja sprovedena na materijalu koji je Hadson patentirao kao ORME , pokazala su da atomi koji ga sačinjavaju imaju povišen spin jezgra , a elektroni su joj bliži , na višem spina stanju i stvaraju Cooperove parove . Takvi atomi se ne vežu u molekule , ne grade kristalnu rešetku , i uopšteno , ne slede pravila koja slede “ obični “ atomi . Jezgra i valentne ljuske su im vretenasto izdužene preko razmera 2:1 a sam izgled podsjeća na vreteno sa propelerima na svakoj strani . Kao i svi superprovodnici , i ORME su izraziti dijamagnetici , što znači da odbijaju magnetsko polje i beže iz njega . To je tzv . Meissnerov efekat , koji je posledica indukcije unutar superprovodnika a indukovana struja koja se kreće unutar njega stvara magnetno polje suprotnog smera . Budući u superprovodniku ne postoji omski otpor , ta se struja ne gubi i zbog toga superprovodnika može levitirati na magnetnim linijama sila . Kasnije ćemo videti da je upravo Meisnerov efekat ključan za objašnjenje ponašanja ORME materijala .

Istorijski kontekst Prve naznake koje govore da su ljudi poznavali ORME nalazimo još u Mesopotamiji i starom Egiptu . Ljudi mezopotamije poznavali su beli zlatni prah koji su nazivali shem – an – na , dok su ga Egipćani zvali mfkzt ( mufkuzt ) . An – na znači vatreni kamen , a kada se umesi u čunjasti oblik poput kolačića , dobija ime shem – an – na . Jedan tekst iz vremena 5. dinastije , koji je pronađen u grobnici kralja unas u Sahari , spominje kralja koji živi s bogovima u poljima mufkuzta , što je zemaljski ekvivalent egzoterični lokacije koja se naziva Polje blaženstva . Postojala su i brojna druga zvučnija imena pa se tako u periodu Starog carstva spominju imena kao “ Zlatna suza iz oka Horusovog “ , “ Pljuvačka Stvoritelja “ , i “ Seme nebeskih otaca “ . Ta imena nisu čudna ako se zna da se beli zlatni prah može pomešati sa vodom i dobiti bela želatinozna smjesa koja liči na seme . Mnogo zanimljivije zvuči tvrdnja da su Egipćani koristili beli zlatni prah u svrhu pročišćenja ili pogrebnih svećanosti faraona . Postojao je i svojevrsni post u kojem bi se faraon podvrgnuo 9 – dnevnom postu nakon kojega bi 30 dana uzimao samo hleb konusnog oblika pripravljen od belog zlatnog praha koji se nazivao “ hleb života “ . Konusni predmeti koji se daju kao hrana faraonima prisutni su na svakom koraku u egipatskim spisima , no postoji posebno mesto gde sve vrvi od mufkuzta , te dragocene materije koju su Egipčani visoko cenili . To je egipatski hram u Sinajskoj pustinji na biblijskoj planini Horiv iz vremena 2600. godine pr . n . e , kojega je otkrio Sir Villiam Flinders Petri 1904. godine i koji je pored tekstova u kojima se spominje mufkuzt i slikarija koje prikazuju konusne predmete , sadržavao i zavidnu količinu belog praha koja se mogla meriti u tonama . Nažalost , arheolozi nisu previše obraćali pažnju na taj bijeli prah misleći da je to pepeo žrtvovanih životinja , pa ga je vetar razneo kroz otvorena vrata hrama posvuda po pustinji . Arheolozi nisu ni slutili da su prepustili vetru čisto zlato , u njegovom iskonskom obliku .

