Danas svi pratimo medjudrzavne polemike u vezi prisluskivanja i pracenja, ne samo gradjana nego i drzavnika i citavih vlada. Predsednik SAD, Obama je, samo da bi stisao strasti o prisluskivanju nemacke kancelarke Angele Merkel pre neki dan saopstio ukidanje stotinak softvera kojima su agencije poput NSA pratile ljude sirom sveta. Ova tema prisluskivanja i pregledanja privatne poste, se u Srbiji spominjala kao potreba da se drzi korak sa tehnološkim razvojem, kako mi u Srbiji ne bi predstavljali kočnice razvoja i priblizili modernom svetu. Danas je ova potreba obelodanjena u svetu kao najveci nemoral i sramota.

Kako je Srbija postala deo te nemoralne kuce VELIKOG BRATA  naci cete u ovom clanku

Beleška 1 –  02.06.2010

VELIKI BRAT

Predsednik Srbije Boris Tadić je 1. juna 2010. godine potpisao set zakona koje je donela Skupština, između ostalog i Zakon o elektronskim komunikacijama kojim je dozvoljeno MUP-u i drugim službama da prate ko, sa kim i koliko razgovara ili se dopisuje putem interneta, a sve bez odluke suda!

Kako je navedeno u saopštenju Pres-službe predsednika Srbije, zakoni moraju ići ukorak sa tehnološkim razvojem oblasti koju regulišu, kako ne bi predstavljali kočnice razvoja, a Zakon o elektronskim komunikacijama podstaći će i omogućiti ravnopravnu tržišnu utakmicu u ovoj ključnoj infrastrukturnoj oblasti i obezbediti zaštitu i očuvanje javnog interesa.

Donošenje ovog zakona, međutim, obeležila je jedna druga tema. Zakon, naime, predviđa stvaranje baze podataka o elektronskim komunikacijama građana, koja će biti dostupna organima bezbednosti i unutrašnjih poslova bez odluke suda.

Predsednik Srbije je, kako kaže, pažljivo pratio i šta ocenjuju stručna udruženja i druge organizacije civilnog društva, koje su izrazile bojazan da privatnost ljudi može biti ugrožena potrebom za efikasnošću rada policije i službi bezbednosti.

„Javnosti je dobro poznato sa kakvim je bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama Srbija danas suočena, od pretnji odvajanja jednog dela naše teritorije, preko pretnji terorizmom, do organizovanog kriminala, koji je u jednom periodu ozbiljno ugrožavao, i još uvek to čini, ključne resurse naše države. U sličnoj situaciji, a to je potvrđeno evropskom praksom, svaka zemlja svojoj policiji i bezbednosnim službama i omogućava uslove za brži i efikasniji rad u svrhu obezbeđivanja sigurnosti za sve građane“, naveo je Tadić.

Ipak, poštovanje ljudskih prava i sloboda je jedno od najviših vrednosti na kojima se temelji moderno društvo i država na tom polju ne želi i ne mora da pravi ikakve ustupke, jer se bezbednost i borba protiv kriminala mogu voditi uspešno i uz puno poštovanje zagarantovanih ljudskih prava i sloboda.

Donošenje ovog zakona, više je nego opravdano preispitati i unaprediti odgovarajuće delove našeg pravnog sistema, kako bi se osigurala ravnoteža između prava na bezbednost građana i svih njihovih ostalih prava“ i između ostalog, treba pojačati pravne garancije koje bi sprečavale svaku zloupotrebu na štetu ljudskih prava.

Skupština Srbije usvojila je 29. juna Zakon o elektronskim komunikacijama, u kome je, i pored protivljenja opozicije i zaštitnika građana, ostala odredba prema kojoj je operator dužan da zadrži podatke o elektronskim komunikacijama 12 meseci od dana obavljene komunikacije.

Zaštitnik građana je predložio da nadzor nad komunikacijom građana bude moguć samo uz dozvolu suda, što je parlament odbio, ali je prihvatio njegov drugi amandman, prema kome će nadzor nad sprovođenjem ovog zakona biti u nadležnosti poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja.

Elem, hoće li nas tajne službe ubuduće prisluškivati sa ili bez sudskog naloga? Koliko je mogućnošću da tajne službe i bez posebnih naloga prate, snimaju i analiziraju telefonske i elektronske komunikacije ugrožena privatnost građana Srbije? I kako se na to gleda u nekom demokratskom sistemu?

