Samoubilački instinkt poslovne zajednice

 Milton Fridman
Milton Friedman

Postoji uobi­ča­jena pogre­šna pred­stava da ljudi koji podr­ža­vaju slo­bodno trži­šte moraju takođe da podr­ža­vaju sve što krupni biznis radi. Ništa nije dalje od istine od toga.

Kao neko ko veruje u sle­đe­nje indi­vi­du­al­nog inte­resa u okviru sistema kon­ku­rent­skog kapi­ta­li­zma, ja ne mogu da kri­vim poslovne ljude koji dolaze u Vašing­ton i poku­ša­vaju da dobiju posebne pri­vi­le­gije za svoje kom­pa­nije. Oni su unaj­mljeni od strane svo­jih akci­o­nara da zarade što više novca za njih, unu­tar datih pra­vila igre. I ako su pra­vila igre takva da vi idete u Vašing­ton da dobi­jete spe­ci­jalne pri­vi­le­gije, ja ne mogu njih da kri­vim zbog toga. Kri­vim nas ostale koji smo toliko glupi da im dozvo­lja­vamo da to čine.

Ja kri­vim poslovne ljude kada, u svo­jim poli­tič­kim aktiv­no­stima, zau­zi­maju pozi­ciju koja nije u nji­ho­vom sop­stve­nom inte­resu i koja utiče na podri­va­nje podr­ške za slo­bodno pri­vatno pre­du­zet­ni­štvo. U tom pogledu, poslovni ljudi teže da budu šizo­fre­nični. Kad je reč o nji­ho­vom sop­stve­nom biznisu, oni gle­daju dugo vre­mena una­pred, raz­mi­šlja­juci kako će posao izgle­dati kroz 5 ili 10 godina. Ali kad uđu u javnu sferu i počnu da se bave poli­tič­kim pro­ble­mima, postaju neve­ro­vatno kratkovidi.

Naj­o­či­gled­niji pri­mer je pro­tek­ci­o­ni­zam. Možete li nave­sti i jednu vodeću ame­ričku indu­striju koja je zai­sta imala kori­sti od carina i pro­tek­ci­o­ni­zma? Alek­san­dar Hamil­ton, u svom čuve­nom izve­štaju o manu­fak­tu­rama, uzno­sio je Adama Smita u nebesa, dok je sa druge strane tvr­dio da Sje­di­njene Države pred­sta­vljaju spe­ci­jalni slu­čaj zato što imaju „indu­strije u povoju“ kojima je potrebna zaštita, medju kojima je bio i čelik. Čelik je jos uvek zašti­cen, 200 godina kasnije.

Drugi pri­mer je komer­ci­jalno ban­kar­stvo. Pri kraju II svet­skog rata komer­ci­jalno ban­kar­stvo je zau­zi­malo otpri­like polo­vinu finan­sij­skog trzi­sta. Danas zau­zima oko jedne petine. Zasto je ono poti­snuto? Zasto su medju­na­rodna finan­sij­ska trži­šta u Lon­donu, a ne u New Yorku?

Odgo­vor se nalazi u dugo­roč­nim efek­tima upor­nog tra­že­nja poseb­nih usluga od vlade, koje je pri­me­nji­vala ban­kar­ska indu­strija. U ranim danima, pod onim sto je poznato kao regu­la­cija Q, vlada je posta­vila gra­nicu na kamatne stope koje banke mogu da pla­ćaju, uklju­ču­jući i nultu kamatu na neo­ro­čeni depo­zit. Od vlade uve­dena nulta kamatna stopa na neo­ro­čeni depo­zit pod­sta­kla je razvoj trži­šnih nov­ča­nih fon­dova i rast sup­sti­tuta i alter­na­tiva ban­kama. Ban­kar­ska indu­strija je uporno podr­ža­vala fik­sne devi­zne kur­seve. Kada je dolar upao u nevo­lje, Pred­sed­nik John­son je uveo ogra­ni­če­nje spolj­nih zaj­mova i porez za izjed­na­ča­va­nje kamat­nih stopa. Rezul­tat je bio selidba ban­kar­ske indu­strije u Lon­don. Obe ove mere, una­za­dile su komer­ci­jalno ban­kar­stvo od domi­nant­nog ponu­đača kre­dita, do minor­nog igrača. Opet, poli­tika koja je bila vrlo kratkovida.

