Neke stvari nikako da završim, druge nikako da započnem. Smeta me zabadanje gmaila u privatnost, s googlom nisam u dobrim odnosima takodjer iz istih razloga, a od riječi share mi se povraća. Fb i slične mreže dovode me u napast da  zapadnem u potpunu anonimnost. Usrdno mi se biva tolerantnom, a najradije bi svakom drugom čovjeku zavrnula šijom većinom zbog uživanja tih istih u prostranstvu gluposti. Moram priznati, ipak, eto, da me često uhvati želja da se proglupim, medjutim,  nikako mi se istom ne ostvaruje. Zapravo sam najstabilnija kada radim nešto od čega nema nikakve koristi, nit dobiti, nečim što ne vodi nikakvom ishodu, rashodu ni prihodu. Od pojma Plan počinjem gubiti doticaj sa realnošću. Od pojma Organizacija se u čas pogubim. U par posljednjih dana iritira me McAfee antivirus koji se retardirano javlja svako malo s crvenom opomenom: your computer is at risk, bez smisla i povoda. Imam potrebu da istaknem da mi se posebno riga na sve vrste medija koji žive od zla i patnje, žedni i gladni nesreće, (jer kako će dobiti plaću), i koji su zapravo počeli rat na „mom otoku“ što shvatih jedne davne večeri sjedeći u miru ispred televizora te gledajući dnevnik u kojem su  donosili vijest kako ta i ta vojska sve živo pokla i izbombardira u mome gradu, savršeno mirnom s tom istom vojskom, bez traga nasilja ili čega sličnog, dakle, kako rekoh, savršeno mirnom gradu. Takodjer me iritira što sam od nekad divnog SRPSKOHRVATSKOG jezika odjednom ulovila sebe kako se izražavam na samo jednom od ta dva, pa se tu i tamo korigujem, korigiram,ne. I dalje pijem ujutro kafu, ali mi se prevrne želudac  što se u kafiću, ovisno, (zavisno) od mjesta priupitam da li da tražim kafu, kavu ili kahvu. Mrzim posebno zakone koji su u većini slučajeva čisto bezakonje. Posebnu želju imam da homofobima djeca budu homoseksualna. Iritira me što ne mogu prestati da volim proklete windowse i nakon dugog proučavanja linuxa i uočavanja mnogih prednosti nad prvonavedenim. Svako večer se jedem da li da uzmeme knjigu da čitam ili da se nabijem na kompjuter, pri čemu komjuter sve češće pobijedi. Životna želja mi je da doživim avionsku nesreću i padnem živa i zdrava na pusti otok, medjutim, nisam baš sigurna da li bi mi se ostajalo živjeti tamo, pa nisam tako ni načisto s tom željom. Imam želju da pišem, romane, ali imam želju da ih i ne pišem razumijevajući da će već neko drugi napisati ili je napisao ono o čemu bih pisala, pa tako, nakon dva napisana, odustadoh, ali polovično naravno, jer još sam uvijek kod obe želje.Your computer is at risk! Evo ga ponovo! Check statusClose

via Desni profil.

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

2 responses »

  1. Valjda sam zato na blogu. Vidim povremeno da ima preživelih, još po neko mrda. Tu i tamo.

    Sviđa mi se

  2. zvrkvaus kaže:

    ovo zvuči kao poziv na žurku… mašala…

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s