45 stvari koje sam propustila da naučim za 45 godina

U sumanutoj jurnjavi za maglovitim pravim stvarima, svih ovih godina propustila sam gomile korisnih stvari. Nije mi krivo, samo konstatujem. Ali, propustila sam i gomile pravih stvari. Još uvek mi nedostaju.

1. Nikada nisam naučila da ne procenjujem ljude. Uvek se oduševim kao budala i malo posle se smorim k’o đavo.

2. Ne umem da pustim. Kad se jednom oduševim, zabidžim kao bidža, iako sam se smorila. Užasi doslednosti.

3. Fundamentalno sam glupa za matematiku. Nikad ne umem da izračunam kakvu korist ja imam od neke situacije, pozicije, trenutka…

4. Hiljadu puta sam pokušala da upotrebim lukavstvo, ili makar elementarnu opreznost. Uz detaljno uputstvo za upotrebu tu i tamo mi uspe da budem malo oprezna. Da se to ocenjuje, poklonili bi mi dvojku, kao što se poklanja onome ko prosto nema kapaciteta da nešto nauči.

5. Kad jednom skontam da je neko govno, toga više ne računam u ljude. Ali ne umem baš nikako da prikrijem da je to tako. Dakle, kad ja spoznam nečiju trulost, to znači da se taj već odavno raspao i kod svih drugih je pokojan, samo su lepo vaspitani, pa se ponašaju prema njemu kao da je živ.

6. Ultimativno sam rezistentna na vaspitanje. Taman kad pomislim da sam naučila lekciju, podvila rep, ispoštovala hijerarhiju, uvažila autoritet, ugledam predavače tih lekcija u svetlu pakosti, nedoslednosti, gluposti i ostalih vrsta niskosti i vrati mi se anarhija poput bumeranga. Ama ko su ti ljudi da mene uče? Neka se zapitaju zašto im smeta moje ponašanje i šta im govori o njima samima.

7. Nikad se ne zapitaju. Loš sam učitelj, jebite me, ne umem bolje.

8. Ne umem da ne odgovorim na pitanje. Uvek se potrudim da dam tačan i iskren odgovor. I posle se pitam što me nikad niko nije vrbovao za neku stranku…

9. Tokom duge i izgleda neizlečive bolesti neposrednosti, odolevajući svim zvaničnim i alternativnim medicinama, u egzistencijalnoj potrebi da prokletu boljku suzbijem, usporim ili makar zaustavim progresiju, razvila sam vrlo zajeban odbrambeni mehanizam – potpunu nesposobnost da zadržim u glavi ono što me ne interesuje, što atakuje na moj osećaj za filing, ako me razumete. Zaboravljam, ali temeljno i detaljno, sve tračeve, suvišne informacije o otrovnim, bolesnim i odvratnim ljudima, situacijama, odnosima, na televiziji, jednako kao i u životu.

10. Takođe sam nesposobna da taj masivni mehanizam učinim iole selektivnim, pa isto tako zaboravljam ono što me ne zanima u trenutku dok neko pokušava da me informiše, a što bi me možda zanimalo u nekom drugom trenutku, kad sam na pravoj frekvenciji.

11. U istu kantu za đubre odlaze i sasvim korisne informacije, u smislu, koristile bi mi ponekad da se napravim pametna i informisana, kad hoću da učestvujem u nekom razgovoru gde pljušti opšta i specifična kultura. Te se tako s mukom prisećam imena omiljenih glumaca, filmova, knjiga, a tek reditelja i muzičara, ma užas. Na mojoj delete liniji oni su učitani zajedno sa političarima, stanarima farmi i ostalih rijalitija.

12. I kad počnem da lagujem i bagujem i ‘oću da crknem što ne mogu da se setim kako se jebeno zove moj najvoljeniji glumac na svetu, onaj što glumi onog u Hariju Poteru, umem da zovem telefonom usred noći nekoga za koga sam sigurna da zna. Dakle, bez pomoći prijatelja, šuplja sam kao sunđer.

13. Ne umem da dokazujem. Kad me neko nešto pita, ja odgovaram po difoltu – tačno i iskreno. Ali, ne daj Bože da krene sa onim, a odakle znaš. Još ako je sporna tema filozofsko-psihološko-ezoteričnog karaktera – e, tu ste se ujebali načisto. Ili ćete primiti od mene ono što znam, ili ćete potonuti u svoje sumnjičenje i odbraniti se od istine. Ne znam odakle znam. Samo znam. Toliko znam.

14. Mnogo toga ne znam. Da kuvam recimo. I kad hoću po receptu, uvek nešto zafali, pa moram da improvizujem. Meni se sviđa moje kuvanje. Intuitivno je, ali daleko od majstorstva.

15. I koliko god se borila da razobličim sve svoje maske, ne uspeva. Ko me ne zna, a sreće me i posmatra, misli da sam uobražena i drkadžija. To mi je potpuna enigma.

16. Ne umem da se prodam. Ono, u smislu, da istaknem svoje zasluge. Meni je normalno da sam dobra u stvarima u kojima sam dobra, a normalno mi je i da mogu da budem bolja.

17. I nikako ne shvatam kako neki nikakvi uspevaju da se nametnu kao nekakvi. Divim im se do imbecilnosti i molim ih da napišu priručnik. Meni sigurno neće biti od koristi, ali eto za njih šanse da na još neki način prodaju svoje umeće.

18. Potpuni sam slučaj kad je u pitanju diskrecija. Mene stvarno ne zanima ono što neko ne želi da mi kaže, ali ono što mi se kaže u strogom poverenju, od straha da se ne izlanem, odmah zaboravljam.