U poznatom Anuovom papirusu starom gotovo 4000 godina , pronađenom u grobnici Pepija II , može se pronaći sledeći tekst : “ Ja sam očišćen od svih nečistoća , što je to ? Uskrsnuo sam kao zlatni soko Horusa , što je to ? Stupio sam u društvo besmrtnika , a da nisam umro , što je to ? “ Često spominjano pitanje “ šta je to “ zapravo je naziv za čudesni bijeli prah koji je obnavljao faraonov život i uvodio ga u stanje u kojem može komunicirati sa bogovima i besmrtnicima . 1450. godine pne , faraon Tuthmozis III je okupila metalurge i utemeljio Veliko belo bratstvo , koje je čuvalo znanje vezano uz proizvodnju “ belog praha projekcije “ a njihovo je ime i dan danas prisutno u okultnoj literaturi . Jevreji , obrtnici i metalurga u starom Egiptu , imali su takođe sličan naziv za tu belu tvar i nazivali ga Ma – Na šta se može slobodno prevesti kao “ Šta je to “ . Treba spomenuti da premda su teški metali izrazito otrovni , njihovo visokospinsko stanje , a zbog izostanka klasičnih hemijskih reakcija , nema nikakva toksična svojstva . Nakon izlaska iz Egipta židovi su sa sobom poneli i veštinu pripremanja belog praha , a Amalekiti sa kojima su se mimoišli u pustinji kasnije su poharali Egipat i tako je tajna postala svojina isključivo Jevreja . Biblija spominje Zlatno tele koje je načinio Mojsijev brat Aron od zlatnine prikupljene od Izraelita . Takođe se govori kako se Mojsije razbesneo i sazgala zlatno tele u bijeli prah te njime nahranio Izraelu. Još je jedna zanimljivost vezana uz bijeli prah : ukoliko se on rastali , može se od njega načiniti staklo . Potpuno providna supstanca koja je po hemijskom sastavu čisto zlato . Biblija u Otkrovenju govori kako će ulice novog Jerusalima biti popločane zlatom , čistim poput providnog stakla . I mnoge druge legende poput one o kovčegu saveza povezane su ne samo sa belim zlatnim prahom , već i sa lokacijama na kojima su ga Egipčani dobijali . Sinajske visoravni su vulkanski teren , a to je pogodno tlo za dobijanje zlatnih i bakarnih ruda iz kojih se može proizvesti beli zlatni prah . No bitnije je spomenuti da su u srednjem veku alhemičari gotovo doslovno govorili o svojstvima ORME materija što je nauka odbacila kao puste legende i metafore . Bozoni i fermioni Barri Carter , jedan od velikih praktičara ali i teoretičara na području proizvodnje i primene ORME platinoida pozabavio se jednom previđenom činjenicom . Kada David Hudson govori o zlatu koje prelazi u visokospinsko stanje , zanemaruje činjenicu da zlato ima neparan broj protona . Sva svojstva , naročito svojstvo supravodljivost , koja pokazuju ORME govore u prilog činjenici da oni moraju biti bozoni , čestice cjelobrojnog spina i stoga parnog broja protona odnosno elektrona . Za razliku od fermioni , bozoni mogu deliti isto kvantno stanje , pa se stoga ne primenjuje Paulijev princip isključenja . Tako sve čestice mogu zauzeti najniže energetsko stanje i to je osnova za kreiranje bose – Ajnštajnovog kondenzata . No zlato ima neparan broj protona a time i elektrona i stoga nije bozon . Iz tog razloga ne može preći u ORME stanje .

Drugim rečima zlato ne može biti monoatomarno i bozonsko , kao što to ne mogu biti ni kobalt , bakar , rodijum , srebro i iridijum za razliku od nikla , rutenij , paladijuma , osmijum , platine i žive koji to mogu zbog parnog atomskog broja .