Nabo­lji pri­mer od svih je način na koji kor­po­ra­cije dode­ljuju pomoć. Naftna indu­strija pomaže oču­va­nje orga­ni­za­cija koje poku­ša­vaju da oštro ogra­niče kori­šće­nje nafte. Nukle­arna indu­strija pomaže orga­ni­za­cije koje podr­ža­vaju ne-nuklearnu ener­giju. Pre krat­kog vre­mena, Cen­tar za istra­ži­va­nje kapi­tala je ana­li­zi­rao poklone glav­nih kor­po­ra­cija jav­nim orga­na­zi­ci­jama, i našao da su naj­vece kor­po­ra­cije dale 3$ poklona nepro­fit­nim levi­čar­skim, na svaki dolar pomoci nepro­fit­nim desni­čar­skim grupacijama.

Zašto poslovni svet ne sledi sja­jan pri­mer koji pruza War­ren Buf­fet? Od samih poce­taka, on šalje divi­dendni ček svo­jim akci­o­na­rima, na kome otpri­like piše:“spremni smo da distri­bu­i­ramo X dolara po akciji u vaše ime u dobro­tvorne svrhe, nekim orga­ni­za­ci­jama. Kažite nam kojim orga­ni­za­ci­jama želite da ih poša­ljemo, i mi ćemo ih poslati u Vaše ime“.

Zašto kor­po­ra­cije treba da odlu­čuju o dobro­tvor­nim svr­hama u koje treba tro­šiti novac nji­ho­vih akci­o­nara? Zasto ne bi svaki akci­o­nar to odlu­čio? I zašto je poslovna zajed­nica gene­ralno tako posve­ćena poma­ga­nju sop­stve­nih neprijatelja?

Pogle­dajmo sada obra­zo­va­nje. Kao sto znate, ja se već dugo zala­zem za pri­va­ti­za­ciju škol­stva kroz sistem vau­čera. Jedan jak argu­ment u korist pri­va­ti­za­cije mora da se izbori sa vred­no­stima koje su duboko usa­djene u nas javni obra­zovni sistem.

Svaka insti­tu­cija teži da izrazi svoje sop­stvene vred­no­sti i ideje. Naš javni obra­zovni sistem je soci­ja­li­stička insti­tu­cija. Soci­ja­li­stička insti­tu­cija ce podu­ča­vati soci­ja­li­stič­kim vred­no­stima, a ne prin­ci­pima pri­vat­nog pre­du­zet­ni­štva. To i nije bilo tako stra­šno dok je osnovno i sred­nje obra­zo­va­nje bilo ras­pr­še­nije, tako da je bilo više lokalne kon­trole. Kad sam ja zavr­ša­vao sred­nju školu bilo je 150 000 škol­skih obla­sti u Sje­di­nje­nim Drža­vama. Danas ih ima manje od 15 000 na duplo veću populaciju.