Da ne bi bilo zabune, sve ono što su radile, ili još rade, ili će tek da rade srpske tajne službe odavno već rade tajne službe SAD i Velike Britanije. Iz dve baze u Engleskoj, Grinem Komon i Lejkenhit, i iz jedne baze na Kipru moguće je prisluškivati celokupan telefonski i elektronski saobraćaj u Evropi. Sve što se snimi ide direktno u sedište američke službe NSA u Fort Midu, Merilend, i u Štab za komunikacije, prisluškivanje i kriptografiju britanske vlade u Čeltenamu. Tako da možemo mirno da spavamo, u inostranstvu nas slušaju godinama i bez sudskog naloga.

Osim toga, mobilna telefonija je toliko otvorena za prisluškivanje da je to danas već smešno. Ako imate običan tranzistor „soni ICF-7600”, sa kojim možete, na primer, da slušate radio Pjongjang na engleskom u dva sata noću, možete tim tranzistorom da prisluškujete i taksiste i saobraćajnu policiju u Beogradu. A ta tehnologija „soni ICF-7600” je iz 1981. godine. U delu Tokija, koji se zove Aki Habara, možete bez ograničenja da kupite najmoderniju elektronsku opremu za prisluškivanje. Mnoge diplomate kupuju tu japansku opremu na kilogram i trpaju u svoje diplomatske kofere. Nema nikakvih ograničenja da se to kupi.

Dakle, uopšte ne sumnjam da i u Srbiji ima onih koji poseduju privatne elektronske centre za prisluškivanje. Iz povremenih „curenja” određenih informacija to se može naslutiti. Ako je u Srbiji došlo do pravog buma raznih „sekjuriti” firmi, onda je to verovatno praćeno i sistemima za elektronsko prisluškivanje. Ako imate firmu koja legalno posluje u Srbiji i koja može da vam legalno proda bilo kakve analitičke procene političke, ekonomske, pa i vojne situacije, onda se takve procene sasvim sigurno ne rade samo na osnovu pisanja štampe, ličnih kontakata i kafanskih priča. Znači, nema razloga da se uzbuđujemo, „pokriveni” smo odavno. Kako se to odražava na naš sistem demokratije, to je već druga priča. Zapravo, ljudska prava, a tu je i pravo na privatnost, trebalo bi da budu moralni horizont našeg vremena. U praksi mnoge države se uglavnom oglušuju o njih ili ih jednostavno krše i tu i leži deo kontradikcije i hipokrizije modernog sveta.

Kompjuterizovani svet, dakle, stvara probleme demokratiji, jer je država priključena na informacione i komunikacione mreže, pa izgleda da je puna demokratija nadohvat ruke: čista demokratija, plebiscitarna demokratija, direktna demokratija, sajber demokratija… U Srbiji demokratija mora da trči kroz pravu šumu izazova.

Dakle, srpski „Veliki brat” se suočava s celim nizom izazova: strukturama mafijaškog tipa, korupcijom, privrednim i finansijskim kriminalom, ilegalnim uticajem na politiku, bivšim pripadnicima tajnih službi preobraćenim u uspešne biznismene, grupacijama iz sive zone društva, fiktivnim, „realno postojećim”, i „paravan” firmama, „uspavanim kapitalom”, kvazitržišnom privredom, monopolima… I sve to najmanje na tri paralelna koloseka.

Kao prvo, nastanak moćnih kriminalnih grupacija koje su vodile ilegalne poslove, kao drugo osnivanje dubioznih privrednih i finansijskih grupacija koje su delom bile upletene u kriminalne delatnosti, ali su se delom prikazivale i kao legalni privrednici. Samo što njihova privredna delatnost nije bila usmerena na proizvodnju već na polutajnu privatizaciju državnih firmi od strane neprivrednog poslovnog rukovodstva, i treći kolosek jeste uticaj na politiku. Preko svojih lobija u politici i u državnoj administraciji novonastala privredna i finansijska elita se pobrinula za protekcionizam, a kao posledicu imamo korupciju.

U Bugarskoj je 1997. godine tadašnji premijer Ivan Kostov doslovno izjavio: „Oko 40 odsto države nalazi se pod kontrolom državne vlasti, a onih 60 odsto kontrolišu moćne grupacije i kriminalne strukture”.

Da li je onda srpski „Veliki brat” posledica potrebe da se nama ne dogodi bugarski slučaj, da se sve to kontroliše i spreči?
Iz dnevnickih belezaka Aleksandra Torna

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s