Da bi zlato postalo bozon , mora se spariti sa još jednim “ neparnim “ atomom , na primer vodonikom . Ako se prisetimo da je pri dobijanju m – state materije Hadson koristio hidrogenizaciju jasno je što se moglo dogoditi . Zlato i vodonik sparuju se u bose – Ajnštajnov kondenzat . Njihove jezgra se stapaju i nastaje kondenzovana jezgra koja zadovoljava bozonsku parnost . Čak štaviše , takva jezgra je manja od one koju ima metalno zlato , i zato se na spektroskopu zlato više ne može detektovati ( spektroskop je ograničen talasnom dužinom rendgenskih zraka koja je veća od prečnika kondenzovane jezgra ) . Tu se pojavljuje jedna zapanjujuća činjenica . Vodikov atom sastoji se zapravo samo od protona i elektrona . Na taj način , on je donor protona , a zlato koje dobije taj proton zapravo se više ne razlikuje od žive . ORME zlato zapravo je m – state živa . Iz te tvrdnje je lako zaključiti da su alhemičari bili u pravu kada su govorili o postupku dobijanja zlata iz žive . Da bi se m – state živa pretvorila u metalno zlato potrebno ju je samo zagrejati na crveni sjaj . Je li zapravo beli zlatni prah u biti m – state živa ? Najverovatnije je to zapravo mešavina više metala u visokospinskom stanju , no moglo bi se reći da jest . Alhemijski postupak mogao bi se zapravo sastojati u dobijanju m – state žive iz metalnog stanja a zatim njen povratak ali ne u metalnu živu već u metalno zlato . Takva tranmutacija elemenata ne zahteva nuklearne reaktore , već samo manipulaciju sa vodonikom tj protonom i praktički je do sada bila neshvatljiva iz razloga što niko nije znao da postoji visokospinsko stanje atoma . Postoji još jedno pitanje koje može mučiti one koji pokušavaju rastumačiti kako ORME postoji na makroskopskom planu . Uzme li se u obzir da m – state materijali ne grade klasične hemijske veze i stoga ne grade ni kristalnu rešetku , sasvim je jasno da ne mogu na makroskopskom planu graditi čak ni bijeli prah .
ORME bi se ponašali pre kao gas, nego kao čvrsta materija ili prah .