19. Potpuni sam slučaj kao transfer poverljivih informacija. Ako mi neko nešto kaže, u nadi da ću se izlanuti, zajebao se žestoko. Već sam zaboravila šta mi je povereno.

20. I još dok smo kod lajanja, mnogo sam neprijatna kad drugi laju. Sputavam ih. Kad počnu o nekome ko mi je blizak, ja kažem nemojte preda mnom, to mi je prijatelj. A ako se nadate da ću da mu prenesem, ne nadajte se.

21. Ne umem da slažem, pa to ti je. Lažem ja. Ihaaa! I kad moram i kad ne znam šta ću. Obično me razotkriju vrlo brzo. Prosto mi lakne. Ako uspešno slažem, meni bude toliko loše da se razbolim i to uvek od nečeg dramatično upadljivog. Moj organizam urla: mrrrrrziiiim laaaaž, aaaaa, viiiiidiii, pomozi, provali meeee!

22. Naivna sam. Verujem da reči koje ljudi izgovaraju imaju značenje koje čujem. I znate šta, to nije zbog neke velike vrline i istinoljubivosti, nego, brate, tako je lakše. Ko će da se bakće da čita između redova? I to tako nezanimljivo štivo.

Na polovini života, učenja i napredovanja

23. Ah, arogantna sam u svojoj naivnosti. To je zato što, jebiga, nisam glupa.

24. Nepopravljiva sam. Možda zato što nisam ni pokvarena, ali vrlo teško apgrejdujem…

25. Pogrešno sam vaspitala decu. U skladu sa svojim sistemom vrednosti, koji ne priznaje vaspitanje. I uzalud se nadam da će im biti lakše nego meni. Možda samo utoliko što imaju podršku da budu sve što jesu.

26. Ah, sad idu bolne stvari. Propustila sam da rodim neku decu. Nisam smela da ih rodim ranije, jednoj budali koju sam obožavala kao nikog. A ni malo kasnije, jednom finom momku, koji od silne finoće nije mogao na vreme da mi kaže da ne zna šta bi sa mnom, nego me pustio da omatorim u ubeđenju da se volimo i da imamo vezu. A ja tek sad kontam da sam veći deo tog zajedništva provela sama.

27. Kad pogledam niz mojih momaka, finih, kao i psihopata, vidim da su oni bolji ostali daleko na početku. Sad bih se udala za bilo koga od njih, ne tripujući ništa o ljubavi i romantici.

28. Glupost i arogancija mladosti. Izlečena sam od mladosti. Džaba mi sad i glupost i arogancija.

29. I dalje glupavo verujem u slobodu. Ljudi se bore za nju, obično u okvirima odnosa i veza koje ih sputavaju. Ja živim svoju slobodu. Ne znam za veći teret od toga. To je kao da sam na vrhu planine pod snegom po sunčanom danu. Dišem prečisti kiseonik koji cepa pluća gore od gandže domaćice sušene u rerni, gledam odozgo, a ne vidim ništa, jer mi sunce prži oči, a snežna belina pojačava odblesak. Sloboda je pojačivač samoće.

30. Užasnem se kad pomislim da je to sve. Taj vrh koji sam osvojila. Ta izdvojenost bez utehe. Kotrljanje u lavini kao jedina perspektiva. Pad, kao suštinsko ogledalo uspeća. Gde su te stepenice ka nebu?

31. Ne mogu da prestanem da dajem ljubav iz zaleta.

32. I ne mirim se sa tim da nema uzvraćanja.

33. Nije fer. A ja očekujem da bude. Da najzad postane. Da se desi. Da pronađem. Da odahnem.

34. Ne umem da zatvorim taj izvor bola ili bar da prestanem da ga poistovećujem sa izvorom života. Pretendujem na mudrost, ali kako ću bez pameti?

35. Nemam rezervu. A nikako da potrošim ovo bezrezervno što imam. Šta je sa ovim svetom, jesu li svi hipici izumrli?

36. Celog života sam bila lujka. Ali celog života sam bila mlada. A ništa luđe od matore lujke.

37. I uvek upadam u iste zamke. Osetim svetlost nečijeg bića i odmah mislim da smo ravnopravni. Ne padne mi na pamet da ja to osećam samo zato što ja to mogu da osetim, a da onaj drugi nema pojma…

38. Nikada me niko nije voleo onako kako priželjkujem. Što nije sasvim istina. Nikada me niko koga sam ja volela najviše nije voleo onako kako priželjkujem. Ostadoh željna i u neverici.

39. Živim za ljubav, a gladna sam ljubavi.

40. Na pragu matorosti, očigledno treba da naučim neka nova znanja i prihvatim neke nove istine. Nemam pojma o čemu se radi.

41. Sve mi je dosadno. Nema toga što me potpuno i do kraja angažuje. Sve što me do skoro zabavljalo, sad me smara. Dosadna sam sebi. A toliko sam volela svoje društvo!

42. Živeti u trenutku je nešto što sam umela. Ali trenutak je ravna beživotna linija. Ili ja više ne umem?

43. Još nisam naučila da letim.

44. Dolazi transformacija, nadire preteća mudrost, otvara se vidik ka onom ništavilu, koje je jedino što postoji i koje je sve. Ničega se nisam plašila, a sad se plašim ničega.

45. Ne znam koliko ću se još opirati, ali moj unutrašnji buntovnik bez razloga ima sve razloge protiv. Ali, on je taj koji će umreti mlad. Ja sam tek na pola