Piše: Ljiljana Tatic

Kada će gradjani Srbije moći kao i Evropljani da sacuvaju svoju imovinu proglasavanjem licnog  bankrota?

U zemljama gde se primenjuje lični bankrot, uvođenjem ličnog stečajnog upravnika i nadzorom nad ukupnom imovinom i prihodima sprečava se dalje zaduživanje, ali se osobi koja je preopterećena dugom pruža i mogućnost da se oslobodi tog tereta i da dobije šansu za novi početak. Čak se zakonom nalaže obaveza da se osobi koja je bankrotirala pronađe novi posao.

Da su građani Srbije uzorni dužnici i svoje obaveze ispunjavaju mnogo ažurnije od žitelja bogatijih zemalja, odavno je poznato. Drugi muku muče s neplatišama.

Poslednjih godina se aktivira sve više hipoteka pa banke prodaju stanove ili automobile da bi namirile dugove. Srbija bi trebalo, po uzoru na razvijene zemlje,da uspostavi  pravni institut ličnog bankrota kao rešenje za zastitu gradjana ?

Tako je Slovenija već donela zakon o stečaju fizičkih lica, a Hrvatska ga je najavila 2012. i to po Slovenackom modelu. Ovakva zakonska rešenja odavno postoje u SAD i u zemljama EU

Stvari koje vam u Srbiji ne mogu oduzeti kod naplate neizmirenog duga 1. Odeća, obuća i drugi  predmeti za ličnu upotrebu  2. Hrana i ogrev za potrebe  dužnika i članova njegovog domaćinstva za tri meseca 3. Gotov novac dužnika koji ima stalna mesečna primanja do mesečnog iznosa koji je po zakonu izuzet od izvršenja 4. Ordeni, medalje, ratne spomenice, priznanja, lična pisma, rukopisi, porodične slike 5. Pomagala koja su invalidu neophodna za obavljanje njegovih životnih funkcija 6. Poštanska pošiljka ili poštanska novčana doznaka upućena izvršnom dužniku pre nego što mu se uruči

Stvari koje vam u Srbiji ne mogu oduzeti kod naplate neizmirenog duga
1. Odeća, obuća i drugi
predmeti za ličnu upotrebu
2. Hrana i ogrev za potrebe
dužnika i članova njegovog domaćinstva za tri meseca
3. Gotov novac dužnika koji ima stalna mesečna primanja do mesečnog iznosa koji je po zakonu izuzet od izvršenja
4. Ordeni, medalje, ratne spomenice, priznanja, lična pisma, rukopisi, porodične slike
5. Pomagala koja su invalidu neophodna za obavljanje njegovih životnih funkcija
6. Poštanska pošiljka ili poštanska novčana doznaka upućena izvršnom dužniku pre nego što mu se uruči

Mi još nismo počeli da ga pišemo, ali uprkos činjenici da najveći broj građana ispunjava svoje obaveze prema bankama i lizing kućama na vreme, Srbija će morati da donese zakon koji će regulisati bankrot fizičkih lica.

To je naša obaveza na tragu harmonizacije domaćeg zakonodavstva s onim koje važi u EU. A kada se jednom donese ovaj propis, neće biti mrtvo slovo na papiru – građanima koji su prezaduženi obezebediće minimum prava, ali to važi i za poverioce.

Dugove ne naplaćuju samo bankari i lizing kuće, nego veoma mnogo žitelja Srbije duguje novac po osnovu neplaćenih računa za struju, komunalije… Samo u Subotici na prodaju čeka stotinak nekretnina, a slično je u Novom Sadu, Vršcu i drugim velikim gradovima.

Pomenuti zakon posebno će biti značajan za porodice preduzetnika. Podaci kreditnog biroa Srbije govore da je njih kriza najviše pogodila, te obaveze najneažurnije izmiruju. Recimo, koncem prošle godine broj građana koji kasni s otplatom obaveza bio je 3,3 odsto, što je samo za 0,1 odsto više nego 2009. Kod preduzetnika za isti period procenat okasnelih popeo se sa osam na 11,6 odsto.

