1392085_648965255123710_2086861688_n

Постоји аспект легионарског покрета који није био довољно истражен: људска слобода.

Будући првенствено духовни покрет који се бави стварањем новог човека и спасењем народа – Легија није

могла да се роди и да сазре без вредновања људске слободе; слободе о којој су писане многе књиге којима су напуњене многе библиотеке, у чију одбрану су многи демократски говори одржани без да се она истински живи и вреднује.

Људи који причају о „слободи“ и о томе како су спремни да умру за њу су они који верују у материјалистичке догме, верују у кобност: класа, класне борбе, примата економије и тако даље.

Чудно је, најблаже речено, чути особу која не верује у Бога да устаје за „слободу“, која не верује у првенство духа или у загробни живот.

Такав човек, када је добре воље, брка слободу са слободњаштвом и анархијом. Они који негирају духу примат аутоматски падају у механички детерминизам (марксизам) или неодговорност.
Људи се везују заједно или према хедонизму, породици или према економској судбини.

Ја сам пријатељ са X јер се потрафило да је он мој рођак, или колега са посла, по плати. Везе између људи скоро увек нису добровољне, оне су дате. Не могу да променим породичну судбину. Што се тиче економске судбине, независно од тога колико напора улажем, могу највише да променим другове по примању – али ћу се увек наћи, без своје воље, у солидарности са некима које не знам, са којима ме везује пуки случај да сам сиромашан или богат.

Али постоје и духовни покрети у којима се људи повезују по слободи. Људи су слободни да се придруже овој духовној породици. Никакво спољашње одређење их не приморава да постану браћа. Хришћанство је
у данима када се прихватало и ширило било духовни покрет коме су се људи прикључивали из заједничке
жеље да одухове своје животе и превазиђу смрт. Нико није приморавао пагана да постане хришћанин.

Напротив, са једне стране држава, са друге његови инстинкти очувања неуморно су постављали препреке прихватању хришћанства.
Међутим, иако суочена са оваквим препрекама, жеђ да се буде слободан, да се одлучује о својој судбини, да се победе биолошки и економски детерминизми, – била је јача. Људи би прихватали хришћанство знајући да ће постати сиромашни преко ноћи, да ће се одвојити од своје још увек паганске породице, да могу бити затворени остатак живота, или се чак суочити са најстрашнијом смрћу – смрћу мученика.

Будући дубоко хришћански покрет, оправдавајући своје доктрине пре свега на духовном плану, легионаризам охрабрује и заснован је на слободи.
Легионар си зато што си слободан, зато што си одлучио да превазиђеш обруче биолошког (страх од смрти, патње итд.) и економског детерминизма (страх да се не остане на улици).
Први гест који легионар показује је онај рођен из потпуне слободе: он се усуђује да се ослободи ланаца духовног, економског и биолошког ропства. Никаква спољашња одређења не утичу на њега.

Оног момента када одлучује да буде слободан сви страхови и комплекси тренутно нестају. Онај који улази у Легију, заувек огрће смртну кошуљу. То значи да се легионар осећа толико слободан да га смрт више не плаши.
Ако легионар страсно негује дух жртве, и ако се доказао да је спреман на жртву – што је кулминирало смрћу
Јона Моте и Василеа Марина – то само сведочи о безграничној слободи коју је задобио легионар.

„Онај ко зна како да умре никада неће бити роб.“

А ово се не односи само на етничко или политичко ропство, – већ првенствено на духовно ропство. Ако си спреман да умреш, не може те поробити никакав страх, никаква слабост, никаква снебивљивост.
Помирити се са смрћу је најпотпунија слобода коју човек може добити на овој земљи.

Iconar, Cernãuti, an III, 1937, nr. 5

Мирче Елијаде

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s