Kakav je bio stav poslovne zajed­nice prema obra­zo­va­nju? Čla­novi poslovne zajed­nice su jako sve­sni da javne škole usa­đuju vred­no­sti koje su nepri­ja­telj­ske prema privatno-preduzetničkom sistemu. Oni su takođe sve­sni da je sve teže naći zapo­slene sa odgo­va­ra­ju­ćim spo­sob­no­stima. Ali, da li su oni poku­šali da pro­mo­višu privatno-preduzetničku obra­zovnu indu­striju? Ni naj­ma­nje. Nji­hova glavna aktiv­nost je bila da upute neke od svo­jih zapo­sle­nih da pre­daju u jav­nim ško­lama, ili da tim ško­lama pokla­njaju kom­pju­tere i druge stvari. Ja ne mogu da kri­vim poje­dinca za ono što čini, ali mislim da je tra­gično sto je Wal­ter Annen­berg poklo­nio sto­tine mili­ona dolara za javne škole, za vla­dine skole, a ništa za pri­vatne. Sve do skoro, uop­šte nije posto­jao nika­kav pokret unu­tar poslovne zajed­nice koji bi poku­ša­vao da pro­mo­više obra­zovni sitem u kome bi potro­šači, rodi­te­lji i deca, imali stva­ran izbor ško­lo­va­nja koje će dete dobiti.

Sada dola­zimo do Sili­kon­ske doline i Micro­softa. Ja se neću baviti teh­nič­kim aspek­tima toga da li je Micro­soft kriv po anti­trust­nim zako­nima, ili ne. Moja sop­stvena gle­di­šta o anti­tru­stu su se u ogrom­noj meri tokom vre­mena pro­me­nila. Kada sam zapo­či­njao sa poslom, kao zago­vor­nik kon­ku­ren­cije, ja sam sna­žno podr­ža­vao anti­trustne zakone; vero­vao sam da je nji­hova pri­mena jedna od malo poželj­nih stvari koje vlada moze uči­niti da bi pro­mo­vi­sala vise kon­ku­ren­cije. Medju­tim, gle­da­juci sta se stvarno desava, ja sam video da, ume­sto pro­mo­vi­sa­nja kon­ku­ren­cije, anti­trustni zakoni cine pot­puno suprotno, zato sto ih, poput mno­gih dru­gih vla­di­nih aktiv­no­sti, pre­u­zi­maju ljudi koji zele da upra­vljaju i regu­lišu. I tako sam sa pro­to­kom vre­mena poste­peno izvo­dio zaklju­cak da anti­trustni zakoni čine mnogo više štete nego kori­sti, i da bi nam sigurno bilo bolje da ih uop­šte nismo imali, ili kad bismo mogli da ih se ota­ra­simo. Ali, oni su tu.

Pod datim okol­no­stima posto­ja­nja anti­trust­nih zakona, da li je zai­sta inte­res Sili­kon­ske doline da anga­žuje vladu pro­tiv Micro­softa? Vaša indu­strija, vaša kom­pju­ter­ska indu­strija, kreće se toliko brže od prav­nog pro­cesa da niko ne zna kakav će oblik ta indu­strija imati u vreme kad ova tužba bude zatvo­rena. Na stranu činje­nica da bi ljud­ska ener­gija i novac koji će biti potro­šeni na unaj­mlji­va­nje mojih kolega eko­no­mi­sta, kao i za druge svrhe, bili mnogo pro­duk­tiv­nije isko­ri­šćeni u una­pre­đi­va­nju vaših pro­i­zvoda. To je šteta! Ali, mimo toga, vi cete pro­kleti dan kad ste pozvali vladu u pomoć. Od sada će kom­pju­ter­ska indu­strija, koja je do sada bila srećna jer je bila rela­tivno pošte­đena vla­di­nih upada, isku­siti kon­ti­nu­i­rani rast vla­dine regu­la­cije. Ovo je još jedan slu­čaj koji ilu­struje samo­u­bi­lacki poriv poslovne zajednice.