Kada tu krene prinudna naplata, često pored mašina i opreme i porodica „biznismena“ ostaje bez kuće ili stana, i preko noći postaje socijalni slučaj. Specijalizovani sajt Doboš na kome se nude pokretne i neporetne stvari zaplenjene u Srbiji po osnovu neplaćenog duga, pun je takvih primera. Da imamo zakon o bankrotu građana, ove porodice ipak bi bile zaštićenije.

U svetu, inače, postoje dva koncepta stečaja. U SAD i Kanadi kada pojedinac zapadne u dužničku krizu, povereniku predaju svu imovinu a dugovi mu se otpisuju. Evropski model je drugačiji. Prezaduženi se stavlja pod prisilnu upravu i prodaje mu se imovina. Dobija supervizora koji mu određuje poslove koje mora da radi i od primanja otplaćuje dugovanja. Supervizor određuje sumu novca koja je dovoljna za preživljavalje.

U SAD je prve godine svetske finansijske krize (2009) lični bankrot proglasilo oko milion osoba. U Srbiji je svojevremeno uveden mehanizma zaštite banaka, ali i građana od eventualnog prekomernog zaduživanja jer Kreditni biro i propisi NBS to sprečavaju. Ipak, zbog gubitka posla, bolesti, neuspelih investicija, mnogo je osoba koje su prezadužene. Institucionalno uvođenje ličnog bankrota stavilo bi u zakonski okvir slučajeve prezaduženosti fizičkih lica, ocenjuje Rade Šević, stečajni upravnik. - Krizu likvidnosti pojedinca, nastalu kao posledicu nemogućnosti tekućeg servisiranja preuzetih obaveza, smatram veoma osetljivim pitanjem i sa ekonomskog i socijalnog aspekta gde uvođenje ličnog bankrotstva može predstavljati jedan od efikasnih načina ponovnog uspostavljanja boniteta dužnika - kaže Šević.

U SAD je prve godine svetske finansijske krize (2009) lični bankrot proglasilo oko milion osoba. U Srbiji je svojevremeno uveden mehanizma zaštite banaka, ali i građana od eventualnog prekomernog zaduživanja jer Kreditni biro i propisi NBS to sprečavaju. Ipak, zbog gubitka posla, bolesti, neuspelih investicija, mnogo je osoba koje su prezadužene. Institucionalno uvođenje ličnog bankrota stavilo bi u zakonski okvir slučajeve prezaduženosti fizičkih lica, ocenjuje Rade Šević, stečajni upravnik.
– Krizu likvidnosti pojedinca, nastalu kao posledicu nemogućnosti tekućeg servisiranja preuzetih obaveza, smatram veoma osetljivim pitanjem i sa ekonomskog i socijalnog aspekta gde uvođenje ličnog bankrotstva može predstavljati jedan od efikasnih načina ponovnog uspostavljanja boniteta dužnika – kaže Šević.

Precizno je određen spisak stvari koje se ne mogu naći u masi za prodaju radi namirenja obaveza. To su odeća, obuća i drugi predmeti za ličnu upotrebu, zatim hrana i ogrev za tri meseca za dužnika i porodicu. Od prodaje se izuzimaju ordenje, medalje, porodične slike, lična korespodencija, invalidska pomagala (poput raznih proteza), poštanske pošiljke pre uručenja… Sve ostalo ide na doboš radi namirenja obaveze.

Šta treba da urade rastrošni građani da ne bi došli u situaciju da im se imovina rasprodaje? Najpre da sagledaju svoju finansijsku situaciju i priznaju sebi da troše više od objektivnih mogućnosti, a zatim da naprave popis dugova. Sledeći korak je vraćanje najskupljih zaduženja, a kod nas su to kartice i minusi.

Potom moraju da racionalnije upravljaju sopstvenim finansijama: treba da popišu mesečne troškove i tek nakon toga svako može da proceni do koje sume sme da se zaduži. Novo zaduživanje obično ne rešava stare probleme i zato nove kredite treba izbegavati. O problemima kod otplate treba obavestiti poverioce.

