citat našeg Prof. dr. Miodraga Dimitrijevića, genetičara sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu: 'Genetički modifikovani organizmi su još jedan korak u sužavanju slobode proizvodnje hrane. Onaj ko puni tanjir, taj obično i diktira političke uslove. A onaj ko je prehrambeno nezavisan, taj je i politički nezavisan. Lično mislim da u ovom trenutku nama GMO nije potreban, da imamo klasičnu proizvodnju koja je vrlo poznata svetski i veoma uspešna, da imamo druge brige – da zaštitimo i patentiramo naše resurse, da podignemo našu poljoprivredu; male serije, kvalitetnih, ekskluzivnih proizvoda: to je ono što možemo da uradimo. Pri čemu, treba da poznajemo transgenu tehnologiju, treba da znamo kako se to radi, treba naučno to da ispitujemo i da budemo u korak sa tim. Nama ne nude tehnologiju, nego samo proizvod tehnologije, a nama to ne bi ekonomski činilo ništa dobro. Nije dokazano van opravdane sumnje, kako to kažu u američkim filmovima, da je to sasvim bezbedno po zdravlje. To bi čak i pravno trebalo da bude dovoljno da budemo oprezni.' https://www.facebook.com/photo.php...

citat našeg Prof. dr. Miodraga Dimitrijevića, genetičara sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu:
‘Genetički modifikovani organizmi su još jedan korak u sužavanju slobode proizvodnje hrane. Onaj ko puni tanjir, taj obično i diktira političke uslove. A onaj ko je prehrambeno nezavisan, taj je i politički nezavisan. Lično mislim da u ovom trenutku nama GMO nije potreban, da imamo klasičnu proizvodnju koja je vrlo poznata svetski i veoma uspešna, da imamo druge brige – da zaštitimo i patentiramo naše resurse, da podignemo našu poljoprivredu; male serije, kvalitetnih, ekskluzivnih proizvoda: to je ono što možemo da uradimo. Pri čemu, treba da poznajemo transgenu tehnologiju, treba da znamo kako se to radi, treba naučno to da ispitujemo i da budemo u korak sa tim. Nama ne nude tehnologiju, nego samo proizvod tehnologije, a nama to ne bi ekonomski činilo ništa dobro.
Nije dokazano van opravdane sumnje, kako to kažu u američkim filmovima, da je to sasvim bezbedno po zdravlje. To bi čak i pravno trebalo da bude dovoljno da budemo oprezni.’

DA LI JE GMO ZAISTA USLOV ZA EU?
Na mapi vidite ‘Zone bez GMO’ proglašene preko Deklaracija na opštinskom i lokalnom nivou. Ovo je slika iz Septembra 2012. Danas je još veći broj opština i regiona u EU bez GMO. Italija je sada skoro 100% bez GMO, kao i Francuska. Austrija je odavno cela bez GMO. Da ne bude zabune ovim Deklaracijama je zabranjen i PROMET robe pored uzgoja!Svetlo zeleno – region bez GMO
Tamno zeleno – opštine ili manji regioni
Zelena tačka – gazdinstva ili mesne zajednica
Crvena tačka – region koji je potpisao ‘Povelju iz Firence’ o mreži bez GMO.Istorijat GMO u EU1999-2003. U EU je postojala potpuna zabrana na GMO (uključujući tu i promet). Nakon pritisaka SAD, Kanade i još nekih zemalja uzgajivača preko STO, EU se složila da načelno dozvoli promet…međutim tada su osmislili akt na nivou EU kojim dozvoljavaju svakoj državi članici da sama odredi svoju politiku prema GMO. To se zove ‘Zaštitna klauzula’ (Safeguard Clause). Ali da bi upotrebile tu klauzulu moraju da imaju opravdane razloge da to može da šteti ljudskom zdravlju ili životnoj sredini. Više o tome imate ovde:http://www.gmo-free-regions.org/past-conferences/food-democracy-april-2009/programme/safeguard-clause.html

Do sada su zaštitnu klauzulu upotrebile Austrija, Francuska, Grčka, Mađarska, Nemačka i Luksenburg.

2007. se bude građani u državama EU i kreće šira kampanja protiv GMO, uključujući i potpisivanje ovakvih deklaracija. Da ne bude zabune, i građani EU imaju problema sa svojim političarima koji jednostrano menjaju zakone, ali im se nakon što naprave problem popnu na nos. Ova kampanja za sad ide vrlo uspešno i sve je veći pritisak na krovne institucije EU da menjaju svoje stavove i regulativu.