Sada sti­žem do tre­ćeg dela: zašto postoji ovaj samo­u­bi­lački poriv? Zašto se poslovni ljudi pona­šaju na takav nacin? Ja se nadam da ce mnogi od vas u ovoj sobi raz­mi­sliti o tome, i sami doći do nekih odgo­vora. Ja ću vam dati neko­liko suge­stija, ali nijedna od njih mi se ne čini zado­vo­lja­va­ju­ćim obja­snje­njem. Jedan od razloga je ista­kao pre oko jed­nog sto­leća veliki covek, Fran­cis A. Wal­ker, pro­fe­sor na Yale-u i poča­sni pred­sed­nik M.I.T.. On je napi­sao: „Dovoljno je samo neko­liko neo­sno­va­nih pret­po­stavki pa da se bude oštro kri­ti­ko­vano od strane hemi­čara ili inze­njera u vezi stvari koje su pove­zane sa nji­ho­vim radom. Ali skoro svaki covek koji ume da čita i piše oseća se slo­bod­nim da obli­kuje i odr­žava svoja sop­stvena ori­gi­nalna mislje­nja o trgo­vini i novcu… Eko­nom­ska lite­ra­tura svake godine izba­cuje radove pisane u nauč­nom duhu, koji prave egzi­bi­cije naj­vul­gar­ni­jeg nezna­nja o eko­nom­skoj isto­riji i naj­fla­grant­ni­jeg pre­zira prema uslo­vima eko­nom­skog istra­ži­va­nja. To je kao kad bi astro­lo­gija korak po korak poti­ski­vala astro­no­miju, ili alhe­mija hemiju“.

Kad se dođe do eko­no­mije, svako je ekspert koji nema pojma — i poslovni funk­ci­o­neri nisu tu nika­kav izuzetak.

Šum­pe­ter je dao sasvim razli­čito obja­snje­nje istog feno­mena. On je tvr­dio da su unu­tar veli­kih kor­po­ra­cija ljudi pri­nu­đeni da razviju suštin­ski birokratsko-socijalističke sta­vove i usta­nove. Vera u pre­du­zet­ni­štvo i pri­vatni biznis teži da bude zame­njena biro­krat­skim pri­stu­pom, vodeći pojavi soci­ja­li­stič­kog sistema. Ja ne veru­jem da je to istina. U kon­ku­rent­skom dru­štvu postoji dovo­ljan pri­ti­sak koji ce spre­čiti da se to desi. Ali, to može biti jedno od objašnjenja.

Opšta klima mislje­nja, koja tre­tira vla­dinu akciju kao sve­mo­gući lek za svaku bolest, je možda naj­va­žniji fak­tor. Ipak, u posled­njih 40 godina, ta klima mišlje­nja se menja. Nije više uzeto zdravo za gotovo, da ako postoji neki pro­blem, naj­bo­lji način da ga rešite jeste da pozo­vete vladu da se umeša. Mi dobi­jamo rat ideja, čak iako gubimo rat u praksi. Država je danas daleko veća i nasil­nija nego sto je bila pre 40 ili 50 godina, u isto vreme dok je — deli­mično kao posle­dica toga — klima mislje­nja mnogo manje pogodna za vla­dinu kon­trolu nego što je bila. No, ja još uvek ne mislim da je to ade­kvatno obja­šnje­nje, tako da pri­zna­jem da ga nemam. Ipak, veru­jem da ova pojava zahteva obja­šnje­nje, i da je u vašem naj­bo­ljem inte­resu da ga nađete i pro­me­nite obra­zac poslov­nog pona­ša­nja u cilju da se ota­ra­site onog sto je jasan samo­u­bi­lački impuls.