Banke su najčešće spremne da izađu u suret i odrede novi grejs period, i preindeksiraju zajam ako to olakšava otplatu… Ukoliko ni to ne pomaže, treba se obratiti stručnjacima. Sve više potrošačkih organizacija otvara savetovališta za finansije, a kod nas postoji Centar za zaštitu korisnika finansijskih usluga u Beogradu pri NBS. Oni imaju kancelarije po celoj zemlji, a jedna je i u Novom Sadu.

Koji trikovi omogućavaju štednju? Tu bar nema velike mudrosti: treba barem mesec dana pisati sve izdatke da bi se videlo za šta se najviše troši, pa razmisliti mogu li se ti troškovi umanjiti. Dobro je misliti na duge staze i kupovati, recimo, aparate za domaćinstvo koji troše manje struje.

Prosečan dug bankama na kraju 2011. godine je bio 800 evra Zaduženost građana Srbije kod banaka na kraju prošle godine bila je 818 evra po glavi stanovnika, što je oko 2,2 prosečne zarade. U regionu smo manje zaduženi od Makedonije i BiH, a ispred nas su Rumunija, Bugarska, Crna Gora, Hrvatska i Slovenija. Najzaduženiji u regionu su stanovnici Hrvatske, gde je prosečan dug po glavi stanovnika 3.888 evra.

Prosečan dug bankama na kraju 2011. godine je bio 800 evra
Zaduženost građana Srbije kod banaka na kraju prošle godine bila je 818 evra po glavi stanovnika, što je oko 2,2 prosečne zarade. U regionu smo manje zaduženi od Makedonije i BiH, a ispred nas su Rumunija, Bugarska, Crna Gora, Hrvatska i Slovenija. Najzaduženiji u regionu su stanovnici Hrvatske, gde je prosečan dug po glavi stanovnika 3.888 evra.

Na posao je jeftinije ići javnim prevozom nego kolima, a kriza je donela i u razvijene zemlje “karpuling”, odnosno da se više osoba vozi jednim autombilom i deli troškove. Skupo je i rizično takmičiti se sa prijateljima u tome ko će voziti skuplji auto i slično.

Ako neko ne može sebe da diciplinuje najbolje je da kreditnu karticu ostavi kod kuće i sa sobom ponese onoliko novca koliko sme da potroši. Treba kupovati manje hrane jer se tako manje i baca. Prilikom potpisivanja ugovora s bankom o kreditu ili kartici treba pročitati ugovor detaljno – posebno ona famozna sitna slova.

Ako čovek razmišlja o zaduživanju, najracionalnije je da to učini za kupovinu stana ili kuće, pokretanje posla, lečenje i školovanje. O svemu drugom treba dva puta promisliti.

Kako u Srbiji izgleda prinudna naplata? Kod nas banke šalju opomene s rokom do dva meseca, a posle toga na udaru je žirant. Ako on ne preuzme da ispunjava obavezu iz bilo kog razloga, sledi razgovor s poslodavcem dužnika kod kašnjenja od 75 do 90 dana. Ukoliko ni to ne da rezultat, ide se na sudski postupak, zaplenu i prodaju imovine dužnika.

Banke često nemaju vremena da se bakću sa ovom naplatom, pa dugove prodaju agencijama, a dužnik to sazna tek kada je njihova obaveza ustupljena. Kod nas je ( Sl. glasnik RS“, br. 36/2011) usvojen Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga i sada banke moraju pre ustupanja da o tome obaveste dužnika.

Tako duznik dobija još jednu šansu da ispune obaveze, ukoliko, naravno, mogu, jer kod nas ljudi u dužničku krizu zapadaju kada ostanu bez posla i kada iscrpe sve rezerve. Zato i ona priča o tome da će ako neko bankrotira dobiti posao da izmiruje obaveze – kod nas više ličiti na san.

( u tekstu korisceni i podaci oblavljeni u Blic, Dnevnik, B92)

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

One response »

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s