Šta je dakle beli prah i kako on nastaje ?
Beg od magnetnog polja
Već smo spomenuli kako su ORME Superprovodljivi , te stoga pokazuju izraziti Messnerov efekat , tj beže iz magnetnog polja . To se može primetiti iu laboratorijskim uslovima kada se prah udaljuje od magneta , ali jednako tako i u prirodi gde ORME na svaki način pokušava anulirati uticaj zemljinog magnetnog polja . Kako bi se to postiglo , ORME atomi se oklapaju molekulima iz svoje okoline , stvaraju  antimagnetsku zaštitu . Nađu li se u vodi , stvoriće oko sebe ikozaedarske grozdove molekula vode . Takvi kavezi moći će graditi veće spojeve i tako sagraditi čestice koje čine beli prah .
Kada homeopatija gleda vodu kao memoriju , kao fluid sposoban zapisati i preneti informaciju , postavlja se pitanje mehanizma koji je tu na delu . Kako i gde voda zapisuje tu informaciju ? Analizom strukture vode mogu se uočiti kvantni domeni , svojevrsna područja sa istovrsnim koherentnim oscilacijama koja se poput ostrva protežu volumenom vode . Sve molekule vode unutar jednog područja su usklađene i vibriraju jednako . Delovanjem na vodu mogu se stvoriti specifične raspodele takvih kvantnih domena koje tada mogu poslužiti kao memorijske ćelije . Voda je sposobna pamtiti svojstva koja je imala kada je bila pomešana sa nekim drugim materijama , i iskazati ih kada te materije više u njoj nema , ili kada je razređenje njena koncentracija pala ispod granica detektabilnosti . Homeopatija poznaje tu činjenicu i primenjuje je u postupcima sukcesivnog razređivanja kod pripravljanja homeopatskih preparata . Kvantni domeni imaju svojstvo prostiranja i kopiranja . Sveža voda koja se pomeša sa vodom koja ima određena svojstva , zadobit će ih u vrlo kratkom roku . Struktura kvantnih domena proširiće se i na dodatu vodu . No ako voda gradi fluidne strukture , možemo se zapitati i ko te strukture nadzire , odnosno ko je arhitekta vode . Poznavajući svojstvo ORME da od molekula iz okoline gradi štit od magnetnog polja Zemlje , možemo postaviti i hipotezu da su upravo ORME zaslužni za stvaranje kvantnih domena , ili bar za upravljanje njima . ORME zahvaljujući kvantnomehaničkim svojstvima superprovodnika , mogu mođusobno komunicirati usklađujući si vibracione faze i na taj način uspostavljati vrlo složene strukture unutar vode . Kolektivno usklađivanje molekula vode koje čine kvantne domena , ima u pozadini mehanizam zasnovan na svojstvima ORME materije koja se uvek nalazi u vodi . U živim ćelijama postoje takođe arhitekti koji su odgovorni za rast i razvoj ćelije po tačno utvrđenim pravilima . To su mikrotubule . Biologija je nagoveštavala da mora postojati svojevrsna komunikacija koja će usklađivati rad stanica . Sva su efekta primećena u istraživanjima mikrotubula : optička koherencija i supravodljivost . Na neki način , mikrotubule su kompjuteri koji mogu odlučivati kako će se ponašati stanica , no niko nije razjasnio kakva bi to tvar u njima mogla biti Superprovodljivo . ORME unutar vode , mogao bi da razreše tu misteriju ali takođe pokazati kako je ključan faktor u funkciji živih organizama . Neodarvinisti takođe govore o usklađivanju organizama , pa je po njima ključni deo evolucije saradnja a ne rivalstvo . Živi organizmi nisu jedinke , odvojene jedne od drugih , već su u stalnoj međusobnoj komunikaciji pomoću koje se usklađuju i na taj način bolje reaguju na izazove okoline . Lamarkizam , koji je predhodio darvinizmu zagovarao je princip adaptivne mutacije , dakle mehanizma po kojem bi živi organizmi svesno menjali svoj genetski kod , dakle svesno evoluirali kako bi se prilagodili datim okolnostima . Adaptivne mutacije bile bi na taj način brže i efikasnije od selekcije . No lamarkizam nikada nije imao dokaza za opstojnost svojih teorija pa je odbačen . U novije vreme , posebno kada kreacionizam ponovno kuca na vrata a Darvinove teorije sve teže odgovaraju na pitanja koja se pojavljuju , upravo je kvantna koherencija među organizmima i Lamark teorija adaptivnih mutacija ključ , koji bi mogao da ponudi smisleniji odgovor nego što ga ima kreacionizam , i tako nadopuniti praznine koje je Darvinizam ostavio .

Smatra se da ORME poseduje svojstva da deluje na DNK molekule i obnavlja oštećene informacije . Eksperimenti na cisplatin , leku protiv raka koji u svojoj strukturi ima mikroklastere platine , pokazuju da je on u nekim slučajevim nedelotvoran na ćelije raka , jer umesto da ih uništava , oni ih počinje popravljati . Kako funkcioniše taj mehanizam obnavljanja ? Kada platina pređe u visoko spina stanje , svi elektroni se počinju uparivati u Cooperove parove , i na taj način više nema slobodnih valencija za gradnju hemijskih veza . No sa druge strane oni se mogu kvantno usklađivati i delovati katalitički na reakcije materija uz koje se nalaze . Na taj način se objašnjava i delovanje ORME – a na DNK molekule u zdravim ćelijama . ORME elementi služe kao prenosnici informacija koji usklađuju stanice čitavog tela . Pod pretpostavkom da je većina ćelija u telu ipak zdrava , ORME može kopirati informacije iz zdravih ćelija u one bolesne . Kako se ORME uz neku zdravu stanicu sinhronizuje , tako on šalje informaciju na kvantnom nivou svim drugim ORME atomima . Oni se međusobno usklade po principu većine , a to je zapravo ispravna informacija . Tada svaki ORME atom deluje katalitički na svoju okolinu i prilagođava ga informaciji koju ima , što znači da ozdravljuje one stanice koje su oštećene . Premda je u slučaju cisplatin to nepoželjno , jer se njime deluje samo na ćelije raka koje se mogu na taj način regenerisati u tim izuzetno retkim i nepoželjnim slučajevima , generalno gledano , primenjeni na čitav organizam ORME deluju pozitivno . David Hudson govori o tome kako ORME regenerišu oštećeni DNK , pri čemu je važno naglasiti kako je gomilanje grešaka pri kopiranju genetskog materijala osnova ne samo bolesti i imunoloških problema već i samog starenja organizma . Ako ORME zaista može regenerisati oštećenja na DNK molekulima , onda je on i lek protiv besmrtnosti a upravo o tome govore i stari egipatski spisi . U vreme starih dinastija faraoni se u egiptu nisu mumificirali . Oni bi se tokom obreda uzimanja hleba života regenerisali , ili , alternativno pridružili besmrtnicima u poljima mufkuzta . Faraoni bi odlazili stepenicama prema nebu i taj se uspon prikazivao na egipatskim slikarijama stilizovanim oblikom stepenica , što je poznati i vrlo česti element zvan “ Deda “ .

