Сноуден је систематски мислилац, са инжењерским приступом у решавању проблема. Дошао је до уверења да она опасна машинерија масовне контроле сама неконтролисано расте. Казао је да су конгресна контрола и Надзорни суд међународног обавештајног рада (Foreign Intelligence Surveillance Court) “гробље расуђивања“, као и да обавештајна агенција манипулише оним органима који би њу требало да контролишу, јер правилници за одређивање да ли нешто јесте или није поверљиво – сами по себи су препреке изграђене са циљем да спрече јавну дебату. ………………………………………………………………

Обарање тих зидова би било спектакуларни чин ломљења оних норми које владају унутар тих зидина. Тај неко би морао да заобиђе сва обезбеђења, да изнесе тајне и да одржава неоткривене везе са новинарима, као и да им пружи довољно доказа да би они онда могли да напишу своје чланке. …………………………………………………………………………………………………

Шест месеци после појаве Сноуденових открића у “Вашингтон посту“ (САД) и “Гардијану“ (Велика Британија), Сноуден је пристао да нашироко размишља и дискутује о коренима и последицама свог избора. Био је опуштен и живахан током тих двају дана скоро непрекидних разговора, уз бургере, тестенине, сладолед и руска пецива.

Изнео је одломке из своје обавештајне каријере, као и свог недавног – дотадашњег живота, као “кућног мачета“ у Русији. Међутим, стално се и доследно у разговору враћао на праћење, демократију и значај докумената које је обелоданио.

Казао је: „Што се мене тиче – ако говорим о сопственој сатисфакцији, моја мисија је већ извршена. Већ сам победио. Чим су новинари дошли у прилику да раде, све што сам покушавао да учиним је било потврђено – јер: запамтите, ја нисам желео да изменим друштво. Желео сам само да друштву пружим прилику да оно само одлучи да ли жели да се измени.“

„Све што сам желео је било да јавност буде у стању да има утицаја на начин како се њоме управља. То је путоказ који смо већ давно прошли – а сада све што пред собом видимо су даљи циљеви које можемо достићи само уз максимално напрезање и давање свега од себе.“

Стање ствари

(Вашингтон пост, 24. 12. 2013)

snouden-200МОСКВА – Онај познати глас на телефону из хотелске собе није траћио речи. Питао је: “Које је време на твом сату?“

Проверио је одговор на свом сату и навео место сусрета.

Казао је: “Видећемо се тамо“

Едвард Џозеф Сноуден (Edward Joseph Snowden) се појавио, сам, у уговорено време и утопио се у групу локалне публике и туриста. Накривио је руку за стисак и раменом показао правац кретања. Убрзо је свог посетиоца одвео на безбедно место, ван јавног видокруга.

View original post 4.673 more words

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s