Kada je u pitanju gajenje, samo 5 država danas gaji GMO u komercijalne svrhe i to: Španija, Portugalija, Češka, Slovačka i Rumunija. Švedska i Nemačka su gajile GM krompir ali su 2012. od toga odustale. Sada ne gaje ništa GMO. U početku je i veći broj država gajio GM sortu kukuruta MON810, ali su mnogi odustali a neki i zabranili: Austrija, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Poljska i Italija. Zabranu na GMO sortu MON810 njihovi političari koriste kao izgovor i za zabranu svih drugih vrsti.

2005. u EU je gajeno 180 000 hektara pod GMO. Ta cifra je opala do 2008. na 120 000 hektara. Da bi do danas opet porasla na približno 180 000. Kao što vidite za 8 godina nikakav progres nisu GM korporacije ostvarile u EU. Ali pritisci jesu veliki. Samo je otpor u EU veći.

Kada je u pitanju PROMET GMO, i tu ima mnogo dosetki od kojih bismo mogli mnogo da naučimo i isto primenimo. Za odobravanje prometa bilo kog proizvoda je potrebno oko 45 meseci . Na taj način se isrpljuju oni koji bi da trguju sa GMO i neretko čak i odustaju. VREME je ključna stvar preko koje EU uspeva da se odupre pritiscima da gaji ili dozvoli promet GMO.

Još jedan način borbe i protiv prometa i protiv gajenja, je rad na kompleksnim naučnim studijama. Država članica bira da uradi sopstvenu dugoročnu studiju o zdravstvenoj ili ekološkoj štetnosti GMO, ne prihvatajući pritom sve ostale studije koje joj se nude kao validne. ‘Mi ćemo ponoviti te eksperimente kako bi se sami uverili u validnost rezultata.’ I tu se takođe kupi vreme a i otvara mogućnost za raskrinakavanje nameštenih naučnih radova.

Kao što vidite nije da EU dozvoljava GMO! Šta više, u EU je najveći otpor u svetu prema ovoj tehnologiji, tj. proizvodima tehnologije. A to je zato što je EU koliko toliko moćna da se odupre SAD. Srbija uvek može da se pozove na primer država članica EU: ‘pa kod vas države zabranjuju GMO, što bi mi dozvolili. Kod vas je 90% građana kao i kod nas. Što da mi to dozvolimo?’

EU takođe ima problema i sa ilegalnim uvozom i gajenjem. Tako je iz SAD u preko 30 zemalja sveta bio izvezen pamuk sa neodobrenim modifikacijama, i to čak 3 modifikacije. Te modifikacije potiču još iz perioda kada se sa pamukom eksperimentisalo (1999.,2000.).

U Nemačkoj je 2008. Otkriven GM krompir koji je ilegalno gajen i prodavan. Isto u Nemačkoj 2013. sprečen je na granici uvoz GMO pirinča iz Kine, sorta koja je čak i u Kini ilegalna. Još jedna zanimljiva stvar iz Nemačke: naučnici iz Ministarstva ekologije istupili su u javnost kada je Monsanto odbio da im dostavi naučne radove o bezbedbosti njihove sorte! Prilog televizije Deutsche Welle – otvoreno su govorili o tome da ih ucenjuju da odobre, i čak ih je i ministarka poljoprivrede ubeđivala! Biotehnološka kompanija BASF ugasila je svoje GMO odeljenje u Nemačkoj, zbog prevelikog otpora koji je nekad prerastao i u mnogo radikalniju borbu: paljenje oglednih useva, presretanje naučnika na ulici i gađanje vodom.

Istina je kao što verovatno možete zaključiti do sada da EU BOLI UVO za GMO, jer EU ne kontroliše takvu tehnologiju i nema ekonomske koristi od nje! Može samo da ima gubitke. Oni koji imaju koristi od GMO su SAD, Kanada i Argentina. U prvom redu naravno SAD. Takođe nije ni izvesno da je za STO uslov GMO! Čitam lagano pravilnike STO i postoje članovi u regulativi koji dozvoljavaju zabranu u izvesnim uslovima . Očigledno da naš pregovarački tim ne radi dobro kad ne ume da osmisli dobru argumentaciju zašto da se ne dozvoli i promet. A sigurno da je moguće. Kako inače Arapi mogu da zabrane sugrađanima muslimanima da piju alkohol a još su u STO? Samo treba imati kičmu i biti inventivan, ali za ove naše…to je misaona imenica verovatno.

Projekat: Građani imaju moć – 99% Srbije

ne postoji priroda kao bogom dani balans coveku. priroda sta god pod time podrazumevali je u vise navrata gotovo unostila zivot na ovoj planeti. mozda ce bas nasa sposobnost da razvijemo gemetski modifikovane otganizme jednog dana spasiti zivot na planeti, sto opet ne znaci da treba biti nekritican prema instrumentalizaciji tehnologije pogotovo kad ide u pravcu esploatacije i dominacije jednih ljudi nad drugima.

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

2 responses »

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s