Mil­ton Fri­ed­man (July 31, 1912 – November 16, 2006),   je bio dugo­go­di­šnji pro­fe­sor eko­no­mije na Uni­ver­zi­tetu u Čikagu, dobit­nik Nobe­love nagrade za eko­no­miju i za mnoge jedan od vode­ćih eko­no­mi­sta dana­šnjice. Pro­fe­sor Fri­ed­man sma­tra se osni­va­čem, lide­rom i pra­vim spi­ri­tus movens–om tzv. Čika­ške škole, jed­nog od danas naj­u­ti­caj­ni­jih pra­vaca svet­ske eko­nom­ske misli, čija su osnovna načela: slo­boda poje­dinca, pri­vatno pre­du­zet­ni­štvo, ogra­ni­čena vlada i stroga kon­trola ponude novca u cilju suzbi­ja­nja infla­cije. Kod nas su pre­ve­dene knjige Teo­rija novca i mone­tarna poli­tika (Beo­grad, 1974), Kapi­ta­li­zam i slo­boda (Glo­bal book, Novi Sad,1997) iSlo­boda izbora (Novi Sad, Glo­bal book, 1996). Pre­vod iz Cato Policy Report, vol.XXI no 2, 1999. Pre­vod: Ivan Jan­ko­vić

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

2 responses »

  1. Lilly Tatic kaže:

    Reblogged this on BELEŽNICA and commented:

    Postoji uobi­ča­jena pogre­šna pred­stava da ljudi koji podr­ža­vaju slo­bodno trži­šte moraju takođe da podr­ža­vaju sve što krupni biznis radi. Ništa nije dalje od istine od toga.

    Kao neko ko veruje u sle­đe­nje indi­vi­du­al­nog inte­resa u okviru sistema kon­ku­rent­skog kapi­ta­li­zma, ja ne mogu da kri­vim poslovne ljude koji dolaze u Vašing­ton i poku­ša­vaju da dobiju posebne pri­vi­le­gije za svoje kom­pa­nije. Oni su unaj­mljeni od strane svo­jih akci­o­nara da zarade što više novca za njih, unu­tar datih pra­vila igre. I ako su pra­vila igre takva da vi idete u Vašing­ton da dobi­jete spe­ci­jalne pri­vi­le­gije, ja ne mogu njih da kri­vim zbog toga. Kri­vim nas ostale koji smo toliko glupi da im dozvo­lja­vamo da to čine.

    Ja kri­vim poslovne ljude kada, u svo­jim poli­tič­kim aktiv­no­stima, zau­zi­maju pozi­ciju koja nije u nji­ho­vom sop­stve­nom inte­resu i koja utiče na podri­va­nje podr­ške za slo­bodno pri­vatno pre­du­zet­ni­štvo. U tom pogledu, poslovni ljudi teže da budu šizo­fre­nični. Kad je reč o nji­ho­vom sop­stve­nom biznisu, oni gle­daju dugo vre­mena una­pred, raz­mi­šlja­juci kako će posao izgle­dati kroz 5 ili 10 godina. Ali kad uđu u javnu sferu i počnu da se bave poli­tič­kim pro­ble­mima, postaju neve­ro­vatno kratkovidi.

    Naj­o­či­gled­niji pri­mer je pro­tek­ci­o­ni­zam. Možete li nave­sti i jednu vodeću ame­ričku indu­striju koja je zai­sta imala kori­sti od carina i pro­tek­ci­o­ni­zma? Alek­san­dar Hamil­ton, u svom čuve­nom izve­štaju o manu­fak­tu­rama, uzno­sio je Adama Smita u nebesa, dok je sa druge strane tvr­dio da Sje­di­njene Države pred­sta­vljaju spe­ci­jalni slu­čaj zato što imaju „indu­strije u povoju“ kojima je potrebna zaštita, medju kojima je bio i čelik. Čelik je jos uvek zašti­cen, 200 godina kasnije.

    Drugi pri­mer je komer­ci­jalno ban­kar­stvo. Pri kraju II svet­skog rata komer­ci­jalno ban­kar­stvo je zau­zi­malo otpri­like polo­vinu finan­sij­skog trzi­sta. Danas zau­zima oko jedne petine. Zasto je ono poti­snuto? Zasto su medju­na­rodna finan­sij­ska trži­šta u Lon­donu, a ne u New Yorku?

    Sviđa mi se

  2. […] Kad se dođe do eko­no­mije, svako je ekspert koji nema pojma. […]

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s