Tek kasnije , kako se znanje o veštini pripravljanja belog zlatnog praha izgubilo , počelo se sa mumufikacijama , kako bi se tela sačuvala dok ne dođu tvorci , ili gospodari , koji će ga znati regenerisati . Biblija takođe spominje dugoživeće ljude , poput Noaha koji je živeo 900 godina , a zanimljivost je veća ako se uvidi da je on živeo baš na mestu gde su Egipčani iskopavali rudu iz koje se dobijao mufkuzt . Eksperimenti sa uzimanjem ORME materija pokazali su da deluju energizirajuće na telo . Čak se spominju efekti slični onima kod kundalini joge . Egipčani su govorili o svetlosnom telu i potrebi da se ono hrani jednako kao i fizičko telo . Hleb života bio je nužan za obnavljanje svetlosnog tela . Srednjovekovni alhemičari su pored transmutacije žive u zlato čitavo svoje viđenje sveta zasnivali na kamenu mudraca . Ako se prihvati tvrdnja da je to zapravo tvar načinjena od visokospinskih ORME atoma , mnoge stvari postaju potpuno jasnije . Čudesna svojstva eliksira života više nisu tako mistična , postaje potpuno jasno zašto je od njega i pomoću njega moguće dobiti zlato .

On zapravo i jest samo zlato , ali u takvom stanju da ga je teško prepoznati . U današnje vreme , nakon ispitivanja svojstava organskih supstanci došli smo do zaključka kao su m – state elemnti prisutni u svima njima , i da su upravo oni zaslužni za svojstva koja imaju . Ekstrakt Aloa vere sadrži vrlo visoki stupanj rodija i iridijuma u visokospinskom stanju . Lekovi za tumore i AIDS poput Essiac čaja i Ace Mannan sadrže i do 90% m – state rodija , premda se do sada smatralo kako su to organske materije poput oligosaharida . Uopšteno se smatra da je m – state rodijum ključan pri lečenju raka . ORME – a ima iu šargarepi , algama , zapravo na svakom koraku . U novije vreme se izvode eksperimenti kako bi se ORME dobivali i iz vode . U tu svrhu se kontruiraju cevi za vrtloženje kroz koje voda prolazi u viru te ulazi u magnetno polje koje zarobljava ORME atome .

Primitivan uređaj može se napraviti i na način da se oko dna obične staklene čaše postave permanentni magneti a zatim ulije voda . Zbog jakog dijamagnetskog učinka ORME će se koncentrisati uz površinu vode , pa možemo pomoću cevi isisati vodu sa dna i tako povećati koncentraciju ORME materija u vodi . Dakako postoje i daleko sofisticiraniji uređaji ali njihov opis bi zahtevao mnogo više prostora . Upravo najveće tajne koje čovek poznaje , često nisu svetlosnim godinama udaljene negde u dubinama svemira , već su tu , pored nas .

Ako imamo oči da ih ugledamo , mnoge tajne , za koje smo mislili da pripadaju svetu bajki , mitova i legendi , biće nam rasvetljene .

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s